Српска независност

— 293 —

начки прса у прса. Али ви сте моралне и материјалве пропалице, па се заклањате за смрдљиви ђубрењак „виделовачки" и отуда своје ђубре хоћете на другога да бадате. Али тешко вама моралне пропалице, скорим ће се народ са вама да рачуна, па онда гледајте куда ћете илн у мутну воду или у бели свет. Народ је вама већ означио место, куда ће вас скорим одправити. Погледајте тамо мало од Београда на оно кобно брдо, тамо ће се ваша неваљала каријера свршити. Ово је одговор и онима који шаљу своје куке и вериге у редакције „виделовачке и те их келнери и остале гладнице и к&акаве механџнје. својим прљавим шакама удешавају и дотерују на срамоту српске журналистике и јавног морала. С. А. Цветковић ТРГ. ИЗ КРЊЕВА — ЗГ О в О I 3 попа Павла Радивојевића НАРОД. ПОСЛАНИКА ЗА СРЕЗ МОРАВСКИ ОКР. НОЖАРЕВ. ДРЖАН НА ЈАВНОМ ЗБОРУ НА СпАСОВ-ДАН ОВ. ГОД. СВОЈИМ БИРАЧИМА. (НАСТАВАК) С:.д замислите коликоје новаца влада утрогаила , терајући свој партаизам. 150.000 диннара нотрошила је и још грдве суме и сада троши, на пензионирањ чиновника, који у најбољим годинама способни за рад, морају да седе безпосаени, на грдни трошак народни, да би се само могло угодити присталицама владиним. Влада је истина дала и народу неке слободе, међ које спада слобода збора и договора. Али и те су слободе канда само мртво слово на хартији, јер ми смо у толико примера видели и уверилн се да се слабо обзире на положене законе где то партијски интереси захтевају. И у цркви и у школи. и у свима гранама државнога устројства влада је ударпла погрешним да нерекнем штетним правцем. Што се тиче спољне политике, влада је потпуно напуштила народну политику. Она је уговором железничким закљученим са Бонтуом. и трговачким уговором са Аустријом подпуно жртвовала — економне интересе наше земље, и бацила нас у наручја опасне наше непријатељнце Аустро-Угарске. Влада је напустила наше нриродне пријатеље, а на име нашу оеведочену и иекрену нријатељицу. нама једно-верну — једно-крвну Русију, а наслонила се потпуно на АустроМаџарску. Не треба да вам говорим шта је нама Русија, а шта Аустро-Маџарска. Русија сродна с нама једном вером и једном крвљу увек је нас још од памтнвека подпомагала. Она је потпомоглада се мн ослободнмо и постанемо самоетална држава. она је нас спасла на Ђунису и припомогла да постанемо независна држава и да се наше државне границе нрошире, са знатним делом Старе Србије. Она нас неће нити може и даље оетавити на путу нашег народњег ослођења и уједињења. Интереси Русије и народа српеког, јесу једни и исти. и по томе ми немамо ннти можемо имати вернијег и искренијег пријатеља од Русије. А шта нам је Аустро-Маџарска? Она је наш заклети непријатељ. Она је увек сметала нашем унутрашњем и спољашњем развигку. Зато само треба бацити поглед на Босну и Херцеговину па да се внди шта Аустрија са нашом браћом тамо ради. Она је без икаква нрава узела те земље иа хоће и даље да иде, и да освоји земље и народе чак до самога Солуна ,шта више смера чак и нас да подјарми. Сем осталога што је садања влада учинила Аустрији за љубав. а на штету нашу. снада и збачење митрополита српскогМихаила. Аустријским пословима на истоку не годи српски митрополит Михаило. јср је он ваљан српски патрнота и непоколебљив бранилац наше нрађедовске вере. Оп је пријатељ Русије, па нам је служио као копча братске љубави и везе са роћепом нашом браћом Русима. Аустрија хоће да искорени православље на истоку, и да покатоличи словене па и Србе. јер зна да ће их тиме лакшс подјармити себи, а да би јој то лакше пошло за руком прегне свом снагом да се уклони са свога високог положаја уважени митроиолит Михаило, који је у целоме српству па и на целом истоку имао велики углед и поштовање. Садашња влада учинила је по жељи Аустрије, и збацила Митрополита, и тиме нашој народној ствари грдне штете нанела. Ово сам у кратко рекао да обележим зашто сам противан садањој владн. а сад ћу да се дотакнем самог рада у седницама скупштинским, укојима сам и ја учествовао. ,

