Српска независност

— 502 —

п Напредн>аци и , а г. Стојан Новавовнћ и газда М илутин из Гроцке и овде су дубоко забра.Јдили. Они су били — који су саслушавади наше владике и -вуклиих колима које куд. Они су били. који су ишли у потеру за „деда~ Викткрем 11 изнуђшш му неко оакнадно саслушање у Нишу. Они су били. који су кидисавали на његово преосвештенство Енископа Шабачког г. Јеронипа неколико нута. с покушајима да га збаце с владичанства. Они су принуђавалн Архијерејски сабор да ради без свога председника млтрополита Миханла. Они су они, који беже из цркве или не долазе у њу, кад виде да је ту Митрополит на обреду ц слугои па макар да се даје саолен и руском Цару Л.1ексан4ру II. (7. Марта). Они су — после свега тога — они, који најпосле све то Формулишу у законску Форму и износе пред скупштину (17 Феоруара I четири законска ареллоха о црквенои аитању : о цркв. властима: о цркв. општинама н имању: о брачним нариицама и о свепггеничкоме стању. Сада већ готово иреосвеОени каноник Стојан узнма на себе ту важну улогу, да после -Светих отаца" н _васел>енских сабора" _регулише~ српску цркву. Слохићемо се и слажемо се — да има и у одвосу цркве и државе. као и у брачним судовпма н т. д. млого што шта да се поправи, дотури и сувремено уреди, али у нсто време морамо признатн да је овај нааигно начин реорганизације наше цркве врло нсудееан начин за постигнуће те племените намере која се само врши узајамннм споразумом са црквеним старешииама. а не баратањем по владическим одајама и прогонством једног по једног владнке и митрополита. Јер. ако Стојан Новаковић неће овим за то -рукоположеним- лицима да призна надлежиост у томе или бар саветујуће право. ми морамо признати да на такво призвање има најмање права г. Стојан Новаковић н његова дружина. Ако нисмо више у стању да ту стару установу јаче помажемо. нећемо ни да јој одмажемо. Црква српска није црква папска. црква рата и опозицнје — како то вихимо у Германпји, Француској и Енглеској. Покојни нгуман Мелентпје лупао је н у тобош кад је требало. То је црта нашег свештенства и од тога вал>а водитн рачун. У карактернстику ових прокаженпх узуриатора наше домаКе иркве. епада и народној скупштини 15. Фебруара (од 11. ♦ебруара) поднешени аре^лог о укинуКу светковања нелеле и аразника. Предлог је новог министра правде. Д. Г. Радовпћа. који овим хоће да одменн већ замореног у борби за веру каноника Стојана. Министар вели између осталог: Да сличнс _У1>едбе спречавају рад и дају прилику нераду н лењости...- Даље. -Ми имамо суграђана друге врсте Јевреја, Турака, Католика и т. д. (?) па не би право било терати их да не раде онда. ках су за њих радни дани~... -Влада Њ. В. сматра да ће испунити једну (снгурно евету'??) дужност према народу-... _п потписани министар има част нредложити народној скупштини да пзволи рсшити : -Уредба од 4. септембра 1*39. г. за светковање неАе.*>е и аразника укила се . Ги Нек мнелп ко шта хоће о овоме у народу и у скупштини. а мн — молимо само неколико питања : Да ли и господин министар баш сво време проводи у раду.

