Српска независност

Мисирсна ствар ушла је у нову •азу. Дервиш иаша, изасланик Султанов стигао је у Каиро и походио КедиФа, а за тим је примио Арабипашу и оетаде вође незадовољнике. Његова је мисија да поврати ред и поредак у пемл.и и да учврсти ауторитет кедпФа. За случај ако му то неби пошло за руком, пристаће Турска па сазив конФеренције где би се удесиле друге строжије мере, да се редовно стање у Мисиру поврати. У опште се мислн да ће се крв пролити. Но и у то ме крајњем случају, оставиће се Турској да она сама пнтервенира т. ј. да силом поврати ред, па тек а ко она за то не би пмала моћп, да се интервенција поверп другој којој европској држави или да буде заједничка. ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР i део „ВЛ1ДДВИНИ ШЗЕРВАТИвНО-НАПРЕДНА" од св. Јована Риљсгог до св. цара Кокстантина (19 октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). (наставак) Нпје наше да овде сад расирављамо све те рачуне : то је ствар одвојених д)жнх расправа. које су (заједно са открићем онога Чединог аисжа , које нотврђује све наше рачуне колико је Бонту макпо чиста Кара нама на грађењу, на зајму једном н другом већ на јавностн. Док се ови редовп печатају, чита читалац опншрно расправл>ање ових нових рачуна, поп којима место Евжена Бонтуа (што значаше : „све добро" !) има други Мпл-ту (што значи : све зло) Пав^ге Амиљо . који нас при свој милозвучности његовог имена неће милоЕати но „есконтирати и , као и _народни - контоар за „есковт" (Сотр1о1г Ка^опа! е9сотр1) у Паризу, који „под «>ирмом и ступа место п Генералне Уније и у „сва права -4 Бовггуова чији синдик сад нама онако немилосрдно кроји капу.... „Ја, који ове редове пишем. нисао сам у „српскј независности- још 5 Фебруара: „По страним вестима као да ће доћи до занимл,иве парнице и порађа се питање: хоће ли наше обвезпице пасти у масу банчину или ће се с нама чинити изузетак.... Српски интереси метути су на душу париских адвоката. ^Парница ће постати прави монтрум а Извештај владиног министра дословице потврђује ово: „Адвокати и правници нариски које сам за мнење по овом важном предмету пнтао изјавили чу да би нам према стању ствари ваљало се обратити суду и повести парницу. У једно су ме учинпли пажљивим да су таксе парничне врло велике као и да се не може унапред казати, колико би времена таква нарница потребовала." А за падање обвезница у масу не треба ни речи помињати, — после навода онога кога је ноступио синдик (и стараоц) масе, и не само обвезнице, него и цео уговор, а с њим и српски ђумруци и данци за 50 година — сад су у маси, код живе Србије.. . Тако се ето жање, кад се онако сеје! Куд ли мнсле ови „Виделовци ? и Истога дана писао сам ја у „Независности" дал>е: п Тако ће по свој прилици г. министар Финансије рећи банкерима париеким: „Ево реците да примате наших 18 — или колико већ буде мнлио на дикара штете. и да градите Српске жељезнице... Нримите само да ја рекнем у Србији доле: „Париска Банка" примила је да нам гради жељезницу и све произншавше губитке~и штете, које нам је проузроковала „Генерална Унија" и банкротираше г. Боптуа." — Овде ће — рекосмо тада — наступити радост/ Но банкери ће рећи : Добро. Но сад деде, да се ми осигурамо како ћемо опет извући штету, коју на себе примамо. Ваша ексцеленцнја неће ваљда желети да ми плаћамо Бонтуове рачуне \ а Ни по што — одговориће министар Финансије и онда ће се дати на штудију пројекти „Српске народне банке " Тако писах ја 5 Фебруара ! Шта видимо сад V Није ли свака ова реч потврђена у извештају и уговору, који нам влада саопштава на спасовдан. Или ваљда ће ко веровати да су ти „Французи нама тек поклонили оне милионе штете које узму на себе! Не! уговор с Бонтуом тако је масан да ће они извући све то троструко а осем тога и они су прилично везали тамо све како

