Српска независност

— 322 —

сати почињу да бкрају — именују бирачки одбор!! ВоНе опозиције још на место биралиште не беху стигле. Глас нм допаде да напредњаци маме и плаше свет да нде п почиње бирати. Будућност Србије и мнрнн живот свесии бирача све је на коцку бачеио, ако се сад кукавички и без уставиог боја и мејдана, грсшним и бесннм нанредњацнма предамо. Улеће 8ато један од вођа опозицнје у општинску салу и позива Дробњака н Јагодића да у име устава и закона пре стану незаконнто дело. Народ позива да мирно и достојанствено очекује закопом прописано време избора. Напредњаци кад видише да им се побрка сав незаконити план, уложе у ниска изазивања и вређања. Међутнм, преко 300 опозиционих бирача на биралиште бијаше се слегло. Изби 8 сати. Дробњак предлаже бирачки одбор — себе (Дробњака) Цеку Крстића, Јову Босића судију и владиногпосланнка и Мину Анђслковића књижара. Триста грла као једпо повика : Нећемо Нећемо — Нећемо. — Дробњак, као да га је трострука грознац счепала. излази на среду и претећим гласом виче: Нећу ник°д допустити таку ларму !!! Зар баш тако оче Дробњаче ? Адвокат Доброслав Стојановић предлаже: Радисава Тодоровића судију, Тодора Аранђеловића и Ђорђа Митковића трговце и Рашу Милошевића, са заступником кмета да уђе у бирачки одбор. Жи-или! Дробњак опет виче: Недам да се тако бира. Свак нека пише своје име. Вође опозиције прозрели су лукаву намеру Дробњакову на су пристали да тако буде. Али тек сад настуни неочекивани моменат најмучнијег искушења. Анта берберин. Ј осиф писар, Мица Пантић и још неки за то најмљени, на сву гушу почну да се деру: Ко је против Краља, ко неће Краља, тај да бира Рашу. Сав народ одзове се на ово издајничко изазивање: Живио Крал>. Вође опозиције почну стишавати тешко увређени овим изазивањем — народ. Дробњак и Јагодић мислили су, да су у канцеларији а не на биралишту, па богме почну и апсом претити. Али им не унали. Народ се мушки стиша и достојанствено поче вршити своје најсветије грађаиско право. Избор је у највећем реду текао од 8 сати изјутра до 10 1 /, у вечер. Треба само замислити, да је дан 15 мај, био пазарни дан, и да многи само тог дана пазаре. Па кад су свн своједућане оставили и цели боговетни дан на биралишту провели. ко сме да се поклони оволикој народној свести. Само наши вапредњаци то су кадри учинити, којима није ништа свето, до ли њиова грешна власт ц господство. Кад је избор свршен скоро сви бирачи прошли су кроз сву варош вичући: Жи. ио Крал», Краљица, Краљевић, иосланик и Радисав (овај јс највише доиринео те суд није могао на денунцијацију полиције уапсити Рашу у очи самог дана избора). Ето како су честнти Иироћани на дан 15 маја своју грађаиску и натриотичну свеет показали. и како су одговорили напредњацима на сва пањкања и клсвстања патриотичне оиозиције, и пред светлом круном и пред пародом сриским. Кад још кажемо, да су скоро сви бирачи изнратили свог посланика до иза вароши а мпоги и до Ниша, онда смо у кратким потезнма упознали читаоце са нзбором носланика патриотичнс вароши Пирота. У колико су овим избором напредњаци спасли част то нека свет пресуди. Ми од наше стране велимо: Дао Бог, те увек овако народ осветлао себи образ н осведочио своју свест ?

