Српска независност

— 292 —

То исто би и при бирању одбора : ааконоЈавног, финансијскох и са молбс и жалбе, : И ту уђе све сам нааре4њак\ Опозиција која се састајала потпуно пз Срба православне вере и ту би искључеиа. а у одборима видимо изабраис врда" Озеровића и Јакуба МустаФића!! Чудо вам је да још и г. Едија Були није био бар у ком бцло одбору! Онвх петнајесторица ште бејаху сретни дагпредставе жел.е и потребе ваецелог српског народн у нашим гртшцама. па богме да «е еете и оних ван натих данаш&их граница — они су ускоро, уз нрнпомок министара бнли са својои адресом готови. Алресп се изнесе арел скуаштину 15. јануара на јавни нретрес и дебату. која је трајала 15, 10. 17, и 18. јануара, нуна противностн, пуна огорчености, пуна соФнзама и иукога партајизма, са подметањем. Или: како би ви назвалн то. кад се у једној скуппггини »лане 1881. 20. јаиуара) укида додатак ка чл. 50 пословника: да и о свакој ситници може свак говорнтн докле хиће а 18. јануара 1881. године да се са клупа владнноваца, у дебати важпог акта, као што је адреса, довикује, а после у „Видслу и н спреда како опозиција протеже десату, да би само вукла дијурну боље ?!! Но док су Виделовци састављали адресу, сједињена опозиција Либерала н 1'адикалаца спремила је своју и 18. јануара биле су две адресе на столу председничком ; јер је опознциони нацрт адресе, иод вндом питомости узет да се бајаги и о њему води неки рачун. знате да се не л>ути оиозиција. која јс и онако јака, те може влади направити какву парламентарну накост. Ми не можемо узастопце ићи за сваким говорником понаособ. А и треба ли то? Влада је шанула шта је требало да се наниже. Познатн носланик са Саве глади ствар обмањујући се како нема начелне нротивностн у нацрт^ обе адресе, — на гато гњевно устаје главом председннк мннистарства Милан Недељковић и гласно изјави да има те још како. да је опозициоиа адреса онако једро неповерење влади. али влада ће — од сад нћи куд је наумила, све онако право н мудро као и до сад.

Овај исти човек. председник министарског савета. министар спољник послова, пгго га зову „Шугринац- рекао је непгго о закону о скупштинском пословном реду, што вреди да се добро чује с погледом на гажење закона тога, закона о изборима и гажење устава — приликом расписивања накнадних избора у мају ове године. Он вели: (види ст. бел. стр. 88.). „То нпје никакво понижсње Народних посланика. но тако каже сам пословпик, а аословник треба да се олржи као закон.... Ништа горе није, но кад нема иравила гиги кал се ова не с.гушају прирасирављању ствари у сваком гкуау. и у јавним зборовима мора да постоје нека цравила, по којима се креће посао у њима. Дакле закон је тако нарелио и закон је лобро нарелио и ви нас не можете праведно критиковати, да кад ми по њему раД1ГМО из.хажемо скуаштину аонижењу Је ли знао за ово г. Шугрииац 19 ♦ебруара'? Је ли чуо ове речи и позив на закон познати подпредседник скупштине. кад је атагирао 19 кебруара на закон, на ноловину скупштнне, кад је како вели заборавни предговорник нзлагао скутптину ноннжењу" проглашујући онако сногу у напред посланичка места за упражњена и решавајући о нечем, чега још и нема ни у скунпггини, ни на столу ни на дневном реду — а то су посланичке оставке од 5 марта. о којима су напредњачки пророци већ решавали 19 фрбруара, т. ј. неких 15 дана раније!! Да ли се опомиње ових речи шеФ „Кабинета," кад је 4. маја пристао на указ о избору накнадном. Ми га сад подсећамо на ово. гао што подсећамо и предеедника народне екупштине на његове речи пзговорене 7 маја 1881 год о немогућности оверовлења пуномоћија посланичких у непотпуној ссдннци — на те њихове речн, које смо напред у II глави изнели знања и иодсећаја ради.