треба наноменув у чл. 4 да и оно што нримају — веле : „Друштво наирсд поменуту своју контриоуциЈу у суми од 12 милиона Фор. днјс сами у оној мери.... и т. д." т. ј. нијс тај нриетанак безуслован — него уколико влада не би то могла нанлатити п из сума, које ће маса 1 ен. ^ није ликвидациом својом нлатити т. ј. ново друство везујс Ти за нарницу и наплату са 1 ен. ^ ниом, — а кад ће се и како ће се то моћи остварити н наплатити — то наравно вели сам ми иистар нанред ! ! Благо само нама ! А што се тиче „Народне банке/ к^.ју в.1ада хтеде жмурећки да уступи Винтуу ми своЈу реч још не узимамо натраг, тим пре, што су околности још грђе по владу и она ће бацати све што може у г мутну Марицу," само да не — потоне. Ко зна најносле шга јс још овај нобо* жни ФинансиЈср Чсда донеоу својој тор Оици. Докле му не видимо истиниту „сриску Народну Банку- — бојаћемо се иовамиирења Бонтуа ; јер он и њсгова идеја ногинути иеће, док је и п^ла једног „Бидсловца- на влади! што ни и е и.<нршио Бонту — нокушаће Амиљо"што не хтене он, хоће „Лендср Банка- и г. Хан Аустријанац и Монтекукули хоће -Ландес Банка - и маџар Боретваш са Јсврејом ЛеОом.... који су сви чланови уираве новога друштва за грађење сриске државне жслезнице. и оиет Благо само нама. Ја какво му је сад то ново т Друство за 1рађење и екссигоатацију сриских лржавних железница' — ти нива ^Еск^нтна Унија~. 11рво нешто да саоиштимо ! „Но, ако се г. Чединим дилломатисањем ириОере нешто налик на друство, састави се нешто из развалина, наро чито за срнске жељезнице и зајам, то ће бити то ново друство интересантно с две стране: Лрво осведочило би се, да је ногодба с Бонтуом >Једра- (читај сад Чедино иисмо од 13. Фсбр. ове под. из Париза, ио ком је Бонту, како је сам казао добио чисто на чисто на зајму, грађењу и т. д. укуино 41 000 000 дин.)... Оило, да се они и ири свој штсти — коју Ои на сеОе можда иривидно прнмнли — надају доОити. Онда ои се питало : К&ко смедоше г. г. министри доказивати о јевтиноћн V Друго лсљиа Ои стална опасност у томс „новом- друству за срнску железниц)' ас! ћос — шго то тек не Ои Оил«» никакво солидно друство. но друство које Ои се у смислу познатог српског израза „вукло - а еоОом вукло Ои и нас, само још с том неи|жјатном прнмедОом, што Он му ми нлаћали 6,000.000 динара годишње, оио Ои са десетак Талијана „нродужндо а ирву српску државну желсзннцу и — тај Ои се посао протезао у Оезкрајност, док не бц ми надавалн том нашем зајмодавцу новаца у зајам, да нам наирави железницу и . 20. ФсОруара иисах ја ове речи у _Срп. Независности-. Даље иисах ја истога дана : Читамо у страним новинама дугачко име неке нове Оанке, с којом се воде неки усиешни преговори...." Р А као круна заОлуда и чудних вести. чују се да је љуОнмче Оечких владиних кругова ^Дарско Краљевска нривилегисана Аустријска г Лендербанка* ступила у иреговоре са срнеким министром, да у име срнске владе прими грађење српскс железнице и Имамо ли да и једну реч узмемо натраг? Није ли све ове ;*еОњс и слутње потв|>дио нови нзвештај министра Финансије и нови уговор V Зар кад се прима посао, који нзноси но вредности 100,000.000 ту се образује неко крмсљиво друство са капиталом од 15 милиона. и то (чл. 3.) од тога ће се само иоловина уплатити одмах, а остало кад буде аатребало!!.... а то ваљда за то што ће оно силно богаство што је остало у сандуцима и касама Генералне Уније и Оанкрота Бонту и које нама на наслеђе н..мењено залећи за трошак око железнице, јер, доОро ваља уиамтити да у уговору. ч.т. 7. стоји: „Све вредности, које влада српска наалати од масе Ген. Уније.... као и све суме, које она зад|>жн одбијањем од исплате у смислу члана 4. имчју се ао.гожити у нарочиту касу, установљену у смиелу чл. 10. опште конвенције и уаотребити исклучно на цељ хриђења железнице~. Без сумње сигуран дуг! Као што се види наша железница ооећава да ће скоро бити готова, као масална грађевина!! Да Бог да да ово буде на добро!!

