Српска независност

вредила 93 члаи Устава?! Па онда каквим разлозима да се одбрани влада , што је не само преко уговорене иротив-вредности, него још и без икаква стварпа јемства, на слеиу веру, нредала Ген. Унијн обвезннце које са 50 милијуна дин. главпине по 5% интереса. или са 150 милијуна у злату за 50 година. Србију задужују; и дал,е, што нн на „озбнл.не трзавице" Ген. Уније пије ништа нредузела за осигурањс огромног потраживања српског?! Чпме, најпосле, да се оправда она штоје жељезничку конвенцију, за коју се н на делу осведочило да је штетна и опасна за Србију, без нитања и знања народа. самовласно пренела ва „ново друштво", и тиме зем .Ђу новој безконтролној берзанској игри изложила , п то на начин којим је повредила 55 члан Устава?! Влада у нанред зна. шта је чека, кад народ прене свешћу о праву које му Устав и закони дају над одговорним мивистрима, а она не буде у стању да се пред судом опште свести оправда. Па у томе и јесте она невол>а , која је наводн, да крнвнм рачунима п којекаквнм маштанијама прибегава, не би ли како народ заварала и успавала, те да је олако прођу новреде устава и закона и штете које је зем.т>и нанела, и које ће. као што смо напред доказгли, у најмању руку изнетп на чисто ареко 1б милијуна динара у злату! Али, прошло је време кад су се мн.шјуни народно! блага тако лако, неодговорно и неказнено харчити могли! Народ, који је и у дахијско доба превуо свешћу, те нодвикнуо зулумћарпма: „изјелице. кам' пореза наша", умеће и у ослобођеној и независној Србији, да нотражн рачуна од оннх. који су му са повредом Устава и закона толике милијуне дуга и штете на главу свалили! ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР I ДЕО „ВЛАДАВИНИ НОНЗЕРВкТИВНО-НАПРЕДНА" сд св. Јсвака Риљсз:ог дс св. хз;а.ра. ГЕ^оггста-га:—з*21а. (19 октобра 1880 до 21 мдја 1882 г.). (НАСТАВАК) Још 9. јануара. дакле у дане кад је отварана скупштина допирале су сумњиве вести о стању „Генералне Уније" и да Бонтуу ^висе ноге" како се неко изрази. Спокојно је влада и већина водила распру о адреси и ваљда ослањајући се на своја два изасланика V Паризу: Мариновића и Чумића, она је у својој познатој лакомислености држала све за г берзанску маневру" и „пакосну лаж г .... ту, где су иаиш толики канитали на коц-

ки. Још и пре састанка скупштине влада је имала новода да секвестира и Вонтуа и сву т Унију и и ^Ј1ендербанку и .... и да сиасе себи леп глас и зсмљи иаре и >'штеди ссб;< бруку а држави штету, јер њој је се Бонту повсрљиво обратио с молбом за иочек о исплати лутријског зајма у неколико ми.тиона у злату, а у исто време опет о знатној иси.гаги наирел у */ 4 милиона динара у злату. за жслезничкц зајам. Но наша промућурна влада не само што није секвестирала ништа онде где треба на сигурном месту, него је одобрила и тражени почек и исплату, дакле нристала на 4<*е гитете једну у задоцњеном иримању , другу у иревременом лавању После тога ваљало је и у но ноћи пртити и као без главе јурити у Париз, кад је всћ доцкан Тако )е то. кад се људи шрају лутрије\ Ношто се дуто чекало да сама влада одговори о стању ствари, јер то је бар било и мудро и нравично. — а влала се свему чини и невешта — 26. јануара би управљена на владу прва интеримација оиозиције. (с датумима од 18. јануара) од 13 тачака. с подробним питањима о етању ствари и о нашим важећим хартијама, које су се већ налазиле. на жалост, у рукама Бонтуа и Гснералне уније ?? ^ У исто време и напредњаци са Савом Ж. Обрадовићем, Крупежевићем. Жуњићем, Топузовићем — не знамо форме ли рали ?? — пруже такође истог дана своју интерпелацију. Влада у лицу Стојана Новаковића. који је заступао мин. Финанансије одговорио је «читај\-ћи евој одговор!) између осталога (ст. бел. стр. 326 ово:... „Нриза у Паризу у сљед које је и Генерална Ј нија пала, доиша је иотиуно изненала(?\?) и њен почетак није сс могао нредвидети ц „Четири дана је како је г. министар Финансије у Паризу и „И ми нестрпљивије него ико чекамо час, кал Кемо бити у стању (?!?) да вас о овоме известимо....* п ....Из ових разлога влада држи. да у општем интересу није, да на интериелацију одговара у року. који су поставили интерпеланти друге (т. ј. опозиционе) од горе наведених интерислација.... и На томе је и остало! Влада је ћутала иостојано ! Гласови су се ироносили свакојаки : „Вилмо- или је ћутало или је упорно и безобразно угонило у лаж свакога из реда ричући _нема штете\ и Чеде нема нигде да се чује ! вељаше се : Чеда ради о ареносу уговара на друго друство. То да повода другој енергичној интериелацији од 26. јануара, састављеној од стране опозиције у четнри тачке, која у главном садржи питање на -председника кабинета® . Је ли истина да је влада овластила министра Финаисије да нренесе уговор пропале Генералне Уније на које друго друство ? II да ли не налази влада да је тајни иренос повреда устава: јер се без одобрења скуппггине не сме земља задужити ? И на ово је био одговпр прост после неких 20 дана у празном одговору предј седника скупштине (15. Фебруара): „Ја сам, вели, питао госиодина министра о 1 томе и он ми је одговорио овако : на ово питање. као п на раније питање о иаду Генералне Уније. у једно Ке се време одговорити , јер оба пнтања имају везе" | <стр. 920).

