Српска независност

— 312 —

една мањина ! Е, иа што сад не беште из скуаштине као што сте започели ? Ј?о значи: илсланици нису били уагили..... А да не бн нико рекао. да у овој вик'И ннје разумео пнтање, нредлажем свунштнни- и ако влада нристане, да глаеање о тачди о. чдана 29. закона о оиштннама остшио за сутра *? (Влада пристаје). ГлавДДО се дакде о овоме одлаже за сутра ц . Ето та п вика" зове сс „решеље народне скунштине од 19. Фебруара ! и Камо ? У ком је скупштинском иротоколу заиисано и у којој скуишт. седниди утврђено то г решење" V Тога нсма 1 Ие може у тој вици да се решо о простом члану 29. који и бешс у дебати; а могаше на нречац да се изнесу на решење. огласе за упражњена места послапичка !! Па деде: који су вам то носланици којн су изашли ? Намо њина имена ? Решење сс доноси на готово дело, а не на будуће: онда сте могли лакше је, применити оно, бар законо решење. које је иротиву вас , кад начустисте скупштину 1877 донешено!! Ствар је начисто : Све је било удешемо! Али је ипак насиље ; јер : Ако нису били посланици изишли из скупштине: онда је „решење" које и онако нема законсног облика, — инат, насиље. Ако ли су били изишли , онда није било њих, довољно да реше. Како се сме и може наиред решавати нешто. што није учињено ? 0 каквим оставкама решава се ту кад њих и нема.'' Скуиштина не сме да мајсторишс. Она решава што иостоји , а не да сиса њен подпредседник из прстију. Ако изађу посланици неки, од>', нсма их више : остатак се преброји. Внди се је ли до уставу способан за решавање и онда нек реши и може да ирогласи места за унражњена! Је ли био тај случај овде ? Није! Овде је била само једна ..вика и , како је рекао сам подпредседник. Ако посланици аоложе оставку донесу је или је пошљу : остатак се преброји. Види се је ли ао уставу способан за решавање и онда нек реши и може да прогласи места за упражњена! Је ли био тај (лучај овде? Није. Овде је била само једна ,,вика и , како је рекао сам подпредседник! И како овда сме то све, без реда, без закона, без истине и по ћеФу да буде? Не рече ли сам, и то баш њихов председник министарства (Види напред гл. III. део II) ": Пословник трсба да се одржи као закон.... Ништа није горе, но кад нема правила или кад се она не слушају при расправљању стварн у сваком скупу. И у јавннм зборовима мора да ностоје нека правила, но којима се креће посао у њима. Дакле: закон је тако наредио н закон је добро наредио и т. д." А како му је ово сад по закону? Што се овде ради по самовољи ? Што се оаде газп закон па чак и устав ? Није лн ово заиста излагање скупштине поннжењу? Али да! Њима се све може: Ако не могу они како закон хоће; онда они закон навр&у да мора како је њима — пеф\ То им је девиза у унутрашњим пословима : А у спољашњим опет: п Ако ко и мимо јасно право наше земље неће како треба, онда они радо хо&е како он хо&е\ — само да се одрже на влади. Али жалосна је то влада; а жалостан је и народ који то сноси. И истина је: г сваки народ и има владу, какву заслужује!"

УШ. Нред свечаним смо актом ! Имамо да говоримо с поштовањем о нечем, што нам је свима свето и драго. То ге сраска краљевина. После оба устанка, после толиких трудова Милоша Обреновића, после заузећа градова, а поглавито после оба ве~ика рата за ослобођење и независност, после нрисајединења знатнога дела старе Србије 22. Фебруара проглашена је, изненадно, Краљевина. Мисао о старој слави и величини нашој у прошлости, муке у нсдавној прошлости и у садашњости, које подношаше наше српско племе и које и данас подноси — гусле српске, буђаху и одржаваху свест народну. Та плсменита осећања љубав спрам отаџбине и поштовање спрам славне прошлости наше јесу они покретачи, који јачаху вол»у и јуначке руке наших ђедова, који распаљиваху патриотизам нашега нараштаја: који чине да Србин с пуно нојезије спомиње Призрен, сећа се Душана, жуди за Дечанима. сећа се Милутина у Софији, светкује краљеве у студеници, оплакује Лазара у Раваници, тужно ногледа на Босну поносну и кршну Херцеговину једном речи то је оно, што чини правог Србина Србином: Србин и Краљевина, то су два историјска имена, за које цела Евроиа зна, као што се одмах . послс прогласа независности јотп 1878. није узтезала да призна — цела Европа, ве-