Дође 18 јануар. Била је седннца пре и после подне. Дебата о адреси примнче се крају. _Већина је „довољно обавештена/ Настаје свечан тренутак: игасање о адреси веКине и адреси мањине. Нааредњаци од 149 присутних посланика накрмише 99 — дакле ни нуну стотину!! — за своју адресу а оаозиција православне вере 50. за своју адресу. Напредњацима лакну с душе. Један грдан посао свршише истина војска је преполовљена, али је п иобеда добивена и влада је добила потврду „од народа", који сачињавају Ракићи, Спасојевићи, 0зеровићи, и Крупежевићи. Буле, и Жуњнћи МустаФићи и други Напредњако-

: внћи. И радосно узвикну Алекса названи | протов: „По томе исказујем да је скуп! штина и одлучила: да се прими пројект ј одборске већине- А из већине се чује | „Врло добро — да се одмах преда!/ Како су „оци отаџбине" били гладни. то се оставило бнрање депутациј& &а после нодне. И гле ! је су ли ово* они дивљи напредњаци ? Ј Је ли ово она одлучна већина, која опозицију неће да чује ни у председништву, ни у секретарима, ни у одборима, ни у адреси : )нл већина на предлог Алексе протова Ђ. Поновића усваја да и опозиција иде да преда адресу. Они вичу „прима сеА у етенограФским белешкама стоји (стр* 251) даље ово : Димитрије КатиК. Господо вама је познато да чланови скупштинске мањине, који нису баш малобројни нису били заступљени ни једним чланом својим у одбору за грађење адресе Његовом Височанству. Скупштинска мањина, са оваковог поступка већине скупштинске, морала је у таком случају да прави адресу према својим назорима и она је такву адресу овде изнела и бранила је, али узалуд код овакве већине. С тога скуаштинска мањина према таквом стању ствари не може никако учествовати у овој аочасти, којом је ви г. председниче сада почаствовати изволесте кандидујући прпличан број њених чланова у депутацију, која ће адресу , коју је векина направила и усвојила Његовом Внсочанству аредати. Из тога узрока скуаштинека мањина не може ни иотаисати адресу веКине *

Коцка је бачена.... Првн састанак који се после овога десио а го је састанак XII од 21 јануара на ком је председник јавио скупштини о иредаји и аријему а■ дресе веКине (19 јануара), налази се у стенографским белешкама, стр. 258 Састанак је био кратак.

Из ограничене скупштинске сале пренета је борба овнх У9 контра 50 и неколико на шире иол>е у политичке листове одатле у земљу у народ свуд је се читала властима адреса већнне. а иоред тога адреса мањине и томе је сљедовала једна поплава од изјаеа говерења оаозицији или већнни и влади. Власт је била у грозничавој делашности. Тужбе су стизале. Интерпелација за интерпелацијом летела је столу за којим је седео, енергични „министар" унутрашњих послова, које су садржавале тужбу на гонења и аагиења људи, каји су уз оаозицију и њен неуважени састав адресе Ми би молили само ког било министра, да нам, спокојства ради јави: Је лн се утишала она, тада подигнута олуја јавног мнења ? Јесу ли помогла трдства; која су тада и иос.ге тога употребљавана V Рачуна ли влада с поуздањем на наклоност јавног мнења ? И ако не рачуна : онда како сме влада да седи на месту на коме је ? А ако рачуна на наклоноет јавног мнења и народа: онда како сме и што ? де се ла&а незаконитих мера о наређивању избора наређујуКи само накнадне, а треба оаште изборе за расиалу Пародну Скуиштину ? Одговор на ово био би колико за нас интересантан. толико, богме, и за саму владу спасоносан! — Алп они мнсле да само себи. и ником више одговарају. Но као да се горко варају као и увек. Биће најносле јаче село од сватова!! Привидно беше заборављена „недаћаса адресом. Већнна. влада и опозиција опет се састаше у сали скупштинској, да раде даље : Али иуче гром из ведра неба ! Ш. Бонту ироаао] Бонту скончао ! Генерсигна унија банкротира.ха\ Бонту у аису! Наша штета и несреКа недоигедна\... Нестало г. Чеде! НоКас одјурио у Париз.... да сп асава, ако има шта да се соасава!.... Као оно вест о каквом страшном ножару, који се не да више угушити, пролетеле су ове страшнс речи кроз скупштнну и народ. 18 јануара оног истог дана у вече, кад је оно ресавски иосланик прокламовао коначни расцеп Већине и скупштннске опозиције, — пукла је ова неочекпвана бомба ио сред логора блажених и срећних наиредњака, и тог истог дана у ноћ, у невреме одјурио је грешни г. Чеда, као најлакши члан владе преко Вишнпце са представником „Уније~ Беранжеом на дереглијн — у Париз да се извести о нахођењу самозваног „тутора будуКе среКе сриске, л и о стању које у наслеђе он оставља том својем одрпаиом и опљачканом сирочету. Несрећа је. велика је несрећа ово. И ми би смо волели, у интересу народа н његова благостања да се то зло ниједесило! Кажемо. као оно пожар, који све прожднре, а не да се уставити и уни-

