Српска независност

— 289 —

се несрећи неби никад могао радовати: но кад би оамум (вихор у пустињама африканеким) к)та или глад одјтрили г. министра-председника са његовог положаја. томе би се ја радовао. (Ларма, гласови на десници : доста, доста!) Пошто је Босна слабо насељена, то је населите са ердељскнм Сасима, а да им не би било дуго време вршећи цивилизаторску мисију германпзирања. подајте им у помоћ руске Јевреје, јер су Чивути у Угарској такоће апостоли германизације. Хоћу да завршим са једним цптатом: п Бечки двор може опет казати као што је увек о себи за ових 300 година рекао: п Ја сам подигао зграду моје моћп на гробу маџарског народа. Истнна не сопственом снагом ПреАседник. Могуће, да су цитати г. посланика верни. и како је у нас слобода говора, с тога нисам г. говорника прекидао, да не мисли да би његове крупне речи могле што уздрмати : но ја га молим да промисли, да је поштовање према Краљу дубоко урезано у срцу маџарског народа, да сваки Маџар само с болом овакве ствари може слушати. Ссигаји. Пардон, ја сам само читао цитате. Прсдседник. Молим, да се под насловом „Цитат" не читају друге ствари, јер бп иначе морао претпоставити. да г. говорник под тим изговором има намеру и тако нешто навађати, што овде не епада, јер кад неко што цитпра. увексе тумачи. као да п евоје мпсли исБазује. Ја мислим да у Угарској где народ није сматрао за нужно као што је обичај у другим земљама . н заиста нпје нужно да посланицн полажу заклетву верностп. (Гласови т* крајњој левици: То би нам још требало. Чујмо ! Чујмо ! Велика узрујаност и немир. Председник звони). Као што је у Атини био излишан закон против оцоубице, јер се није смело ни предпоставити да се тако што деси, тако и у Угарској свако осећа да така изјава неби служила ва част ни народу ни земљн. чије добро сви желимо. (Живо одобравање на десници. Немир на крајњој левици). Ако би г. поеланик у том смпслу продужио. ја ћу. и ако с велпким болом, битн прину^ен. да му одузмем реч. (Одобравање на десници. Великаузрујаност на левици и гласови: То не пде. Красна парламентарност). Салаји. Ја не водим полемику са г. председннком: а шта он мислн чинптп, то је његова ствар , но да хоће да мп украти реч што сам цитирао наводе из друге свеске Кошутових списа. то не верујем у исталом, ако је по вол>и, ја не могу нпшта против тога. (Велика ларма). Ју.шје Верховаји. У том случају ми ћемо само цптирати. С алаји. (чита) .Дабогме да то нисам подигао својом снагом. али ја сам подигао. Шта је право шта заклетва. шта уговери! Народн су само камење за зграду јединства моје породичке моћи. Цел> сам ја. 4 * (Велика узбуђеност на десници). Ето. како се у маџареком сабору говори о двоглавом црно-жутом орлу и како се представл.а Хапсбуршки дом. И са том државом. са тим црно-жутим себичњацнма везује Пироћанац све тешње судбину Србије и српског народа. Сад бар не могу нам црно-жути нребацивати. да само њихови „нолитички непријатељи и у земљи овако о Аустро-Угарској говоре, јер ето вам и самих Маџара који вичу против властничких и себичних тежња хапсбуршког двора. А Маџари. на сваки начнн, бол»е познају бечки двор но наши Виделовци. Онн се данас крсте од загрљаја бечког, а нас Пироћанац силом вуче у канџе нрнозкутог орла. ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У Броју 74. „Српске Независти и од 13 овог месеца, под насловом „Патриотизам данашње в л а д е а штампано је једно нисмо