лимо, оссм јсдине Аустро-Угарске, ове истс, коју још 22. Фсбруара, на сам дан прогласа, нослс иоднс видимо да иде на ирнзнање — речима које само она и њсна новлађена ароганција умс и ц>1е да употреби !! Нек жнви сриска Краљевина! Нек се кренн и снажи у моћи и љубдви својих еинова, који су је стекли и отели, у моћи и снази васцелога српскога народа од Балкана до Дубровника, од иреко Фрушке до иза Скопља Но ко проглашава краљевину ? „Виделовци". Кад? Онда, кад им букћу развалине „Генералне уније 1 * над главом. То су они исти „Видсловци- који пакосно иисаху иред рат 187(3. „Ако не почнете (лнбералима вели!) рат и пропустите време — бићете криви ! а ако лн га ночнете — бићете опет криви!" — 'Го су они „Виделовци^ за које нећемо овде да рекнемо, као они што дру| гом веле да су се — „веселили могућносги сваког губнтка нашс отаџбнне 1 *. То су они г Виделовци и који вичу 5 година раније, 22. Фсбруара 187«. кад ваљаше закључити частан мир, без понижења отаџбине, која је се за идеју борила: _Нису нас дирали Турци, но ми њих ! и (Видп главу I. део I). То су они „Виделовци" који кукају што се износе ирљави рачуни Генералие У пије и њени и зову то да је неверство отаџбине, а који нису моглн да дођу к себи, кад је 22. Фебруара 1877. редовно расиуштена Велика народна скуиштина мира, пошто је се изјасннла о оном што је звата јер су они спремалн да својој јадној отаџбнни укажу том приликом другојачију љубав, но што је требало и како прави патриотизам налаже. И да су се у то време бавили пнсањем, колико интригама, ми би имали да их добро окадимо димом њинога л патриотскога жара и , који нм беше у грудима у то време, кад они с једне стране не хтедошс да приложе својој рођеној отаџбини у зајам, у њене најтеже дане, а с друге радујући се „мораторијуму-, јурећи низ басамаке своје лакоумне повериоцс са неилаћеним рачунима. Наравно има и овде изузетака: алн „Виделовачке коловође, ове који сад „дрмају" и у влади и у скуиштини, они не сиадају у тај срећни изузетак. И, ако су где ионудили своју прекорну услугу, они су са лесковаком командовали врло издашно, а викали да им со ннје у џеиу, ако су бнли интснданти. Ето то су п Виделовци ц — н то не баш неки други, но овн исти, који ироглашују краљсвину, и на уста свога ,известиоца за свашта" вичу: да је то само њина заслуга, што имамо краљевнну. То су потомци својих старих „Видишшја", који полажу заклетву корану п беже у заштиту султану, с чијим су савстницима и иашама прво скројили устав, какав није донео добра њиној отаџбини. То су „Виделовци-, чијс старије колено у преговорима о заузмнмању градова, без нужде цише опет преко Мариновића овако (7. марта, 1866): „Сем тога могли би смо се сиоразумети да упапредак у име признања за овако благонаклону погодбу кнезови сраски буду обвезани да иду у Цариград и т. д. IIа даље : „Ако ои се нашло за потребно, да се на ново аоторди , да не&е тражити (срнски владалац) да се цеаа од Турске Г ни да се ароглашује за независна и Ето то су „Виделовци", који говоре све о некој ..националној нолитици" а све вире из аустријског џеиа и врше врло непохвалну службу спрам ње. То су они, којима смећу патриотски натписи на триумФалним капијама у Ужицу и Нишу. То су они који довикују Русима тпм пајвећим. најдавнашњијим и највернијим савезницнма Србије: Србија није Ташкенд!" и не стнде се на нротив да у својој удварачкој улози и жандармској служби праве од наше краљевине маџарску „Вармеђу и н да телеграФишу на, месец и по дана после прогласа краљевпне овако : „Чачак, 5. маја. Читави транспортн иушака, који су из Бугарске кроз Србију хтели да прокријумчаре за Босну, извесии агитаторн, ухваћени су овде. Транснорте сировде оружани Црногврци. Власт је задржала оружије и учинила што треба, да се овим бушкачима стане на иут. Сва је прилика да агитација иде из СловеноФилских (рускихЈ одбора а нотпомогнута нашим књижевницима (либералима) јер маса ових Црнагораца има руске насоше издате н впзирате у Софији. „Ужице. 6 маја. Шесет добро оружаних Црногораиа који су пратили онај ухваћенн транспорт оружја хоће силом да иродру кроз Ужице (у Босну). Министар унутрашњих дела (молимо то је онај исти командир трнавског баталиона који је у рату за ослобођење у том крају командово лесковином!) Наредио је,