штити — тако је са електрнчном брзином, писменим н усменнм путем пролетела ова вест 18 у вече н 1У јануара кроз престоницу а одатле у народ. Несретни напредњаци бејаху поражени. убијени. Одједном они посташе неми и скромни а ако је њихов „најучевни - човек, Абердар. свечано усред дебате о адрсеи и Под тешким прекорнма опозиције узвикиуо: ШтаУо Бонтуу ли велите?! Та он сТоји сад чвршће и боље но икад! Моћни Оаавери падају пред њим и он их уништава својим операцијама Најсолиднији заводна свегу јесте наша „Генерална Уннја" а њој беше већ очитан иарастое у Паризу н иогребни трошкови бејаху већ стављеин на наш рачун са неких 40 и неколико милиона штете!! ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД После дугог спремања, нано 6и се оправдала нечувена хапшења и гоњења у горњој Галицвји, изнеле су аустријске власти ове појединости V ствари велеиздајне парнице протнв неких тамошњих Рутена. Једанаест Рутена стављени су нод суд и у притвор што су тајно, посредно нли непосредно, стајалп у споразуму са рускнм нетроградским чиновником Мнрославом Добрзанским, који је у другој ноловини 1881 године долазио у Лавово и неким другим местима Галиције, а у иочетку 1882 године у Чертис у Маџарској. На тим састанцима удешавао је план. да се Галнцнја. Буковина н горња Угарска отргну од Аустро-Угарске, а за ту цел пли да се сачека згодан тренутак. ако би Аустро-Угарској загрозила опасност с по.га. т. ј. ако бн се упустнла у рат с којом европском државом нли да се у тпм покрајинама подигне устанак те изазове граћански рат. Као коловоће ухан шенн су бившн цес. крал,. дворскп саветник. Адолф Добрзанскп. и свештеннк Јовап Наумовпћ. Осталп се окрив.т>ују као саучесници. Мећ њима има и жепа. У тужбп. коју је државнн тужнлац ставио. наводе се изводи нз нрограма руских панславнстнчкнх <1дбора. а сем тога цитирају се брошуре Фаћејева. некн чланни Аксакова н Каткова и беседе геверала Скобел>ева. Од стране државног тужиоца именованн су сплни сведоцн. међу овнма неки чланови угарског сабора. Државни тужилац је тражпо тајнн цретрес. Ми ове појединости саопштавамо читаоцнма као карактеристику времсна и морамо том нриликом нехотице да унореднмо то навалично отпужење рускпх „панславистичких" одбора са најновпјнм срамним поступцима у Србијп. где се рођена браћа која полазе у помоћ устаннцима у нсзавнсној српској краљевини обезоружавају а иротив њих се сриска војска днже. п у нсто време се такоће званнчно денунни рају руски „ианславистички" одбори. У осталом цео нокрет Рутена у Галицији. као цгго се у самом почетку са аустријске званичне стране износило. своди се на то. да су ти сада због велеиздаје оптужени првацн Рутена хтели да прећу у православну веру, што су на неким местим* Галиције поједине онштине и учиниле. Али због тога се данас неби могли — вешати, па с тога и измислише најетрашнију кривипу. против њих, да им бар државни тужилац може претити с вешалама. Видн се да је п Аустро-

Угарска вешта, да измишл>а и ствара велеиздајне кривице. Са више страна се тврдпло, да ће се крунисање руског цара обавити у Москви ночетком сеитембра месепа о. г. Нарочито су, пол.скн листовн износили већ и еаме иојединостн те редке свечаности. Сад се на против, дознаје из петроградских листова. да је Фамнлијарнн савет у ПетерхоФу под личним председништвом царсвим дефшштивно решио, да се крунисање одложи до маја месеца ндуће године. Ако је ово последње нстина, онда у Русији морају нмати врло важних узрока за ово одлагање. Странн, против-словенски лпстовјј хтелп би да као узрок обележе агитацију нпхилнстичку, но пре ће бити да цара Александра руководе саевим другн обзири. који, по свој нрилшш. неће годнти словенским неирпјател>нма. Најјасннји је доказ за ту последњу претпоставку. што се у Русији у велико чине ратне спреме. Гроф Пајет, ненадањи аустријсни канцелар н у последње време посланик у Парнзу етавл>ен је у нензију. На његово место поетавЈ >ен је граФ ВпшФен. цосланик у Рнму. По бугарсним вестпма претстојп наименовање руског генерала Каулбарска за бугарског војног министра. Генерал је роћени брат руског војног аташеја на бечкоме двору. Поговара се да ће руски дипломатски агенат Хитров бнти отнозван нз СоФије. но још се незна ко ће га заменити. Бугарски кнез отпутовао је 11. о. м. нз Петрограда.

дописи Крњево. 8 маја. Ја сам позвао у броју 53-ћем „фсскв Независности". посланике среза в. орашког. да даду н положе рачун евојим бирачима, о раду њиховом на скупштини, али они то несмедоше учннитп. сигурно за то што и сами незнају где су били и пгга су радили. па се боје ако би се суочили са евојим бирачима. да их ови жестоко не прекоре и осуде. То је без сумње н узрок што један од њих двојице, место да да јавно рачун о своме скупштинском раду, одговара у 65 броју «Видела и да му ее сада не даје рачун. но ће тек онда положпти кад се сврши скупшгинска перпода. Врло -дивно- мудровање наших посланика .виделоваца"! Али драги посланиче наш. јеси ли ти учинио уговор са Богом да ћеш дотле живети: а поеле. пгга се зна шта носи бели дан а игга црна ноћ. А знаш ти да сте ви вашом радњом навукли црн облак на нашу земљу. а Бог је милјстив . на може лако , бити, да ће он место народа вас све бутун покоеити. Нека г. посланик не мисли да ја са тнм што тражнм рачуна од њих хоћу себе да препоручим за посланика у будућ°. Заиста чудна памет је у вас , та ви се хвалишете како добро стојите у народу, па ако је то тако што се овда бојите да вас ко не истисне из седла нај родног поверења. Но ту и лежн зец. Народ је незадовољан са вашим радом. он је изгубио поверење у вас . па се сада ви и сенке плашите. Али бадава вам сво страховање. Што сте ме пападали у вашој прљавој помијари .Садашњости- коју су ваши покровитељи иокренули да могу циганском грдњом нападати на све пгго је поштено, то ја одбијам са презрењем од 1 себе. Али кукавице једне, за што не изнђе* те отворено са „часним" именима на меј| дан, па да се онако проразговарамо ју-