па му смећу наше православне недеЈ>е и празници ? Да ли и данас нико нипгга не сме што привредити у те дане у својој кући ? Што онда на највећем месту обесвећавати дане те ? Је ли питао г. министар те граћане друте вере~ : -,Јевреје, Турке, Католик^ и т. д. хоће ли ли они нама за љубав пљунути на свој иетак. суботу, -Брашанчево^ и т. д? Ко њима опет брани да раде кад ми Срби то не чинимо : и што за л>убав 3000 Јевреја. да се обесвети светиња 1,500.000 Срба?? Љутжмо ли се мн Срби кад Јеврејски народ суботом 1?оједе толиву пресну келерабу у београдским пнварама — н што онда да се они љуте п да српски министар тражи да ми са свим баш обрнемо леђа нашим свецима и празницима ? И најпосле: Молимо г. министра зна ли он одиста. како други народи и вере светкују своје празнике. кад се на њих позива. • Наставиће се) ПОЛИТИЧКИ П^ЕГЛЕД Да се кохико толико забашурн нлн бар ублажп савршен пораз кога је министарство Ппроћанчево претрпело 15. маја. влада је преко Кореспонд. Бирова телеграФисала на све стране. да је прнликом последљпх пзбора д о б п л а шест скупштпнских места, и да ће се прва седнппа држати 21 маја. Колико овај извештај одговара пстини. то ће најбол>е уметп да оценп наша чнталачка публика у земљи : но п стран свет. па и самп пријатељи Виделоваца. не верују више слепо у полузваничве нзвештаје из Београда. о чему је и сам злогласнп _Пес. Лојд" дао јасан доказ, исмевајући у своме122 броју д о бп т а к владин п оцењујућн изборни резултат овим карактерпстпчким речима : „т о ј е сведруго. само не успех мпнпстарства". Мећерје, дакле, приблпжпло се време. да се Ппроћанца и најпрпснијп _суседи~ одрнчу. По поузданим вестима из Галаца поднео је румунскп пзаслапик у Дунавској Комисчгји нов предлог за решење дунавског питања. који се бнтно разлнкује од предлога Бареровог. Како је у начелу решено. да ће се Бареров предлог само тако моћн усвојнтп. ако се постигне једногласност. а та је већ због самог држања Румуније невероватна. то ће. на сваки начпн, Дунавска Комисија усвојитп румунскн предлог за

ВИДЕЛОВАЧНИ ПАМЕТАР 1 дко МШиТИШШЕДШ" сд с®. Јсвана Гиљсзссг ,250 св. 2онстантина (1У октобра 1*80 до 21 маја 1882 г.). (ндсгавак) IV. Опет се учини оиозиција Д9 је се сгишала. Рад иоче дал>с. Закон о школама ша аолску привреду. који као неутрално нешто би изнесен на дебату. мирно је и објективно претресан и усвојен, с изменама. 31. јануара. Дебата о изменама закона о оашгинама и оашт. власти нпје бнла тако тихе природе и најд^же је се простнрала (од 8. ♦ебруара. до краја тог месеца) и није била тако питома. Овај закон, који од писара општинских тражи оно, што још г. министар. који закон предлаже нема. т. ј. испит — он је произвео млого збрке и забуне н има велике носљедице за „уставно" држање владе у дане н месеце који долазе. На дебати око 2У. чл. тога закона. 19. Фебруара, после подне. била је се ускомешала опозиција — а иозпати подпредседник узео је то као повод да унаарел оигашава усмено. пре оставке. пре свега. за уаражњена места оних аос-ханика који дају оставке — о чему ћемо доцније говорити. У то време бише пријавл>енн (25. јануара) измена трховачког уховора са Ении-скол ол 1В80 : трховачки уховор с Америком ; уховор са Хо.шнЈијом. Фебруара 3. би. после приличне дебате усвојен и Американски уговор. а енглеска декларација остаде* за доцннје. При дебати о трг. уговору с Америком десио се -напредњацима- тај зао удес. да им известнлац њпхов (Ђ. С. Нешић) или није ггео или није умео да даде одговор на питање једног посланика: Који су артикли између Србије п Америке у промету и какве су то повластице, које добијамо? Известилац. дакле човек који има да проучи п препоручи један уговор са једном тако огромном трговинском и индустргјалном државом као пгго је Америка Северна. уговор. који се везује на десет година — тај известилац одговара на горња питања л>утито: _Г. Посланиче! На то питање ја нисам дужан да вам одговарам. Као нар. посланик. који сте добили поверење од народа, вн сте дужни били онога часа. кад сте добилн овај пројект. да се упознате с овим што желите. Пе умем нппгга друго да вам кажем! И верујемо! Али на што су онда известиоци? На пгго одбори ? Наравни најлакше је -Впделовцу- рећи не умем!~ Нећу да одговарам !".... А после ће бити: Дај плати илл трпи што је _решила скупштина ? и

