Српска независност

Но да узмемо активу Ген. Уни- , је и колику је Синдик рачуна, т.ј. у 112,769.399 па ни из толике ак тиве небн Србији дошло Више од 12,665.398- дВиара, тако да би пмали чисте штете 15Д32.999 динара. Оволнко би Србнја штете нмала без накнаде оних интереса и трош кова, за које ианред наћоменусмо, да се сад још ие могу срачунати, ношто се све до дана наплате дуга рачунати морају. Овн интереси и трошкови, као што је лако појмнти неће мало изнетп; и што внше они изнелн буду, тим ће наравно, знатнија и штета наша да буде. (наставцт.б се.) ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР I дко „8ЛАД«ВИНА НВНЗЕРВАТИВН0-Н*ПРЕДВ*" од св. Тсвана Риљсхог до св. цара Константина (19 октобра 1880 до 21 мала 1882 г.). (наставак) VIII. Јануара 22. 1881. у некој соби била се скупила занпмљива дружина, у којој беше и „великодостојннка- и „стручњака 1 * и — странаца, који се поиашаху као умешни, говораху као Французи, а рађаху као Јевреји. Тога дана потписата је једна несреЂна кенвенцнја о зајму. грађењу и енсплоатисању прве српсне државне железнице. Сеху две уговарачке стране : срнска влада с једне, са Чедом и Гудовићем и >Генерална Уннја" са друге стране са Бонтуом и Д'Аркуром. Кад је, у колико сати то све свршено не зна се, а за ову историју нених п Срба" није ни од вредности. Доста да је свршено у потпуној тајности; а за нас има вредност датум тог документа, а то је 22. јануар 1881. год. Већ (3." Фебруара у XXVI састанку Народне Скупштине чу се п службено и име Вонту. 7. Фебруара би изабраи одбор њих 15 стручних и разумних да већа о томе великом споменику Фннансијске уметности Виделовачке и 4. Марта већ је тај споменик изашао био из одбора свога н налажаше се на столу лкЈЈоии ј Г смјјг . 10? ЗГарта у 1 л / 2 сат по подне би свршена страшна битка н погибија. Државној каси би ударена добра реза, а држави опредељена судба за пуних 50 година, 97 љпх бише „за" 57 њнх протнв овога сотоне. Њих 6 г уздржаше" се а неки с чашћу одоше да не гледају чудо очима Али што би, би! Читаоче, је ли нужно да те потсећамо на сва ова чуда из познатих дана борбе са Бонтуом и Бонтуовцима, који са зл..тним балчаком крчише себи пут од Београда до Врање ? ? / Ти знаш и сам шта је онда било ; а вндиш ц сам шта сад бива! Камо Бонту ? Камо железница? Камо Французи ? Камо паре наше? Свега тога нема и, како је примећено недавно : Ми стојимо на страшним развалинама и и г развалине ц на нама: Нека би дао Бог да што читаво из тих парчића изађе. Али не можемо да изоставимо, да не наведемо по неку реч н по неки узвик с усана напродњачких, који наде у Народној скупштини од 4. до 10 Марта у хатар Бонтуа на ругу здравом нашем разуму. Треба. и по сто пута треба да се види како лаковерно н плитко могу да говоре — не знамо само по што и за што — л>уди који су опуномоћени и позвани да руководе судбу свнју нас и целе земље наше. -Кад је пао Севастопољ. сва је Србија сузе лила — а није знала да је за то време та иста Руснја давала (је ли продавала ??) Србију Аустрији... 1 * „и ако желите да се вз Србије истиспс странски утицај, ако жслнте да Србија буде пстинсвн независна и нстинсти еамостална. и изнутра и с иоља. онда је по моме наЈдубљем уверењу ово једини пут : вотирајте овај уговор, н он-

