Српска независност

- 304 —

Јука протествује противу овога. изјасни се да ои њ га вечерас нерачуна ништа у више већ за приватног човека, осуду му не прнми. нити се хтеде на истој подписати. Капетан, који је био разјарен <а кажу и мало угрејан) нареди да се Лука веже и шшдури то одмах взврше. Лука буде всзан а са њиме и нски Филнп из Крушевца. (који се жалио одбору да му је полиција отела 25 дук.што их је био понео да купује стоку). Излишно би било да причам све суровости које се извршише доцније над овим везаним људима. Али по околним селима пукне глас да полиција везује и хапси свс народне иовсренике, који год изјаве да ће да глаеају за старе иосланике. Народна горчина на напредњаке прели се ; више њих најодобранијих л»уди нз околине полете да бранс народну част народно нраво, или управо силу силом да сузбију. Капетан не прими никакав разлог, хоће његово да врши , народ опет неда своје нраво; тако се изроди кавга, народ надјача и капетан буде везан а пандури разоружани. истина тек пошто је неколицинн била од панлурскит аушчаних куилак а р&абијснл глава. Урошевнћ писар за време умаче. Капетан је био кратко време везан. но пошто је дао речдасенеће више уплетати и мешати у избор. он је најзад пуштен. Међутим Урошевић пиеар узео је капетановог коња. пробио плот механски и одјурио у Крушевац. Отуда је кренуо неколико пандура и помоћника началства г. Станка Мутавџића, који дојури у Стеиош, н где кога сретну од народа стану да туку и бију. Лука и Филип принуђени беху да се склоне у врбак да спасу живот од разјарених и 'есних полицајаца и њихових пандура. Капетан је ири томе псовао. викао, дерао се и утомје — свануло. Поједини повереници срески одпочели су да се прикупљају и кад се по више прикупило , настала је дебата. Неколико њих изабрапих људи било је у затвору у судници, између њих био је н Лука који је изашао из врбака кад је видео сакупљено повише повереника, но полиција га затвори. Честити свештеник Ив. Весић са јошт некима био је мнења да молимо полицију, нека на јемство наше попупгга л>уде, док се избор не свршн. па после ако има кривице. нек чине шта знаду. Но већина то није усвојила. Сродницн позатвараних и јошт неколико њих пробили су хапс и пустили л>уде из хапса, а цела скупштина викала је прогиву полиције: шта ће ту са толиким пандурима? и захтевала је дасе сила силом сузбије. Граја је расла све већма, капетан и писар са њиховим пандурима кроз плот ' макоше. У путу су викали _револуција~ и пуцали леволверима на мирне седане. Народ обколпо беше сиромака старца помоћника и тражи од њега капетана и писара. Он се правдаше да је невин. да је началством послат да поврати ред: на представку 11в. Весића и управ молбу његову, да ће он сам да напише тужбу : против капетана и писара па да се ту- 1 жимо већој властн. а да не чинимо насиље како би непријатељн народне ствари употребили ово за средство да огласе избор за незаконпт, парод овог честитог свећеника послуша , те пусти и оетави на миру помоћника.

