Српска независност

324 —

ну ковцеспју, а учинила ју је нарочпто да бп иоказала жел.у да одржи пријатељске одеошаје са Србијом." II заиста због тога отсудног отпора Србије, нпсу одношаји из мсћу суседа поремећени. Свака је страва бранила своје гледиште , а нродужен.ем добрих одношаја. чувала своје рођенс интересе. Крв дипломатпје нема обичаја да плане тако брзо као што ми мпслимо, нпти дипломатија тако лако апелује на песницу. Одавно Аустрија нружа руке на доњи Дунав, одавно се прпбрежне државе. Србија н Румунија, бране; сад оне имају п трећу другу — Бугарску, али на жалост у томе тројесестарству нема Србије, нема крал.евнне Србије ! ! Наши ће читаоци разумети, да смо мп далеко од тога, да ирепоручујемо иашој влади какву поли тпку нната ; не, у друштву са Румувијом п Бугарском, оиа би извесно уснела да Одбпје навалу аустријску и љене претензије да сведе ва одредбе берлипског уговора, а смисао би п овог уговора на по се, п међународног ирава у опште био тај, да Европаизради (преко своје комиснје у Галацу) уредбунловпдбену, а прибрежпим државама да оставн даје саме врше под надзором Галачк е комисије. II данас још није доцпе. Мп смо тврдо уверени, да Европа не бн хтела нпшта наметнутн прибрежним државама на што оне саме не би пристале. У мећународпим одношајима нема мајорисаља; ту пли се решава једногласно или пема решења. II сама је Русија нзјавила, да Бареров предлог треба испнтати и са гледишта интереса н ри б р еж них држава. Но ако прибрежне државе саме изјаве. да су задово .Ђве тнм предлогом, као што изјављује српска влада, онда нитп можемо пити смемо очекнвати, да се Европа впше за вас заузима, но што се ми самн о себи бринемо. Још није доцве; још се може све да спасе — у слозп са Румуннјом и Бугарском. Кад је Европа 1871 г. у Лондону држала довољно рачуна од одбране ј е д и н е С рб и ј е, у колико би пре она мора ла и хтела заклонитп с в е п р ибрежне државе узаједниц п ? Али што нпје доцкан за Србију, то је доцкан врло доцкан за Ппроћанчев кабннет. Да Србију спасе од Аустријске диктатуре па доњем Дунаву. садашшој влади смета опа мрежа. у коју се она заплела, а коју је Аустрпја још прошле годипе почела да пспреда између Беча Београда и Галана. Сад, кад је та мрежа при крају, Аус трија, својом новом тариФОм ђумручком, затвара увозу пропзвода српскнх своју гранипу, бојећи се, да се Србија не придружи Румупији у отпору иротпву њене дунавске узурпације. Ето до чега нас је довела политика попуштања. За слабе и мале државе земљиште је уговора пајјача тврћава. У који је мах оне вапусте и уђу у ко1 цесије, у тај мах иду оне ва суерет ведогледним о-

насностпма. То знају н нашн мннистри добро. Не треба нико да мислп, да се они варају о великом значају дунавског нитања. Још 31 августа 1880 онн су, као онозиција, писалп у своме оргапу, да бн АусроУгарска, уласком својим у ирибрежну комиспју са прнвилегпјама, које ова монархија за себе тражи „добила у своје руке кључ од трију кнежеаина, и да би владала у кабинетима у Београду, у Еукурешту, па и у самој Софији." И кад су наши министри самп овако цртали оиасности од нревласти аустријске ва доњем Дупаву, па опет прпстају на привилегије, са којнма ова монархија улази у прибрежну комнсију, онда — треба ли још п дал.е да доказујемо шта то све значи ?! АУСТРИЈА И СРПСТВО (ПОСЛЕ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВННЕ) (В «СТАВАК) II И опст, бага она Аустрија која је ансолутно и тотално занемарила и материјално и морално благостање исте Дилмације за вигае од дна иојаса сад хоће да отвара нов трговачки друм на јегејгко море. Нека се зна с тога да будући трговачки др\*мнви светскл не иду ни кроз Босну и Херцеговину. У истини има два и само два велика друма који впде са јегејског мора. нреко балканских полу«»тока, на север и запад. Један — п<> Веч од највигае ваасности — внди од Бсограда уз моравску долину у Нига, а ода тле долинпм Ва|>дара у Солун — дакле кроз Србију н Маћедпнију. Други . који се тиче — Лондона. Александрије и најдаљег истока, п«»чиње код 1'ијске. држи се далматинске и арбанске обале — посред негда великих градова Спл>ета. Дубровника. Скадра и Драче — иа ударајући лево сљедује трап»ве старог иута прелази кланце Арбаније, снугата се јужно од рапнице Фарзалије и најзад излази на Пирсј. Ово Атинско прнстаниште јесте будућа Брилдиза,, типто је тридесет и један час ближе Алекеандрији од најближег нристанигата талијангког. И све је ово савргаено позпато аустријској влади. Сопствеии гсограФ и екч-ном њен Фон Хан то јој је ненобитно доказао. Занаду најблнжа од ових двеју артерија јсвронског промета јесте јадранска пруга — која нск^г дана мора донети ИнНију за дан ближе Ннглеској од које и помепу е далматинске варогаи морају зависити за свој животта ируга по самој прироли иде. вигае од иола преко земљигата к«»је је под Аустријом ево вигае од два појаса. Једва ће се веровати да тк»сле свега оног чуда гато педавно аустрнјскн агепти нанравнгае од г трг«»вачке мисије монархнје у источној Јевроии: као и носле евнју лекција гато се у Бечу очитагае „иолу-цивнлизовапојкнежевини Ср 'ији. што одма направи моравску жсљезницу. ево ни једна једита миља аустријско-јадранске пруге није саграђена. — Кад нам се јога нритом почне гов«»рити о неизбројним матернјалним и моралним благоделима које ће потећи из окуиације Босне . ми смо принуђенн да погледимо око себе те избројимо благодсти аустријске управе у земл>ал!а које је она , као Далмацију на. пр. г окупирала - већ вигае од пола века. Нитамо: јесу ли путови у тој провинцији нанрављени ? Јели њена трговина окрепила. Је ли њена агрикултура унапређена? Да ли је ту народ б»»ље школован но пре кад је сл жио Дужду Млетачком у онадању државс му ? Та за време кратке и прелазне окупације Наполеонове у почстку овог века вигае је нутова напрппл.ено у Далмацији него лн за свих седамдесет година настунивннт Аустријског чамила. Чак турске пагас у Босни саградигае један диван друм од Далматинске границе до Сарајева; а сви Аустријски гувернери Д; лмације неучинигае ни толико колико требагае да се довргаи једно парче од нсколико миља друма који је ђен. Мармонт, за време своје кратке администрације обележио и скоро и довргаио — од једног краја до другог те иокрајине. Ево ни дан дани нема колског друма који би саставио два краја Далмацијс. Трговина је мсђутим устукла. Од времена аустријске окупације Далмације становнигатво Дубровничко — негда једног од главних трговачких градова источне Јевропе и јога једнако полажућег непобитно право на најленше пристанигате у Јадран-

