Српска независност

— 285 —

Прву партију лозови у 110000 ком. уступили су но цели од 64 10 / п дин. за 7,140.000 динара, а ову партију од 146.666 ком лозова по 81 88 / 100 дпн. за 12.000.000 динара. Бого благи где ли г. Чеда и у ком уговору нађе то, да издаје једне лозове но 65 а друЈе по 82 (.приближно) динара његовом драгом г. Бонтуу. Види се да је све, што је радио. радио с рамена. На овој партији нанео је штете Србнји у 1,199.940 динара, јер издати 146.666 к. лозова чине вредност по 90 = 13,199.940 а не 12,000.000 динара. И за ову )е штету он одговоран. Од ове партије лозова остала нам је Унија дужна по г. Чеди са 3,000.000 динара које је требао да ноложн пре, но што су му лозови нздати. Еле по г. м»нистровнм сумама представљен је цео дуг Уније у 42,107.836 дин: даље се признају интереси Уније које је требала нама да плати и то до 1. Фебруара, на прве лозове. — на 2 партије о^везрица п на ануитете свега 813.885 динара, и то све заједно представља по министру дуг на нотраживаљу Србије од Уније у 42,921.721 дин. Напротив томе признаје се Унији као прнмање од Србијс ; у кауцији израђеном послу, исплаћеном купону, жел. облигаццја, 8360 држ. обвезница и интересу на те обвезнице мимо купона ! ?, свега у 8,436.390 дин., и према томе је Унија начисто дуговала 34,485.331 динар. (Свршнће св). дописи Пожаревац. 2 маја 1882 г. Глас који дојурц и до нас о жалосном догађају, који се десио у београдском иозоришту 28 пр. мсс. усљед представе „Рабагас" створио је чудновати немир. јер се свак живп пвтао. шта је ово и докле ће се овако ?! Вар смо под мудром управом владе Пироћанчеве дотле дотерали да се међу-собно кољемо ?! Питамо министра полиције да нам каже, како је могао и како је смео наредбама својим изазивати жандарме, да ови с голим мачевима у руци гоне и туку мирне грађане. Изгледа, да је овај министар хотимично ишао на то, да са овим комадом изазове неред у публици , која свесна својих права и дужности недозвољава, да јој се тлачи слобода ујамчена уставом и законима земаљским. Та ми се отргнусмо туђег јарма. створисмо себи независност и слободу, па зар један Гарашаннн и један Новаковић , да нам једним жандирским бајонетом газе крвљу народа стечену лпчну н имовну безбедност грађана. 0 ви великодостојници, клизав је пут којим сте пошли, јер знајте, да народ прати све ваше поступке и неће дуго потрајати, када ће онхтетии умети да се с вама достојно прорачуна. А дотле ? Дотле ће чекати. V. Патриотизам данашве владе За плустрацнју патриотизма данашње владе цптпрамо за сада ово писмо : У Београду 10 Маја 1882 Господипу начелнину онрумном Госиодине, Глас о узапћењу извесног оружја, које је хтело кроз Србију да се прешверцује, и о коме су овдашљп листови донели вести, сматрам за дужност да вам укратко објасним те да разумете значај ове мере. Влада на првом реду мора држати у својим рукама политпку земље. Она мора њом управљати, онако како опа за најбоље налази, јер је она у положају да најбоље нозна прави иоложај ствари и државе. И ночем она на првом реду носи одговорност за успех или неуспех, то она неће никоме дозволити да јој у то брка, било но својим осећајима или ио својим рачунима. а нарочито кад то са стране долази. Јавно мнење и иоједини људи могу се руководити жељама и симнатијама. а влада се мора искључно руководити намећу и хладним рачуном.

И према томе је влада и наредила да се ови гранспорти узапћавају н прелази кроз Србију спрече за то што има у рукама и доказа и уверсња да то нити нма за цељ да се номогне Босни н Херцеговинн ннти су ово начини којима им се стварно помоћи може. Педесет л.уди и неколико сандука пушака, иису јошт ни један народ ослободнли. Влада пма уверења, да се овнм тајним радовнма нмало у намери да се компромитира иоложај Србије данас кад јој је мир тако иотребан, да се увуче у занлете у догађаје, који би је завитлалн и посили без да опа икад буде у стању да њима завлада и да их у својој руцп држи. И чак они који данас иодстрекавају Босански народ на устанак не чине то нн из љубави ирема томе пароду. нити чине то за љубав какве идеје. која би Бошњацима или њима у корист ишла. Други се рачуни кроје и мисле тиме да нодмире. То јавно мњење увек не види алн влада мора да види и у дужности јој је да да познатн свнма и свакоме, да Србпја неће више да буде ситна монета којом се туђи рачуни нодкусурују. Прво дакле с' тога, што без знања владе несме одреНивати правац политике нико, а најмање интриганти са стране. Друго, с тога што влада сматра да су овакви — нословп баш кад се од владе п не би крили — унпроиашћујући ио интересе Бошњака и Херцеговаца. а судбоносно убитачнп ио интересе Србије. II Треће с тога што оваки радови излажу земљу у данашње доба, кад јој је мир тако потребан, свима незгодама рата и спољнпх заплета, влада сматра да јој је дужност према отаџбипи. да најодсуднијим начинима стане на пут свнма интригама које се на страни спремају, и које код нас но неки иут необавештени свет одобрава и помаже. У овом смислу даваће те објашњавања. кад вам се у приликама пода могућност да о томе говорите. Примите, Господпне Начелннче уверење мога поштовања. 1У1. Гарашанин с. р.

