Српска независност

— 513 —

тина (у обманама) с отличннм успехом, јер ево шта је учинио: Пре четнри сата тврдећи да је већ 5, г. капетан, ползујући се не тачно означеним временом за бирање посланнка по срезовима, протолковао је исти по својој потреби и пре 4 часа, и ако као што рекох, употребио је с вечера дошавше и до то доба искомандоване, те је саставио бирачки одбор оа пошто исти одпоче свој рад г. капетан без икакове потребе — јер јошт осим његових никог не бијаше на биралишту — стави једног од својих пандура на вратима куће у којој бијаше бирачки одбор а свог верног практиканта Ацу на средпну авлије — црквене порте, — те л»уди. који долазаше. спровођени опћинским писарима с бнрачким списковима морадоше један по један да приме од Аце одзив, а лозинку од пандура итек онда их пустише пред бирачки одбор са заповешћу да гласају за Симу Милетића. Капетану Матићу мало беше, што од свога доласка до дана избора непрестано се муваше по срезу: мало му беше што практикант Аца (трудећи се да на овај вачин заслужи указно звање, за које је ако се неварамо и предложен и то за овди у месту), пре избора на 4—5 дана неирестано јурише по срезу, пренорујућн за бирање посланика Спму Милетнћа који је једини у овоме срезу (по њиховом мшплењу) доетојан да као посланик буде изабран, и претећи свакоме апсом који се усуди противно гласати. а нарочито који да свој глас за Стошића, мало му беше што и непозват дође јошт с вечера на биралиште. што пре сунца, док јошт свак живи спаваше, састави бирачки одбор и одпоче бирање. но јошт поста°и на вратима оружана иандура. у авлији Ацу практиканта, а сам с другим пандуром сеђаше код мехапе на пролазном друму где дочекиваше једног по једног од долазећих повереника и упућиваше их на биралиште с речма: -Симу Милетића, јер само тако учиниКете ус^гугу Кра~*>у и народу а ; мало беше све то г. капетану. но кад виде да внше од 70 поверенпка не слушајући савете његове и њему верних: одвојено и једногласно осуђују његов поступак, доказујући му да нема права људе к себи доводити и саветовати за кога ће глас свој дати претећп им протпвном апсом. онда и капетан изађе јавно с Фарбом на среду и рече: -в не^е Илија бити-: па одмах затим видећи где писар општине влахолске Стојан — упућен одбором бирачким да на иисмено поднесе узрока, зато неће нп један поверенпк од залставших 5 општина да свој глас дода — писаше, позва председника бирачког одбора и издаде му наредбу, да нас све растера а забрани писање, јер, вели, немогу два одбора радити. То је историја бирања посланпка у овом срезу ; тако и само на тај начин могао је Снма -Милетић добити 54 гласа а иначе ни једног. Да избор није био слободан. доказује и то, што су 59 повереника изјавила иред бирачким одбором, да неће гласати под притиском и ујдурмама полицијским. Тужба је поднета народној скупштини. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА. Из Ђуприје пишу нам , како су тамошњи отличнн грађани били закључили да изјаве неповерење председнику и једном члану општинског суда, па кад су се лично обратили суду и началству да се збор сазове, упућени су да се обрате суду. и началству написмено с молбом за дозволу да могу купитн иодписе за неповерење председника Радонића и члана Крсстића, што грађани и учнне, али одмах сутра дан позове их општински суд и стане их узимати на одговор сам председник онштинског суда против кога су они поднели жалбу. Грађани се стану одуиирати том безакоњу: али их председник истера из канцеларије, рекав им: п чекајте док се ја вратим научићу ја вас памети", и оде у началство пробавп тамо неко време на добивши упутства од Богића. врати се у суд, и устроји реФе-

рат и решење којим се сви осуђују на ио 20 дана затвора а један и на 30 дана. То решење нодписао је сам нредседник, јер није било ни једног члана . па кад је грађанпма саопштио решење, унитају га ови: зашто се осуђују на затвор. он им одговопи: „тако ја хоћу, све ћу ја вас. похапсити, сад ми се може , а сад одлазите па се спремајте да одржавате апсу". Грађани су се жалилн началству. но оно се чпннло сасвим невенло. Наравно да се та прнлика тела употребити да се грађани приволу или застраше да не гласају нри избору за опозицноног кандидата. Говорило им се: дајте реч да нећете бирати опозиционара . на ће се нресуда уништнти. Но грађани су остали стални, нису се дали ни наговарати н.; I занлашити. Од грађана су били осуђени: Милован Ристић трговац. Милоје Ристпћ трговац. Ннкола Ристић тргов. Мнлан Кнтановић трг. Јован Аћимовић дуванџија, Таса Јовановић бојаџија и Лазар Николић. ~Но ево све ТС маневре не помогоше. Безакоње и насиље Гарашанинове полпције само су нооштрили свест у грађана ћунријских. и свест је победила. Сада јадни Богић хуче и чеше се но глави, али бадава. Из Ниша нам јављају, како „виделовци" свуда наседају и наилазе на огорчење народно - У њих је толико образ дебео да поред све мржње народне опет му се намећу. Али последице су тог бе' зобразног наметања горке, то су бар они у Нишу у више прилпка искусили. Сам пак председник нншког окр. суда искусио је најбоље шта значп гњев народни. Онај кобнн шамар, што му га нриши један сељак. остаће му навек у успомени. Истина он је тада био прилично накресан вином, али жестина шамара далаје се осетити. Том приликом када је председник почашћен шамаром, народ се толико раздражио да би и сви остали _виделовцп- искусили на својој грбини жестнну народног гњева. но ту се Коле Рашпћ помеша н ублажп народ. Истина Коле је видео да су „виделовцн- изазвали народ својим гадним изазивањем, да се лати тих крајњих средстава. али као човек од реда ннје хтео допустнти да се чинн неред. _Виделовци~ су толико насртљнви да се њима не може лепим доказати, но терају дотле докле неизазову појаве, које се хрђавим последнцама крхају о њихова леђа. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Посљедице закљученог трговачког уговора са устро-угарском. Сви знамо да је овај владом Пнроћанчевом поднешенн трговачки уговор. од наше скупштине, а гласањем г за~ од стране напредњачкн и владини посланака, а „против" од целокупне опозиције, надглаеан већнном скуппггинском н примљен. На предлогу влада је исти заступала и тврдила „званично^ да је тим путем осигурала нзвоз нашим пронзводима и стоци. и да је тнме трговнну п ожнвела и . Нашн скупштинскн посланици, који гласаше п за", вероваше у реч владину, да ће то битн заиста нешто добро, али ево јада, који ће то њиово уверење насигурно да раздрма, и да им бар већини од њих — очи отворп. Ма да је наша скупштпна већином одлучила да се тај уговор иримн. друга страна, — наша „мила- суседка АустроУгарска, ипак пре неки дан уведе у практику те поче наплаћивати од наше стоке и жита. која се уносу из Србије у Аустро-Угареку млого всћу ђумручину но што је п досада било, дакле нре уговора. Тако пређе су наилаћивали на пар волова 8 4 % 00 Форинти, на нар свиња 2 10/ 10 о Фор. и на 100 кнлограма жита од прилике 40 крајцара. а сада та иста држава иоче да нанлаћује: на волове 20 Форинти у злату, на свиње 5 Форинти а на жито 50 крајцара. То значи да је повисила ђумручину преко дупле таксе то значн, да се тнме идс на то, да се наша нзвозна трговнна убије у појму и да нас економски пзтуку : то значи да том мером стану овом јадном народу на пут, те да или престане са извозом своје сувишнс стоке н ране, па да за то не добије у размену новаца. или да ако не престане извозити, да га на том пару волова оштети са по 3 дуката, на свињама , по 7. динара. а на житу но товару по

| 3 гроша. дакле да нас на1 на на известну грдну штету. А да красне посљедице тог уговора и дивног доказа о користи нашег прија тељства са Аустро-Угарском! Горњом мером нагања наша суседка нашег сељака — произвођача — да му са горњом разликом. даде јевтиније те своје производе. а то износи на милионе оштете. Кад се све ово догађа, ми морамо да упитамо владу, какове против-мере она мисли том постунку Аустро-Угарском да на супрот стави и чиме да те неоправдане поступке сузбнје. Наше бн скромно мнење било ово. да ваља влада да сместа стане на ногу равноаравности , те да ђумручини ђумручином одговори. па да с места нареди, да и напш ђумруци на Аустро-Угарске еснане. који у Србију нрелазе, од сада нанлаћују луп-гу таксу но што је до сада бело. Ово је једино и најмоћније оружије, с којом бу се наша пријатељица — која ево у интересу свога џепа ради — нагнала, те би с места горњу своју наредбу и намет на нашу извозну трговину скинула, јер они су добре рачунџије па би брзо увидели, да ако то неучине, да би нмали млого више да изгубе. но ми. По нашом -уверењу то је. јединн спасоноени пут за избавлење од ове напасти. Неучинили влада овако, онда јој не можемо ни најмање натриотства нрпзнатн. но напрочив морамо их сматрати као.... у служби црно-жутих, противу нашег народа.

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Јуче 26 о. м. састали су се само чланови -нанредњачког- клуба у дворани народне ј скупштине. Председавао је Алекса Ђ. Поповнћ. Пошто је седница отворена. прочитанје предлог одбора да се према члану 5 н 6 пословника огласе места свих опозцционих посланика, који нису дошли у скупштину, за упражњена и да се са искључењем њиховим на њихова местараснишу нови изборп. Предлог су потпомогли Урош Кнежевић н Драгомир Рајовић. Први се у говору своме дотакао преговора. који су вођени између опозицнје н владине партије, и навео је какоје опознција предложила већини да свн народни иосланици заједнички положу мандате, па да круна нареди нове изборе. Но то, рече, „напредњачка- странка нијемогла усвојитн. Рајовић је у подужем говору покушао да предлог одбора оправда сампм наређењима устава и да се закључење према томе измени. После тих говора и понгго се „скупштина" на питање председннково изјаснпла да је довољно обавештена, стави председннк предлог одборски на гласање. Тај предлог буде једноглаено усвојен , од чланова -напредњачког клуба", и одмах за тим уђоше у дворану министри Гарашанин и Новаковић. Још је пчедложио М. Глишић да се то закључење примени и на оне посланике који још нису стигли у Београд. но то је остављено председнику да у споразуму са министром унутрашњих послова учини што је нужно. Најзад је н Вељко Јаковљерић ставио предлог ~а се избори одреде у најкраћем року, да не би они бадава седели о народном трошку у Београду. И тај предлог није усвојен. пошто | је председник изјавио , да је наређење | избора право круне. После овога је седница закључена. Посланици нз већнне отншли су изскупштинске дворане у двор Њ. В. Краљу, да му еаопште то своје решење. Прицослано* Јоксиму МарковиЂу учитељу Госаодине, Изјавом вашом , штампаном у 74 бр. _Самоунраве и од ове год. под насловом: „Београдском учитељу, којом сте хтели кумче ваше .иашквилицу-бацити на најнижи ступањ истине, у место да сге то могли учинити. те да себе онерете од кала, којим сте се још ђакому Крагујевцу укаљали, — ви сте „кумче 1, ваше подигли на највећу висину истине, а себе сте дубоко зарнли у као, из кога вам саI мо ушн вире. Зар сте тиме доказалн да нисте поли| тичко-виделовачки агитатор на штету школе и наставе, гато сте мене представили I свету као члана „либералне партије," а вас као члана „радикалне партпје-? Тиме то ни у колико нисте учиннли. Учиинли сте само мени једно морално добро, а вама, можда, зло. Мени сте добро учнннли што сте ме ј јавилн свету да сам ноштоватељ нарти* За ствари под овом рубриком уредништво не одговара.

