Српска независност

6Р0Ј 83.

УТОРАК, I ЈУНА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

2ЕНЕ 31 СРБЛЈ7 НА ГОДННУ 24 ДИН., НА ПО ГОДПНЕ 12 ДМН., НА ЧКТВРТ год. 6 дпн. 31 0СТ1ДЕ ЗЕЕЉЕ 51 Б1ЛК1НСК:И ПСЛ70Т:К7НА ГОДННТ 30 ♦ГАНАЕА, НА по ГОДННБ 16 «р. на ЧКТВРТ год. 8 »р. 31 17СТР0-7Г1РСК7 ОА ГОДННТ 15 »ОР. 7 ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 С8Е ОСТИЕ ^РЖ1ВЕ : НА ГОДННГ 36 •РАН., НА ПО ГОДННВ 18 #Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗУ1АЗИ У БЕОГРАДУ ПОРШОИ, 4Е1ВР1К0М, СУВ010Н и НЕДЕЉ01 атгу ГРВДННШТВО ЈК ■ АДМНННСТРАЦНЈА У КУТчН Г. ТОИВ ЛНДРЕЈЕВНИА 6ВИЈНЂ.ВВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКН ПГГ 6 ПР. ЗА ПРШТОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРССКЕ 2Е31В2СЕ0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕ1МАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД. 31 маја. Србија је на прагуда изгубијош једно своје право, још један извор своје економне снаге. Јавља се као ноуздано, да је Европска Комисија у Галацу уевојила Бареров пре лог о уређењу пловидбе на Дољем Дунаву. С а м о ј Румувија протнви се од- I судно овоме предлогу, ау ) неколикои Бугарска. А Ср- ј бија? Она је у друштву са Аустри- ј јом, Немачком и другим државама прпстала безусловно на уредбу,ко- ј ја и доњи Дунав претвара у аус- ј тријску реку. Ми смо већ имали прилику. да ј упознамо наше читаоце са овим важним иитањем. Још прошле године (у бројевима 42 и 43)ми смо разложнлп, како се зачео и развио спор о уређењу пловидбе на доњем Дунаву (испод ђердапа), и шта за нас то питање значи. Сећају се нашн чнтаоцн, да је чустрпја тада тражила: 1, да учествује у мешовитој нрибрежној комисији, ма да онанијепспод Ђердапа прибрежна д р ж а в а; 2, да она у тој комисији стално председава;3, да у њој има два гласа ; и 4, да комисија, у којој би она имала такову диктатуру, има п р а в о да м ења и пловпдбену уредбу коју би Европа поставила за правац комисији. Овај предлог аустријски, (познат под именом Ауап1-ргоје1), ударио је на тако сталан и енергичан отпор од стране Румуније, да је Аустрија нокушала да ван комисије Галачке путем непосредних одношаја са другим силама, савлада Румуннју. Она је оправила у Парнз једног свог вишег чпновнпка, (Волкенштајна, садањег посланнка у Петрограду,) који би покушао лично, да склони владу тамошњу на аустријеко гледиште. Резултат ове мисије био је споразум са владом Француском, до кога се дошло помоћу предлога који је израдно Барер, Француски комнсар у Евронској Комисији у Галацу. Овај нови пројекат има 12 новнх чланака (а други сви остају по аустријском предлогу). Смисао Бареровог предлога своди се на ове одредбе: 1, остаје (по предлогу аустријском) мешовнта комисија, у којој ћ е н е с а м о заседаватн аустријски ^аступник но још и стално председавати ; 2. Осим представника Аустрије и прнбрежних држава (Србије, Румуније и Бугарске) улазе у прнбрежну комисију и по два члана нз Евронске

Комисије (из Галаца), а то бнва но азбучном реду; 3, прибрежна комисија поставл.а званичнпке, који ће вршити пловидбену уредбу на обалама нрибрежннх држава, (т. ј. биће на нашем земљишту чиновннка, који ће вршити неке јавне дужности, а које је поставила нека комисија нод нредседништвом Аустрије). Овнм упоређењем Бареровог нредлога са аустријским, мн не налазимо никакве разлике између њих. По Бареровом предлогу н р е д с е дник аустријски нема два гласа, али га има Аустрија, јер она сад има, поред једног сталног заступника, и другога, који јој долази из Евронске Комисије из Галаца. Рекосмо нанред, да отуда долазе члановн по азбучном реду, а тај ред иште да најпре дође Не мачка (АНешацпе), 1,1 онда Аустрпја (Аићчсће). Аустрија ће дакле у првим двема сеснјама иматн два гласа, а у тпм сеспјама нма н да се изврши најважнији задатак мешовите комиснје. Она ће да прис тупи у „п р в о ј с е с и ј и" нанменовању званичника (чл. 3), у „Другој сесијн" она ће да одреди буџет за следећу годпну (чл. 4). Треба знати, да (по члану 4-м) администратнвни трошковн падају ва државе нредставл,епе у комиспјп, а Србија носи једиу десетину ових трошкова. И као што комнсија може и ванредне сесије да држи, ништа јој несмета, да она, које у пр впм двема редовним, које у ванредним сесијама, у којима ће имати по два гласа, не посвршује све важније послове односпе и на своје уређење и на мере, потребне за вршење пловидбене уредбе, као што је н. пр. поставл.ање званичнпка дуж доњег Дунава. Ми дакле не бисмо знали казати, у чему бп се састојала разлика између Фравцуског н аустрнјског предлога: Бареров пројект то је аустрпјски „пред п р о ј е к т" (Ауап1-ргоје1) ; он га још у толнко внше погоршава, што му даје б о ј у ф р а нц у с к у. докле је пређе „преднројект" изгледао гб наг аустр и јс к п . Што Аустрија оволико навал.ује да узме и доњи Дунав у своје ру ке, као што је и средњи Дунав већ узела помоћу Пироћанчеве копвенције о пловпдби од 10 Фебруара ов. год. може се најлакше разумети из нодатака о обрту њепом на Сулпни. Она ту готово ишчезава. а1сама Енглеска заузима 75 нроцената од нелокуппог обрта. Да би дакле су збила Епглеску, Аустрија ради да уклопп себп с пута свс смстње ка 6?