Председник општине Степошке који је I са иолициЈом учествовао у везивању л»у' ди, беше отишао к) ћн, иа неће да дође I (наговорен од помоћника као што сам рече) да отвори збор. Народ одреди три човека који га позваше и ои дође. Мир I се поврати чнм се уклоннла нолиција и збор изабра бирачки одбор у који уђоше иои Весић, иои Аврам из Шнљеговца, Ј Навле Тутулић и Снма из Бивоља. Гласање је ншло најбољим редом сви су гласали за старе иосланике, само што )е неколико пут« ирекндано виком ларода, да одбор састави тужбу да се иолиција тужи, што је одбор морао и учинити. Свећеник Весић морао је изићи иред народ н ирочитати тужбу, коју је збор једногласно усвојио. Тужба се однесе у Крушевац. Ето то је све било од „буне - . >' 4 сата одбор огласи збор за свршен, објави резултат гласања , наииса записник, у коме сиомену о овом нереду кога полиција изазва. И противу овога иолиција бега у заштиту војске: и прогиву овога иолиција тражи топове да Оије свој рођенн народ, своју браћу. Историјо! цени напредњачко поштење! * Данас јс други дан од тога нереда, па нема ни трага од какве буне. Свејеми рно, грађапн се веселе што су избором победили и ликују -Живио Крал>'. Из Богосдовије. 7 маја. Иоред свију гласова, који су из наше средине излазили на јавност, ипак смо иринуђени да пред свет поново нзађемо и изнесемо недела нашег не л васнитачанего тиранина попа Димитрија Навловића суплента богословије. Овај завод, који треба да буде нзвор светлости и мира, испуњен је неделима човека, недостојног да буде наставник јединог завода у нашој отаџбини. когаје задатак да гаји и ствара л>уде од знања и чврсте карактере — једину потнору нашег погаженог народа. — Овде пале и жаре л>уди -напред. кова <има их два три тога кобног кова а осталима част и поштовање) са сопственим назорима и законодавном влашћу: л>уди који суготови за своје „претпостављене" им напредња- ј ке да жртвују свој задатак и цељ убијајући омладину на сваком кораку. Ми знамо да ће нам поп Димитрије рећи: какав народ. каква хуманитарност?! ј Све су то празне речи !!! — Верујемо! Ми знамо да је главна његова мета да се унапреди те тако да попуни свој џеп, — па кад то ностигне онда су сви сретни сви блажени ! Тако ће рећи наш поп Мита ! Али ми вас молимо господо чнтаоци ј за врло мало стрплења, да вам можемо ; изнети један мали део статнстике о поп Мнти. Ми рекосмо дајезулум попа Димитрија нревазишао сваку меру. Ми можемо слободно рећи. да код нас ' нема ни једнога ђака. кога ноп Мита није казнио за преступлење, — сваки је ј

ђак од њега почашћен сваковрсннм ђаконијама, које се само у његовом „кувару ц налази. Поједини се нанадају сваки час. и ако се ко усуди да каже ма и једну реч, сматран је за кривца, а за овим одмах сљедује казна. као нриродна посљедица кривице. Луче т. ј. 6 о. м. кажњено је неколико евршавајућих ђака са-по шест сахати затвора; а њих неколико осуђени су без ручка; — али ови последњи добили су — знате — помиловање од нона Мите. Нре десетину дана, један од наших другова, који није могао да трпи више неправде, појединих наставника тужио се г. министру. Па шта мислите господо читаоцн, шта је добио ? —Добио је место задоволења то, што је за ову школску годину искључен са правом на нолагање испита!!... У једној од скоро прошлих недеља десет ђака осуђени су на затвор и без ручва, само зато, што су после службе изашли из авлије школске да мало проходају и да у своја прса увуку колико толико свежег ваздуха!... А шта да кажемо односно његовог понашања ? Сваки човек, па био он ма и најмање образов:Н . када прође поред познаника или кад уђе у његов стан, ако ништа друго он се јави: али код нашег васпитача ни тога нема , само његоео понашање више нриличи каквоме нростаку, нежели свештенику, који је на жалост још и „васпитач - омладинс, на којој лежн будућност наше домовине! Хеј кукавна омладино. — жалосни „васпитачу-!!!. Г. васпитач своју ^напредну мисију врши и у самом заводу! Он јавно у школи говори, како је ова влада — .нанредњачка" — извор свију блага (?!) и како њу зато треба слушати и на сваку њену реч викати: Амин ! >Рабагас~ има н код нас своју малену историју. Носле представе овог злосретног комада. поп Мита се одликовао као и увек — евојом полицијском вештином: његова испитивањатеку увек „као што треба - и параграФски. У тој струци он је тако далеко дотерао. да се може мерити са највештијим полицајцима: само је велика штета, што му у резултатима увек излази — нула. Поп Мита би најбоље учинио, кад би се мануо васпитавања . па да се нрими за каквог каплара жандармер-је или за каквог писарчића полиције, те да се у тој струци што боље усаврши. Завршујући ово неколико речи, ми се усуђујемо ноновити како пон Мнти, тако и његовим колегама — .напредњацима", ону српск) изреку : „Притиснуто све јаче скаче ! ц ... Неколико богослова.

