Српска независност

БРОЈ 84. ЧЕТВРТАК. 3 ЈУНА 1882 ГОД. ГОДИНА II

ИЕЕЕ 31 СРЕП.Т: ША ГОДЖНТ 24 ДНН., НЛ ПО ГОДВВБ 12 ДМН., НА ЧЖТВРТ год. 6 дин 31 ССТ13Е 5ЕШ.Е 21 БШЛНСХСЕ ПСЈТОТСКГ. ВА годвнт 80 •ГД.НА&Л. НА по годннв 15 »р. н» чвтвгт год. 8 #р 31 17СТРС-7Г1РСК7 НА ГОДВН7 15 »0?. У ВАНВ.. НА по ГОД. 8 •- НА ЧЖГВРТ год. 4 • 31 СЗЕ :СТ1ЛЕ 1РЖ13Е НА ГОДВНГ 36 «РАН., НА ПО ГОДВКЕ 18 «Р.. НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОМ, ЧЕТВРТНОИ, СУВ1Т0И к НЕДЕЛ)ОИ ПЕЛОМ ГРЖДНВШТВО ЈВ В АДМВНВСТРАЦНЈА У ВУТ.И Г. ТоНВ ЛНДРВЈКННХА ОВИЈНТ.ЕВ ВВНАЦ.

ЧА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПГГ 12 ДНН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСХВ СВАВИ ПГГ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛЛНО 50 ПАРА ДИН. ОД РКДЛ. Рунописи шалу св уредмиштшу, а претплата адтииистрацији „С Р С С К Е НЕ3182СВ9СТ 3". РХКОПИСИ НЕ ВРАЋЛЈ7 СК. НВПЛАЋЕНА ПИСМА НВ ПРИМАЈУ СВ.

БЕОГРЛД. 2 јуна. Синоћ се разнео глас по Београду какоје лпшредшачки клуб"закључио да се прекјучерашњн изабраници народа сматрају као да их нсма па да се позову у скунштину они мрачн.ацп и аипнаши. што су после изабраних нмали највише гласова. а то ће рећи, на које су гласали начелници и љпхови пандури, а исправе, изборне сведоџбе да им издаду истп начелпици. а пандурн ва.Ћда да се потпишу као сведоци. То је тако „бееконачно" глуно, да ми то не бп веровали ни од самог напредњачког клуба, да нисмо дознали да су збил>а ти нандурски изабраници позвати телеграФОм да дођу у „скупштину." Да ли је то минпстар нолиције учинио на своју браду. или му је кабулио и напредњачки дпван, мннистарски савет, то нам није познато. Но доста је да је то клуб закључпо и да се министар полиције показао готов да ту глупост на врат на нос изврши. Да се та виспрепа мисао врзе већ неколико дана по узаврелим мозговима клунских првака. то показује оно засукано тумачење 6 члана пословнпка што га налазимо по „Внделу ~ и његовој и још нечијој милосници, коју би већ озбил.а требало нрепоручитп пажњи општинског лекара прилнком недељне визитације, тако званој „Садашљости". Та јавна особа јуче је наговестила својпм — муштеријама. да ће се можда употребити и „принудне мере" и да је у таком случају „боље дати пута сабљи јер је поштеније оружје од буџе н наџака." Нама ни мало није чудо што „Садашњост" намнгује на сабљу. Познато је да се женске те врсте обично намећу сабљама. Зато јамачио и њена интернационална другарица у подручју аустрпјског посланства, „Балкан-Преса", уздише у исти мах за сабљом, у који је и „Садашњост" прижељкује. Та дивна слога тих нлеменитнх душа објашњава се лако већ тнме, што обе те прије терају један исти племенити занат. Осим тога је и то јасно да ту узвишену мисао, ту неодољиву жељу подржава и њихов заједннчки госа и хранитељ, ауетријско носланство. Но нама није до тога стало шта смпсли. шта хоће и шта жели то отмено друштво, више се нас тиче то, шта хоће тпм српске званнчне муштерпје тих милостивих сестара, шта хоће тим, куд мисли тим отићи мпнистар полиције и куда ће забасати његови другови, ако том клизавом стазом, ако тим непрегазним