г о в о т> попа Павла РадивојевиЂа на.род. посланика за срез моравоки окр. пожарев. држап на јавном збору на спасов-дан ов. год. својим бнрачима. Врсни Морављани ! ! Кад сте ме бирали за вашег посланика, вас је у томе руководило што сте знали. моју политичку прошлост, мој рад на прошлим скупштинама , и ви још од тада знате да сам ја увек био заузет за високи владалачки дом из народне лозе Обреновића, за интересе земаљске, спољне и унутарне, и у опште за добро срећу и напредак нашег народа и отаџбине. То сте знали, и зато сте ме за посланика вашег и биралп. И ја сам мојим радом оправдао ваше поверење и прибавио вам доказа о мојој непоколебљивости у чисто народном правцу. Но да би вас са мојим радом на садањој скушптини боље упознао ја сам вас позвао на овај јаван збор , — да вам у кратко али јасно дам о томе рачуна. Изволте ме драга браћо саслушати : Садања скушптина подељена је па два табора, о чему сте без сумње уверени, на табор владиних присталица, т. ј. оних посланика који безусловно одобравају сваки владин поступак, па био он добар или штетан по народ, и онозицију, т. ј. онај табор народних посланика, који се неће ничим другим да руководи до само народним интересима, једном речију, који хоће савесно и поштено да застуна народна права и народне интересе. Но ја ћу вам ово мало боље и јасније да објасним, те да видите за-

што су народни посланици који бране народна нрава у мањ^ни, а они који потпомажу слепо и безусловно владу у већини: и да ли тс називс треба узети онако као што се нросто изговарају. У всћинп скупштинској су махом од владе наименовани чпновници , и те је влада узела из својих присталица, те их је још при томе дајући им масна звања и велике плате, привезала у* себе. Ти даклс људи из својих себичних интереса морају слепо и безусловно заступати владу. Но сем њих има и неки део народом изабрати посланика, који су уз владу, но ти су људи који су нешто или добили, или ишчекују од владе, дакле и опет их руководи лични и себичнп интерес да се држе владе. Они пак посланици из ново-ослобођених крајева, који су потпомагали владу и стојали у већпни, чинили су то махом из своје простоте, не имајући довољно политичке свести да разликују народни правац, од правца власничких интереса. Мањинут.ј. опозицију састављају чисто народни посланици који не смеду да греше против своје савести, но морају да заступају, чисто народне интересе. Али кад се одузму владом наименовани посланици, онда већина народни носланика спада у опозицију т. ј. онај табор који не одобрава ни спољашњу пи унутрашњу политику садање владе. Ову данашњој влади противну струју, нису измајсторисали поједини посланици, негоје она потекла из народа , и приморала поштене и савесне посланике, да њу заступају ц њој одзива и гласа као народни представнпци у скупштини даду. Влада је 30 Новембра 1880 год. могла дозвољеним и недозвољеним средствима створити себи скупштину како је она желила, јер махом сав солиднији живаљ у нашој земљи пренеражен чудном појавом виделоваца на влади, није узимао у бирању посланика удела. Но садашња влада својим неправилним радом и споља и нзнутра брзо је дала повода да народ нрене, и да свој глас дигне у одбрану права и интереса својих. Свест народна створила је дакле из већине народних посланнка опозицију у скупштини. Она даклс није ничије делоно Је цигло народно. По томе њој сене може друго име дати, сем народна опозиција. Влада садашња ослањајући се ^а своју већину , одмах у ночетку скупштинског рада, хтела је да омаловажи опозицију, и да свакп њен удео у скунштинском раду осујети, те да онако посвршава све оно што је намислила. При саставима разних скупштинских одбора, није ни једног посланика из опозиције хтела узети, да би само лакше све своје предлоге протурила, на и у одбор за грађење адресе — одговора на краљевску престолну беседу, нпје хтела узети ни једног посланика из опозиције. Јасна је ствар да је влада овим хтела да сакрије од владаоца народне жеље и мисли, те свој правац н своју радњу представи као народну тежњу. Из онога што вам је говорено о већини и мањини скупштинској ви сте увидили, да садашња скупштинска већина по своме склопу не може бити веран израз народних жеља, но да је то по правилном току ствари опозиција. Опозиција, или већина чисто народом изабраних посланика, гоњена народном струјом, морала је протестовати против таквог неправилног корака владиног, и њене већине, и начинила је нацрт адресе за себе у коме је изнела тежње и жеље народње, т. ј. у главноме оноштоје добро и корисно за народ. Али је влада одбацила тај нацрт и учинила корак, који се са уставног гледишта мора осудити. Све што је потекло отуда сваљује на владу велику кривицу, и она је одговорна пред народом за све посљедице тога рада. Од тога тренутка почела је влада да омаловажава опозицију свакому у погледу. Њен глас је угушиван. Ла сам вам казао, да ја неодобравам . ни спољашњи ни унутрашњи рад садашње владе. А ево зашто! Влада је унутра завела чисто партајску систему владавине, и да би то извела она је употребила нато силни новац из државне касе. Утрошила је на судове 100.000 динара а на пречинтћење полиције 50.000 дин. Но питање је, далије