у Нишу, не би ли како помутили добро расноложење грађанства према њима. Наравно да те кукавицс и моралне пропалице нссму јавно и отворено да раде, него тсрају свој иодли занат мучки и из нотаје. Ио „виделовци" и ако су бсзгранично зли, то су ониопет и безгранично глупи, те се одмах улове. Па шта онда бива од њих лако је ногодити. Али и то није њима доста, они немају образа да црвене, а грбина све по ноеи. Што нишки жалосни „виделовци" износе по споме злогласном „Виделу" и својој помијари „Садашњости" то се само може узети као самртничко бацакање и ништа друго, јер овди нико и пеузима те журналистичке измете у руке а камо ли да их чита. Јадни „виделовци" нишки мисле да дописе у „Срнској Нсзависности" из Ниша пише извеснн наставник, па потпуштају своју моралну развалнау, познатог комедиЈаша картароша, да га нанада. Они иду на то да га денунцирају, а томе су врло вешти, јер је то и особина такових као што су оии. Друго што и нису ни у стању да учине. Допиее из Ниша у „Српској Независности и зацело не пнше тај наставник, но онај што их и попнисује атоје „А. Р. ц Зар „виделовци 14 мисле ако онинезнају ништа да то и код другмх мора бити. Али што да се човек обзире на те моралне развалине. Жалост је само што они и самом својом појавом куже овај ваздух. Но ваљда није далеко време кад ћемо се и те куге курталисати. Из Неготине јављају иам, како је познати крвави Мијаило Лазаревић, чинио чуда и покоре са својом „верном 4 * цнганијом, у којој има достаи „својте" и „кумова и , само да се избере „видсловац- за посланика. Лазаревић се није смео сам истицати за кандидата, јер се још иуши на рукама његовим крв честитог суграђана неготинског, који је ностао жртва његовог разузданог беса. Извештач нам наш јавља, да ће скорим изнети у свој опширности нсморалан живот тога човека, кога грађанство мрзи и презире до крајности. У редовним и правилним прилнкама не би могао такови човек ни избити на површину, али под „светлошћу" „виделовца" ниче све и и.$бија на површину. Па из чега би се иначе реАрутовала њихора јадна војска да није оваквих. Ко зна шта је све било при избору за посланика, тај ће знати и како је Лазаревић дошао на кметску столи^. Али време би било да евест грађана нђготинских спере ту љагу са свога об^аза.

БЕСТИ ИЗ НДРОДА. Из Ниша пишу нам, како тамош. _ви деловпи" поред свију моралних и физич- \ ких шамара, непрестано насрћу на пош- , тене људи, који не само неће да иду у ј њихово врзино коло, но их презиру и гнушају их се. Међу осталима насрћу онн непреста- , но на прваке народно лнбералне странке

ДОМАЋЕ ВЕСТИ 29 маја. на дап мучепичке снрти велшсог ериеког владаоиа Михаила ОбреновиКа III. дрЛат ,је парастос у овд. саборној цркћи. На овој ту жној усиокенн била је црква дупке нуиа. Њихова Величанства, сво чи новништво војеног и гра^апскогреда, иннистри па расположен.у и пензиопари , н млогобрОјпо грађанство нрпсустовали су оВој тужној свечаности. Носле нодне тога истога дана чиљен је спомен у топчидеру на месту мученичке смртн великог покојника. Уеиомена на великог кне:;а срнског вазда ке жнвети у души српског парода. а туга за великим губитком тако узоритог владара осеј ^аћс се тпм већма ако још дуже устрају жалосне прилике које створише „виделовцп", помрачујући љегову светлу и велнку мисао Фаталном „сФером интереса". Преливајући велики гроб кнеза Михапла, најтонлијим осећајима благодарносги, номолимо се крепко Богу да очува велику мисао неумрлог владара српског, и да одклонн оиај мрачап облак од Србије, којн је нокосио н љегов драгоценн живот, пре времена и суђена давка.

ТШГРАШ Крагујевац29 маја соришвлјна дишшл Данас иа дан мученнчке смрти блаженоночившег Књаза Михаила, који нре четрнаест година би жртва мучког убиетва зликовачких руку, онштина крагујевачка изврши величанствен акт иијетета н благодарног признања према узвишеиој сени његовој давши нарастос, на коме нрисуствоваху офццири, чнновници, оншгинско особље и леп број грађанства. Чинодејствовао је. г. протојереј са овдашњим свештенством међ којима беше нон Милан из Баточнне.

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ

II ■ ш. — г. "Б. Ђур. Ваше писмо од 26 ов. м. иредали смо коие треба и ои 1»е ваи одговорити ма учињено питање. Цруиишор. — . К. Ђур. Ма да ваи шил>ено уредпо лист. аиак вам посласмо све бројеве аа кпје нан иаводесте јавити , да нисте примили. Ако сааиамо прави узрок због кога недобЦЈате уредмо иаш лмсг, постараћено се да га

клонјмо.

Париа. — г. Нкк. С. Јов. М* вам уредно шнл>емо. Но ако ииак шта недобијате јавнте нак. Ноздрав. АДМНПИСТРАЦИЈА „Српсне Незаеисности" КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ Најновија издааа квижаре бра&е Јованови&а у Панчеву „Српски Хајдуци и у народпим песмама. са сликом. Цена 35 п. д. .Црногорци и у народним несмама са сликом. Цсна 35 пр. дин. „Цар Константин и Царица Јелена- у пародним песмама са с.тиком. Цена 35 пр. дин. ^Асан" приповетка из бугарске повеснице (народна библиотека браће Јовановића) цена 85 пр. дин. -Ђурђе СмедереваЦ Ј « п роклета Јерина Ђ. БранновиК II нраунук Ђурђа Омедеревца. Цена 35 пр. дич. -Басне" у слици и речи. Превео н прерадио Лука Поповић. Цеш 50 пр. днн. -Речнин- страних речи друго знатно умножено издање. Цена 1 динар и 75 ир. дин. -Дон Кихот од Маичв". Приповетка о славном витезу Дон Кихоту од Манче. Од Мигела Сервантеса с Француског. Цена 2 динара.