под иотписом министра унутрашњих дела. То штамлано писмо није верно своме оригнналу ; јер писмо мннистра унутрашњнх дела што га је писао иодручиим властима о делу које се износи поменутим штампаним писмом гласи од речи до речи овако : Г У Веограду 10 маја. 1882 Господине начелниче, Гаас о узанћењу извесног оружја, које је хтело кроз Србпју да се прешверцује. и о коме су овдашњи листови донели вести, сматрам за дужност да вам укратко објасним те да разумете значај ове мере. Влада на нрвом реду мора држатп у својим рукама иолитику земље. Она мора њом управ .Ђати. онако како она за најбоље налазп, јер је она у положају да најбоље позна прави положај ствари и државе. П почем она на првом реду носи одговорност за успех нли неуснех, то она неће никоме дозволитп да јој у то брка, бпло но својим осећајима или ио својим рачунима, а нарочито кад то са стране долази. Јавно мнење и ноједини људи могу се руководити жед»ама п симлатијама. а влада се мора нскључно руководити иамећу н хладннм рачуном. И ирема томе је влада и наредила да се ови транспортп узапћавају и пролазп кроз Србију спрече за то што има у рукама и доказа и уверења да то нити има за цел> да се помогне Босни п Херцеговинн ннти су ово начини којпма пм ' се стварно помоћи може. Педесет људи п неколико сандука пушака, нпсу јошт ни један народ оелободнли. Влада има уверења. да се овпм тајним радовима имало у намерн да се комнромитира положај Србије данас кад јој је мпр тако потребан. да се увуче у заплете п догађаје. који би је завитлали н носили без да она икад буде у стању да њима завлада н да пх у својој руци држи. II чак онп који данас подстрекаI вају Босански народ на устанак не чине то ни пз љубавп према томе народу. нити чине то за љубав какве идеје, која би Бошњаппма илп њима у корист ишла. Други се рачуни кроје и мисле тиме да подмире. То јавно мњење увек не види алн влада мора да види и у дужности јој је да да познатн свпма и свакоме, да Србпја неће впше да буде ситна монета којом се тући рачуни нодкусурују. Прво дакле с' тога. што без знања владе несме одређпвати правац политпке нико. а најмање ннтриганти са стране. Друго, с тога што влада сматра да су овакви — послови баш кад се од владе п не би крили — уппропашћујући по интересе Бошњака и Херцеговаца. а судбоносно убитачнп по интересе Србпје. П Треће с тога што овакп радовн излажу земл>у у данашње доба. кад јој је мир тако потребан. евима незгодама рата и спољних заплета. влада сматра да јој је дужност према отаџбини. да најодсуднпјим начинима стане на пут свпма интрпгама које се на етрани спремају, н које код нас но неки пут необавештени свет одобрава и помаже. У овом смислу даваће те објашњавања. кад вам се у приликама пода могућност да о томе говорите. Ово нисмо није поверљиве природе. Сад дабогме ппје кад смо га изнели на јавност. Ур. Примите. Господине Начелннче уверење мога поштовања. М. Гарашанин с. р. Госаолину наче.и*ику окруш...." На освову члана 11. ааноиа о штаипи овин се иеправл.а нетачност ( и непотпуиост писма мипистровог

што га је донела „Српска Независност" у поменутом броју. Из мннистарства унутрашњих дек - а „V 6147, 13 Маја 1882 годинс у Београду. Наш одгоЕор Није шија, него врат. Првом приликом оиширније. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Гарашанинова полиција увеликојена све стране отпочела гоњења и апшења, и таким насиљем хоће „впделовци" да сузбију опозицију, те да се изберу њихове присталице за посланике , како би после еа таковим својим аминашима наставили свој убитачан рад. Но поред свих тих безакоња и грозног насиља, неће успети. јер је будна свест у српских грађана и бирача, и они ће и овом приликом показати да им заиста жежп на срцу отаџбина и њена срећа и напредак. У народној свести лежи једино оружје, којим ће се победити зло и пзбавити отаџбина из опасности, у коју је доведоше „виделовци а својим несавесним радом. Из пожар. поморавља. пишу нам, како је там. полиција, почела гонити и посланлке попа Павла Раднвојевића и Милосава Степановића, за то пгго јој се није допао њихов јаван рачун, кога су својим бирачима давали на Спасов-дан. Капетан Бабамиљић и ћата Бакић, дојурили сзг.и сами на збор, па кад су виделп огромну масу народа на збору, нису ту нпшта смели да предузму , али нису ни имали основа , јер су посланици оно говорили, што је у ствари п на што имају права као посланици. Збор је био и свршио се. Но Гарашаппнова полпција у Жабарима још држи да није свршен. Канетан и ћата кад су видели како је јаван рачун наших посланика у свему еве слушаоце задовољио и како је народно расположење и убеђење не могуће усколебати, одмах чпм су стигли у канцеларију с^оју, донесу неки реФерат, по коме, се поп Павле и Милосав окривљују као да у њиховом јавном рачуну има увредљивих израза и „опорочавања 1 * власти. Ово чини полиција за то да бг их могла предати суду, а овај да их ставн под ислеђење судско, како бп им се спречио нов нзбор за посланиве. Али се народ нада да се судска памет неће поводити за партајским слепилзм Гарашавинових полицајаца. Али све су ове ујдурме узалудне, народ ће н опет биратн своје старе посла нике, јер у њима има потпуно поверења да ће га и од сада, као и до сада бранити и заступати поштено н савесно. — Из Алексинца јављају нам, како је и тамо Гарашка полиција упела се пз петннх жнла. да сузбије народну струју, те да протури свога кандидата за посланика. Употребљују се средетва која сваки попгген човек мора осудити. Сваки на кога се сумња да неће радпти у корист владпну , уклања се за време из места. Тако је и г. Милосав Раднвојевић судија одређен у неку комисију у Паланку. н одмах му је наложено да се крене на пут н чека тамо на даље наредбе. А шта то значи ? Ништа друго, но да се он уклони, да не би био у Алексинцу док се избор не свршл. Док се тако људи од опозиције гоне и разјурују. владиним присталнцама дозвољава се да на уштрб своје званичне дужности , јавно агитују за владу. Овакових покора нико није ни у сну могао снити. Али и ако је утопљеник напрегао све своје силе да жпв исплива, неће му помоћи, он мора утонути у валима народњег огорчења и неповерења. У Алексинцу, поред свих напора и насиља „виделовачки" победиће народна свест н биће онај изабрат за посланика кога народхоће. — Из РамаЋе (г .Груже) нампишу: да је срески писар Мијајло Радовановић, дошав у село Рамаће по ради неког званичног посла, и позвав цело село, почео јавно у нркос распису мииистра евог. агитирати и наговарати људе, да не бирају старе посланике, већ да бирају неке ње-

