Српска независност

— 321 —

крили праву истииу Све донде докле бар иривидно не п уреде ц ствар, како ће шиидати да у мема штете". На сами дан Спасов-дан, 6. Маја, донеше -Српске Новине и бр. 100. и 101. зкалосно стане наших Фннанснја и огромну „развалину и у којој се налази и наша железница и наша кеса, и наша влада и Бонту и Унија и сви ђутуре, колико их год има у тој злочестој свези и заједници. Ту се види колика је дубина у коју смо бачени, — а што је најгоре нама се неда да се помогнемо, да се ђавола отресемо : јер влада је тако тврдо везана с Бонтуом, да ми нисмо више господари у својој кући : ^Осаоравао ми је араво (синдик = старатељ масе банкротиране „Генералне Уније") — да ми можемо једнострано уговор раскидати и одлучивати о грађењу железнице кано (лм) за добро на$емо и . Овако вели кукавни и несрећни министар српских Финансија у свом извештају из Париза. где је отншао да „спасава и и „да обезбеди оно што држава има да тражи од Уннје". Па како ћеш да тражиш, кад ти се оспорава право да судиш о интересу свомс и своје земље , и то кад „Синдик тврди и при том тврђењу постојано је остајао, да он, као синдик масе Г. Уније има право, да на основу последње тачке аротокола природног уговору изме$у владе и Уније уговор тај (он, синдик) иренесе на нгко друго друпггво. које би маси за то дало извесну неку накналу и осигурало Је (Унију!) противу могућих рекламација ц ... Па куд ћеш горе ! ? Жалосна улога Србије још је се жалосније измепила. Није, по овоме, маса Ген. Уније ту да се ми за губитке накнадимо, него је сад Србија и њен данак и ђумрук ту, да Унији г извесну неку накнаду осигура ц . Тако је везала влада '! велики синдик. Влада српска дакле, није више господар ситуапије : она мора да иде онако, куд је удица вуче. Она мора да пренаша уговор на друство на које синдик хоће; она не може да уговор раскине ни да и једну нару од оних грдннх пара добије — влада је била с Бонтуом запала до ушиЈу, сад је и преко ушију а ми с њом заједно. Вл.јда и Чеда 29. марта 1882. тод. арене-ги су уговор, под видом: а) да спасу штету б) да осигурају грађење же..езнице. Али како му изгледа та погодба? Ево овако : Купи на стамбол-капији прича се неко оп-.нке за 10 1роша. Даде дукат и иште кусур. Онај му враћа и вели: „Реци десет!" Добро: Г) десет_И опанци десет — то су 20 и ево ти 40 то су 60 = 1 дукат " Човек броји нема шестине од дуката. Чини пажљивим свог трговца на недостатак а он опет вели: Ето, реци десет.... и т. д. ц Тако су ето г. Чеда и владу и неко тамо њнма рекао : Ето реци 12 милиона и рецп милион и по и реци 50% „разних вредности" „старих и нових акција" „депозита", п сигурних мјеница", „залога" г ветра" „протокола" „артија" и других сигурација нзлизаних вредности што ћете добити нз масе и реци да вреди оно што је израђено 3 милиона, једно бришем. два ти пишем свега 42.921.721 динар. Ето ви-

диш : „ нема штете и . Колико ћемо пак ми добити злата у хилку , то је друго иитање! Главно је било да се иред ил6о\»е изнесе онај замршени рачун као већ тврд и сигуран документ владин да „нема штете" — а носле ? Е, а што је опет „Виделовцима- стало шта ће доћи „после ц , јер кад би они на то мислили, млого што шта не би овако било. а кад би још ко од грађана мислио мало дубље: онда не би ни п Виделоваца и било, што би наравно био највећи доказ да нема онда „баш никакве штете*. (Иаставиће се).