И ова је екупштина бнла богата са уховорима сиољне трховачке крироАС. Некн су од њих. као овај с Америком. закл>учени засебно, а неки су опет посл>едица лањских грехова. Такви су уговори : Уховор о а.говилби потписат 10. Фебруара с Аустријом а усвојен на брзу руку 3. Марта. Даље -лек.гарација т. ј. измењујуКа лоауна ка трговачком утовору

лист&к

ИОДЕСТД ИИЉОНОВА ПРИПОВЕТКА X. Б адзака Превод с •ранцтског*. (НАСТАВАК) .Ја ћу вам говорити с искреношћу, која је код вас дактовала прве ретке вашега писма. И пре свега та велика срећа, ви мене не иознајете. Могу вам казати са удовољством. да нисам ни она гнусна госпоћица Вилкенова, ни врло илеменита и врло мршава госпођпца Дерувнлова. која се лел\'ја између тридесетога и педесетога лета. нити може да се реши на одређене године. Кардинал Дерувил цветао је у црквеној историји пре кардинала. који је наш једини велнки славни муж јер ја не узимам за славне мужеве ђенерале и опате маленога кола а са врло великим стиховнма. Онда, ја не седим у сјајном летњиковцу Вилкеновом: богу хвала у мојим жилама нема ни десетомилијонски део од једне капљице ове крви залећене

са Енх.хеском од 7. Фебруара, потписана 4. јула 1881. у Лондону. Уховор о аловидби по Дунаву и Савн, с Аустрнјом јесте лепо парче г. Неделковићеве волене аолитике. Он је потевао из већ добро \*тврђеног пријател>стеа међу Аустријанцима и нашим Цариградлијама. Овај уговор, у року раван трговачкоме уговору даје Аустрији све повластице. подчињава јој 1фибрежну полицију. измећари Аустрији градећи јој магацине, убија домаћу пловидбу недозволењем повластиоца и лабави Србији њен иоложај у главноме Дунавском питању, које се решава у Галацу, искључујућу је од заједннце с њеним природ ним савезницима Румунијом и Бугарском. И тим уговором о пловндби отиловпо је г. -Пироћанац- још дубље у воде аустријске. За његову лжчност он може са већ стеченим -баронством- н другојачије удесити своје односе с Аустријом н пливати куд хоће. -\ли овде је реч о Србији. која је и у томе за 10. година постала предмет Аустр».јског ћара и експлоатације. -Дек.харација с Енхлеском јесте најлепша дипломатска посљедица оне лепе _формуле ■* од 29. октобра 1881. годнне (види главу прву, део 1). Поклнзнуло се у Бечу, а пало се у Лондону! Господин днпломата -фрајхер- фон -Иироћанац-равнодЈ-шно 1 " препоручиваше ово најмлаће дете његове н Мариновићеве дипломације, говорећи о томе. како је ово нечија а не његова крнвнца учињена или _из незнања - или из -нехатости- и да ова измена за Србију иовол>ног уговора с Енглеском није посљеднца несрећног и штетног уговора с Аустријом. Но -ако лаже коза. не лаже рог~. Ево како стоји у декларацији: (стр. 279. стеногр. бел. г Дал>е се разуме да царина на увоз у Србију извесних класа британских еспапа која, као што је (раннје) углављено у чл. Ш. пом. уговора, не може прећи 8 од сто а«1 \а1огет. неће <сад!). за вунене памучне конце, прећи 5 од сто а^ \ а1огеш - .... А то и друго све „Пошто су члану XIV трговинског уговора који је закључен (5. маја 1881. између Њ. В. К. Србије и Њ. В. Цара Аустрнјског предвиђене извесне мере....~ и т. д. Ето то је посрнуло се и иопустило се у Бечу, пало се у Лондону! Уговори -Виделовачкн- не што руше у напред, него дејствују и натраг. Тако само могу .Напредњацн- да умствују. владају и да воде политику. Загледајте нм у Дунавско питање : ту нису у свом друству и савезу; Загледајте с кпм другују: Ту нећете наћи Руса, Бутарина. Румуна или Црногорца - они њих с _ војском растерују- око Ужица и Чачка. да не допру у кукавну Босну: алн наћнћете их у друству Јевреја Мацара. Аустријанаца и њиних -барона - . Загледајте нм у трговачке утоворе : ту ннсу код куће н своје отачествене користи но на странн туђина: загледајте им у Бонтуа и ту ћете наћи — њих и штету.