твр !)Сње у Скупштинн 1882 подпредеедника скупштине КујувдпЛа, да 1>онту стоји чвршће но икад. а 701" лина пламти.т је сва берза иариска у п-гамену и бапкротски вегар дувао је кроз пр(13не касе жнералне уније и ђаво однео с тиМе све што је тамо вашао. Тако то обичИо бива на свадбн као и у но.штШШ, да кад ђаво ноједе питу онда останс тепсија. Куд ћемо с тепснјом сад господине извеетиоче већине ??! Ја ћу завршити изјавом: да ће влада тежити да желзница буде заиста сриска железница н усвојила је као најбољу ову нонуду. коју је народном преетавннштву поднела." Влада. носебно ја као министар грађевииа скидамо еа еавести душе сваку 1 одтоворност за штетне последице, које би отуда произишле, ако би се грађеше железнице даље одложило", (Гудовић. Ст. | бел. стр. 2510). Сиромах Гудовић са његовом „савести душе" ! Њему је, види се лакше било да се навали на н>егову „савест душе" I читав Бонту и онда не мари за одговорвоет — али скида са „савести душе" ову одговорност ано се не прими Вонту. Па ето, примили су га, па куд ће сад г. Гудовићева „савест душе" — кад је се Бонту сам „даље одложио", кад се шему г. Гудовићу као тешка одговорност учинила да га Скупштина сама одбпје за досадан.у трудбу — платили смо му ' трошак! „Један од најважнијих навода, један од иавода, који заиста може донети бојазни свакиме од нас био је тај, што ее 10вори да је ово друство, н ако ФранцуI ско, под упливом аустријским, и да ће од њега настати озбиљне ненрнлике за ! нашу земљу...." Ово је, знате једно парче из појетске | беседе г. Чедице (ст. бел. стр. 251 (ј). Ту ! где смо ово нашлн нма још доета које! шта наговорено, што спада у појеаију, а врло мало у уставност и ми то изо1 стављамо. Но при крају запитали би ми, и ако годиву дана доцнпје г. ЧеднИУ: А како стојимо сад у сигурностн од ауетријског уплива „који заиста 1 по његовим рођсним речима — може до| нети бојазни свакоме од нас " ? Зна I ли г. Чеда бар сад тачну адресу бечке ; „Лсндербанке" и пештанске „Ландесбанке". Мислимо да је се уверно док је тамо „горе" био ! Може бити рећи ће 1 гос.поднн говорннк с портфељом : „Е, да је памст до суда као од суда боље би н било" т. ј. да је се зиало ово до Бонтуа што се зна после Бонтуа, боље би ■ е-еагрског молга зпати нешто и видети далеко и пре. но што буде онасност. Но и овде се види да је истиннта ова нзрека : Да „мннистара има доста, али државннка мало". Читалац ће очекивати да му коју пробу цитнрамо и из које беседе г. Милана Недељковића. што га зову „Пироћанац". Не! Тога чуда нема у стенограФским белешкама. Како је Бонту бно са свим француска ствар, а ннје" аустрнјека, а г. нредговорник му је и онако отказао I свако сродство с Аустрнјом, — то је -Мнрни н лојални барон Иироћанац- ћутао, ваљда у мислнма. да они што говоре значн сребро, а он кад ћути биће злато — — по народњој пословици.

(Бовтуов) уговор и да ћемо у један пут у суноврат »угићи!".... Алекса ућ>та! Прва пола његове беседе би одобрена : Уговор се прими ! А друга нола о ,,с\новра1у" тек почиње За то ваљда п нема нредеедникоие беседе на свом месту

Хако јс бнло ћуталица и елатки\ говорвика доета. Ту ти је КујушЈнћ. Новаковвћ, с филолошког гледишта, ту је мудра глава Милићевић, који знаде злато раекивати и због њега ситве књигс писат, ту је поштована старива Магазиновић. наш нови дннломата Каљевић. „брат" Озеровић. и остала тушта и тма 110чев од Бонтуа који је имао своје разлоге нреко Глишића, Крупежевнћа и Жуњића и осталих, којн нису држали да је боље не паћи се у Скупшгини кад се гласа.... па до попа Марка Богдановића — све је то било одушевљено, све заглушено н претрпано неком срећом н оннм милионима о којима вељаше газда Милутни из Гроцке да ће да се сруче" на Србију и — у пркос овоме кратковидом ' свету дебата Бонтуова би закључена бееедом Мплутина газде од воденице из Гроцке овако : „И заиста, господо, врева, која се^ у ових последњих 20 дана подигла у јавноме мњењу, бнла је тако жнва. тако напрсгнута. тако безобзирна и дозво! лите мн — у извесном моменту тано безобразна" Тако се сврпш хисторијска дебата. ' Сваки доби својс! Бовту конвенцнју, влада победу, скунштнварн неспокојство, опозиција мах -— а на ово грешно јавно мњење, кад је оно највише крмеукало око капије где се решавао тај страхоеити Бовту — оно се, т. ј. народ назва на уста мпнистарска — да је безобразан оиако нсто, као да је тада нредстављан „Рабагас".— Ах, Мплутине! Милутине ! Да ли ће доћи време кад ћеш ти горко заплакатн за своју дрскост и неопозовиме увреде учињене народу п његовоме уставу!?

