Српска независност

6Р0Ј 78.

НЕЛЕЛјА . 23 МАЈА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

"ЕНЕ ЗД СРБ2;7: ША голин> 'Ј4 днн., на по годинх 12 дин., НА ЧЕТВРТ год. 6 дин. 31 ОСТИЕ ЗЕШЛЕ 81 Б12Х18СХСИ ПС27СТ:К7. НА ГОДВНГ 30 ♦ГАНАВА. НА по годвнв 15 *р. на ЧВТВРТ год. 8 *р. 31 17СТРЗ-7Г1РСХ7: НА ГОДННГ 15 «ОР. V ВАНН.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧВГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ12Е 1РЖ1ВЕ : ВА ГОДННУ 36 ♦РДН., на по годннв 18 ♦?., нл чхтвгт год. 10 ♦?.

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНШ1, НЕТВРТНО«, СУВОТОН к НЕДЕЉ01 ДЕЛОМ угвднвштво јв н адмнннстрлцм.а V вут .и г. Томв А ндрвјкви вВИЈНБ .ВВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ. црви и >т 12 днн. пара од рвда, а иосјк свави пут 6 пр. за пр11пос.1аио 50 пара дин. <)д ркдаРукописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистраци/и „СР2СЕЕ 8Е31В2С83СТ 2". РУКОПИСИ НК ВРАЋАЈЈ СК. НКПДАЋКНА ПНСМА НК ПУИНАЈЖ СН.

Српска певачка светковина. Већ првим својим уставком и ослобођељем. а још више потоњим ратовима за незавпсност и уједињење. па и самим јуначкпм, тптанским устанком садашњим на југозападу, стекло је срнско племе леп глас у велвком свету, извојевало је себп прилично му место у збору већих, моћвијих, разввјенвјих народа јевропскнх. Ал ни уставци, ни ослобођење. нв ратовп за везавнсност, ви приповесно јунаштво дичних бранп лаца кршних гора српских нвје можда толико допринело лепом гласу српског имена у великом свету, колико је то име пронела и разгласила лепотом својом српска песма. Јамачно се проглас крал.евине српске д а л> е чуо од срнске песме, ал песма се чула д у б љ е. У великом образованом свету, у велнких народа, којп се утркују који ће више да нрнвреди цросвети, који ће већи, којн ће драгоценији део да прннесе идејалу човечанства, којп ће трајнији, који ће дивнији сиомен да остави у повесници света, цеве се поједина племена по унутрашњој, по умној, по душевној вредности прилога што га прилажу на олтар светског душевног блага, на олтар општег пдејала човечанског. У томе погледу вреди и вредиће српскп народ навек највише својом дивном, својом неиспеваном. својом народн о м песмом. Врло су згодно упоредили — _3астава" и говорник гостију из Загреба — ономадашњу певачку светковину са олимпвјским и немејским играма старих Јелина. Као што су се славни јелински борци одушевл.авали на оглед надом, да ће их. ако надвладају, Фидпја изрезати у камену пли салити у тучу, илн да ће их Пиндар оиеватп у својим епнникијама, те ће их тако сачувати свима потоњим вековнма као угледе мушке врлиие : тако су и српскн јунаци. српскп борци за слободу, ишли навек ВОЛ.НО и радосно на сусрет свакој невољи јуначкој, знајући да не могу сасвим ногинути. да ће им душа. да ће им име. да ће им борба довека живети у несми. којом ће их гуслар , којом ће их безимени српски Омир опевати. Та вечита веза. та обилата узајамност између Ахила и Омнра, измећу олимпијских нобедилаца и Фпдије или Пиндара. измећу Милоша и гуслара, измећу живота и песме , то је оно што чшш да је несма једна од вајотменијих, најузвишенијих, најтрајнијих чинилша вредности и врлине народа. Ахил одушевл,ава Омира, а Омир ствара нове Ахиле . Милтијаде, Те-