А како стојимо са аолитичким духом , на који заудара ова нова ногодбаУ Јели пред нама ово неко ујамчено чието -Француско друство", озбиљно друство, за које вели г. Чедица у свом извештају 11. део како му је без сумње једва — „испало за руком заинтересовати једну од најозбиљнијих група финансијеких за предузеће српских железпица". т Француски завод у Паризу, који носи Фирму „Народни контоар за ССКОНТ" по знат је на далско и ван граница француске. (Не говораше ли се овако и то Оаш исто овако и о Бонтуу и Генерал пој Унији??) са своје јачине. солидности и велике смотрености, тај се завод станио на — чело — јсднс групе — од Оанкера — банака — и — капиталнста — с намсром да образује — нарочито друство — којс ће се — искључно Оавити — грађењем и — сксилоатациом — српеке железнице". Тако вели министар ! На 8 дана пре тога, т. ј. 29. Априла, нисах ја у своме члану нод насловом _//« развалинама 1. и ове речи и зеОњу: г А и овога нута. као лане. преговори се воде у Паризу, да би и „ШвчОе- и Јевреји изглсдали да су, као при богу и Финансијски пробисвет Бокту — „прави чисти Французи и , „који хоћс своје грдне капитале да носветс интероснма балкапских народа и СрОијс*. -Као гладне орлушине нриОирају се ови новчари и оОразују друство за савсз и екснлоатацију СрОије...." Неће пико, без сумње, мислити. да сам ја. који мирно посматрам ову страшну игру на иолитичком пометинои гувну, пре но што написах ове речи загледао у рукописе и архиву миши тарског савста под чијих седам печата Оејаше затворен та) важан докуменат о угов ру и преносу жслезнице на ^груау — од банкера — банака — и кааиталиста и ..., па на жалост, нисам казао нсистину. Господин министар потврдио је моју претпоставку о овим несрећиим „гладним орлушинама^, које хоће до кости да нашу државу оглођу. 11ре смо имали једног кривца самозваног Т тутпра л Бонт* а и једну истину и саОорну -Генералну Унију- и више никога. Истина — шаптало се нешто и о Јелуигама, о Фрањи ЈосиФу, о ЈендерОанци, о Папи, — али ..Билело" и влада нису дали ни опспелити: „Б-шту— Французи — то је ето наше друство !- викаху опи. А сад ? Ко је у оној зОрци и г групи од банкера — банака — и капиталиста" Бог ћс га зпати а можемо сумњати да зна доОро и г. Чеда. У последњем чл. \'А. уговора спомиње се име једне опаке банке, под чијим се кључем вслики део имања нашега налази: То је главом -царско краљевска привилегисана банка аустријских зсмаља- илн нросто ^ЛенА^рбчнка- у Вечу. 0 њеном постанк)' и ноложају, о слизању аустријске владе са тим заводом писац овнх редака на основу целокупнс дебате у бечкомс г рајхсрату" од 2. и 3. дсцембра 1881.. саопштио најаажнију њену историју („Српска Нсзависноет- бр. 35. Фсбр. 28. 1882). Чеда је видсо на једној дасци у Паризу да пише „Пародни контоар за есконт— на је ту с неким нешто углавио: с кнм, какоУ то ће ваљда тек наши ^барони" и наша деца раснрављати ! А, дабогме, кад се ко давн: разОира ли он, ко је тај што му нзнад склопљених таласа пружа руку да га изв. че! Јадно му изОављење! Ради Ооље потврде ево још ових доказа који су као у потеру за злим делима српске владе дошли из Париза: т 1. маја образовало се у Паризу друство за грађење срас*е железнице , под именом г 8оС1е4е, (1е сопу^гасИоа е1 сГ ехр1оаШшп (1ез сћсш18 <Је рег <1е Г е1а1 зег1)е ц . Капитал 15. милиона динара. Седиште друства у Паризу. У управни одОор изаОрати су ови. Хенч, ЖиОер. Жирод, Лавоазије. Барер (све управни чланови Нар контоара) даље: Маркиз Флер. Фредрнх, Годшмид (Оез сумње није Јеврејнн!) Вотшикон. Даље : Хан, аустр. владин саветтЈК. ГраФ Монтекукули. (чланови -ЛендерОанке" из Беча) Маџар Г>«-рстваш н Јевј>ејин ЛеО. Даље : -Франц}'ска Оанка Нар. контоар за есконт. као