Српска независност

и Немцима и Грцима и Црногорцима и сваком пароду, који даиас хоће да ооврати своју слободу, сјви су они гинули, свима еу вароши рушеое, свима су куће годеле: сви су крвљу откупл.ивали СвОју слободу. Сва трудба и тротпак изнео је 30 милиооа дуга. А огга је тај дуг и од куд је? Је ли то био туђински намет нли Бонтуов кајиш или пусте, лудо исоуп1тене облнгацнје или на суво бачен новац? Не! преко 100 хил.ада бораца н народа храннло се од тога на граници. Комора, артиљерија, каваљерија. све је то од тих 30. милиона нодмиривано. Даље сва муниција, свакп Фишек, свака граната, сваки метак избачен за слободу — ту је урачунат и нреко свега тога готово узајмљен повац у братског нам руског народа чији је цар 900.000 рубаља иит. опростио. Народ се био собом себи и за своју иотребу задужпо и снремио законска средства да се собом, себи п својима средствима одужи, иа да н даље буде Србија она једина држава у Бвроии, о којој се с поносом говорнло да она нема државног дуга Јеврејима и туђину дођосте у то ви и све пође паоначке. Све постојеће уговоре тумачисте на штету евоје земље, а на корист туђину, иристасте на све. закључисте како други хтеде. Па онда народне обвезнице дадосте једном нробисвету, домаћи дуг претвористе у светски, од слободпе државе ноново направпсте је сумњпво независном. а са својнм грдипм Бонтуом загрдисте земљу и народ. Око 60 мнлиопа дуга лежн сад на нашо.ј земљи, једна већ у Еврони обична грађевина. жељезпица стојн у развалинама. Државне облигације растурепе по целом свету. Данак ђумруци, приходи. све је то заложено а над нама лебди иоред тешкога дуга и невидљива рука пеиријатељска. која угрожава наше тековнне. И шта имамо за 00 мнлиона динара вашег дуга. Је ли ко год, било на грапнци. било код куће сркпуо или куснуо? Ко је се уаснпо од тога? Не зиамо јесте ли можда ви? Ми и овај други народ ннсмо.

Је ли нам и једно село дато за те сплне товаре прокоцкаиог злата? И пајносле куда ћс све то да одведе ову јадпу земл»у, која је и онако на лошу месту и злу комшилуку ? Па носле свега тога ви се усуђујете да силујете земаљске законе! Ви се усуђујете да себи нринисујете неко првепство ! Ви се усуђујете да одричеге другима услове иолитичког онстанка, у земљн, у којој сте ви пајмаље привредили, а највпше носркали, раскућили и упронастили ? Ви се усуђујете, да се ребрите неким „народним новерењем и , неким унлнвом, неким умом, ви, којима свака стоиа милионе повлачн у амбис! Ко сте ви. да окупирате у овој земљп п новац и слободу и право појединца, н право свију, рушсћн законе н устав, и унропашћавајући земљу ову и материјалпо п морнлно? Ви мислите да сте силни, а иод теретима вашнх грсхова иосрћете. Грешнпци/ Ваши су дапи пзбројапн! И држали се ви за шта му драго: оема више те силе, која ће вас моћи сачувати. У броју оних, који бдс над судбом земље ове и који ће вама свуд изаћи иа сусрет, не смстните с ума и народно либералну партију у свој Србији. Одбору за пријављивањв и испитивање посланичких пуномоћија. На саошптење г. министра унутрашњих послова иослато актом удраве нароши Београдаод 24 маја ов. год. Бр. 7755 одговарамоово: Пошто емо потписати носланици из опозиције дали оставке што влада није хтела дати рачуна о дугу , којим је земља услед банкротства Генералне Уније задужена, и о нрепосу истог железничког уговора, а по уставу и закопима дужна је на захтев народних иоеланнка давати рачуна и одговора. Пошто су заостали посланици у скупштини неуставно упразнили наша места и погазили 82 чл. устава, који гласи: л Скупштина м«»же рсшавати, кад у седницн њеној ирисуствују нај.мање три четвртине чланова ; А за пуноважно закључење изискује се, да су .>а нредлог дали глас најмање половина присуетвујућих чланова и један вшпе~. Пошто је ее обистинило да је влада без споразума и договора са народним преставништвом пренела пропали Бонтуов уговмр на друга друштва, и пошто се у опште под њеном управом не м «»же испитати и сазнати права штета од банкротства Гснералнс Уније:

То ми нотписани, захваљујући народу на поново датоме нам иоверењу, овим изјављујемо: да неможемо у^и у скупштину, која није више уставни и законити иреставник народни; јер би уласком својим Потардили и олобрили оно , што је неуставно и незаконито . ми не можемо радити са владом која је устав и законе ногазила, и по, томе сматрамо као једини пут, који па.м патриотизам и свест о уставноети у овој прилици налажу тај да вратимо своја нуномоћија народу, који нам их је и дао, и с тога вам јављамо, да овај н:.ш акт смаграте као оставку на наша иосланичка места, ако држите да сте за то надлежни, а у ието време и као прот. ст нротиву тога што су влада и скупштинска већина повредили устав и законе земаљске. За н с је највеће задовољење, што је резултат пзбора од 15 маја ов. г. јасно и свечано показао, да народ осуђује политику и радњу владе и њене већине. Ми држимо да ћсмо овим кораком најбоље одговорити своме уставном убеђењу и драгоценом^ародном поверењу, и да ћемо стојећи вазда на уставном земљишту очувати част и достојанство нарола и владаоца, и нослужити животним интересима земаљским. 25 маја 1882 год. У Веограду. Народни посланици = Марко Петровић . Васа Стошић, Дим. Катић. Сима Несторовић. Никола П. Г1ашић, Сима Милошевић, Михаило Смиљанић, Арса М. Дреновац, Смиљко Ћирић, Вуица Тодосијевић. Милан Ђ. Ђурић, Иетар СтеФановић, Станко Петровић, Милосав Степановић. Иван П. Протић. Василије Павић. Ђурђе Г1. Ђоровић, Савко Ђусић, Владислав Навловић. Благоје Божић, Маринко Ивковић, Жив. М. Миленковић, Риста Ђусић, Р. С. Поповић. В. Кундовић. Новак Милошевић , Мак. Милутиновић, Таса Ђикић; Раша Милошевић , Аврам Сандић , Перо Васић. Анта РаЈи"ић, Ноп. П. Радивојевић, Лала Николић, Алекса Станојевић, Стојан Станковић, Маринко Марковић, Станоје Динић Милан Глигоријевић и Љ. Дидић.*) РИДЕЛПВАЧКИ ПАМЕТАР I ДЕО „ВЛАДАВИНА НОНЗЕРВАТИВНО-НАПРЕДНА" од св. Јована Риљсхог до св. цара Константика (19 октобра 1 8 ^0 до 21 маја 1882 г.). (наставав) XII. 42,921.721 линар или 3,576.810 дуката што чинл око деведесет (90!) товара злата — — то је наша држатша штета у целини, коју нам је нанео Бонту, у садјејству наше благословене владе! А по тачнијем рачуну није само толико, него : 59,017,450 дин. т. ј. на близу 5,000.000 дуката или преко 120 товара злата! То је оно, што постојано и упорно не хтеше министри да кажу скупштнни, којој су од краја Јануара до початка Марта *) Г. ДнднК је снноК дошао и одма се прндружно овоме акту.

жите да вам се одобри преступ и издатцп преко буџста, обасипалиоте своје пришипетљс Согатим дијурпаиа и колико је у Берлину добијао наш министар. толино је у Бечу вукао ваш писарчи^ ; колико смо ни уЈпте!)Ивали, толико сте ви више трошили. Ми писмо обмањпвали свет лажним слободама. Ми смо желели и тежили да опростимо земљу од сваког трага п знака који се у држави нашој осећао од турског господарства, мисмо турски устав заменпли сриским уст а в о м, ми смо давали законе, које смо и поштовали и вршили, ми смо, после коначног ослобођења државе наумили да пођемо и даље либералнпм путем у установама али — јављате се ви, ми вам устуна мо места, из узрока, који је целом свету познат, и ви са нупо мајсторије уместе да погазите устав, све стављајући вови иеки у изглед; уместе да пзиграте закопе, све парадирајући са слободама; уместе да стрпате у апсу сваког оног, ког сте само хтели, све вичући о сло боди збора и договора. То су ваше слободе ! То су ваше нолитичке тековине! Ми, по вољп Народа и Народне Скупштпве полазимо у рат, рат тежак, скуп и огроман. Борили смо се како смо моглп и докле смо могли. Крај том нашем делу била је политичка Независност. ослобо ђење државе, придобивање земљишта — скоро по милиона српСКОГнарода. Осим вароши небројена села, богати пределп, тврде границе, стара дедовина наша. то је онет повраћено, знатнпм делом у нашу својпну, а с тим и наше право на то наслеђе пред Европом утврђено и у ковчег народних драгоцености прибавили смо могућност за кра љевску круну н створпли услове за проглас Крал>евине, којом сте се ви тековином у своје мучне дане користили Пуне три године био је народ које у рату које под оружјем на граници. Ми знамо да је народу тешко било. Али тешко је било и нашим старима, тешко је било и Талијанима

