Српска независност

—- 303 —

па наравно да она| који није дубље иознавао ствари у Србијн могао се очича н преварнтн. Ти лукави и нокварени л»удн ирокрчили су себи пута и у неке руске новине и иочели обмањивати јавно мњење у Русијн. Ми смо нознавали ствари и људе у Србији дубље и темељитије, па смо вазда нрекоревали по неке наше људе што су олако поверовали српским мрачњацима. Да ли су и како су те наше журналисте узимали те наше опомене и прекоре ми не знамо алн доста је то да смо ми имали цраво. Чим је патриотска влада Ристићева услед притиска аустЈ)ијског морала уступити, па дошли на владу срнски мађионичари око ^Видела", одмах се ствари појавише у нравој боји. У Русији се сазнало, да су они дошли упливом Аустрије на владу и да ће они њој иослужитн у сваком погледу. Дела српских опскураната уверише свакога да су то људи. који за љубав својих лнчних обзира напуштају све интересе народа српског. Заставу српске и словенске иолитике они срамно увише и бацише је нод ноге Аустрији. Матернјалне и економне интересе народне жртвоваше аустријској „СФери интереса.- У цркви начиннше великн неред и безакоње а да би тотално упропастили цркву и веру православну они су начинилн ^нројект закона о црквеним властима." који ио своме духу и смеру изгледа као да га је диктирао Штросмајер по налогу н упутству из ватикана. А шта да речемо о одношајнма према Руслји ? Наше везе са српским народом постоје вековнма. Русија је толике жртве принела само да ослободи народ српски. и народ је српски ваздан био обвезан Русији и сматрао у њој моћну и искрену заштитницу својих интереса н права. Али на жалост садашња влада срп-ка. пореметила је све те свете везе и бацила се каменом на Русију. Коме још не звоне у ушима оне гадне и ниске увреде изговорене у сред народне скупштине у име владе од њених слепнх присталнца Магазиновића и Ракића и других некик политичких шарлатана. А шта да речемо о сценама прилнком мученичке смрги цара ослободиоцаУ Како су се понашали српскн министри. и шта су они и њихови разнн тајни и јавни савезници у штампн изражавали о тој грозној појави'? 0. ту мора човеку стати свако осећање, а обузети га само гњев и гнушање. Па и дан дањи влада не престаје у својој деморалисаној штампи нанадати најгрозније на све оно што је руско. Узмимо само глупи чланак .п олитичке дсигтонисге - па ћемо се уверити докле су ниско пали српски садашњи министри. Они упоређујући српске патриоте и великана са руским. исмевају без икаква

обзпра све што Је свето у народу. Те ненатриоте и туђи измећари ругају се људима, који су сав свој живот иосветили срећи и нанредку свога народа. Њима је иатриотизам грех а неиатриотизам врлина. Они у каљану свега што је узвишено н поштовања достојно налазе највећу насладу. Но чему се бољем и надати од оннх који су већ одавна обукли аустрнјску лакејску ливру? Ненатриотизам н себичност, то су највоћи пороци на свету. Кад те две паклене силе овладају човеком. он онда иадне испод нивоа човечијег. Па^замислите само колико су садашњи мрачњаци српски нзгубили сваки људски понос н част кад онн норед толиких жестоких осуда народних норед толиког огорчења народњег, још неће да силазе са својнх столица, него се лаћају незаконитих средстава и насиља, само да се одрже у власти. Али њихови нокровнтељн у Бечу и Пешти боје се од Ристића и његове нартије, па хоће пошто по то да одрже своје верне у Србији. Аустрији је тврда намера да осваја на Истоку, а у том би јој погледу могла највише сметати Србија у којој би владала народна струја, на зато она употребљ^је све ц сва да сузбије ту струју, а за тај су посао најудеснији опскуранти. На нма ли излаза Србији из ове несреће у коју је увукоше садашњи миннстриУ По нашем мишлсњу има га, и он лежи у свести народној. Буде ли народ упоредо са својом свешћу развнјао и своју енергију, онда ће се српски мрачњаци скорим сурвати у ону провалију коју су изкопали народу. Тренутци су озбнљни, доЈађаји иду брзнм ходом, и народ српски мора убрзати свој рад да незаостане иза догађаја. Повратити трсба Србију на прави пут њен, а то се може тек онда кад се сузбнју мрачњаци. Русији мора лежатн на срцу судбина Србије, јер са том судбином скоичана је и наша. Не може се равнодушно гледати. како Аустрија тлачи оне интересе српског народа који су н нашим жртвама и крвљу добивенн. Наш позив не може више бити ^само идеја, он се мора у делу појавити. Оружија нмамо много а јунака н сувише, ништа нам не оскудева, јер је народ руски кроз одушевљен за свој историјски задатак: пођимо дакле што пре нашој мети. да не би нн минуте одоцнили. У политицн се и мунутне погрешке грозно свете. Поправимо ми наше погрешке из прошлостп. скрхајмо непријатеље наше, уздигнимо и себе и наше природне пријатеље на висину историјског определења....„