институт, није суделовао при оснивању овог друства. Именовани (први) члановн те Оанке — ушли су у саетав новог друства, као приватнк људи". Видите дакле штага се њих скуиило из целог Оелог света: Француза, ^ШваОа", Маџара, Јевреја — да се Орину о СрОији и српској срећи! „Народни контоар за ссконт- , ^ЛендерОанка" п »1андесбапка и док не искрсне и које турско име.... ето то је та славна, искрена, честита, поштена, озбиљна, „група — банака — банкера и капиталиста" — која ће — „искључно да се бави грађењем и екснлоатацпјом сриске железнице".... како нам се вали г. Чеда, и како је пристала срнска влада.... Од чега је се лане отресао Чеда и „Виделовачка и влада ( види говор Чеднн

о аустр. упливу. Гл. Н ових запиеака). То су сад они из велике светскг даљине о нашем трошку довукли. Да ?астанемо ! Ми нећемо да идемо нред догађаје. Кад смо прихватили овај тешки посао, да побележимо све учињене грехе у „Виделовачки паметар" — то ћемо само готова Факта да сачувамо потомству. Овој ствари нема још краја ни дна! Колико се да ситуација прегледати : Зло је ту1 Нек нам се дозволи још неколико нитања : Сме ли и може ли влада, по ћефу неког ^синдика" из белог света да углављује обманљиве и сумљиве иогодбе без саизволења народне скуиштине ? Не стоји ли у уставу да се ни један закон не сме изменити, допунити нли протумачити без народне скуаштине ? А у нрилог тога, да је овдс измењен један закон. не сведочи ли нам и сам министар Финансије у свом извешћу у „закључку", у тачки нод 5. Назвав .железничку конвенцију од 3. априла 1881" законом , овим речма: „Све се то постизава.... са свим и потпуно у границама закона о оиштој жел. конвенцијн од 3. Априла 1881., и на основу члана последњег протокола придоданог тој конвенцији." Колико је иак и арво склапање уговора с Бонтуом 22. јануара 1881. било „сасвим у границама закона г ; колико је овај тајни аренос на читав баталион страних шпекуланата „сасвим у границама закона" — и „без икаквих нових терета за народ и то остављамо владу да докаже на суду и аред нардном скуаштином\ (Наставнће се)

ДОМАЋЕ ВЕСТИ „Београдски Дневник и пре неколико дана донео је нотицу како нетачно инџинири раде при регулац.ји вароши у Шанцу, но нажалост то није само туна где има посла само регулацијони фонд, већ се то простире и ван Шанца. — Зна се да при давању регулације мора поред инжинира да присутан буде један чиновник полицијски и један кмет. Озо се овде готово никако неупражњава. Са такве незаконе радње нзлазе врло хрђаве и заилетене посљедице: једнн регулацијом добију општинског земљишта врло млого а ништа не плате, а други противно томе, млого изгубе а накнаду не добију, на нр. Јања Танић каФеџпја добија регулацијом више од */ 8 његовог плаца, општина не тражи накнаде: Милан Јовановић опанчар у истом рејону губи више од V, свог плаца, који је и онако малн, ништа недобија. Ми мпслимо да се закони код нас морају тачно примењиватн, па наравно и овде закон о експроприрању. Као што смо извештени, општина и незна о регулацији Јањиног нлаца. Милан пак жално се и тражио накнаду. 0 резултату јавићемо. ,Д ГЛЕ- ШТД БИ »■ До еад, цри закл>учку ласта у 7 часова изјутра, по телеграФСким веетима са биралишта изабрани су у 36 изборних ерезова доса» дањи опозициони послани* ци. Оетали су још избори Раше Милошевића, Арсе Дреновца и Петра Ваеића, о којима нема вести. Ми доносимо ниже де* пеше, које еу нам у току избора етигле : Ваљево 31 Маја ( оригмналнл депеша Ј . Од 127 повереника, пало 104глаеа до 9 сати на попа Марка; против кандидата нема; Слава неиомуКеној свести.

Жабаре 31 Маја (орнгинална депеша). Народ среза моравског дајућн израза своме сувереном праву сјајно победн својом сазрелом свешћу