Српска независност

— 281 -

штету н :1 сажал.ења накнаднтл ново железничко друштво које она склана нз разннх Финанциских и ножитичних агедата, и на које она противно закону и противно интересима земаљским бе» питања и одобрења скупшише преноси Бонтуов уговор. Ова и њена г на-

Проиграно народно благо и пропахнчна маштања. „Орпске Н.овпне, и које за пуна три месеца не цросзовише ни једног словца -О питању које је падом Генералне Уније у Паризу (20. Јануара о г.) изнееепо био," похитале су, да се у о ч и н а к н а д н и х избора пародних посзани-

вредна" странка у свом прогласу | к а одуже стрпељивој публици за бирачима тврде. да је пад њехове Дуговремено 1 >утање.

Генералне Униједошао неочекивано, и да је опознција и скушпишска мањина непатриотскп радила. што

У својим листовима од 6 и 8 маја ј (бр. 100 н 101) оне јавл.ају, како |је но одлуци министарског савета од 27 марта ове год. а б^з знања

је .тражпла одаовор л обавештеше и одобрења народнс скунштнпе, наI чнњен и у Београду 29 Марта подп и с а н уговор. између миннстра

о тој грдној несрећи. Онв, владини људи н присталице, у место да ее стидом покрнју, вичу, да је опозиција и скупштинска мањина тражп ла „кривце" пре него што се кривица и штета обелоданила, а нре 1 него што је могућност веће штете ј од Србије одклоњена, а то је, веле ј чињено у намери „да се зе»и.а у вајвеће заплете унутрашње, спол.ашве, судске и Финансиске увуче." Они нмају толико смелостп и безо- ; чности, да своје .,ингриге"и своје ј „шиекулацпје" иребацују на онознцнју, која са достојпнм црегоревањем и постојанством само интересе \ отаџбине и право народа брани. Опи, „внделовци" и „НапредњаШ1 и позивл,у бнраче, да се промисле, да ли треба да бнрају пославике из мањине, или да их „казне," — да бирају што хоће: „илн уставни и скупштинскн ред, или ћуд и самовољу!" Они у свом главном органу трубе, да је њима најпосле све једно јер они овнм изборнма не могу бити у штети, но само у вајдн; а опознција и мањнна изгубиће и оштетиће се, ако само једво или неколпко места у скупштнни изгубе. Но све ове и друге, познате и непознате ујдурме, сав јавпи и тајнн притисак, све незаконитости, и ма колико гажење и изигравање устава неће помести народ срнски, да се на дан избора свесно и достојпо изјасни. да одобрава рад и понашање својих заступннка из мањине, а да осуђује владипо самово-ђно титрање с највећим нравима и интересима земаљским. Свесни и поштени синови и грађани ове земље, ма којој странци припадалн, видеће, да су најсветији интереси народни, устав и тековнна земал,ска на коцки, ако о изборнма слободно, и отворено и једнодушно не даду израза свом срнском и патрнотском уверењу. Влада може полицијским притиском. цретњом и варљпвим обећањима добити једно или и внше места у скупштини. Алићеови нзборннасвакп вачин биги мера и огледало, дали ће Србија н даље бити поље за џилитање бесвпх полнтичких шпекуланата и Фннансиских вратоломнх домаћих и страних експлоататора,или ће она једном изаћи на пут

Фиаандпје и пуномоћника народног контоара за есконт у Парлзу о п р ђ н о с у, о н ш т е ж е л е з и и чке конвенције од 23. Ј ^вуара 1881 па пово друштво. Званичан лисг доносн и сам уго вор о том преносу, а уједно ,и акт министра Фпнанције којпм је тај уговор влади предложен. У том акту излаже се рачукски заплет са Генералном унпјом, па ре тврди, да је преносом железничке конвенције на ново друштво ствар расцрављена тако. да _ниги има каква.штета да се услед нада Гевералне Уније нонесе, ннти да се каква нова жртва сЈ стране Србнје ради довршења железнпце учини. " Да загледамо из ближе у тај акт Иг Тај уговор, та проиаличка маштанија. I Влада је по акту мпнистра Фпнанције издала Генералној Упији у два пута по 40.000 дакле свега 80.000 хапотекарних железн. обвезница и уз то 110.000 лутријских обвезница у замену за 20.000 хипот. железн. обвезница. На ове обвезнице треоало је да се остварп п уплатн 35,700.000 дпнара у еФективној вредности као каннтал за грађење железн и ц е. Но дали је овај канитал у стварн уплаћен, и дали је с њим у свему по уговору поетунљено, то се прећутује у акту мннистра Фннанције. Међутим се додаје, да је влада поред ових 80.000 железнпчких и оних 110.000 лутријских обвезннца издала Генералној Унији још и 146.666 обвезница лутријског зајма. На ових 146.666 обвезннца требала је Генерална Унпја да положп владн 12,000.000 ипара у еФективној вредности. Али она јој је положпла само 9. милијуна; а 3 милијуна остала је дужна. Влада је. даље, издала Ген. Унијп у з л а т у од уговорене г од и ш њ н н е (интереса и отплате железнлчког зајма.) 20. Августа 1881 год. прву четврт.... 1,350.000 дин. 20. Новембра 1881 год. другу четврт... 1,350.000 „ I. Јапуара 1882 год. на рачун треће четврти (коју би но уговору требало положпти тек 20. Фебруара 1882 год) 707.836 „ Свега 3,407.836 дин. Кад се 23. Јануара министар финанспје „нашао пред масом Генералне Унпје (у Паризу), он је дуг њен према Србији свео на ово: За 80.000 обвезница железнпчкпх и 110.000 обвезница