мпстокле, Епаминонде. Первкле и Александре; Милош је занео најузоритије гусларе, а најлепши заносн гуслара стварају нове Милоше. Дотле је упоређење згодно, дотле је ноносно, дотле вам је и драго. Дотле, ал не дал>е. Не дао Бог, да унорећење буде згодније још, да се у свему подудара; не дао Бог, да састанци срнскпх певача уроде свим оним носледицама по српско племе, гато су их, но свој нрплнцн. олимпијски огледн имали по старе Јелине. Члни се да те дивне нгре не само да ннсу одуговечиле једпнство најдаровнтијег племена од како је света и века, него као да је у њима била клица растројства н међусобне борбе и крвнине. Надметање пеемом, трком и јачањем нзметло се у отнмање појединих државица око првенства, у отимање појединаца око власти у држави. Тај правац је на послетку тако отео мах, да је власт ностала највиши па и једини узор јавних д>уди. Сваки, па и сам издајнички пут бпо је добар, само ако ноуздано и на пречац води власти. Есхпн је туђину Филипу, највећем крвнику јелинске слободе, отворио врата боговске Атпне, само зато. што је народ радије слушао његовог лвчног нротивника и такмаца Дпмостена. Не дао Бог да међу последицама ваших олимпијских еастанака буду и таке. Не дао Бог, да се нађу каквн српски Есхинн, који ће „скинути врл>ике око српске аиве" испред каквог лакомог, ненаситивог Фплина _из прека^ ! А како да се не бојнмо тога. кад су се у нас нашлн таки л>уди још у почетку наших свенародннх састанака, усред нрвих покушаја уједињења народног! Па како да не страхујемо, како да не узвнкнемо са последњпм звуцима невачког збора у нозоришт\. а речнма очајнога бола Ђуре Јакшића : Ал не да ђаво, ил не да Бог! Па ипак. Судбина је хтела, да ерпске певачке госте дочека варод младе крахевине Србије најлепшом, пајмилнјом добродошлицом, што је еамо родол>убиво срце сриско може иожелети . да их дочека својим тако јасним , тако мушкнм , тако једводушним гласом од 15-ог маја. „Србин кипи и чека^ певао је Ђура Јакшић. Србин више не чска, он ночпње да прекинл>ује и дочекао је своје госте, своју једнокрвну браћу, сложном н моћном осудом политике мајушних српскпх Ес хина. Та добра срећа, тај састанак народнога гласа у Србвји са збором

српских невачких гостију нека нам јс добра вест, нека нам је знак у коме ће српска мисао нобедити. Кад су састанци'немачкнх „сенгера" допевали тако брзо, тако изненада, тако неодољиво једвнство великог немачког иарода, да како моћно, да како неодол>иво треба тек песма да уједини онај народ, који је сам, којп је сав песник, народ српски ! Само не треба нн часа да сметамо с ума оних дпвннх речи нашег највећег песника, што су их загребчани онако значајно навезли на своју траку: Без муке се песма не испева ! А највећа, вајлепша, најобилатија, најмилпја српска песма још није испевана ; те по томе ни највеће српске муке још нису премучене, најбол.п српски јунаци још нису узјуначили.

АУСТРИЈА И СРПСТВО : 1Г иЧИ ОКУПАЦНЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВННЕ) (НАСТАВАК) II Влада Маџара. — чија одлнчна својства нико неодриче. и са чијом борбом за уставеу сдободу Мнгдези су најтоI плије симпатисали — та ВЈада се данас на жалост врши савршено у духу ових народних изрека. Јер чим Маџари осетише да је поЈитичка вдаст у њиховим рукама одма ночеше одрицати другима оне исте слободе за које су се сами борил1. Они као да би ради васпоставити стару Угарску крал»евину из времена Вме ; а заборављају да је баш за владе Веле Угарска била у основу многонародносва држава. Њен званични језик био је неутраЈНИ латински. Према томе и Хрват и Сјовзк и Србин и Саксон и Румун могји су писаги званичним језиком круне св. Стевана не налазећи никакве увреде за матерњи језик ни нз i јишно иристрашће у корист маџарског жнвља краљевине. Местне привилегије нигде не беху веће но у овој старој Угарској. Слободне вароши беху у њој повлашћене и нотпомагане. Словенске бановине управљале су се по сопственим покрајинским обичајима. Не мало од средњевековног сјаја и светлости Угарске државе пада на разумну и племениту политику краљева јој који позиваху стране колонисте да се населе у њихову земљу. и који умедоше задобита њихову љубав ноштујући њихове језике и обичаје. Има један значајан потез у старом записнику _Согрик Јипа* Угарске који би оесни нолитичари нештански добро учинили да проуче. У писму свом сину Емерику краљ Стеван I од Угарске вели: „Досељеници из разних земаља доносе нам своја разна наречја и обичаје: уче нас млогоструким вештинама и снабдевају свакојаким оружјем краљевина која броји само један језик и један низ обичаја није јака и лако пропада." Како ли се разликује ова блага и помирљива политика краља Стевана од правца модерних маџарских државника, који дамогу накљукали би и Немце и Словене са монголским им џарговом*, који су поништили свс привилегије, а збрисали би и са лица зеуље све народе који нису од чисте асли-туранске ирви њихове. Покушај овог рода води тиранији која је у толико несноснија у колико се слаже са * Јагдоп — Лагатедишућн назив аа јеанк.