ском мору — становнигатво Дубровника опало је за иола. Зсмљорадња у опгате ст«»ји испод оне у Бугарск»»ј. По сслима ; за среске гаколе и незна се. а исто вреди и за млнге влрогаи по унутрагањости. Тако н. нр. у оним меетнма на далматинској граници где Филлнтропска снергија двеју инглсских госпођица* нодиже гако,1е за избеглу басанску сирочад. ова мала раја одликовала се од деце далматипског сељака — од тих малих поданика Фрање ЈосиФа — зннњем читања и нисања ! И сгари Римљкни су владали у Далмацијн, и нска бар од сноменика инџинирске им нредузимљивости и творачке вештине могу се јога виде н на положајнма старих градова. којн су — да се нос.1 ,)жим упорсђсњсм једног који их је видео — л као зрна бисера свстли.1а над јадргнским валима - . У самом Снљету колосална иалита ДијоклециЈанова преживела Је нромене и пробе гаеснајест столећа, и стоји као џиновски сведок вели ке револуциЈС у историји архитетуре на далматинском прнморју. 11 Венеција је владала ДалмациЈом, но њене мермер варогаи — мале слике сопственејој леноте — и ако су данас у пола увелејога једнако се огледају у мору над коме је она нсгда царовала. Али к мо та вих епомсника из Аустријске владавине? Узалуд ће мо их тражити. — Аустрија. гата иише, нијс умела да оцени ни оно гато је од цивилизоваиПЈИХ јој нретходника наследила. Она је помрчила и сам иеристил* Дииклсцијанов заннгкама ич сонствсног јој лакејиз.ма; а нрств<>рила мрамор-цркве и тихе ћслије млстачких архитеката у касарне и у војне магацине. Ј дини стварни дарови аустријске уираве у Далмацији саетоје се из једног ланца полуварнарски ђумрука. из туђинске бирократеке касте, н нојаса од нових градова који би, да Шваба I Не 8??а№аи и ) сутра оде, остали јединн му верни споменици — осим оних можда које је фино корунција његовог господства одгајила у наказаним карактерима његових ноданика. Ето каква је слика аустријске управе у Далмаци |и. Бечки дописник „Тајмса" можс. међутим. наставити говор ^о моралним и материјалним благоеовима и које аустријско п|>оширење преко далматинске границе мора неизбехно за собом повући. У осталом, прави круг _цивилизујуће мнсије и Аустро-Угарске на Балкану всћ нам је открио главом министар председник Угарске половине монархије г. Коломан Тиса коме се ту бар отвореност у заслугу униеати м«»же. Јер у очи саме окупације он нам са циничкоч директногаћу објави: да „Аустрија улази у Босну да стане ногом на главу словенској змиј Турски јарам збиља . није био довољан јамацнротиву народних тежња јужних Словена за уједнњењем. 0томански тавничар био је и сувише немаран; трсбало је с тога да уђе Аустро Угарскн му наследник да мало боље попрнтегне ланце заточеничке. Ваистину .мнспја" Хапсбурга набалкарског истоку јесте само повторавање у новој одећи старе улоге њихове у дедовинн им. У шеенајестом и седамнајестом веку народи нод скинтром Хансбурга днзалн су се на оружЈе под заставом Протестантизма протпву рслигијозне тираније всзане са нолитичком. На ичмаку осамнајестом века исти се покрет јављао у јачој политичкој боји под утицајем Француске револуције. Са данагањим даном народи источне Јсвроие устају задахнути начелом народности а нротиву тиранијс и туђиигатине. Свету је већ позната историја старих реакциЈа — контра-реформацнја и контра-револиција — Хапсбургове Аустрнјс. која је V 17 веку нпр. удавила религијозну, па с њом и интелектуалну и моралну. независност својнх подапика. Дветуће варошн нгачезогае; лепа књижев иост опаде; у чнтавим га крајннама а за толико колена , мугаки се дух уби ; али Фсрдинанд 11 владаше н на костима и на ралвалинама. Иод Метерником џелат »лободе натуче рукавнце, али његови удари не беху нн у колико мекши. >Монархијски иринцип- би нан« во истакнут, а интелектуално развиће не само Аустрије но и средње Јевроие устукну за пола века. Од времена прагаке* хијене на до времена брегакехијене полнтнка Хапсбурга остала је битно иста. Они би данас исто тако поступали са народним устанцима, као пзразима духа народности, као Н1То су негда чиннлн са старијим видовима њсговим — у нротестантизму и Француској демокрацији. „Мисија" Ауетрнје на Балкану јесте реакција „(соип1ег-геУо1а!Гоп) — у најмодсрнијем облику; н династнја њена учипиће с Босном оно гато је учинила с Чсгаком. То и јесте управо онај антинацијонални задатак који је лорд Биконсфилд у Берлину, а према најбољој мустри бечког конгреса, она* Честпте Инг. Ирби и Џанетн. Ир. * Иерлстнд се вове ред стубова који описује кавво здање. * Од Ирага и — Бресдпје.

