Српска независност

БРОЈ 76.

НЕДЕЛјА, 16 МАЈА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

2ЕЗЕ 31 СР32Ј71 ■А ГОДИНУ 24 ДНН., НА НО ГОДННХ 12 ДНН., НА ЧВТВРТ год. 6 днн. 31 ССТ13Е ЗЕДЉЕ П1 ЗИКАНСНСИ ПСД7СТСК7. ■ А ГОДНН7 30 •ГАНАКЛ, НА ПО ГОДННЕ 16 #р. на чктвгт год. 8 *р. 31 17СТРС-7Г1?СЕ7: ц ГОДНН7 1б »ОР. 1 ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВБ ССТ12Е 1РЖ1ВЕ : НА ГОДННТ 36 ФРАН., НА ПО ГОДННК 18 »Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗДАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНШИ, ЧЕТВРТКОМ, СУВОТОИ и НЕДЕАОУ

ИЕЛОМ

ГРЕДННЈПТВО ЈВ ■ АДИИНПСТРАПИ ЈА Т КУКП Г. ТоМЕ ЛНДРКЈКВИТ.А ПВИДН-К.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСАК СВАЕИ ПГГ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/нописи шал>у се уредништшу, а претплата адтинистрацији „СРХХС2Е 2Е31В2С2ССТ 2" рукописи невраћају се. непдаћена писиа не примају се.

Проиграно народно благо и лропаличка маштаиија.* хтг Издавање жел.езничких обвезница сједињава у себп црибаву, оптерећење залогу и отуђење државне имаовине и државних прихода. Прибаваје у остваривању зајма, или примању стварне вредности коју повериоцп уплаћују као „против вредност" обвезница, и у грађењу жељезпице; — о п т е р ећ е њ е, у уписивању зајма као државног „ дуга; — о т у ђ е њ е, у плаћању „годишњине"; — з а л о г а, у ујамчавању зајма цриходима од жељезнице, царине н граћанског данка. По чл. 93 у с т а в а „државно имање може се отуђивати, или оно и његов приход з а л о ж и т и нли оптеретвти" само онако „какосе зако ном о п р е д е д и." Закон о жел>езн. конвен ц и ј и наређује изречно, као што смо видели, да се жељезничке обвезнице издају само као ,против вредност стварне сумезајм а, који има да служи искључиво за граћење жељезнице," и да број њихов „одговара количини оствареног зајма, и то чнм се исти уплати." А како је влада државне обвезнице издавала? Она је већ у јулу и октобру 1881 издала Ген. Унији 80.000 жељезнпчких и 110.000 лутријских обвезнида, на које још ни до данас није уплаћена п у грађење жељезнице уложена количина зајма, која се као њихова „против-вредност" по уговору и закону имала добити. 80.000 жељезн. и 110.000 лутр. обвезница претстављају управо половину зајма. Оне задужују Србију са 50 милијуна днн. главнине, на коју се за 50 година има плаћати по 5% интереса. тако да се њпма Србија терети у цело са 150 мплијуна дуга! По утовору, као „противвредност" обвезница којима се Србија толико задужује, имало се добити 35,700.000 дин. у стварној вредности, и ова сума цела употребити на грађење жељезнице. Међу тим. влада износи иред народ „израду и материјал на жељезници у Србији" као једино н све што се до сад од утоворене „против-вредности" за издане обвезннце у ствари има. „Израда и материјал на жељезници" цени влада у 3 милијуна, ма да ни половпну тога не вреде. А камо још 32.700.000 динара што не достају од оне суме стварног зајма, којује Ген. Унија као „про* У бр. 75 овог листа, V чланку .. 11рошраио нароАно благо.. и У четвртом ставу првог ступца печатано је погрешно. „Одкуд да ново друштво ие тражи накнаду за смањење нагиба од 16 на 12 мнлијуна у околини раљског тунела": а треба: „за смашење нагиба од 15 на 12 милнмегара^. . . .