се са тим новцом што боље учинило, но што је пре било ? Никако није. На против тај грдпи иароднн новац употребио се на то, да се из судова и из полиције истерају сви они чиновници који нису владине иристалице , па да се на њина мсста понамсштају све саме присталице владине неглсдајући ни мало на савеспост и спрему њихову. Толики способни чиновници, који су тако рећи оседили у служби вршећи савестно и поштеио државнс иослове истераии су и пензионирани без икаква узрока и кривице, еамо зато, што се за њих држи да нису добро расположени ирема влади, а ионамештани су многи у државну службу , који и но способности, и по савесном службовању далеко ниже стоје од изгнаних чиновника. (пасгавит.е се).

ТШГРАМИ Крушевац 10 маја (огигиндјнл д2пешл.) Полиција ради нагло за изборе посланика. Чиновници, пандуријуре носрезу. Ноћас срески пандур донесе штампан плакат напредљачки, званично заповеди да се на збору чита, изјави да старе иосланике небирамо ! „Свуда нове бирају", рече! Чујте! Чачак, 11 маја. (ошгинадна депеша.) Мијаила Мнрковића општинског писара јуче, Милевка Јечмевића трговца данас, чланове народно либералне странке, полшшја затвори обоицу по делу с види 64 број „Независноети" допис одавде). Последњем неприми замену и ако 235 дпнара годишн.ег данка плаћа, непоможе ни лекарска сведочба. Ликујте напредњаци са вашим хвалисањем о слободама подвладомистиннте уставности. К©В1МЕ ^Виделовачки* аатриотизам ^Сремски Хрват и од 8 маја јавља како је Милан Лекић. кмет и посланик (из већине) из српске Митровице, долазио тога дана у Аустр. Митровицу, ц доставио тамошњем магистрату, да има ту у Митровици некакав Лаза Мијић, Србин. који је познат као велики пријатељ Ристићев и Милетићев, и велико-Србин, па да језбогтога опасан по политику садашњу аустресрпску, и да му због тога никако не дозволе да иде у Београд на светковину певачког друиггва београдског. Тај Лекић, изјавио је том приликомда језато лично дошао да јави власти аустрпјској, да би прекратио дипломатску преписку. За ово Лаза дозна од пријатеља, и са штапом предусретне Лекића пред там. читаоницом, те га добро и својски измрцавари, да су више каблова воде морали на њега сипати да дође к себи и да га оперу од крви. Ово се десило цред очима много нарда, и нико није хтео да брани Лекића. Ко зна да п виделовци ц стоје у тесиој свези. међујсобом томе ће јасно бити да ову подлу и непатријотску дендунцпјацију, Лекнћ није учинијо по свом личвом побуђењу, ро на миг својих патрона. Ете како „виделовци" хаће да осујете ову невину свечаност српскнх певача. Исправка У последњем броју нашег листа, у првом чланку под насловом „У очи прелома ■ десиле су се неке штампарске погрешке, које овим исправљамо. Тако, на другој страни листа у другом ступцу, врсти 33 (оздо бројећи) у реченици: „не воде нпкаква рачуна готово о једној треКини народних посланика, и треба да стоји: .... готово о једној половини народних носланика. На исгој страни листа у трећем ступцу, врстп 4 (озго), у место: п Ово нису нитања какве витке политнке," — треба да стоји „какве високе политике. На истој страни у четвртом ступцу, последњој врсти, у место : „ме обећава да ће нам", — треба да стоји: „но обећава да ће нам ту грдну штету из сажал,ења накнадити." На трећој страни листау првом ступцу, којим се чланак свршује, у повледњој реченици на крају, у меето: „да ће народ српски н овом ириликом показати се",треба да стоји: „да ће народ српски избором исти поеланика и овом ириликом и т. д.