дописи Избор посданика у Пироту Дакле сва насиља, у ото) јупачкој земљн ерпској, незаиамћеног од рођсног брата рођеном брату нанесена не помогоше. Још се никада није тако сјајно и јуначки народпа свест, силеџилуку нових наиредњака „чисте уставности'' одупрла као 15 маја. Овај дан биће златним словима исписан од родољуба и Србина повесничара кад буде уставне мегдане нове српске краљевнне бележио и писао. А ако вечити сан, српска вила није легла да спава, онда ће ђеније — српски уметник — дан 10 мајау свом умотвору крстити: победа свести, јер је доиста свест народа српског у пркос нечувеног братског притиска и нравог инквизиторског посла од стране свију малих и великих „виделоваца и — напредњака, потпуну и најјаснију побједу славила 15 маја. Па ако је велики и духовити Инглески песдик, Шекспир, у свом споменичком делу п А1Гз \?с11 еп(1суеИ ц (све је добро што добро сврши) давно приказао што се приказати м<»рало , и српски песник , у делу л Победа свести" може најбоље у иравој њиовој боји,-све наше жутоцрнковиће приказати и до пајмањи ситница одгрнути њиов грешни и проклети егоизам. који је покретач и извор, свију њиових ниских, користољубивих иненатриотских дела, био и биће. Те да би натриотичном повјесничару и неколико од помоћи могли бити ми ћемо у овом кратком новинарском чланку, у кратким потезима, али у подпуној истини. испричати шта су све наши жуто .рнковићи радили, да би избор опозиционог посланика осујетили 15 маја 1882 године у Пироту. Како је дома стигао наш посланик г. Раша Милошевић, шиврирапе депеше летиле су, да ни он. нити икоји други опозиционар не сме бити изабран. Началник Дробњак покупио је око себе се верне и продане слуге и казао им: шта све од њега оће и тражи. а шта ли опет он од њих очекује. наравно све за добру плату. Улоге се поделе: Панта помоћник да врши спољну — ван канцеларијску —

полицијску; Мплан капетан унутарњу (а он Дробњак) са Јагодићем (преседником суда окр.) Мутавџијћем и свима осталим иисарима, практиканти.ма и свима остал м папдурима и слугама на челу војих је: Соко сиви, Анта берберин, Јосић писар са иисаром и плехаријом, који м<ч-у што им се год рече и заповеди рећи, подписат м и осведочити снољну и унутарњу: свакаку. Дуго непотраја, свакје осетио благодети иравог опсадног стања. Да би се свака сметња одклонила најире уклони се са кметства Раша под изговором, да је: немарно кметску дужност вршио ! Штета што је оиштински одбор друкчијег мишлења био , па јако сажалио самовољни поступак министра воденичара и његове верне полиције. И.»а тога, као да су и устав и сви земаљски закопн супсндовани иочну се поједини грађлнн прогонити п апеитч. Првајежртва те разуздане и инквилиторске Гарашанннове полиције био: Гаја Ст.»јановић нисар општине тшротске, човск врло радсн и уметан. Онда: Војин Иирковић млад и вредан трговац. Милан Станков1.ћ способан човек који је преко дпанаеет година нрактиканску службу вршио, и кога је началник Дробњак више пута чак и шиФрираним депешама Гарашанину за указно звање ирепоручивао; Аца Богдановић нрактикант и заслужан борац у последњем рату за ослобођење Србије; Светозар Ђорђевић ваљан трговац и Ставра Ранђеловић ноштени и вредии радпик кројач. Сви су ови пиротски грађани без аиелате и без да им је било допуштено невиност своју доказиватн, стрпани у анс. где се само најгори кривци и разбојници затварају. Па што је најчудније: Гарашанинова полиција никоме не допушта као са каквим вслеиздајницима, ни састати се с овимжртвама Гарашанинова силеџилука! Доиста би вредно бало да наши нравници и јуристи посвете се изучавању ове чудне Гарашанипове примене државног устава и зсмаљских закона. Јер није доста са песником казати: „Созј 81 уио1е со1о 81 рио4е" (Тако се оће кад се може) него треба и доказати. Али су с овим "нквизиторским мсрама сасвим противно постигли: народ место да заилаше и крила и моћ његовој свести да поломе. народ сад узкипи гњевом и осветом. Или је зар друкчије и могло бити? Иикви шција има својих неисказаних заслуга по умни наиредак човечанства. Кад тирани и силеџије за диреке бура власника римског крвнички привезаше апостола Павла и његове пријатеље и једномисленике : Тиртотија, Аристарка и друге, народ р-пимице полсти к њнма да се у њиове сљсдбенике упише, а љубезница Нсронова Атеја силно блиго даје и су чим год може помаже и слободи ове дивне борце и мученике науке богочовекове. —