Има ту н другнх вредннх говорника. Ето на прилику Алекса названп Нротов. 11 он јс говорио. и то доста гоаорио 10. Марта. Но иама је загонетно да се ова газда Алексина ерсна беседа нигде не налази у стенограФсним белешкама а од ееднице 10. Марта имају у белешкама два протокола један предњи краћц и други потпун на крају додат доцвијс, што је, вели се у примедбп „бно затуреи". Где ли је могао бити затурен? Ко га је смео затурнти ? Ко је смео украсти најјезгроаитију Алекснву беседу? II што да пестане те беседе: "ваљда се не стиди ње, н.ен поштовани говорвнк?! да је ње због тога нестало У осталом то јс све једно. Добар глас далеко НДС. У -Виделу" број 40. од 1881. год. налази се и беседа Алексе Протова, у којој се говорп : да је Бонту Француз, да није Шваба. да је Бонту солпдан и пресолидан, да ће све бнтн лепо и добро 11а овда се вели да ћемо лако и пла| Г Т«Тпогл а ^ извссти- ! беше се брат Алекса испречио на во

се : врло добро)" (Мпта Ракић лац всћине. Ст. бел. 2492). 0 свемоћни Бовтуе ! Је си ли се бар ти надао да ће оволика срећа снаћи Србију и с поља и извутра, ако ми твој уговор примвмо. Без сумње ти сн се чудно овом матором дечку који у твоје имс оволико среће, политике и будућности обсћава овој јадној земљи, која јс за млогима пристајала и скупо нлаћала.

„Истинскн" —

_ 080 иарчв известиочеве оног страха, ужаса и неспеће к.ие ,еСТе ИСТ0 Д Р СК0 ' «ао н се всли да ћПити, ако^првмимо <Г

јени буџет: „У том случају ја бих умолио онога, који је највише заинтересован (Султана ? или 'Кесара ? — Алекса !) да се наша стајаћа војска преноловн, па кад би се преполовнла ето нама (благо си га нама!) 7 мнлиона уштеде за нодмириваше потреба у крајњој нужди!" Па онда довикује ариљски нророк убеђеној скуиштнни: „Ето вндите да нема

примимо овај

Једва једном. Пред нами стоји број 100 Срп. Новина од в Маја о. г. и у њему прва званична реч, којом влада ироговара односно стања ствари наше са Бонтуом и Генералном Унијом. Ту видимо писмо — реФерат предбОТт У1(ћит^сКоР п ЖЖ на г ' Из тога реФерата видимо да се жељезничка конвенција од 23. Јануара 1881. пренаша — на друштво- које образује Народни контоар за есконт " у Паризу. Истина да г. Чеда на страни (ј36 Фали Народни Контар за есконт исто онако, као што је лане Фалио и Бонтуа и Генералну Унију и ми неби нротиву тога ништа имали. кад би тај уговор примио на ее бар тај Фал >ени народни контоар за ескомнт. али је жалост, што видимо да и г. Чеда сам признаје, да је тај уговор пренешсн на неко ново створиги се имајуКе друштво , коме ни имена неномиње- Дакле суштина саме стварн, та је, да се суделовањем горњег контоара има образовати нарочито друштво које на се прнма и Финансирање и грађење и експлоатацију наше железнице. Како се | зове то ново друштво, каквп му је капотал, какова унрава, о томе ништа незнамо, јер г. Чеда о томе ћути, иа ћемо | и ми нреко тога за сада само с ћ}"гај њем прећи, а вратићемо се на то, кад и то поуздано сазнамо. Једино што сад ; о томе нмамо да кажемо, то је: да искрено зебемо и бојимо се да незаиаднемо тиме у јошт несретније руке, но што то беше Бонту и Генера.ша Унија, јер ареј дајемо наше животно аитање у руке сасвим неаознате ни нами аа ни самим ] француаима. Сад да иропратимо мало г. Чедин рад : како га он сам црта. Наш министар вели да је одма при доласку своме у Париз, нашао отворено стециштс иад Генералном Унијом н да је усљед тога морао само са Синдиком, судом наименовашш браниоцем масе, да нреговара и да је покушавао да уговор жељезпички одвоји од иитања о нашем иотраживању од Уније. Даље вели. да како му то није за руком испало, јер је Синдик остао постојан при томе, да је маса Генералне Уније наследила и наш уговор железнички са свима правима и обвезама, и оспорио је право да мн можемо тај уговор једноетрано раскидати но да он има право тај уговор да пре-