Ире свега да напоменем оних 25.000 дивара, што их је влада нотрошила преко буџета за своје партајске цељи. шаљући евоје разне нристалнце по народу и на страну да агитују у цељи њеног одржања, па после накнадно од скупштине искала одобрења: ми смо били противни да се та сума одобри влади, почем је она већ толико утрошила народни новаца на партајске цељи , да је и сувише за грбину народну. Али већина скунштинска одобри да се и тај терет свали на леђа народна. У току седннца скупштннских изнела је влада још два важна предлога скупштини на одобрење, а на име : Преиначење трговачког утовора који је прошла влада закључила са Енглеском. и уговор са Аустријом о пловидби на Дунаву. Бивша влада закључила је врло повољан уговор за нас са Енглеском те су подпуно очувани наши трговачкн интереси. Она је закључивши тај тако повољан уговор са Енглеском хтела да покаже како она хоће подобне уговоре да закључује и са осталим државама. а нарочито са Аустријом, коју је хтела да нримора да пристане на повољне но нас услове, као и Енглеска. Али еадашњаје влада на штету и то вслику попустила : Аустрији у трговачком уговору и оштетила нас и нагае интересе за љубав ње, па се онда Енглеска нагала увређена и тражила да се и њој даду те исте повластицс на штету нашу као и Аустрији, и влада је иристала на то и попустнла. Ја нисам нроиустио ни ту прилику да неосудимо владу у том попуштању нашем непријатељу Аустрији. Алн све бадава! Прогив уговора са Аустријом о пловндбн , био сам одсудно протнваи . јер он подиуно довршује подкопавање наше економне, на и нолитичке самосталности. Аустрнја нас је својнм трговачким уговором подчннила себи, а овим уговором иде на то: да нам веже ноге н руке, и да просто постанемо њено економно робље. А ко је екош.мни роб, тај а нре а после. постане и политички роб. И Влашка и Бугарска су се одунрле навали Аустрије, алн наша влада није хтела, него је ослањајући се на своју већину у скупштинн. примила и тај тако штетан по нас уговор. Аустрија је нас опасала са свнју страна, још нам јс остао Дунав, да се можемо са Бугарском, Влашком и Русијом сјединити. и нашу трговину ослободити од туторства Аустрије. На и тај једини пут нашега спаса предала је наша садашња влада у господство Аустријеко. Русија је хтела да склопи савез нзмеђу Србије, Бугарске и Влашке, н да ми гако у заједници начинимо лађе које би слободио од Аустрнје нловиле Дунавом и нашој трговини дале нов излаз и полет па би ми на тај начнн пркосили Аустрији. и она би била приморана да нас моли, да гради са нама трговачке уговоре. какове ми хоћемо. Али влада је пресекла ту животну жилу нашу, одузела нам могућност за сваки самосталан рад наш и жртвовала нас нолпуно Аустрији. Десет година, у садањем нанредном времену , то су што је био пре чнтав век. А за толико је влада закључила и трговачки и пловидбени уговор са Аустријом. Ту је дакле јасна ствар какове је опасности влада навукла на нашу земљу. (Свршиће се). ДОМАЋЕ ВЕСТИ Јуче у б часова по подне сахрањена је мати г. Јована Бошковића проФесора вел. школе уз велико саучешће зналаца и пријатеља Бошковнћевих. На опелу у палилулској црквн чинодејствовао је г. Митронолит Михаил. К©ВИ^Е По највовијим иоузданим вестима из Русије, сви распрострти гласови по странпм неиријате .Ђским нованама. као да се нихилисте спремају да приликом крунисања наревог у Москви учнне пов атентат на живот нарев. нотпуно су неистинпти они се само злонамерно распростиру, да би застрашпли свет. а одвратили остало Словенство да не похита на ту свечаност, која ће имати сиохоњан значај за цело Словенство, особито и авославио. Један Московски иатриотски лист вели нзмећу осталога, п ово: „Зар у светој матушки Москви да се деси агентат на цара нашег. 0, како су кратковиди наши непријатељи,

они још не познају руски народ. Но да, они се боје од онога што ће доћи иосле крунисања, на би хтели и желели да се догоди каково зло цару руском, у кога је сва Русија па и сво словенство упрло своје очи и који ће достојно оправдати све што се од њега очекује. Зна руски народ, ко руководн ннхилисте, и друге гадне елементе у Русији, али народ има снаге и моћи да у клици сатре те гадове, тај ногани рукосад запада и наших непријатеља. У Москви не сме се нико живи нојавити, који би каково зло хтео учинити. Наде наших непријател>а ни су ништа друго но гола обмана...."