основу д&љпх преговора, а то би био и најиравилиији и најираведнији постунак, ношто, ио уверавањнма нз СоФИЈе, н бугарска влада ннје задовол.на са Бареровим нредлогом. те је, по налогу њепом, бугарски нзаслапик у Дунавској Комисији званично се изјасиио нротив њега. 1\ао што се види. и Румунија и Бугарска постројиле су, дакле, Фронт ирема Аустро-Угарској и мушки бране евоје интересе на Дунаву, само сестра њихова, Србија, не даје зпака живота, већ као веран трабант прати и секундира својој моћној еуседки. Благо нама! ИЗ ЛИСТС2Л а.) рз^сзгзгсзс „Восток- пнше:... Л У данима када иредстоји иравославним Славенима одсудна борба противу вековних ненрнјатеља ми виднмо јсдну словенску самосталну државу на врло клнзавој стази, која водн ногнбији. Та је држава Србија. Па да ли узрок овоме треба тражити у самом народу српском ? Да лн је народ српски толико ослабио морално да је напустио свој историјски позив*? 0 не, народ нијетоме злуузрок, народ је српскн пун снаге и полета. ен никако ннје нзпустио свбЈ*у историјску задаћу. Па где дакле лежи узрок несрећи која је снашла младу српску државу? Узрок лежи у несавесној и непатриотичној влади Пироћанца — Гарашаннна. — Новаковића и Мијатовића. Па како то може да буде? Да ли су садашњи мннистри српски Срби? Имају ли они поноса народног. да ли њнхова срца осећају ма п најмање љубави према својој отаџбини ? На жздост мора се рећи. да су они заиста Србн али да немају ни најмање поноса и родољубља српског. Па шта њих руководн. кад немају никаквих врлнна? Њих руководи просто славољубље н властољубље. Заиста ужасна појава. којој мал да ћете наћп равне у историји. Народ српскп зна за своје Бранковиће. и он их је жигосао најцрњим словима, алн канда садашњн министри превазилазе и Бранковића. Ми кад ово кажемо ни мало не претерујемо. јер Факта јасно потврђују ово што рекосмо. Док садашњи министри беху у оиозицијп било је у Русији људи који су почели да мисле о српским опскурантнма — мрачњацима — добро. јер они од како нокренуше свој орган ^Видело 1- вешто су се знали умотати у шаренило. зато што се ја не бих могла бранити на мезеву; јер знајте. случај ми је предао оружје доброг кова, на коме је урезана реч ареаирање. Ја се из дна душе гнушавам свега оног што заудара рачуном, оног што ннје сасвнм племенито, чисто, несебично. Ја обожавам што је лепо, идеал, али нисам романтична, но и то сам у мојим сновима била. но само за себе саму. И тако ја сам познала нстину ствари. које су истиаите да су већ просте, а које сте ми ви писалп о друштвеном животу. „За сада ми нисмо и не можемо друго бити. него два пријатеља. Ви ћете рећи: зашто тражити прнјатеља у незнану човеку? Вашу личност не познајем. али вам знам дух и срце. они ми се допадају, ајаумојој души осећам бескрајна чуства. која траже као свог јединог повереника човека велеумна. Ја нећу да песма мога срца буде бескорисна, она ће се сјати за вас, као што би се била сјала за јединога бога. Како је то драгоцена ствар, друг добар, коме све можемо да кажемо! Зар ћете ви одбити неиздано цвеће искрене девојке, које полеће према вама као оне лепе бубице према сунчевим зрацима ? Ја сам уверена, да ви никад нисте наишли на добру срећу духа. на поверење девојачко. Случај те јој ћеретање, примите јој не-

сме које је само за вас певала. А касније. ако нам се душе посестриме. ако су нам се карактери угоднли у пробн. стар један слута са седнм власима чекаће вас једанпут украј пута. да вас поведе у колебу, у летњиковац. у дворац, у палату. ја још не знам. какав ће бптн шатор жут и мрк Хименеја (боје Аустрије 1 која је посредством брака дошла до толике силе), ни да ли је овакво разрешење уопште можно : зли признајте да је ово сасвнм појетнчно и да госпођнца Д'Есте добро уме да удешава. Неће лн вам она оставнти вашу слободу ? Неће ли она са љуборевњнвом ногом доћн у Париз да погледн у тамошње салоне ? Налаже ли вам она да мећете, као некад внтезовн. од своје воље ланце на евоје руке? Она од вас нште савез чисто моралан н тајанставан. Дела, ходите у моје срце, кад будете несрећни, израњен, малаксао. Онда ми све рецнте, ништа мн не мојте тајити, ја ћу већ имати мелема за све ваше јаде. Ја сам од двадесет година, нријатељу мој. али мн је ламет од иедссет, а по несрећи у једној другој да осећала сам страхоте и сласти страсти. Ја знам све што људско срце може имати подлости и нискости, па ипак сам ја најпопггенија међу девојкама. Не, ја немам више маште. али имам нешто боље: нмам веровања. Ето