тив-вредност" примљеннх државних обвезница требала да у грађење жељезнице уложи, и која износи 35,700.000 дин? У место уговоревог стварног жељезничиог капитала, влада се задовољава банкротском заоставштпном. артијама п прњама Ген. Уније, којима она вредност протпвно уговору и лажно рачуна! Толика навала на народну скупштину. да се жељезничка конвенција са Бонтуом што брже решп, под изговором, да се жељезница мора хитно градити. А кад се конвенција одобри и потписа, онда гле чуда: сва се хитња и брига своди само на то, да се што внше милнјуна дуга народу на врат натоваре, а светским протувама што впше товара злата без накнаде у грабљнве руке „сруче"! На остварење жељезничког капитала и грађење жељезнице као да се није озбиљно ни мпслило. Влада је, као што сама каже, нздала Ген Унији 1 јула 1881 год. 40.000 жељезничких и 110.000 лутријских обвезница, и тиме задужила Србију са 30 милијуна дин. у злату. Као „противвредност" тих обвезннца требала је Ген. Унија да у грађење жељезнице уложи 17,850.000 дин. у стварној вредности. Међутвм цело лето (1881) пролази, а од те „нротивредности" никаква озбиљна знака и гласа. На жељезници, где би требалп да врве хиљаде радннка, једва се саставља и која стотина. Удара се будаком овде и онде као од шале, и тек да изгледа. као да је нешто отпочето. „Израда и матерпјал у место да достигну вредност од 17 милијуна дпнара, једва накнађују и 1 милијун ! Народ забринуто главом маше ; а влада ? 0на не само да не наваљује да се зајам по уговору остварује и жељезнина озбиљно гради, него хита те 1 октобра 1881 и других 40.000 жељезничких обвезница издаје Ген. Уннји, без пкакве стварне „противвредности", и упркос томе што уговоренн жељезнички капитал ни на оних првих 40.000 жељез. и 110.000 лутр. обвезница у ствари није уплаћен и у грађење жељезнице уложен ! Та и најнроетија памет не би се залетила, да изда облпгацију и на један дукат пре него што „противвредност" у ствари ирпми , а влада која себе иазива „напредњачком", да тако олако издаје на дењкове облпгације, и да овима са 50 милијуна дин. у злату зеиљу задужује, а као „противвредност" ни три милијуна народу да не осигура ! Али и ту још ве нрестаје готовост напредњачке" владе, да лако,

брзо п без „протпввредностп" и стварне гарантије милијуне народног блага у лакоме туђе руке издаје! Она полаже Ген. Унији, 20 августаи20новебра 1881, по1,350.000 днн., свега, дакле, 2,700.000 дин. у злату. на име интереса п отплате зајма који у ствари Србија ни примнла није ! И што је још загонетније, на рачун „треће четврти годинтњпне", којој би по уговору био рок тек 20 Фебруара 1882, влада полаже Ген. Унији већ 1 Јануара, дакле на 50 дана пре рока. 707,836 дин. ипак као интерес н отплату на непрпмљени зајам , а мимо уговорених обвеза и протпвно закону о руковању са државним новцпма и њиховој употреби ! Као дабибилп наследници „блага цара Радована", тако без рачуна задужују земљу, п издају милијуне народног блага људи, којп нису у стању никакве накнаде да јој да ду. (СВРШНТкЕ СК).

ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР I ДЕО „бЛЦШМ ШМТИВНШРЕДНГ од св. Јовака Риљсзссг до св. ца-ра. (19 октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). (НАСТАВАЕ; ГЛАВА ТРЕЋА. (Година 1882). I. Скутитина је на окуау. сутра дан по Богојављењу, а лицем на Светога Јована 7. јануара 1Н82. год. Ово је била Скупштпна за 1881. годину. сазвана за 30. децембар 1881, а одложена за 7. јануар 1882. Сад већ не можемо да опростимо „Виделовцима- да и по други пут овако. без нужде бацају скупштине читаву годину доцкан. Лане су били јога конзервативци (1880) али ове године они су „напредљаци- и њино је име права иронија на њину прошлост ц садашњост! Но то је најиосле њпна ствар и ствар њихове тако назване _чисте уставности," која већ до сад покида све важније листове и погази све чланове земаљског устава, рушећи и преступајући једну по једну уставну одредбу.... Али њима се и то може : они су омил>ени синови јавног мњења. које они док су у опозицији гладе низ длаку, а кад су на влади називљу га „безобразним-, апсе га, а у помрчини одадеру мало и тесаком! Но, тако јавном мнењу и треба! Сваки је своје среће ковач, и ако је свака влада производ јавног мњења. онда и јавно мњење вал>а да се задовољи са владом коју је себи створило п дало, и.ти иначе: _ Сваки народ има онаку владу какву зас.1уо*сује!- А не хвале ли се .Виделовцп" да су по милости народа дошли ту где су? Не ноносе ли се они, да је све оно добро пароду што они раде и граде ?!! Па нека им буде ! Али, или су се они преварили с народом илн народ с њима; једно јест: а ко ће штету платптп и то се зна! Занимљива је ова светојовањска скуаштина и по свом раду н по својој злој судби. коју дели барабар са својом _патриотичком- владом. Разбијена на двс једре половнис: на веКину и опозицију она нијс пи за тренутак .могла да изглсда као целпна и нема акта у целој њеној радњи. где би се она показала као целина — осем у