ВЕСТЕ ИЗ НАРОДА Из Крагујевца пишу нам, даједружина за потпомагање српске књижевности | 12 ов. м. држала скуп, на којијепозвала сем својих чланова и многе друге отличне грађане. Скуп је овај, коме је цељ ! било, продужење уписа у чланство, отворио председник подружине г. Јова Спалајковић. са неколико језгротивих речи. После њега говорио је кратку беседу г. Прогић подпредседник подружине. У беседи је разложио цељ и важност друштва и позвао оне који се још нисууписали у чланство. да се упишу. Овом позиву одазвали су се скоро свв присутни а још неуписани грађана и тако је овом нриликом уписато нреко четрдесет нових чланова, а то је најбоља доказ, да ова подруж^^а налази сваким даном све већа одзива ^трађанству, које је и до сада припадало у огромној ве( ћини народно-либеразној странци. Но у колико се има благодарити свести грађанства, што сваким даном све већма обраћа пажњу подружини _за потпомагање српске књижевности 4 * те умножава број њених чланова , у толико се исто има приписати у заслугу и управи подружине, јер њени се чланови својски заузимају да она напредује. И ако овако устраје и даље, што нпје сумњатв познавајући свесне грађане крагујевачке, нодружина ће скорим бројати на стотине чланова. Нека је сретан патриотски рад честитих крагујевчана. Из среза јасеничког окр. крагујевачког пише нам један наш пријатељ који је ту скоро пропутовао кроз Тополу. ово: Пре неки дан. пролазећи кроз Тополу, смотрио сам неки скуп људи. На нитање, • какав је то скуп механџија одговори: г наш пославик Светозар Матејић, купно пре кратког времени једно место на лицитацији, па то сад хоће да поклони оп, штини, и за то се скупило оно неколико људи, да чине као неку еветковину-. Знај јући пак, да је Светозар сиромах, да нигде ништа нема и да још онај дуг Мијаилу Костићу шнајдеру из Крагујевца ни' је платио, управ ме је зачудило од куд сад то богатство Матејићу, да може чинити поклоне онштини у имању; али мн неко од присутних рече: е мој брате тај наш Матејић прави ти је госа. Док не поста посланик, не имађаше ништа, а сад. ти је пун новаца, пун златних ствари, па чак има и сво;а рођена кола и два коња т на која му је Костић кројач. већ више нута етављао забрану за дуг и захтевао да се од њега одузму, али Матејић некако ујдуриса са полицијом па му ге не може ништа. Он се сада осилио све му иде на руку што се полицијом зове, па сада он пали и жари по општинн. Гони учитеље, поиове и све који не мирише и

великом песнику. Хоћу ли наставити ову превару? Је ли то жена од четрдесет година, или је девојка од двадесет лета? Ернест остаде очаран амбисом непотога. Непознато, то је беекрајна тама. а ништа не привлачи човека већма. Из тог суморног пространства дижу се огњеви који за тренут један палацају и осветљавају Фантазије на начин Мартена. У животу зањатом, као што је био Каналисов, подобна пустоловина била би па прошла као цветак на камену у горском нотоку; али у животу Лабријерову који чекаше да се врате послови еистемата чији је представник његов иокровитељ, морала је ова лепа девојка коју му је његова машта увек замишљала као ону младу плавојку, у његово срце улепити се и ту почпнити пуно романтична покора, који сеувучеуграђански живот, као оно кад се вук увуче у кокошиљак. И тако Ернест се пуно занимао незнанком из Хавра, којој одговори овим писмом, писмом нромишљеним. пуним претензије, али где се страст већ почела у пркос свему иојављивати. VIII „Госпођице, ,3ар је то лепо од вас, да дођете да се угњездите у срце бедног једног песника са тајном намером да га се ма-