V. Црквено аитање. после збачења Мнтрополпта Мнхаила 18. Октобра 1881. год. добило је особен и трзавички карактер. у конторама. Ја сам у исти мах Немица и јужна Францускнња. у мислнма имам немачко сањање и у крви живост провансалску. Ја сам племенпта п по оцу и по матери. По мојој матерн имам места на свнма странама готског алманаха. Најзад ја сам толико опрезности употребила. да ми ннко. па ни сама власт не може открнти мој инкогнито. Ја ћу остати застрта. ненозната. Што се мене тиче и мојих својстава. не Сојте се. ја сам бар толико лепа, колико она девојшца (срећна је а и не зна запгго), на којој су се зауставили ваши погледи, а ја не мислим да сам убога, ако ме у шетњу н не прате десет синова Француских перова. Што се мене тиче. ја сам већ гледала како се игра она ниска комедија наследнице. коју због милијона обожавају. Најзад немојте нн на који начнн, па ако ће бити и у опклади. да покушавате, да до мене пођете. Ах! ако и јесам слободна. али мене чувају, прво чувам се ја сама. а онда ме чувају срчани л>уди. који не би оклевали, да вам забоду нож у срце. кад бисте хтели продрети до мога скрова. Ово вам не кажем да бих вам изазвала вашу храброст или љубопнтство,- ја мислим. да ми није потребно ни једно од ових осећања, па да се ви опет за ме интересујете, да вас ја занимам.

-Сад ћу одговоритн на другс нздање вашс прве преднке. која је знаменито умножена. г Хоћете ли исповест ? Видећн вас тако неповер .Ђнва. а узимајућн себе за Корнну на чије импповизације толпко сам зевала. ја сам била рекла. да су вас већ многе десете музе одвеле, држећи вас из љубопитства у својим двострукнм доловима, па да су вам ионудиле плодове својнх пенсионарских Парнаса... 0! не бојте се нншта. прпјатељу мој ако ја л>убим појезнју. ја зато немам аесмице у мом иретинку и моје чарапе јесу и остаће и дал>е сасвнм беле. Ви нећете зевати на ситнице у једној или у две књиге. Најпоеле ако вам икад 5удем казала : ходите! ви нећете, то еад знате, наћи једну матору. сиромашну и ружну девојку. 0! пријатељу мој. кад бисте ви знали. колнко ми је жао. што сте долазилн у Хавр! тим начином ви сте пренначили оно, што вн називате мојим романом. Не, једини бог у својој моћној руци може мерити оно благо, које сам ја хранила за човека тако велнка. тако поверљива, тако оштроумна да верујући писмима мојим, пошто је корак по корак продирао у нространство мога срца, пође од куће своје н дође на први наш састанак са безазленошћу детињом. Ја сам ту безазленост сањала у велеумна

човека. Ово благо вп сте окрњилн. Ја вам праштам. ви жпвпте у Паризу, а како рекосте, у песнику има и човек. Хоћете ли ви због тога мене држати да сам девојчица, која не1ује цвеће од машта? Немојте да се наслађујете тиме, што ћете се бацати камењем на полунане Прозоре давно порушена замка. Како ви. као човек пун духа. нисте помпслили. да је гоепођица Д Есте сама себи читала ону буквнцу нз вашега педанскога првога писма ? Не. драги песниче, моје прво писмо није бнло шљунак дерања, који скакуће по улнци, па хоће да поплашн поседника који под сеницом чита своју порцијашицу : него је оно удица коју је рибар мудро пустио са високе стене украј мора. надајући се бо; гату лову. -Све што вн онако лепо рекосте о породици ја одобравам. Човек. који се мени допадне, кога ћу ја мислнти да сам достојна, он ће са пристанком мојих роднтел>а нмати моје срце и мој живот; роднтеље ннти хоћу да цвелим, нити да их изненађујем, ја знам, да њима управл>ам а у осталом они су л>уди без предрасуда. Најпосле. ја себе осећам да сам јака спрам машта моје Фантззнје. Ја сам мојнм рукама саградила град и утврдила сам га безграничном оданошћу оних, који ме чувају као благо, али не