нрогласу краљсвинс, па и ту познати виделовачки лармација лањски известилац Вонтуовога одбора, сада секретар скупштине Мита Ракић, свечано заузима лавовски део за себе и за своју партију, одричући опозицији заслуге за то, а принисујући их само свпма својим ратоборним .Виделовцима-, но — о том доцпије! ВеКина ове скуашттне имала је да проживи доста у свом раду: Ималаје данајеклатантније посведочи зд гато је вођен рат за псзависност и слободу; имала је да иде почетим путем окићеним штетним уговорима своје владе и пристанком на све неуредности које је влада починила у преступању буџета; имала је најпосле да испије горку чашу својега највећега греха, да чује уапшања свога доста и нријатеља Бонтуа, да види тако младу срушену своју велику ваздушну кулу, своју свеспасавајућу _солидну а „Генералну унију" и да на своју грешну главу прими све оломине ове проклете колевке огромних грехова наше владе и њене већине да гх ударима тешких. али празних каТГа још једном освести и подсети како су они _повратили- „земљи кредит-, а „Србију тек увели у ред поштеннх земаља. и На има ли што горе? Али и истина је, да је зло рађење готово суђење. Зла дела кажњавају свога творца! Зла времена дођоше -Виделовцима и ове године и ове скупшт.ше. Јед гњев и пакост — огледали су им се у сваком раду и поступку, који је наступио. Ц. Деветог јануара већ сеђаху за главннм столом опет она два политичка близнака Алекса названи Протов и _про®есор и Милан (иначе Јанићије) Кујунџић названи „Абердар-. први као председник други као подпредседник скупштине, са правима и нреимућствима. која су везана за ова два важна часна места у Народној скупштипп. и која они тако често, — тако вешто и виспрено употребљују на благо и бољитак народа и — опозиције! Раз\ ме се да и звање секретара ваљаше да буде заузето људима једним духом задахнутим. и за другим столом већ сеђаху познате писмене личности: Крунежевнћ. Ракић, Жуњић неки Арон Нинчић и др. Скуаштина у којој пунобројно бејаху попуњена сва места владиних гфсланика са умложеним бројем Јевреја — тиме би образована и у недељу ./0 јануара отворена, са владиним обилатим програмом у коме се на крају једног одсека, као узгред, налазаше само с две три речи споменута г Народна банка и , она иста, која се још прошле године појавц у једном скупшт. обору у осталој новорци Бонтуовнх уговора и уговорчнћа — па је нестаде. И да поживе Бог Бонтуа, Бог зна шта би још било ! Ми би сад можда већ нашим касапима и пнљарима морали објашњавати шта су то „кајиме".. Рад већ наступа : Састав скуиштинске адресе био је 11. јануара на дневном реду и бирање одбора за састав тога важног акта, тога Милићсвићевог _Бог ти помогао ! на — „Помози Бог!- Дуго и опоро водила је се борба око тога: какав одбор да се састави: Да ли но окрузима, да ли три позната одбора да уђу у заједнички састав и сачине адресу? Најпосле не би ни једно ни друго, него би, као и у — „напредњачком клубу" : Изабраше се 15. лица. све сам овејан напредњак. а за њих се већ зна да су увек пуни „народних жеља", које они, особито кад су на влади износе на вндик. Опозиција, која бројаше тада већ 44 човека (јер млоги не беху још дошли!) бн искључена, она постаје излишна. Напредњаци сав ауторитет једне скупштине вргоше на себе, сташе између народа и престолне беседе. То је учишло да је начињена и увређена оиозицијч уздржала се од гласања ари бирању одбора за адресу. а 92 напредњака протумппе своје! Изабранн одоше у сво;/ одају да опишу нотребе народње.