Што смо ближе дану избора посланика били, то је све то жешћи притисак и силеџилук Гарашанинове полиције био. Нико не би рекао, да сва земља није у пламену и да је непријатељ са свију страна нашу отаџбину опасао. Кад и сад промислимо на ону жестину кињења и клеветања вођа здружене опозиције и неотице паде нам на ум она дневна римска изрека: Коша (1еП1)егап4е, 8а^пп1иш репИ (Рим се спасе нек пронане Картађена). Црножутковићи да не сиђу са миннстарских и других великих столица нек пропане Србија. Јест, али нити је Србија прћија Црножутковића нити јуначки народ српски кукавичко робље непатриотичпи напредњака. Вође здружене опозиције зарекоше се: све жртвовати само да може народна свест 15 маја своју нобеду славити. С тога све ујдурме виделовачке јуначки савлађиваше и поносно презираше ниску алианцију Дробњак Јагодића са Антом берберином и другим друштвеним олошима. За сваки случај, избор Рашин био је у Лужичком срезу осигуран. Па за то се и смелнје и веселије уставна борба 15 маја очекиваше. Дробњак са Јагодићем и не сумњаше у нобеду, јер одлазак денутације у Ниш, да свог узвишеног владаоца и општељубљеног Краља ослободиоца сматраше се као нолууспех. Пироћанац свује краеноречивост — коју је при одбранн Бонтуовог уговора штедио — био употрсбио, да увери неколико пиротских имућнијих грађана, да се Пироћани и Србија само тако сваком добру надати могу, ако оне људе за посланике изаберу, који правац данашње „родољубиве" владе одобравају. У Нишу је дакле најпре поникла кандидатура виделовачког посланика, Мише СтеФановића трговца. Па, јееул заплашени имућнији грађани , *^еђу којима бејаше и један свети отац, озбиљно уверили били великогПироћанца да и не сме нико други изабран бити него СтеФановић, наши напредњаци у сав глас загудише у танке идиличне жице. Сироте, као да је то мучан посао био, али је штета да им још тада није могло на ум пасти, да у облацима нико не живи и да ће, због своје нанвне лаковерности, баш на сами дан избора. и то 10 маја, морати кристализирати сав осмјех и сво весеље на — дркћећим устнама! Али ко им је за то крив, што су тако нагли били па широм отворили врата срца свога и оним надама, које им се за никада неће испунити. Освнће 15 мај , већ је скоро 7 сати. Даклем још један сат па да се приступа светом и заветном послу: бирању народног послат.ка. Али наши су напредњаци нестрпљиви: они бн хтели и време вољи својој покорити. Дробњак са Јагсдићем, са неколико чиновника, Цигана и Јевреја заузимљу општннску салу и у 7

XI. Госиодину Каналасу „Какво ласкање! Како се брзо озбиљни Анселмо прометнуо у лепога Леандра! Чему да нрипишем такву промену ? Да ди оном црном што сам метнула на бело, оним идејама, које су спрам цвећа моје душе оно што је ружица нацртала црном иисаљком сирам ружица у баштм? или сећању на девојку, коју држите да сам ја, и која је спрам моје личности оно што је собарица спрам своје госпође ? Јесмо ли ми измењали роле ? Јесам лн ја намет? Јесте ли ви машта? Но доста шале. Ваше иисмо дало ми је познати опЈЈне насладе душевне, прве што их нећу имати благодарити породичним чуствима. Шта су, као што рече један песник, свезе крвне, којс толико притискују обичне душе, сирам оннх што их небо кује у тајанставним симпатијама ? Пустите мс да вам благодарим... Не, за такве ствари не захваљује се... да сте благословениза оно блаженство, које сте мипричинили; дасте срећни за ону радост, коју сте раснрострли но души мојој! Ви сте ми протумачили неке иривидне неправедности друштвенога живота. Има нешто светло у слави, нешто мушко, што пристаје само човеку, и бог нам је зато дао љубав, нежност, да њоме освежава >10 чело окружено том страшном зраком.