иесе ва пеко друго друштво, а призиаваше нами право да тај пренос потребујс одобрсња српске владе. Па пошто је ирема овоме саслушао и мнење парискнх адовоката и правнвка, признаје да су га они световали да по овоме поведе парницу, дакле да јс било изгледа на могући успјех. али путем парнице. Зато ипак велн насупрот томе, да је дошао до убеђења: да није у интересу Србије да једнострано раскнда уговор о железници, и наводи зато своје резлоге н зато је изабрао пут добровољног споразума са синдиком Генералне Уније, па тако и ноступио. Ко се јошт не би овакој мудрости дивио каку нам г. Чедица показа и овога нута. Он неће да води нарницу. с тога, што би Гексрална Унија по његовом убеђењу могла понести противу нас дру! гу парницу; што би могла парница трајати две и више година: што невсрује да би се могло наћи друго друштво да зато време продужи грађење жељезнице, а највише што сс боји да тиме^ неће моћи угодити оној Аустро-Угарској која њега и шеФа му онако дивпо за експлоатацију својих интереса у нашој Србији уме да употреби и зато^ристојно орденима украшава, јер тада се неби железница у року наиравила. Наше је уверење да је министар финансије дужан био да ма и иутем суда | одржи наше ираво у сили, те да аошто по то раскине уговор са Генералном Унијом са свим те да тиме добије Србији одрешене руке. До тога је праиа извесно ' доћи могао јединим тим захтевом да суцки нозове масу Генералне уније да она закључени уговор т. ј. грађење без нрекида нродужи и сврши, или да ако, ј је у немогућности извршење да на рас- • кид уговора пристане, па да ирема томе суцка одлука изађе, а она би морала гласити: или продужи рад или кидај у' говор. Но г. Чсда ипак томе противно поступн а зашто? — Зато што би путем те парнице можда избио на површину млоги прљав посао: млоге би се тајне сазнале, за које нису ради г. г. министри да на иовршину избију, што би ее видело колико смо код Бонтуа штетовали. и како је наша влада јевтино тај уговор са њим а на грдну штету Србије закључила, зато, што се тиме цео рад наше владе о железници завија у таму и невидиш и прикрнва се као оно што калдрмџија покрива своју рђаво начињену калдрму са земљом и песком. али зато ипак прва киша која падне, спере песак са калдрме и тада ћемо н ми ви' п Јиркшг СВим пилаии/Л нџкјп Љ ј, све што се је било рђаво урадило. Сад да видпмо рачун, како смо стајали са Генералном Унијом по г. Чеди. Он велн да је издато том заводу у 2 пута 80.000 железннчких облигација у еФективној вредности од 28,560.000 дннара и у замену за 20000 железничких облигација изда^о је томе заводу 110000 срнских лозова и то за вредност од 7,140.000 динара. — Овди постоји грдна неправилност н то на велику штету српског народа. Уговором о железници. углављена је цена по којој има Генерална унија да примн сваку облигацију железничку од 500 динара по 357 динара: А уговором о лутрнјском зајму утврђено је, да ирими сваку Српску Лозу од 100 дннара за 90 динара. У железннчком уговору стоји за Унију резервисано право, да можеу место облигација захтевати и примитн лутриске обвезннце. алн по каквој цени није било нн речи. Према томе ценеуглављене за та 2 папира уговорима засебНИМ стоје т. ј. 500 за* 357 и 100 за 90. Кад је Уннја захтевала наместо 20.000 железничких облигација лозове српске, ј онда је требало и морало се овако рачунати: 20.000 железннчких облнгацнја по уговореној цени од 357 представљају вредност од 7,140.000 дннара, и за ту суму ваљало је њој издати српских лозова по 90 у 79.333^/ ј комада а не дати јој као што то г. Чеда признаје за ту суму 110.000 лозова а то зато што ово представља вредност од 9,100.000 динара опет према самом уговору и једном и другом. Кад је то учињено овако а не као што смо горе исказали да је требало, онда је влада оштетнла српски народ само у овој једној нозицији са 30.666 2 /з лозова по 90 са 2,760.000 динара. То је јасно да кад јој се издаДУ 9,900.000 за 7,140.000 динар да јој је на нашу штету издато вишс 2.760.000 и то је цросто бачено, као да народ срнски има и таке маленкости за бацање. Наше је мнење да ко ову штету народу нанесе, да треба за њу народу и да одговара па и то, да му исту накнади.. Даље г. Чеда признаје и то, да је Унији издато у нме ануитета и аконто истих 3,407.000 динара; Да је прнмнла Другнх 146.666 срп. лозова за вредност од 12,000.000 динара.