нете. ако не буде по вашој жељи. оставивши му у наслеђе вечити јад, ноказавши му за који тренутак слику савршенства. ма ова била и нретворна или барем почетак од среће? Ја сам био заиста непромишљен кад сам вас молио за то писмо, у коме ви почињете да ширите елееантни шаренн вез ваших идеја. Човек може да се врло ннтересује за јсдну незнанку, која уме да спојн толику смелост са толиком орнгнналности и толику Фантазију са толиким чуством. Ко не бн зажелио д I вас позна, пошто је прочитао ову прву новерљивост? Ја заиста морам много да се трудим, да сачувам моју намет мислећи на вас: јер ви сте спојили све што може једном човеку мутити срце и главу. И тако унотребљавам овај остатак хладнокрвности што сам га сачувао у овај пар, да бих вам учинио неке понизне примедбе. >Мислите ли дакле ви. госпођице, да ће писма. више нли мање истинита у погледу на жнвот какав је, више или мање нретворна (јер писма, што их једно другоме иишемо, била би израз тренутка у који су нам се измакла, а не општи израз нашега карактера); мислите ли ви, велим, да колико су она лепа, да ће икад замннути израз, који ћемо ми сами о себи донети сведочанством оби-

' чнога живота? Човек једвојак. Има жнвот невидован, живот срца. за који писма могу бити довољна, и живот меканичнн. коме се, на жалост. даје много већа вакност, него што се у вашим годинама помишља. Ова два живота треба да се слажу с идејалом. који ви љубите, а то је, узгред буди речено, врло рет: ко. Чисто, добровољно несебично ноштоI вање самохране једне душе. која је у исти мах изображена и чиста, то је један од оннх рајских цветова који својим шарама и мирисом теше за сваки јад, ј за све ране, за сва издајства, која у | Паризу иду уз књижевнички живот и ја вам на томе благодарим са заносом, који I не уступа вашем; али после ове песии' чке размене мојих јада за бисер ваше милостиње шта можете ви још очекивати ? Ја нити имам Бајронов велеум, нити ј сјајни положај његов: ја нарочито немам око моје главе зраку његове претворне осуде и његове лажне несреће друштвене ; али чему бисте се могли од њега надати у подобној околности ? Њсговом пријатељству, је ли? Е леио, он, којије смео имати само поноса, био је раздиран вређајућом и болесном сујетом која је прија^ељство убијала. А ја, који сам хиљаду пута мањи од њега, зар не могу ја имати нескладности у карактеру, са којих живот иостаје ненриЈатан, а нри-

јатељство бива најмучнијим теретом? У размену за ваше снове шта бисте добили ? Досадност живота, који не би био саевим ваш. Овакав уговор нема смнсла. Ево зашто. Ето ваш предложени појемат само је једно препочињае. Млада једна девица из Немачке, која није. као ви, била полутанка, него права Немица, у опијености својих двадесет лета обожавала је Гета; она је од њега начинила свога пријатеља, своју веру, свога бога, макар да је знала да је он ожењен. Госпођа Гетовица као добра Немица, као песникова жена. указивала је обом обожавању врло лукаво снисхођење. али тиме се Бетина не излечи. А шта би после ? Ова занешеница најпоеле се удаде за једног Немца, који је био млађи и ленши од Гета. Међу нама речено, признајмо, да једна девојка, која би сеучиннла робињом велеума, која би се појимањем с њиме изједначила. која би га од срца обожавала до смрти његове, као што то чине оне божаставне прилике, што их сликари пишу по крилима својих мистичннх капела, а која кад би немачка нзгубила Гета, отишла би у какву самоћу да никога више не гледа, као што је учинила пријатељица лорда Болинброка, нризнајмо, да се ова девојка укоренила у славн песниковој, као што је било са Маријом Магдалином у крвавом тријумфу нашега госиода. (Наставнће се)

Иде додатзд: