Српска независност

— 296 —

цијску шиекулациЈу, коЈа Је намамљена великим уснесима нрошлих година ноднгла цеае разннх вредности на изванредну висину, те је сад (14 јануара) обузета »аником стрмоглав оацала најбоље и најсолид ннје вредности"'?! Влада јс то трс бала и морала да зна, ако не с друге стране, а оно од г. МарпновнКа и г. Чумића, које о толиком државном трошку V Наризу држи, и којима је била званична дужност, ј да је о стању Гсн. Уније пзвеш- ј тавају н обавештавају. Свакојако, у оној „озбиљној трзавици од које се у Паризу ни један завод, ма како солпдан и моћан, (па дакле и Ген. Унија! није могао сачуватн", била је за владу нослед- | ња ономепа, да „изузме од Ген. Уније вредностп потребне за специјалну гарантију нашег нотражнвања*'. А влада јс гребала да то учинн тим нре, што је већ и ире Финанцпјске кризе у Паризу имала узрока, да буде на оирезу према Ген. Унији. Запста, кад су овој пздане обвез- ј ннце које Србију са 50 милијуна дуга терета, па јој је још и на рачун годишњине преко 3 милнјуна динара у злату издано; а она, у место да стварну суму зајма саразмерно броју прим.т,ених обвезница и вредности положене јој годишњине одмах уплатн, и у грађење жел.езнице уложи. за пуних шест месеца нп три мнлијуна на жел>езницу није потрошила: зар ту ннје било и одвнше јасно, шта је имала да учинп влада. која је за тачно вршење жел>езппчке конвенције народу одговорна?! Па жалост, влада не само да ннје зарана учпнпла. што је требало за остварење и осигурање жел>езннчког зајма, него је то пропустила да учини п кад су (14 јануара), „озбиљне трзавице" Геи. Уннје на де1у доказивале у какве су несигурне н опасне руке државне обвезиице, а са њнма и толнки мнлпјунн народног блага „сручени". Човску памет да стане, кад погледа, како она са скрштеннм рукама чека и дочекује, да Ген. Унија сасвим проиадне. па тек онда (23 јануара), да се пред празном банкротском масом наће! Неиснуњавањем обвеза које је према Србији на себе узела, Ген. Унија већ је пре нада свог изгубила нрава која би тим обвезама одговарала. А кад је падом Ген. Уније нзнешено на видело, какоје ова још и проневернла новце до којнх је иродајом срнских жељезн.

обвезница била дошла, н које по чл. (Ј. жељезн. конвенцнјс није смела „ни иод којим изговором унотребнтл нн на што друго", него „искл>учиво иа грађење жел.езш1це", онда не само да није могло бити внше ш1 сиомена о каквим нравииа Ген. Уније према Србији, него је она нмала још и да дође нод кривнчну истрагу за иеверну унотребу српског жељезничког зајма. Влада мучки нрелази нреко тог Факта, па, као да би јој било стало ноглавнто за тим, да заклони и спасе оне који су толике милијуне срнске крнвнчно нроиграли, и који бн по свима евроиским законима морали да нред судом за то одговарају, она се даје „убедити" синдиком банкротске масе, да је та „маса наследпла жељезничку конвенцију са свима обвезама и правима њеним". Убеђепатако, она је „у ннтересу масе н кредитора" Ген. Уније пристала, да се жељезн. конвенција нренесе на ново друштво, нод нзговором, да није у ннтересу Србнје да једнострано раскнда ту конвенцију". А одкуд поцрне влада убеђење, да би Србија једнострано раскндала жел.езн. конвешџџу" ? Зар Ген. Уннја нцје већ сама раскннула ту конвенцнју — делом неиснунења уговорених обвеза и нроневерења српског жељезннчког каиитала ? ! И кад толика Факта ненобитно дока 3 УЈУ, да Ј е ^' еи - Уиија сама жељезннч. конвенцију једнострано раскинула, онда одкуд би п каква права нрема Србнји нмала и могла да насљеди маса кривичних банкрота, којн су своје обвезе према Србнји тако вероломно погазили ? Коме влада миели да еоли намст, кад се упиње да нарницу са Гси. Уннјом као опасну нретставп? Зар ннје као дан јасно, да бн та парннца једино за кривичне банкроте могла да буде онасна, ни за кога више ? И онда је само у интересу тих ( банкрота, да се жељезн. конвенција сматра као нераскннута н њнховом масом наслеђена. Што најцрње жигоше иренос те конвенцнје на „ново друшво", јесте Факт, да је он извршеи иутем тајног саоразума између синдиха банкротске масе и влајс, а без знања и аитања народног иретставни ш тва\ По чл. 55. Устава „никакав закон не може битп без иристанка народне скуиштине издат, укинут, измењен или нротумачен". Влада на уста председннка министарства, г. Пироћанца (у президијалу на г. Марнновића) изречно ирнзнаје, да уговор

о преносу жслезн. конвенчнЈе у нечем измењује закон о тој конвеннији, а то у томе. што он обвезу повог друштва за остварање зајма своди еамо на 50.000 обвезннца, у место да је одржи у сназн за свих 1 200.000 обвезница, као што је с Боитуом уговорено. И опет је влада дрзнула. те је без иристанка нароАнч скуиштине , дакле противно 55 чл. Уетава, нотписала и обнародовала акт о преносу жељезн. конвенције, којим се закон о овој конвенцоји тако битно измењује! А кад се ногледајош, како оном | „новом друштву", с којим је влада кришом од народа и газећи устав, : уговорил% нрепос жељезничке конвенције, стоји иза леђа бечка „Лендербанка", н угарска Лендесбанка, ; онда дрскост Пироћанца и дружине прелазн у нешто још грђе и опасније, ; него што је сваколнка новчана оштета земље. Ништалакше,пего да новерилачка ирава нрема задуженој Србнји, једног дана кроз руке „Лендербанке" и „Лендесбанке" пређу у власт „моћнесуседне силе". Иондаје доста н која неродна година, па да се Срј бија, која своје прпходе црпе поглавито из иољске привреде, нађе у неприлицп према моћној поверилачкој 1 суседцн. По међународној практици, , кад једна држава има новчаннх обвеза према другој, па се у ненрилици нађе, ова може и да је војно иоседне, иод изговором осигурања својих поверилачких нрава. Да лп су иомишљали „барон" Ннроћанац ц другови његовн, каквој онасности нзлажу отаџбипу кад потнисују нрепос железничке конвевције на незнано „ново друштво", нза којег се знана „Лендербанка" и „Ландесбанка" крију? Трговачким уговором преведене су у аустро-угарску службу производне н привредне снаге народне; а нреносом жел.езв. конвенције на „ново друштво", ето су стављени нод бич аустро-угареког секвестра и пајважнијн државни цриходн крал.евине. п тнме отворена врата њена најопаенпјој Финавцпјско-војној екзекуцнјн страној ! Па ппак они. који су такву замку своме народу на врат набацили, н крајеве јој у „моћне" туђинске руке иредали . имају смелостн да своје нротнвпике назнвају: „најжешћнм ненријател.има — не — издајицама свога народа. који хоће да но што — по-то тај јадан народ страда н милпјуне штетује." (в. „Вндело", бр. 77. од 16. маја о. г.) Ту ирестаје потреба, да се п даље

излажу безакоња и „бестидности" „панредњачких" вођа. Каква је одговориост на влади за штете и опаености , које је земљи ночинила. најјасннје ее види кад се запита: колико би и колико било мање бриге, губитака и заплети за Србију: 1. Кад влада неби билаиздала Ген. Унији државне обвезнице у већем броју. него што би одговарао оствареној колнчнпи уговорене „протнв вредности". 2. Кад влада н зајам добивени на наше обвезнцце не би била оставила без стварна јемства у рукама Ген. Унпје. него би га бнла сигурније деичновала, п. нр. „у касу Француске банке" , но чј 15 жељезн. конвенције. ^ 3. Кад бн влада била озбнљно настала, да се новци од железн. зајма одмах унотребе као капитал за грађење жељезнице, те да сад „у израдн н материјалу на жељезници" нмамо целу ону стварву „нротив вредност" га коју смо задужени са 50 мнлијуна динара у злату, а не једва и 3 мнлијуна. 4. Кад влада не би била дала Ген. Упији годишњипу нре, него што би Геп. Унијасвоје обвезе иснунила; н кад јој ни у ком случају не би бнла дала нре уговореног рока нншта на рачун те годншњине. 5. Кад бп влада бар у часу оне „онште и дубоке Финанцнјске кризе у Паризу" (14 јануара) била похнтала. да „изузме од Ген. Уније вредности потрсбне за специјалну гарантију нашег нотражнвања", као јнто је то нреко срнског посланпка и комесара у Паризу врло лако могла да учнни. 6. Кад би влада одмах после пада Ген. Уније бнла савесно и часно дала народу рачуна о мнлијупима којп су банкротски ироиграни; на би онда оставнла народу да. преко својих претставника, сам реши : шта н како да се иредузме за одбрану државних ннтереса н осигурање земље од даљих штета и заплета. Чиме да оправда влада што је све нротнвно уговору, закону н Уставу раднла, те у толнке и тако оиасне дугове, штете н заплете Србију заплела?! Како да објаепи она. што је издавала државне обвезнице преко уговорене „нротиввредности", а „годишњину" не само пре испунења уговорених обвеза од стране Ген. Унпје, него још и пре уговореног рока. на тнме задужила земљу, за.гожгига државне џргисоле и отуђхига неки део цржавне имаовине, те ПО-

Последњи дани Робеспијера Робеспијер беше достигао жељени врхунац своје славе : он је ностао диктатором републике и владао је терором и дивљаштвом, којим се одликовала његова још зверскија . уша. Да ли ћс се човечанство у опште моћи надати, да ће кад год потнуно нравичан суд о Робеспијсру изрећи, о њему као адвокату араском, сину оца адвоката, који за себе ничег другог не имађаше осим дпвљачке енергије, којом је Француску својој самовољи подјармио, под изговором да је ослободи од туђе тираније? Да ли бејагае Максимилијан Робеспијер гнусни подлац, или и еам вероваше да га је нрови^сње створило само да прслива крв и да буде бич божији, који ће научити Францески народ да се у будуће уме чувати од других Робсспијера V Да ли не бејаше Робеспијер прости и слени властољубац, који тој својој страсти све жртвоваше, или беше он патријота ? Да ли не бејаше тиран за то, што у његовој души живљаше идеја о безграничној слободи, или бејаше та светиња у његовнм

устима само гола Фраза н само проета маска, под којом је био сакривен не непријатељ народа Францеског него г. целог рода људског ?... Ево , ово су загонетна питања, на којих ће се решењу још дуго мучити многи историчар. Робеспијер је тајанствсна појава, о којој ће потомство морати говорити више са психолошког него ли са историјског гледшпта, кад буде нспитнвало дане живота и рада овог чудовпшта. кад буде бројало жртве, које су биле жртве његове самовоље, кад се буде сетило мрачних тавница, које је његов 4 Фанатизам хиљадама жртава пу1Н1о; кад будс погледало на ондашње небо Фран.^еско, које се од проливенекрвицрвеI ннло; и кад напослетку у пустој, магловиI тој и крвавој прошлости Француске одкрије губилиште на коме је свршио и Робеспн јер и република његова. Обасут проклетством својих сувременика, с гнушањем и презирањем отпраћен у гроб, сишао је Робесиијер са по! иришта овог света , да буде вечнти и ј јединствени пример крволока људског, ко| га ће име н најдаље потомство с одврат! ношћу спомнњати. Четрдесет година по њсговој смрти, при помену имена Робеспнјерова , свет је пљувао на онога, који би се усудно да ма шта у његово правдањс изусти, као год што је иљувао и на гроб и снод крваве гилотине, у коме су трунули оста-

тци овог страховигог чудовишта. Но од јунијског краљевства хтедо ше неки људи да промену суд о Робеспнјеру. Они хтедоше да створе у јавном мњењу друго уверењеоњему. Ламартнн приписиваше даје зверска глава. коју је куршум нагрдно пре него што је на гилотини пала. била помрачена болешћу меланхолије: а Луји Блан покушаваше да дакаже . да је он пао као жртва свог сопственог поштовања према законима. Где дакле лежи права истина о Робеспијеру, — или је ннкако н нема? Едгар Кинс , који нам је растворно старопрашљива акта, о крвавој прошлости Француеке , н који нити говори са страшћу оптужилаца нити пак са слепилом бранилаца. вели у својој похвалној књизи ^о револуцији и : (1,а Ке\'о1аНоп раг Е(1«*аг (^шпе*, 3-ше ЕЉНоп. Рапз 1865) да Робеспијср није био ни мученик, а још мање да је умро као нобеђени јунак, него вели да га је сама катастроФа прождрла. коју је он сам изазвао, а није био у стању савладатн. Робеспијер је био истина човек од речи, и увек је оно испуњавао што се може и даде речју испунити; али, ма колико се дела са његовнм именом у свезу доводн* ла, он их ни једно није извршио, јер је он био само прости говорник, човек од теорије, човек од система, али не и човек од дела. У следећем казаћемо све,

! што је Едгар Кине о Робеспијеру рекао: Робеспијер н његови другови, довели су ствари у Француској до тог стенена збрке, да им није било могуће ни њихов 1 систем нити пак њихове сопствене личноети сиасти. Ироклињани и презрени сурвали су се они сами у своју сопствену пропаст; као што мора п све остало пропасти, што је већ у самом почетку изгубљено , тако су и онн пропали, бсз да је и ко и зажалио за њнма, а камо ли да пх је бранио. Два дана, нред саму његову иропаст, то су била врхунац тријумФа Робесиијерова: свечаност 20 Нреријана и де1 крет од 22 Преријана (8 и 10 Јуна 1794). Првог од ова два дана било је г светковање највишег бића" са великом литијом, којој је на челу био Робеспијер, обучен I у азурно-плавом капуту, са китом цвећа | у руци; а два дана доцннје, декретирала је народна скупштина (конвенат) једном одбору, састављеном од чланова те литије, право на живот и смрт над свима подозривима. А томе|литијском одбору био је глава Робеспијер. Робеспијер је био дакле првосвештеник, којн је др« жао у руци крвави мач, којим је нроливао крв своје браће, другова, пријатеља, сестара ... накратко свог рођеног народа. Али за срећу, само је још четири нсдеље од тог дана имао крвник да живи.