ТЕЛЕГРАМИ Свилајнац. 15 маја. ( оригинална депб ша )- И Морава се вије дала. Изабрат огромном већином Милосав Стенановић. Наши се повереници враћају у тријумфу. Гомиле народа очекују их ватреним одушевлењем. Од нуцњаве попевке и поклика: Живио народ ! Жпвио Катић ! До- 5 ле с кајмакамима, ваздух се пролама. СвИЛајНаЦ 15 маја ( орш-инллна депеша.) Синђелићева слава обновљена сјајно. Ресава је подигла велпчанствен спомен својеи патријотизму и самопрегоревању. Застава одбране потиштених интереса и права народних поверена опет дичном Катићу једногласним нзбором. Кајмаками ућелепирише четири гласа; весеље неописаио. Слава теби поносита Ресаво. Жагубица, 15маја (0Ригие1лнА дкпеша). Још нечувеним н невићеним агитовањем нолиције. која пређе свако стрплење повереника. изабран је с | 54 гласа кавдндат капетанов Сима Милетић за носланпка ! 59 повереника уздржало се је од гласања и изјавише жалбу. Жабаре. 15 маја (орцгиндлнА ДЕПЕША/. Протпв жестоке агитације нанредне полиције у лицу капетана н Бакића повереника жабарскнх . ипак побућена свест питомих Мораваца нзабрала Милосава Степановића. старог пославика са 154 против 49 гласова.

Б. Баште 1 5 маја ^ОРИГИНАЛИА ДЕПЕША . Огромном већнном изабран за носланика нашег Сима Милошевић. Живили свесни народи. Рача, 15 маја С 9РНГИН АЈНА ДЕПЕШк.) Све ујдурме Гарашанинове полиције разбише се о здраву и непомућену свест народну. Впделовци са своим кандндатом Попа Стојаном нзгубили мегдап. Народ опет изабра Благоја Божића. Живили дични Лепеничанп.

Крагујевац. 15. маја (' оригмнајн . депешал Избор посланика у овом онругу свршен. Изабрани су у срезовима : крагујевачком , Владпслав Павловнћ ; лепеничком, Благоје Божић : гружанском, Савко Ђусић п Хур, Боровић. Сви онозиционари.

Ужице. 1 6. маја ( оригинална деиеша / Пон Тјурнћ . Сима Мнлошевић, Смиљанић ноп Повак и Пера Стеваповић са огромном већином изабрати за посланнке, весеље неописано. Ражња. 16 маја. Од 107 повереника дало 105; кандидата 7, са 91 глас би изабрат Тдорђе Милетнћ свештеник.

До закл.учка листа јавл,ено је да су изабрани још и ови опозиционари! Сима Несторовић, Риста Поновић. Рапко Тајсић. Василије Павић. Иван Протић. Поп Марко Петровић. Поп Милан Хурић. Пера Стевановић. Љуба Дидић. Максим Милутиновић. Ђоровић. Ђусић. Таса Ђикић. Милан Глигоровић. Анта Раичић. Поп Смиљанић. Поп Новак Мил ^Јшевић. Раша Мнлошевић. Никола Пашић Арса Дреновац Јанча Јовановића врања, Аца Станојевић Цветковић Сандић Поуздано ее еазнаје, да је опозиција скоро на це< лој линијц иобедила. Само у 5 изборних срезова нису изабрани стари посланици. КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ Изишао је пети број са овим садржајем: 1. Веслар песма од Андре Ј. Г. 2. Два Сиротана приповетиа продужење од Мил. Р. Веснића. 3. Први капке зцоја. или први пут на орању, песма са сликом од Алк. Ђ. Нуше. 4. Писма своме другу, пето писмо. 5. Српче песма од М. Ј. Митровића. 6. Праведни Аристид са сликом. 7. Мачка и сат песма са сликом од Драг. С. Вељковића. 8. Мали трубач приповетка од Алк. Ђ. Нуше. 9. Где се двоје сваћају ту се трећи користи са сликама продужење. 10 Астрономија. 11. Златна срна. 12. Утеха песма , са сликом од Душана. 13. Српч. бележник. 14. Добротвори младих Српчића. 15. Књижевност. 16. Коњички скок од Н. Д. Н. 17. Решења. 18. Српчетова пошта.

Оглаеи ЛЛОЈПМ САДАЊИМ БАВ.ЂЕњем по горњим местима. поред моје радње нашао сам за врло уместно Фамилнјарно шпарање, те сам ступијо у свезу са једном најнрипознатијом Француском Фабриком свеопштег Фарбања. која је у стању поставпти у свима разннм најновијим модеранм бојама сваковрстне изношене мушке, женске н дечнје хаљипе, (бнло свилене, памучне или вунене). мебл штоФа, Фиранге. разне пантл .ике. чипке. перад за женске шешире, и све што се да ОФарбати. Исто тако примам на врло вешто чишћење од Флека свеопште горн.е артикле. и надам се да по пзради кад муштерија у руке добије њену ствар неће моћи разликовати од нове. Молим поштовану публику рад пробе ма и најмању ствар поверити мн, а ја се надам да ћу како брзом посдугом, фином израдом н јефтинијом ценом, моћи сваку муштервју потнуно задово.1,ити. С поштовањем Андреја Ј. Живадиновић. 6 6 КНЕЗ МИХАИЛ. УЛИЦА. Свакоме бесплатно одправља упутство за иотпуно излечење у тајностн и са мало трошка, тајнвх болести скорашњих и застаредих само ва.Ђа писатн: ЕУМШ, УЈеппе (1зеге) Ргапсе.