Ја сам осећала мој позив, или боље рећи, ви сте ми га потврдили. „Кадкад. пријатељу мој, устала сам ујутру у стањ, неисказане благости. Некакав нежан и божански покој даваше ми појма о небу. Прва моја помисао беше као благослов. Ова јутра ја сам звала мојим уранцпма немачким према заласку сунца на југу, нуну јуначких дела, борбе, романских светковина и нламених песама. Е дакле, кад сам прочитала ово иисмо, у коме ви показујете грозничаву нестриљивост, ја сам у срцу имала свежину једног од оних небеских уранака, кад сам љубила зрак, природу н кад сам се осећала да сам одређена да умрем за љубљени једап створ. Једна ваша песма, аесма девојачка . описује ове слатке тренуте, кад је веселост блага, кад је молитва потребом, и то ми је најмилија несма. Хоћете ли да вам све моје ласкање у једно прикупим. ја мислим, да сте вн достојни мене!.. „Аковам и јесте писмо кратко, ономн је допустило да читлм у вама. Да, ја сам ;и>годилавашебурнепокрете, вашу узбућену љубопитност, ваше планове, све оно грање донесено (киме?) за гломачу срца. Али ја још не знам толико о вача те да бих вам жељу испунила. Слушајте ме, драги, тајност ми допушта ову искреност, која ноказује душу до дна. Чим бие.мо

се видели. крај би био и нашем међусобном позпавању. Хоћете ли уговор ? Зар ирви наш утовор није био за вас користан? Ви сте њиме добили моје уважсње. А то је доста, пријатељу мој, дивљење удружено са поштовањем. Прво мн онишнте ваш животу неколико речи, онда ми кажите, какав вам је живот у Паризу, дан но дан. без каква прикривања и ка.» да говорите са давнашњом пријатељицом; а онда, ја ћу после већ учинити један корак у нашем нријатељству. Ја ћу вас видети, нријатељу мој, дајем вам моју реч. А то је много. Све то. драги, ннје ни сплетка. ни пустоловина, то вам напред кажем ; отуда не може изаћи пнкаква галантерија, као што ви мушки то мсђу собом велите. Ту се тиче мога живота. и што ми каткад причнњава љуто кајање због мисли што кх вама јатомице шаљем, ту се тиче живота обожаваиог оца и матере, којима трсба мој избор да се допадне и који треба да нађу права сина у моме нријатељу. „Ваши високи духови, којима бог даје крила својих анђела а не увек и савршенство, докле се могу они прилагодити породици и њеним малим незгодама?... Колиг.0 сам већ о томе иремишљала !.... 0 ! ако сам у себи, пре но што ћу до вас доћи, и рекла : Нанред! ипак ми је

срце у тој трци јако било и ја нисам себи крила ни тегобе пута, ни мучну висину, коју сам имала прећи. Све сам ја то предузимала у дугом премишљању. Зар ја не знам, да су људи одлични, као ви што сте, иознавали исто тако ону љубав, коју су улевали, као и ону коју су осећали, да су онн имали не један роман, а нарочито да сте ви милујући химере соја које женске баснословном ценом купују, да сте ви имали више посла са разрешењима, него ли са првим глав-знама ? Па ипак ја сам иовикала: Напред! јер сам ја више него што ви мислите проучавала земљопис оних високих врхова човечанства, којима ви прндајете хладноћу. Зар ми нисте ви казали за Бајрона и за Гета, да су били два колоса себичности и појезије? Е пријатељу мој, ту сте ви делили погрешку, у коју падају површни људн ; или је можда то код вас била великодушност, лажна скромност, или жеља да ми умакнете ? (Наставвће се)