је, која је нозната целом свету. а највише српству, да је она и делима и речима и мис.хима доказала и да доказује да ;е најмулрија, и најаагриотичнија. Вама сте пак зло учинили,јер сте потврдили , што-но реч, својеручно (тали ргорпа), да сте јудннски издали партију, која вас је до сад и морално и материјално награђивала за ревносно обављање „повереног" вам носла, да сте постали члан незадовољеника (малконтента), и да сте дали поводада се на вас може применити изрека: „Вук длаку мења, а ћуд не мења.Оволико за сад, господине, на ту вашу изјаву, а кад ви мени одговорите на ова питања: а) да ли сте ви као члан ,виделовачке" или као члан радикалне партије и чиме заслужили да се из Горњег Милановца у Београд премсстике : б) да ли сте ви као члан „виделовачке" или као члан „радикалне - партије и чиме заслужили да се у „виделовачком клубу- кандидујете за оппггинског одборника у Београду; в) да ли сте ви као члан „виделовачке и или као члан „раднкалне ц партије п чиме заслужили да будете коректор министарског просветног листа (органа),онда ћу ја гледати да вам се опет јавим и том ирилвком да опробам могу ли доказати јесте ли кад год као политичкн агптатор пренебеглн своју учитељску дужност и оставили ђаке. школу и наетаву вашем -Херкулез-момку- (ђаку који код вас послужује) и вашем добром пријатељу г. Ђорђу Тешићу (који зна и уме да поштује своје седе власи ?!), у чемуће ми припомоћи пли који члан беогр. окр. суда, или који кројач . или ма који друш родитељ, који је код вас имао децу у школн. па их после извадио од вас и дао их другом учитељу. Осим тога гледаћу да посветим неколико речи и вашем карактеру узоритом. Гледаћу да изнесем свету како вн као домаћин дочек}јете позване госте на ваше крсно име и каквом их чашћу тада частпте. Рледаћу да изнесем свету како вн грдите и ружите трудбенике и службенике државне и народне, који свако поштовање заслужују. Гледаћу даизнесем свету како ви нападате, грднте п ружите на јавннм местима и ваше другове (због чега сте и под одговором код полиције), који се слепо не покоравају вашим -мудровањима", у чему вам помаже и ваш пријатељ мизантропни и мизерозни Мил. Вој. који је пренекогвремена најгрозније грдио, ружио и псовао једног свог колегу. Гледаћу да пзнесем свету како нисте вп као истерани ђак из учитељске школе. лутајући овамо. онамо, зтекли толико компотентности да можете квалификовати од вас више школоване н внше служеће учитеље. Гледаћу да изнесем свету због чега сте ви истерани из учитељске школе и да покажем да то стоји у свези са вашим „омиљеним проФесором с и многим вашим тајнама и т. д. н т. д. и , на завршетку, гледаћу да и вашем „волшебном каишчићу", којим се ђацима боље улива знање. не учпним на жао. него н њему да посветим неколико речи. И онда ће свет, према томе, оценити какав сте ви човек и учитељ. Сад, господине колего, остај с Богом додругог виђења. 22 маја 1882 год. Београд. Један учитељ.

На знаве Ншнта ц нигде не пншем без потписа мога имена. 25 Маја 1882 Београд. П. СребковиК.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ Изашла је пз штампе књпга: ЕК0Н0МСК0 РЕНРЕШМ МОВИЕ II ПРАБЕ ПОТРЕБЕV СРБИЈИ од Николе С. Јованови*ћа г АмериканцаЧист нриход од ове кн>иге намен>ен је избеглој еиротпљи из усталих покрајина српских. Цена је један динар. Може се добити у књижарн г. Петра 'Курчића у Београду.

Ј.