Формама кастичке конституције. — Од свију народности Угарске Срби — који су од Хапсбурга крвљу откупили своја права — и несретни Словаци , чије се школе. клубови и академије позатвараше, јесу најтежн страдалници. О овоме могле би се књиге написати, али довољно ће бити ако наведемо један једити пример из историје поступања и то према самим Немц^ма за које се бар не може рећи да немају пријатеља на двору. Ствар се тиче једне чисто немачке вароши у Угарској — Сент Готарда — чије јс околно становништво такоће чисто иемачко. Немачки језик је тамо избачен из судова, и никакве се тужбе ни апелате натом језику надлежно не примају. У наточ тако званом .закону о народностима" — закону, кога газе сваки дан свога живота маџарски чиновници — с пуним учешћем врховне власти — ијезик у школама истог (немачког) Ст. Готарда јесте маџарски. У осталом, званична тиранија ни овде се незауставља. Да би испила чашу дрскости она се пење и на проповедницу. У самим црквама придике се држе а молитве читају на маџарском језнку. Такав је ето дух у коме маџарски ортаци у Аустријској .мисији" на Балкану. иоступају са својим сопственим поданицима. Најчудноватија страна. пак, овог безразложног покушаја да се сви народн што живс под круном св. Стевавана зор помаџаре, јесте можда»акт да и сами Маџари осећају немоћ своју према величини задатка, и увиђајући да господство њихово не може дуго трајати. Они на прилику кој|. иоле познају ноједине Маџаре изненађени су проналаском: да. у пркос свом спољашњем куражирању, са којим они данас возе онако ненотковани преко потчињени им народа, Маџари су обузети тешком слутњом у свези са народним нм опстанком. _Ми Маџари" рече мени један маџарски официр с којим имадох недавно прилике претресати политику окупације, _ми играмо очајничк)- игру и морамо свакога пута метути све на пробу ц . ЈасЈа ев* а1еа (коцка је бачена) и окупација Босн" ево хоће да се покаже за иолитичке коцкаре Угарске као најопаснија. — Међутим да споменемо још једну народну изреку Маџара која им никада можда није била чсшће на устима но што је данас. _Ми ћемо илн царовати или се са земљом еравннти". И Маџар ће се са земљом сравнити . али само као класички ритер — у седлу. V оклопу, са грбом и перјаницом. уз бојно копље и рукавнцу с пркосом бачеву на позорницу народа — газећи до последњег и роба и туђинца усправљен бесан и свиреп до краја. Авај (.а1а8") зла ти срећа тирании-јуначе. деветнајести век бије се с оружјем које твој П1тит и оклоп неможе да издржи. Авај (.а1аа") и за то, што, поред свег твог дављења потчињених народа; твоје племе — или бар уско колотвога племства — јесте једино у источној Јевропи чија је љубав према уставности истинска, и чија је штампа слободна*. Код нас Инглеоа може доиста још одјека налаз .ти она тужна строФа Данте -ова .Веа(а ТЈп&ћепа 1е поп 1абС1а Пп ша1шепаге-. Па опет Маџари колико су насртљиви и над\*вени ево устезаху се да потерају против-словенску нолитнку своју иреко сопствених им граница државних. Зло је но њи што, н ако уживају у домаћим стварима скоро неограничену слободу чак толчку да су је према потчињеним народима и злоупотребити могли — опет унрава спољних нослова, па чак и тако животних шггања као што су рат и анекснје, јесте због свезе са Аустрнјом, у нрактици — нзван круга њихове власти. (Наставнке се)

* Дабогда, ади наши Србн војвоћани бар мучно да би моглн оваво иојетисатн о „сдободној штамии" Угарске. Пр.