гове кандидате. Агитацијом толико је забавио људе од посла, да су се почели удаљивати са скуна, несвршив са њима званичан посао. И можда би он удаљене узео на одговор и казнио, да случајно Један од свеенијнх сељака није Гарашаниновом ћатици подвикнуо, да то његов посао није, но да ради оно рад шта је дошао, да неби народ дангубио, а народ ће 15 вели, казати кога ће изабрати и послати да га заступа. Ми ово нотирамо колико да видимо, да ли је познати распис министраполиције којим забрањује свако мешање власти у изборе. само за неке чиновнике. а за неке не: и ако буде вољан министар да сазна да ли је овако ми му стављамо на расположење поред некихкрагујевчана и сво село, који ће му то потврдитн. А тада ће мо очекивати. шта ће снаћи овог внделовачког чиновника за ову злоупотребу виделовачког министра који уме да се нродаје са својим јавним расписима. Овај ћатица има обичај да се хвали пред сељанима. како је он дошао, да пази и на свог капетана, да овај политички не мути 1 , и омаловажавајуће га, он свугде покушава да образује клубове напредњачке, али досад није успео нигди.

ТЕШТАМИ Пирот. 13 маја. ( огипшајиа дешша.) На доставу начелика Дробњака да сам Гарашанина воденичаром назвао, министар правде РадовиК. одпусти ме из службе. Зарија-Хаџи-АрсиЂ. КруШеваЦ 10 Маја (ОРВПШАЈНА ДКЦЕ1ПА.Ј Преображени Мика Урошевић прича напредне влашке паре по срезу. Упућује да се бирају нови посланицн што стари ннсу мог.ти одбранити од ратног данка. Сикирички учител. направно 13 квартира у бањи на олуцима. Не само да је Бања у онасности, но и нијаКу воду затворио. Добио 30 дана одсуства. Још Фали једна воденпна ? ! Лепа шпекулацнја ал на чи рачун ! ? !

Ужице. 13 маја ( орипшајна дкпеша). На Спасов-дан пређе црногорац Јован Поповић Липовац. са 39 момака црногораца српску границу, уђе у Турску нреко дубоке, валовнте ријеке Увца, пређе Нови Пазар дође на Лпм, којп бпјаше непроходан због сплне кише н снијега. Опажен Турцима п Аустријанцима би опкол>ен војском пз Нова Пазара, Пријепо .Ђа, Црибоја и логора Бања , свуда Турци по селнма на по часа растојања. Немогући прећи ријеку за Васојевиће у Црној Гори трп .Ђаку г.тад, жеђу и зиму у планнни шест дана те кад се уверише да је пролазак за отаџбину без нроливања турске крви немогућ чета се врати без Линовца у Србију но буде нозатварана у Чајетинн српским властима. Бојећи се да л>уди на правди Бога не страдају Липовац је сматрао да му част налаже јавитп се среској власти овде и нримити сву кривицу на себе. -<Н01» ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Г. Мплзновац. — г.г. В. В. и М. П. Мојцлн бн вас да уекорнте сл прешшћељех рачуна за предшату. Крагујевац. — г. Бож. М. Вуловику. Црннилн смо 201 днн. н 60 п- у ние предплАте. Опширннје пнсмои. Хвала н брагско ван поздравл>е. Прокупле. — г. С. Пет. Што сн се у^утао. Ј а г о д н н а. — "Б. II. Је ли се прпмно скупл»ан.а предплате г. Б. А. ? Неготнна. — г. Д. А. Маш. Скоро ће требатн да вам пошл>емо нов спнеак аа предплату. За то бв добро бнло да похнтате са пречншћењем рачуна ва прошла полго},а. У х н п а. — г. М. Јер. Молба управл»ена на г. Д. А. Маш. важн н за вас, н 8,ч све остал е прцјател>е војнма смо се рандје обратнлн. АДМИИИСТРАЦИЈА р Српсне Независности и