Тим одговором би обавештена опозиција једном за свагда да нећс ии добити одговора. Овим се иосеја семе догађа)има, који ће сљедоваги кроз неиуних 20 даиа иосле, п. марта, који ће ироизвести расиад скуиштине сједие, анезаконите кораке с друге сгране. У знамените симитоме иобркане наиредњачке иамети, збрке и забуие, сиада у свези с овим и иредлог 'Јлорђа С. Нешића: да се раскине уговор са ироаа*гим Бонтуом и да се гради же,1сзница нашим срествима и да се установи Народиа Банка. Наиредњаци су му се оорадовали као „озсблом суицу- 5 јср су у гоме иистик< гивно смотрили свој сиас. Лане нису хтсли да чују о томе и гоме подобном ни од туђих, камо ли од својих. Сад вичу „Живио" ! Но обмана им би за мало иредлог мораде бити узет натраг, због неисиуњених услова о иредлозима те врсте; а начелно скривао Је у себи ту мисао да се наведе скупштина да решава о раскинућу уговора са Бонтуом, као да он ниЈе раскинуг самим сооом и да влада, која јс ирежала, добије закачку да сме преиеги уговор, као још важећи и нсраскинут иа кога другог! Тај иредлог би повучен натраг а о исгини стања ствари и тад се ништа не сазнаде. Влада Је Јогунасто ћугала. Оознана државне несреће и сазнање истине ои дакле одложеио иа неки „друго време-Ј — које ће се после само Јавити, тамо гек на Спасов дан, у месецу мају кад изађу рачуни на среду и кад буде све готово, ирикуиљеио, пренесено и иотписано без знања законодавне власти а с оовезама за законодавну власт! Гако само „Виделовцц- умеју да З преиарирају- читаву једиу народну скуишхину. 11 они имаЈу ираво — кад им у СрбиЈИ то иролази. „Сваки народ има само онаку влад) г какву заслужује ! и (Настдииће се> АУСТРИЈА И СРПСТВО (,у очи окупацијк босие и херцеговинеј (наставдк) Н У модерној Аустрији везе народности иостале су млого чвршће од личне оданости династији, док се с правом може рећи да је сама срч Аустрије противаустријска. Дабоме да у држави која је тако састављена прави уставни живот непостоји и неможе ностојаги. Министарства се еклаиају и иадају: а интересоване масе народа у борбама бечког парламента једва је приметно слободном оку. Па како ц да буде другаче кад се зна да сами министри немају никакву стварну контролу над судбином земље у неким од најживотпијих иитања : кад установа оиштег министарства спољних послова (за обе половине) ставља спољну политику Аустро-Угарске изван сваке практичне контроле и За и По Литаве. а оставља нитање о рату и мцру, о савезу са страним силама, као и најФантастичније пројекте о проширењу и анексијама. у власти једне неодговорне камариле од дворских великаша, надвојвода и Фелдмаршала ? ГроФ Андраши извео је свој нлан о окупацији Босне и Херцеговине преко глава оба скоро подједнако прогивна парламента: а у години