светлпјег и срећннјег живота, са лутријских... 35,700.000 дип. За 2'/з четврти

утврћењем уетавности и законитости а жигосањем свију покушаја противу њене нолитичне сигурностн и економнс будућностн. Мп се тврдо падамо. да ће народ српскп и овом прнликом показати ее достојан евоје прошлости, достојан имена и положаја слободног и свесног народа у свету.

годишње.... За интерес на онај капитал што је Генералпа Унија требала да положи за издате јој желсзничке и лутријске обвезнице... Неположени део лутријсвог зајма...

3,407.836

813.885 3.000.000

Свега 42,921.721 дин.

После трудних „преговора и погодаба са Синднком масе Генералне Уније," а под условом „да се угрвор који је са Ген. Унијом закључен пренесе на ново друштво," мпнистар Финанције успео је, да и Синдик пристане, да му без иарнице изда ове вредности, на рачун одужења Ген. Уније: Кауцију... 4,000.000 дин. 13.789 желез. обвезпица... 4,921.959 „ 24.000. Срп. лоза по 1)0 Франака 2,160.000 „ 27.000. Срп. обвезпица од 1876.. 1.350.000 Срега 12,431.95)9 дин. „Затим су настала заједннчка, преговарања између Спндика пред ставника новог друштва и министра 4 ;внаттје и на рачун одужења Ген. Уџпје утврђено је, да; ље. да ново друштво Р нетражи од владе њоме одобрену пакнаду од 1,200.000 Фрапака за сведење нагиба (редукцију рампе) од 15 на 12 мнлпметара у околннп раљског тупела." а да тај пагиб взврнш на 12 мплим. Оспм то1а, ново друштво пристаје, да му влада од иоваца кој је .заради грађењем железцице заI држи 12.000.000 динара на рачун ^ наплате онога што јој 1ен. Унија дугује, и да оно тих 12.000.000 динара накнађује из масе Ген. Упије тек пошто се влада за пело , своје потражнвање намири. II тако мннистар Фпнанције урачунава у одужење Ген. Уннје: Вредности које Синдикат пздаје без иарнпце. 12,431.959 ддн. Уштеду накнаде , за сведење нагиба у околинн раљској... 1,200.000 „ Наплату која се има одбити од зараде новог друштва.... 12,000.000 „ 8.360. срп. обли, гација од 1876. 418.000 „ Интерес на те I облигације.. 82.506 „ ; Гадове и материјале на железници ! у Србији.. 3.000.000 „ Јануарске купоне 1 на 80:000 железнпчких обвезница 1.000.000 „ Свега 30.132,465 дин. Ову суму министар Фпнанције одбија од главне суме нашег потражпвања која износи 42.9^1,721 динар па налази да нам не остаје ! јошт да наплаћујемо пз масе Ген. уннје впше него само 12,789.256 дин. А по њему саевнм је извесно, да ће се пз те масе моћи толико наплатитл. Тако би ствар но акту миннстра Фннанције стајала. А како је у истннн, о томе у идућем броју на шсг лпста.

РИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР i део „ВЛИДИВИН* ШЗЕРВМВМЛРЕДГ од св. Тована Риљсгог до св. хз;а.ра Константлна (19 октобра 18.^0 до 21 маја 1882 г.). (НАСТАВАК) Закон о удружењима и зборовима јесте -.акође једно рођено дете са јаким песницама за оне, који му се приближе.... Жандарм и нолицајац провирују из сваког љеговог члана. уништење закључака политипког збора, вучење у апс из гомиле, јурење говорника и — чак апшење кметова, — кандидата за посланике, или и самнх посланика кад они после поло^ жене оставке дају рачун о своме раду | у Народној Скупштинм. Ено вам сведоџаба с Антом Нешићем из Ритопека, који је осуђен пред избор на 30 дана затвора. и кад је ослобођен, он није ни пуштен на време, само да се не појави на јавном збору где се бирају посланици: епо случаја са Велизарем Кундовићем у Лозници, који је за приватан свој говор осуђен такоће са 30 дана затвора и министар Милутин, после застарења оснажава ту пресуду свог начелника у Подрињу, епо вам случаја са Владиславом