да се с војском иохватају и обезоружа ЈУ и Е сад нек рекне ко хоће да ово нису достојни синчићи иове Краљевине коју они себи присвајају ? ! Па кад поче други рат 1 децембра 1877 год. опет „виделовцима" не би право. Све ти се то беше махом пресукало, онемоћило, осиротело и остарило да би трсбала још једна војска да њих из душека истера. А ако је се који идаокренути они су се прибирали по магацинима и станицама у гомиле и све су по два пут читали сваку српску победу — машући сетно својим п верним и главама.... Ама кад паде Ниш — ето ти Стојана Иоваковића да пише у „Сриским Новинама" како је то лепо што се српска застава вије на „славноме Граду Нишу" — додајући да је то добро ако остане тако. Пошто се цровали гвоздени обруч око Србије, видимо да мобилизује и п јуначке крви млађани син- — припасује _лшдер" и добија битку на Сараорцима после допре до Врање уништи уз пут млого тајнна, које би могла благодарније појести друга сиротиња. Па кад није било даље ништа за јунаштво „Абердара" и како је војека под Бели-Марковићем освојила Врању, то се он новуче у своја утврђења у таљигама, у своја џубета и Ј јастуке и — онда пева -оштре су сабље наше" — натраг : Марш ! Мита Ракпћ исто тако једва допре до Палежа, за који знамо да је покојни Милош још 1815. год. освојио, а народ подигао доцпије лепу мејану по плану, у којој ће да седи љутити „начелник станице и — који ће после 3—4 10днне да виче у српској скупштнни: „Ми смо Краљевину зарадили! Наша је то заслуга ! и А онај Алекса Протов што је узео на себе ту свету улогу да у народњем нреставништву предложи Краљевину, он је у другом рату на Кушићима. у лепој униФорми коњичког капетана био -конакџија": што се зове по војннчки „командант стана". Ту је он .ратовао" ј „сјајно", па се после вратно кући у Ужице да мисли, како ће да освоји Босну.... Каква је јунаштва учинио у I. рату, као и подробности из П. рата могу се евестн на * „32 листа" и виде се описани у више бројева „Самоуправе и у Фебруару и марту 1882. год. одостоверено са потписима више сведока. Тако се ето „освећавало Косово" и ! ударао темељ Краљевини. Тако се чува и данас „аманет прађедовски" ! Тако се на бајонете натиче слога, узајамност и љубав Српска спрам Црне Горе и Русије Тако то „Виделовци" знају. И ако да бог, те по вечитим законима историје и правде Босна буде Српска п део увећане Краљевине Србије што за цело неће „Виделовци" извршити бијући се са „бушкачима" и „агптаторима" из Русије и Црне Горе онда ће се они опет наћи на мети да проглашују царевину. а ми који смо по пола плућа или цело своје здравље остачљазп на гранпци па пемамо ни спомена од тога, а камоли одличија впшега степена, или они који су дневно белпли од бриге и рада: ми ћемо бити срећни и задовољни ако смеднемо стајати и где близу плота да слушамо јунаштво „Виделоваца" — а да нам ово бесно н помамно племе „Виделово" у одушевљењу и самозваној заслузи својом песницом не — избије зубе ! или да нам њиховн нанујдани жандарми не осеку нос, уво, руку или главу!! Ето то ти је Србине који си пешачио, зебо, ране превијао који си скакао у шанац 1876. 1877 и 1878, то тп је велимо: по оној познатој песми горка истина: ^Други ради — „Видмовац и г слади и . (Наставиие со).