Огласи Л030ВА Срлски, Хамбуршки, Лајлцишки и Брауншвајгски имаде код подписатог на нродају. динара. Сриским Јозовима главни згодитак 100.000 Хамбуршким „ „ „ 500.000 Лајпцишким „ „ „ 625.000 Брауншвајгским„ „ Ђ 562.500 Српске дозове нродајем и на одплату месечну , која нзноси по 5. до 21. динар месечно, како ко може да одплаћује. Ко већу однлату даје, тај пре исплаВује лоз и у толико га јевтнније стаје. Одма са ноложеном нрвом унлатом, купац игра сам на цео лоз. Хамбуршкс лозе играју за 6 месеци 7 пута, и стаје цео лоз за сви 7 вучења 882 гроша, но ово се може и почаство уплатити, т. ј. сваки 20 дана даје се но једна уилата, и то за: прво вучење 42, друго 84, треће 126, четврто, нето и шесто по 168. п за седмо 126. гроша. 11ола лоза стаје половицу; а четврт лоза, четвртину ове цене. Имаде свега 93500 лозова, а од њих извесно морају добити њих 47600, дакле више во иоловица добијају, а остали губе. Са непуни 15. Дуката могу се добити нреко 40.000 дуката, ако срећа оће. Брауншвајске лозе играју за 6 месецп 6 пута, и стаје цео лоз 882 гроша, а цочастне уплате износе за: прво, друго, и шесто вучење но 120 а треће, четврто и нето вучење по 174 гроша. Од 100000 издатих лозова добијају нзвестно 50000 а остали губе. И овди ако срећа оКе, може се са непуни 15 дуката. добити нреко 45000 дуката. Лајццишких лозова издато је 100000 и од њих добијају известно њнх 50000 а остали губе. Оне се вуку за 6 месечн 5. пута, и стаје цео лов 25 дуката које се може од једпом а и почастно нлатнтп. Почастне Су одилате месечно ио 5 дуката за цео лоз, а могу се добити и иодовице, петнне н десетипе лозова, и овпм деловима сразмерна је нена, дакле; 127«, 5 и 2'/ ј дуката, или у почастним уплатама месечно по 27«, 1 и 7. дуката. Ако среће буде са 25 дук. могу се добитн нреко 50000 дуката. Ко узме део лоза, а не цео. он плаћа сразмерну цену, али и сразмерну добит вуче, коју његова нумера добије. Вучења овнм лозовнма почињу тећи од Јуна ове године. Све ове лозове имадем у комнсиоиу нродају од разних нризнатих великих банкера.

У Београду.

Бр. 132. 3—3.

Милан. Ж. ЂорђевиК САВЛ-МАЛА Г.РОЈ 7.

Ћес. Крал,. повлашћена Регу /шр Фуруна за пуњење

Малшкска

ттт1Ј.а.р:н:ердс^а. — «абр!

ЈОЗЕФЛ БИКТОРИНА \\ т 1еп. IV. 7 Огобве ^еу&абве Нг. 35. Препоручује се за израду свију врста машинских шпархерда као и евгл .-франц. Ман ина за ражњеве и Сп11аг(1 и каФавска огњишта, и има на избор готових шпархерда за пренашање све од гвожђа или са кахелом, као и чувене. ШШИРИ — РЕШНР фУРУНЕ 3* ЛУЊЕЊЕ са укусво изшарапим Фасоном и најбоље кон струкције. — Цсновник бесплатно и «>ранк< Наручбине из провивције г реч Насћпаћше. 1 бр. 47 13—15

Кутијице

за медаље са нзложаба и споменице изра1>ују се лено и јеФтино код Јоћ. МаЛбека Фабриканта за кутије у Прагу (Чешкој.) бр. 68 4—6

-*л*• 'ник „лоужичн ча пот«н»-ига»*и орлсии пњи-«нн-ис «

• аиианијк п до1 Са. Слнк и кикз михаил. гл. бр . 4 одговорни уредник Др. Лаза м ос^и>