вид хе. сад сам почела нгру са нашим нсповестнма. -Ма ко био мој муж. кад га будем изабрала, тај човек моћи ће спокојно спати, моћи ће ићи у Инђију: кад се врати наћи ће ме да довршујем ћнлим који сам ночела прн његовом поласку, а ничијнпоглед неће се бити удубио у моје очи, нити глас чијн биће оскрнавио моје ухо: н у свакоме боду он ће наћи као стих од песме, којој ће он бити јунак. Па све да сам се преварила лепом и лажном спољашњошћу, овај човек нмаће сво цвеће мојих мисли, сво ласкање моје нежноети, неме жртве ноносита одрицања, које незна проситн. Да, ја сам се заветовала. да никад не пратим мужа изван куће, кадонто не буде желио: ја ћу бити богиња његовог огњишта. То је моја човечанска вера. Па што да не кушам и не бирам човека коме ћу бити што је живот у телу? Зар човеку икада смета живот? Каква је то жена, која нротнвословн ономе кога љуби ? То је болест у место живота. А као живот узимам ја оно срећно здравље, које прави насладу од свакога часа. „Да се вратнмо на ваше писмо. које ће мн увек остати драгоцено. Да, шала на страну, у њему је оно што сам желила, израз прозаичних чустава, која су иородицн исто тако потребна, као ваз-

дописи Крушевац, 16 маја 1882 На дан нзбора посланика, или управо у очи избора посланика у селу Г. Стеношу срезу крушевачком било је мало нереда, кога је злонамерно изазвао напредњачки канетан г. Милош Богићевић, и овај мали неред крстиле су власничке пришипетље именом буне. У Крушевцу тога дана полиција је пронела стотине лажних гласова да сс иовереничка скупштииа среза крушевачког побунила , да прети капетану н осталим напредњацима убиством , да ће да нанадне на Крушевац и надлежатедства државна,- и у својој трзавицн виновник овога нереда г. Богићевић чак је. као што сам разабрао, прибегао под заштиту стајаће војске. Ко је био у Крушевцу тога дана, морао се чудити ужурбаности неколико њих напредњака а полиције особито; — чује се да су чак топови тражени, и да је војска захтевана. Сваки живи морао би замислнти да је настала права револуцнја. Усљед тога сматрао сам за дужност, да обавестим јавно мнење и опишем верно како је у самој стварн било. Према наређењу полицајне власти у очи избора посланика (14 ов. м.) сви повереници среза крушевачког имали су доћи у одређено место у Г. Степош на конак, како би изјутра рано могли приступити избору посланика. Поједини повереници заиста су одпочели долазити још с вечера, тако између осталих ту је био Лука Ристић повереник из Мудраковца. Ради обавештења предходно казаћу даје полиција у носледње време јако одпочела да агитује противу бившег посланика. Чиновници и пандури јурили су по срезу. нзмишљали стотинама неистина самс да заплаше бираче. Напредњачке нлакате носили су срески нандурн и захтевали да се у радне дане сазивају општински зборови и истн плакати званично читају. Проносили су гласове да ће нз целе_Србије све нови посланици да се бирају и јошт много којешта. Првацн народни. знајући куд циља ова агитација полиције, сузбијали су овај нанад подиције и сваком приликом обавештавали људе. Огорченост на нанредњаке у народу није одпочела да расте од јуче, него јошт од закључења злогласног уговора са Бонтуом: од нарушења уетавом ујемчених нрава црквених и тд. Но овцј ноступак јавне агитације од стране полиције превршио је меру горчине народне. -,Сваки који је ^напредњак- , он је издајица- летила је девиза од уста до уста. Канетану Богићевићу није било до тога да сазна право мнење народно , он хоће по што по то да учини услугу сво« јој влади. Уз њега сеупоследње време прнљубио н нисар М. Урошевић, кога су претњом на то нагналн. Обојица дакле беху у очн избора дошли у Степош са пандурима и другом тевабијом да врбују људе за гласање. Ишеђу капетана Богићевића и Луке поведе се у каФани личнн разговор и сврши се са малом зађевицом. Капетан на мах пређе у званнчност, уђе у собу, нанише реФерат н осуди Луку на пет дана затвора. ј дух плућама, и без којих не може бити ! среће. Раднти као поштен човек, мислитн као песник, љубити као што љубе жене, ево шта сам ја желнла моме приI јатељу, а што сада без сумње није виI ше машта. „Збогом, пријатељу мој. Засад сам сиромашна. То је један од разлога, да се морам држатн под образнном, у мом инкогниту. иза мога тврдога града. Читала : сам у Преигеду ваше последње стихове, па с каквом насладом, пошто сам познала строгу н тајну величину ваше | душе! „Шат нећете бнти несрећни, ако вам 1 се каже да се девојка једна топло моли богу за вас, да сте јој ви једина мисао и да немате других такмаца, него оца и матер. Зар бисте имали разлога, да [ одбијете листове пуне вас, нисање за вас, које ћете само ви чнтатн ? Вратите мн истим. Ја сам још тако мало жена, да би ваше исповестн, ако су то јест искрене н истините , довољне биле да усреће вашу л О. Д Есте-М— Боже мој, јесам ли ја већ заљубљен ? викну млади чнновник, кад примети, да је читав сат остао држећн ово писмо, пошто га је био прочнтао. Шта да чнним? она мисли да пише нашем