ЛИСФ&К

МСДЕСТА МИЊОНСВД ИРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с ♦ракцускога. (наставак) Зар ћу ја бити боље извештена ако вас проучавам преко писама, него ли кад бих почела обично искуство од неколико месеци удварања? То је питање, рекао би Хамлет. Али мој начин, драги мој Хризале, има бар ту добру страну, да нам личности наше не износи на пазар. Ја знам, да љубав има своје илузизије, а свака илузија има своје сутра. V томе је разлог толиким разлазима ме^у љубавницима, који су мислили, да су се за сав век везали. Права проба патн>а је и срећа. Кад су два створа, пошто су прошли овом двојаком пробом у животу, у томе показали своје мане и своја својства, кад су они у томе посматрали своје карактере, тад могу држећи се за руку ићи до гроба; али, драги мој Арганте, ко^вам је газао,*да наш мали

започети драмат нема будућности ?. 11а у најгорем случају, зар кисмо имали насладе у нашој пренисци ? „Ја очекујем ваше налоге, господару, и јесам од свега срца „ваша службеннца „0. ДЕсте-М.« X. Госаођици О.Д'Есте-М. „Е, чудна девојко, ви сте демон, ја 1 вас љубим, јесте ли то хтели ? Можда хоћсте да се само у својој сеоској доколици забављате гледајући какве будалаштине уме да чини један песник. То би ружна работа била. Ваша два писма показују таман толик^ пакости, да би један Парижанин у такво што посумњао Али ја не владам више собом, мој живот и будућност моја зависе од вашег одговора. Кажите ми да ли ће вас дирнути увсрење о бсзграничној љубави, која је дата у непознавању друштвених обзира најзад да ли ми доиуштате да вас потражим .. За мене ће бити пуно неизвесности и страховања у нитању да знам, да ли ће вам се моја личност допасти. Ако ми одговорите носпешно, ја мењам мој живот и окрећем леђа многој досади коју ми у лудости својој називамо срећом. Срећа, драга моја лспа незнанко, оно је игго ви сањате: савршено сједи-

I њење чустава, потнуна сагласност душе, жив унечатак лепог идејала (што нам б«»г донушта да га имамо у овом животу) на обичним нословима живота, коме на сваки начин треба да се повинујемо, најпосле сталност срца много врсднији од онога, што ми верношћу називамо. Зар може бити речи о жртви. чим сс тиче највшисга блага, песничкога сна. дсвојке т .га сна, песме коју је одмах I нри ступању у живот и чич је мисао почела да размахује крилима сваки ум погледима својим миловао и очима својим излегао,даје поелевидира<бијенуу судару колико круту, толико и обичну; јер скоро код свију људи хоће нога од јаве да одмах стане на ово тајанетавно јаје, које се готово никад није нрокљувило. И тако ја вам још нећу говорити о мени, ни о мојој прошлости, ни о мом карактеру, ни о тобожној материнској милошти с једне стране, а синовњој код мене, коју сте ви већ врло пореметили и чији уплив ка мој живот протумачила би реч од жртве. Ви сте ме већ начинили да сам врло забораван, да не кажем незахвалан; је ли вам то доста ? >х! говорите, зборите једну реч и ја ћу вас љуГ»ити верно све док ми се очи не заклопе као што је маркез Пескер љубио своју жену, као Ромео Јулију. Наш живот. бар што се мене тиче, биће она

неаомуКена среКа, коју Данте помиње као стихнју његовога Раја, која му је песма много виша од његовога Пакла. Чудна ствар, да ја не сумњам у мене, него у вас у оним дугим нремишљањима којима сам хтео да можда као ви загрлим химерски ток сањанога живота. Да, мила, ја осећам у ееби снаге, да тако љубим, да гредем гробу са благом спорошћу и са лицеч вазда веселим, пружајући руку љубљеној жени, а никада да не помутим лепу погоду душину. Да, ја имам ту смелост да гледам у нашу двојаку старост, да видим нас у еедим власима као поштованог историјопиеца Италпје, још одушевљене истом љубављу, али преображене према духу свакога годишта.. Е ја не могу више да сам вам само нријатељ. Ако и велите, да у мени оживљавају Хризале, Оронт и Аргант, ја тек нисам тако стар, да бих могао пити из купе, коју ми пружају дражесне руке једне женске под покривалом, а да не осетим живу жељу да јој здерем вео и образину, и да јој видим лице. Или ми немојте више писати, или ме обнадеждите. Хоћу да вас видим, или да се свега оставим. Хоћу ли вам казати збогом? Допуштате ли ми, да се пишзм „Ваш пријатељ1 и