1870 гроФ ТаФе закључио је са одметничким Бокезима и Кривошијама најсрамнијн мир у аналима и једне војничкс монархије — ненитајући ни једног једнтог од министарских му колега. Баш сам Факг да владајући дом и његова околина играју тако важну улогу у политици царевине, — да тај дом и јесте управо једина веза што државу држи. — чини дабоме те је јавна дискусија окована а нрави јавни живот стење као иод теретом. Најувиђавнији државници нринуђени су да крију прави значај својих мера, јер би их отвореност у изјавама изложила тужии и самог велеиздајства. Јавна штампа несме да нретрсса питања која најживљс интересују све мислеће граћане. и њена слобода, вазда зависсћа од ћеФа званичних бирократа, јесте гола обмана. У Аустрији према томе, прави услов политичког рада ј *есте иолитичко лицемерство: и ниједна од двеју иартија, на које је земља од ока подељена, ннсу искрена у ономе што јавно исповедају. 'Гако на ири.тику „Федсралистичка партија- тражи за разне историјске државе, из којих је ^Аустријско царство^ састављено, такву аутономију каква би најзад искључила могућност сваке цантралне Управе. Њихова политика неодољиво нагиње распаду царевине: а, иошто иам даје и неке бледе наде да ће се тај распад извршити мирним путем, може (дотлеј нолагати и неко право — на наше симпатије. Нека се међутим никако не номишља да и сама Федерација може коначно решити дотична пнтања. Да се и Аустрија и Угарска сутра претворе у јевропске „Савезне Државе', то би само учинила да немачке нокрајине с пунијом надом погледају на дан кад ће се Немачкој нм постојбини приљубити: јужни Словени окренули би се онда с већим поуздањем браћи им преко Дунава а Румуни осетилн би се на по пута ка центру Велике Румуније. Везе које сада везују разне народности за један олшти стожер цре;;ануле би се тада. а њихова центриФугалпа снага с тим би се увећала. Противна струја. пак, која неда Федералистичкој партији да добије две трећине већину у скупштини, нужну га остварење децентралицацијоних им мера, та протнв-струја долази од Немачке тако зване л уставоверне партнје^ која се са свим природно држи згодног уређења Бајстовог по коме немачки живаљ заузима владајући положај у Ио Литави а предаје За Литаву маџарском јарму. У самој стварн, пак, политика ових немачкнх централиста прикрива и једну задњу мисао — тако исто кобну по одржање хапсбуршке монархије, као и ма која од Федералистичких тежња. Лукавији људи још из исте немачке партије , не само што ишчекују дан присаједнињења чпсто немачких иокрајина већој домовини, него ц гаје ц наду и амбицију да са собом повуку и остале аустро-утарске покрајине — докле, и Маџаре и Словене и Румуне. Дотле они рачунају, ако т. ј. њихова политика успе, да ће све до Дунава бити већ у пола понемчено, на ласкају својој сујети вером да, у колико се овај процес буде више ширио ц источна Јеврона иквлачила из варварства, да ће тежиште тако увећане Немачке неизбежно прсселити из Берлнна у Беч. Оваки погледи, узгред буди речено, потпуно хармонншу са погледима Немаца

Најпре су око Робеспијера пали његови пепријатељи, а за тим су после на гилотини слетале главе и његових пријатеља: у име слободе и равноправности отворено је крвопролиће са Лудвиком XVI. Марија Антоанета и принцеза Елисавета, биле су исте судбине. Херцег Орлеански наојекаопрва жргва у име сигурности републике; у интересу општег благостања, нао је Демулен ; у интересу добродетељи и највишсг бића морао је пасти Анахарзис Клод: у име правичности свршио је на гилотшш Дантон овај ричући лав републикански. _Мртви се не повраћају- рекао је Барер, али они ускрснуше. Из њихових, крвљу пушећих се гробова устадоше они и хиљадама сеиака са оне стране гроба витлаху се око Робеспијера. Свак је њих видио само их један није видио, а то је био Робеспијер. У скромној кућици једног столара тражаше и налазаше Робеспијер одморка после напорног, зверског рада нреко дан. Говори се, да је Елеонора Дипле била Робеспијерова вереница. Само још неколико дана крвоиролића па је требао Робеспнјер да се ожени и да се срећан и задовољан повучесасвојом ЕлеонорЈМ у самоћу, у идилски мир, као што је он то себи замишљао. Само још иеколико крвавих ЖЈ )тава мнслио је Ро-