! Павловићем послаником, који је осуђсн п уапшен што је даваО рачун о свом посланичком раду, ено вам ћефова Коче телеграФисте у Чачку, Браловићевих чудеса у ћупријском округу, због којих носланик Цветковић мораде завапити у скушитини да таког зулума у ћупријском округу није било од времена турске владавиие; јер ту Браловић по 15 и по 20 л*уди наједанп^т у затвор бацаше. Цишта се боље од њега ни из Ужица не очекује- Еио вам апшења ваљевског адј воката Благоја за говор о Бонтуу Ј ето, то су последницн закона о „слободи" зборова и дружсња, и то нису сви, иолако биће их још више. А то су оиет ј после „независних" судија, „пречишћепи" органи нове пшјиције,. који се очински старају да „слооодоумном" оцу _слободних" закона о зборовнма и удружењима — цико нигде што у бистру његову нолитику не натруни. И ту се може видети парадирање, са законима и — руковање с аисанџијским катаицем и прогонствима. А шта да кажемо о закону „о слободној и штампи? Да ли се заиста није сло1 бОдно писало и пре тога закона. под бившом владом и то у органу д&нашње владе, у „Виделу" ? Да ли беше оНДа више суђСња за писмене преСтупе у нОнама но игго их је сад? Не писаше ли г Видело и о неким „злим дусима- и о „подмит.ђивости власника- — онако, како то и Маџаревић писаше, па Маџаревић мал не оде (поред њиховог закона о „слободи с ) у апс , а „Виделб" оСта здраво и читаво ? Није ли до сад за кратко време од 4 месеца сваки уредник политичког листа у опозицији био или у апсу или пред судом или под судом или нод новчаном глобом ? И док се тако драконски гони опозиција, и она што пише I и она што звижди и у чегртаљке удара I — не грди ли „Видело* па за њим позната „Пашквила 14 напредњачка ова _помијара ц ова прља на поштењу и новинарству у Србији. та верна копија напредњачке „Садашњости-, грдећи све из реда и то на начин, како се не грде ни куварице на чесми; — па њих ни глава не боли. ни длака им с главс не Фали, при свем" том што они сав остали свет направише н крстише онако буди Бог с нама. како суманути говоре : па њима суда нема за њих забране нема, за њих званичннх исправака нема , но на против: српски су им министри први сурадници и они им неће да суде, јер би себе осудилЈЈ. Не пуштају ли се странп поименце бечки и пештански листови у земл>у нашу. у којима се чпта и пише оно за што се код нас нде у апс, док се опет сви руски лнстови забрањују само за то што пишу о нашим новопеченим п баронима" и њиховим лентама и сличним _патри отским" делима. Ето то је слобода у личној службн, али није слобода општа, слобода за све. То је слобода, која свакоме ставља у нзглед да буде уапшен изненада, и за то за што није крив, но само по самовољном тумачењу полиције и министара. Но овај закон о „слободи- штампе имао је да испупи и већу неку политичку мисију, он је она закрпа којом су закрпљаване све могуће рупе на продртој врећи напредњачкој * он греба сад да буде и проја за гладан трбу, и мелем за рану. и накнада за п таксу" и утеха новинару у апсу и лек против Бонтуа. Нисмо ли ми и сви с нама питали нашу поштовану владу и њену већину: Шта учпнисте да од Бога нађете? Зар се такви уговори закључују? Они одговарају: — Јест, јест: ми смо вам дали закон о п слободи и штампе! Камо рачуни. куд су новци, што ^е оволике пензије и избацивања и толики ванџаменти без реда изаслуга! Зар баш тако спрам Аустрије, зар са свим да нас бни узму у свој ђаволски загрљај, који опи зову _сФера интереса а ? Хе, алп ми смо вам дали „слободу" штампе! Што нас туђите од прнјатеља наших. што нас завађате са Русијом. с братом нашим V *Хе, алп ми смо вам дали сдободну штампу. — Што, грешни у Бога, газите устав наш, што нам укидате оно највеће јемство реда и законитости у земљп: куд мислите ви најпосле, бојите ли се ви суда и народа? Хе. али ми см -1 вам дали слободну штампуИ тако ово изгледа, као кад неком продају кућу и имање на тобош, па га пусте да говори шта коће и вичу му: г Па ето видшп, ти си сад слободап човек^ ! — а кад се све сврши и п извршитељ ц прода све, онда узгред викне пандуру: „Деде потерај ти тога амо да ми видимо шта је он оно говорио да му мало скратимо језик" !.... То ти је наша слободна штамна И носле свега још прете да ће да је одузму. — веле, опозиција „злоупотребљава-, земља није за ту слободу. с овим се народом може владати само — кијаком по лабрњи!- Има ли људи. међу вама још кога да верује у слатке песме и анђеле који се чују испод во-