Дупаву д о С у л и п е, па ма то било п нутем неправде и узурнацнје. С тога смо ми саветовали, да наша влада, у договору са Румунијом н Бугарском, стане на сунрот уредбн, која бн Дунав претворнла у аустријску реку, па да ради да Дунав остане река међувародна онако, како је утврђено у Париском уговору од 1856; да онстоји под законима н надзором Евроие, а ми на нашим обалама н на нашем земл. и ш т у д а о с т а н е м о г о с п одари, вршећисами ову уредбу Евроиску. И од свију па доњем Дунаву нрибрежних држава само је Србија, која прима аустријски предлог, а за што? Имају лп Румунија н Бугарска више интереса да се протпве навалама аустријским на доњем Дунаву? „Ако је обала румунска, пиеасмо мн још прошле годнне, дужа од српеке испод Хердапа, дужина обале није ни мало меродавна за нптересе нрнбрежних држава. Румунија има излаза и на море, она се гранпчи и другим државама о»им Аустро Угарске; а Србија налази се затворена АустроУгарском са Саве и средњег Дунава до Ђердапа. затворена је њоте и од Босне, па ето нас сад у опасности, да будемо затворени том истом силом и са доњег Дукава. У рукама Аустрије нашао би се и довоз страних производа са мора и доњег Дунава и паш извоз низ Дунав на море. Наша храна, наше шљиве, а нарочито наше краЈ1 нско вино, које је себи пут низ Дунав већ отворило, нашло би се у своме извозу на море сиречено. Цео паш екопомни обрт. био бп и са севера и са истока п са заиада у рукама Аустрнје. Толпка је важност овога нитања но наш економни живот." И влада Пироћанчева пристаје па предлог, који нам собом доноси оволике опасности. Поступак је владпн утолико ненојмљивији, што питање дунавско није ново питање за Србнју. Још из времена кад је маџарски патриот Сечењи правио плавове да прокопава Ђердап, имамо званнчпог трага, да је кнез Милош одговорно: „н е д а м ј а Ђ е р д ап а к о п а т и". Да, и ако су се данас прилике промениле толико, да н ми сами можемо имати интереса да се Ђердап ирокопа, онет речи |>неза Милоша показују, да је Србија још пре 50 година разумевала важност доњега Дунава, па п онда кад је тек н р о г о в а р а л а, да је смела говоритн у одбрану интереса српскпх од смерова аустријских. И Ј '

пре 26 година на конгресу париском, Србија, вазална Србија, задобија право (чланови 16. и 17. уговора парискогЈ да улазн уз Аустрију као равноправан члан у прибрежну ' компсију Дунавску; а 1870 г. кад Аустрија хоће да поремети основе париског уговора, да укине слободну пловидбу по Дунаву, Србпја ј подпомогнута нешто мало од стране Портине, једина Србнја, боЈри се против покушајааустријских. Аустрија јој прети, али и влада српска даје одговор, | од кога се Србија ни данас, к а о независна и нојачана, као Краљевина. не би могла стидети. У звавичнжм актнма која су тада јавности предата, налазимо ова поу' чљива места у једној денешн управљеној (10 Фебруара 1871) на српеког поверевика у ЈГондону: „Г. Калаји напослетку је изјавио, да ! аустро-угарска влада колико год жели да види, да српска влада пристане уз њезин предлог, ипак мора 1 најпосле сва призрења према Србнји на страну да остави, па И не обзирући се даље на опозицију од стране владе српске, да ради да са својим предлогом на конФеренцији успе." „На ово је један од господе намесника одговорпо г. Калају, да би такав поступак значио толнко, као кад би се апеловало на право јачега. Али како нсторија света по: казује, они. који се радо позивљу на право јачега, обично увек, пре или после. нађу и од себе јачега. Бар Србија неби никоме световала да ослањајући се на такво право, вређа права слабијпх". * И какав је бно плод оваквог држања ? Ево : 1, ђердаиско питање није се решило на европској конФеренцнји, као што је Аустро-Угарска захтевала; она је СВ0Ј предлог о овоме питању тргла натраг, поред свега тога, што му је у почетку конференције већина члавова била наклоњена; и 2, чланом V протокола лондонске конФеренције изриком су предохрањене све оне одј редбе Париског уговора, које се односе на подунавске кнежевине, 1 као чланове „н р и б р е ж н е к ом и с и ј е д у н а в с к е." И сам аустро-угарски посланик у Лондону (гроф Аионија) признао је овај успех српском изасланнку у Лондону, јер је, рекао је Ау:тро-угарска, тргнувши свој п р е д л о г ц а т р а г, учинила јед* Види: „ Преписка кнежевско^српског министарства ипосграиих дела о Дунаскон иитању на Лондонској конференцији лржаној 1871 1ол. и У Београду. удржавпој штамплријн 1871.