ко ликујући поверио „великој консервативној сили ц . — У осталом, за најпрече цељи нсте реакције у Балкану окуиација Босне и Херцеговнне не само гато је довољна него још пружа и згодну станицу за последњи марш Солуну. Зид је подигнут између две слободне српске кнежевине — Дунавске Србије и Црне Горе. Гвозден клин је забијен у срце југо-славенског народа. (Наставиће се) П0/1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Мн смо впше пута имали нрилике да покажемо нашем свету будимпештанска нолузванична гласила у правој боји, када се тицало оцене наших и у опште одношаја свих осталих хришћан'':;нх народа и држава на балканск^! полуострву. У том обзиру пружао нам је .Пест. Лојд", иолузванпчнн орган аустроугарске заједннчке владе и познати пријател. Пироћанчевог мивнстаретва обилат материјал. Сад Немо и оиет да обратимо пажњу наших читалаца на један нов цвет у гломазном венцу. што га _Пест. Лојд" спрема нсточним народима. Тај безобразан оцењивач наших одношаја ноздравно је наименовање грофа Кевев5нлера, послапика аустро-угарског у Београду за цнвилног губернатора Босне у својој велпкој радости овим карактеристнчким речнма : да је тај племенпти гроф „умео вазда да изабереправуметодууопхођењу са н о л у к у л т у р н и м (ч и т а ј п ол у д н в . ђ и м) народима б а лканског полуострва." Ми држимо да се Србпја грубпје и бруталније пе може увредити. но што је то Пнроћанчев иријатељ учпнио овом арогантном карактеристиком. Но. најзад, можда се н варамо и претерујемо што тако осућујемо „Пест. Лојд", јер, ко зна ва посслетку, можда тај лист пма освова да тако о нама говори. н да тим ласкавим начнном оцењује наше стаље. Далеко смо дотерали ! Од ненолико дана изнела је опозпцнја V маџарском сабору на силу Бога јеврејско питање на тапет. Повод томе пружио је доста мистериозан догађај у Тнса Еслару, где је недавно ве стало једве хришћанске девојке од 14 година, за коју се пронео глас да су је чпвутски „шактери" у синагози убплн. С овпм догађајем у свези стоји петицпја Сатмарске жупаније против пасељења руских Јевреја у Угарској. Дебата се води већ неколпко дапа са таком жестином и огорчевошћу, да је та узрујаност већ изишла нз ускнх зидипа саборске дворане. Тако се у бпблиотеци саборској потукао одономад познати протпввик Јевреја и члан сабора. Истоци, са јеврејином банкаром и такође послаником Варманом, и да остали нрисугни поеланици нису интервенисали, ко зна како би се та туча свршпла. У прошли четвртак 27 о. т. сахрањено је тело италпјавског борца Ђузепе Гарнбалда на острву Капрерн. При погребу су учествовалн : војвода Ђеновеки као заступвпк краљев, који је непосредно за сандуком ишао ; даље заступницн владе, нарламевта, војске п марине. Осим тога дошли су изасланици од преко 300 друштава. Два италнјапска ратна брода нуцали су за све време.