дописи Са извора Млаве 18 маја 5 Маја дочекаско, те би иозвата среска скупштина, састављена од кметова и појединих одборннка, свију опћина овог среза код Тршке цркве. (Зашто не овде у Жагубици где је среека кућа?). Где и ја случајно враћајућп се с пута за Жагублцу, дођох око 4. сати по нодне, и пошто се састадох с Г. Капеганом Матићем и јошт ту бившнм кметовима и одборницма, чух у сноредној механској соби свирку и невање те помнслих, да је по српство нека велика свечаност, за коју само ја јошт ништа незнам, и усудих се упитати једног од кметова, шта је у ствари? — Одговор беше: „Г. Ка-

петан позвао нас је, те нам је саопштио краљев указ за бирање посланика, с преноруком, да 11 т. м. изберемо поверенике, који ће 15 о. м. овде кодТршкедоћи и изабрати посланика". Оваква вест, коју давна са жељом очекивах и мене је обрадовала. но пошто I бејах од пута уморан, не имадох кад да ! ступим у њихово коло, но продужих свој пут, мислећи шта је дало повода г. канетану , да овом приликом учини изузетак и скуп кметова и одборника у место к себи у Жагубицу овде скупља, — излагајући себе овом кишном времену, и ј зашто је заказао изборно место за послај ника у Тршку а не као до сада у Жа| губицу? Ребус овај разрешен је које 6 маја, а које 15 на дан избора посланика. Шестог маја, на Сгасов-дан, једанод мојих иријатеља управ^, на ме питање, шта мислиш ти да нам у овој прилици треба чинити ? Оваково питање без икакова предходходна говора, где би ма у чему моје мишлење било потребно, чудно ми изгледаше, и ја потражих да ми се изрази у чему жели чути моја мишлења, па ево шта човек рече : -Јуче на сазваном збору, г. капетан говорио је јавно, да је добио налог, да у име Краља поздрави народ, да никако не бира стара посланика — „;ер је он радика.гац, који хоКе ареврат у зелљи, зашто га је Краљ и истерао из скуиштине и више неКе да га ирими а ... То је, помислих , узрок, што се збор држи на утрини код Тршке, а не овди у Жагубици ; то је што гони г. капетана да по киши трчи Тршкој. Но помислих опет, можда је то само подметање, и реших се да с г. капетаном о овоме нроговорим и о правој истини уверим се. Па ево шта ми он сам рече : „Ја сам предходно питао где ће се држати избор | посланика, и мени је речено код Тршке цркве, те с тога сам јуче тамо и држао збор, пред којим сам говорио, да не треба бирати старог посланика, а то исто, верујмм, казаћу и на сами дан избора, јер он никако несме бити изабрат". Чуј народе! Српски син, — слободан грађанин који испуњава све законом прописане услове, „да може бирати посланика а и да сам може бити изабрат" (чл. 47 изб. закона) самозато, што није „напредњак", само зато што не припада већини, но опозицији скупштинској која мушки тражи рачуна о народњем зноју,па да због тога не сме никако бити изабрат за посланика, јер је противу владе. — То је и сувише. Претњу своју, да ће и на самом збору — скупу повереника. то све рећи, г. капетан није у свему извршио, а то није ни могао учинити, јер у самој ствари новереничког скупа и није било, но све што је требало да представи целину овога среза од 3.500 иореских глава, свело се на 134 повереника, па п тај мали број, помућен утицајем властника. био је поцепан на два табора, као пгго се види из овог. У очи дана избора, а то је 14 мајау вече г. капетан, издавши раније наредбу, знао је да ће удаљене општине јошт с вечера доћи на биралпште и у интересу својих партајских цели, нашао се побуђен, нанустити свој стан, и са својим одвећ верним практикантом Ацом Андрићем, и са два пандура отпћи Тршкој цркви, где је до 1 час по поноћи седео, здравице наиијао а затим у својој соби једну по једну од дошавших општинауводио и говорио им, да буду верни Краљу и свесни свог позива, зашто их је народ послао, па да се ману Илије Стошића и да бирају Симу Мплетића, — човека, о коме нећу ништа да говорим, јер нлје достојан, да се о њему води какови говор. Чувши јошт с вечера, да је г. капетан отишао на конак Тршкој, решим се да с осталим новереницима и ако без икакве потребе и ми са зором будемо тамо, што и учинимо. Пошавши из Жагубице у 3 1 / 2 и дошавши на изборно место у 4 часа, и на велико изненађење свију нас видесмо, да јег. капетан Матић свршио тринаесту школу полици:ских веш-