беспијер да отправи на онај свет: а за награду тога свог напорног труда није Робеспијер, као што веле ништа внше желео ни тражио, до само једну колибу за себе н своју Елеонору. Али завера негдашњих његових пријатеља, била је већ готова. Закон од 22 Преријана устремио је 12 мачева на груди Робеспијерове. Он то није ни сањао. Нрнјатељ запријатељем почеше га остављати, само Сен Жист, Лебаз. Кутон и Робеспијеров брат остадоше са Робеспијером. Његова осамљеност била је страховита. Ама што је он више губио ослонца у стварности, у толико га је више тражио у Фантомима — у маштама. Машта о некаком п највишем бићу," постала је предмет његовог размишљања кад се он усамљен шетао исиод сеновитнх дрва по л Монтморенси-у" и п Монсо-у. и Извесна врста сањалачке болести беше снопала Робеспијера. Још и данас нокривени су копреном тајни односи Робеспијера са некаком старом женом, по нмену Катарином Теот. Око ње се била искупила читава јсдна гомила верујућих, који су ту жену као неку светитељку поштовали. Она је била разглашена као пророчица и називали су је мајком 6 ожијом , која је прорицала скори долазак новог месијс. Веро-

ватно је да се Робеспијер овим пророчанствима дао завести ; јер изгледа као да у њему ова стара зампшљаше тог свог новог месију. Слепо веровање у пророчанство беше овладало Робеспијером он је покушавао да продре у планове судбине, да мало одигне вео који дели садашњост од будућности. Робеспи' јер је постао сујеверан. Ослањајући се иа речи капетана Гронова, који је и иначе за врло млого ствари ондашњег доба веран сведок, чнтамо у његовим ^успоменама - да је Робеспијер у оно доба посећивао чувену картару Ленорман, која му је тада. као 22 годишња, млада врачара, бацала карте. Исти сведок вели : г мрачног и намрштеног погледа мрко-жутог лица, без капи крви, наслоњен на руку. као жедан гутао је Робеспијер речи младе врачаре, која му читаше његову будућност из разметнутих карата. — „ Робесиијерова Ке се звезда угасити. и говораше она ; „Робесаијер пе мене бацити у тавницу и осудити на смрт, а.ги ја Ку њега иреживити. 11 Карташко пророчанство није се преварило. Премда је Ленорман на заповест Робеспијера била затворена, опет јој је било суђено да она преживи његов пад и да постане за време царства најслављенија врачара, коју су походили н самн цареви. Она је умрла тек 1843 год.

у Паризу, оставивши по својој смрти имање од близу милијон Франака. Робеспијер већ срљаше у своју пропаст. Гласовн о његовим односима са »мајком Теод и беху се већ раснрострли но свету. Један од његових старих другова и иријатеља Таљијен, јавно је говорио један цут у народној скупштнни о овоме. Стид и гњев овладаше овим безграничним власником који је узалуд покушао да спасе ову матору врачару са њеним ^всрујућпм" — И она и њени одоше на гилотину. Скоро месец дана ннје Робеспијер одлазио на седнице народне скупштине. А то га је једило и спасло од непријатељских мачева : но није номогло, нити спречило једну нову заверу која беше спремљена. У тавницама кармелићана (босонози калуђери) очекивала је смрт једну од најдивнијих ленотица и жртава револуције, а то је била лепа Терезија Кабарус, коју је Робеспнјер на смртосудио. Таљијен, поменути друг и стари пријатељ Робеспијеров љубио је ову женску. п Ви сте страшљивац, и писаше му ова лепотица „ја ћу сутра погинути," а ово I „сутра" било је 9 Термидора т. ј. 27 Јуна 1794 год. Кад је овог дана рано, иосле дутог ! одсуствовања, ступно Робеспијер у сед-