глибом ноћу за својим колегом у бој против „безобразне вреве" јавнога мњења. Јасно је као дан свакомс Србину да је одлука напредњачкога клуба најбезобразнија поруга на српскн устав, освештапи заклетвом српског владаоца; јасно је као дан да би то, ако би влада нокушала извршење тог недотунавног закључка било стварно изнгравање устава; јасно је као дав да би то био почетак безуставног стања, увод у ,1ржавни улар. Па ко је тај момак што се нодухватио да Србијп веже руке н да јој метне брњицу на уста ? И у којпм се приликама усуђује номишљатн на тако махннто дело ? Један Мплутин Гарашанин, са Јавора познати „јунак" у делењу батина народнпм војницима, са својом жалосном гардом дринског војводе кецељара и са мидер батеријом! Па I зар то војска, зар то вођа за државни удар ? Зар то српски Наполеон Ш? Зар то срцеки Пелисијери, Канробери, Морније и Базенн ? Па чим су наумили израдити то славно дело и у које зло доба ? Зар се не сећате, ви шнрљаве потрагуше Нанолеона малог, у каквим је прпликама кајенска одбеглица стегао Француску ? Зар се не сећате да | је имао нод руком пуне п препуне касе најбогатије земље на свету ? [ Зар се не сећате да је пмао уза се ; велику стајаћу војску , онда још најбољу војску на свету ? Зар се не сећате, да је он ту војску п војводе јој могао занети успомена ' ма на свог великог стрица, највећег војводу и освојача свих векова? Зар се не сећате, да је не само Наиалеон Ш, него и сам Бонапарта могао помишљати на државни удар, да га је могао извршнти тек аосле, непосредно после великог нреврата у земљи, тек пошто се народ многим п крвавнм унутарњпм борбама био уморпо п изнемогао ? А камо вама пуне касе, жалосна вам мајка? Камо вама велика ста јаћа војска? Па и ово мало војске што имамо, и ово мало сабље што је нотежете по вашим грдним новннама, зар мислите да је та вој| ска в а ш а ? Зар незнате да је га војска са својим владаоцем заједно заклета на устав ? Па ту се војску зар усуђујете ви иотезати, на ма само и спомињати, против гласа народа српског ? Но можда вас беднмо примером ј помагача Наполеона Ш. н« крпве ; ни дужне ; можда не помишљате тако на високо; можда вам лебди пред очима ближи, сроднијп и домашљивији пример саветника Батенбергових? Ако је тако, ни да бих речи ! Угледајте се слободно на тај узорити пример. Сазовите „велико собрање," сазовите велику скунштпну као што је он учннио ; употребите при избору све оие подвале, сву ону силу што је он употребио, па још и већу, до миле воље, па ако вам та скупштина даде власт н моћ да владате без устава, оида нека тако буде. Ал ви врло добро знате, да те силе нема која би могла нагнати народ српски, да вам пзбере скушитину по вашој ћуди и по вашој невољи ни малу. а камо ли велику. Зато је нећете никада ни сазвати. Но п овако ће бити мучна посла. Нека запамти ваш Грчнћу Манојло (Г. М.) да неће читав прегазити Млав-Планнну и планину Стару сриског устава ! Видеће, „да то нису бабе шумадијске" што ће му заступнти пут, него ће напћи и на „старпну Новака" и на много _дијете Грујицу" ! АУСТРИЈА И СРПСТВО (ПОСЛЕ ОКУПАЦМЈК БОСНВ II ХЕРЦЕГОВИНЕ) (НАСТАВАВ) п Нови Пазар , као врх тако створевог новог војпичког троугда има се у виду не зато што лежн бајаги на каквој великој и будућој трговачкој прузи, него што је град чији топови -ладају једним друмом непосредне свезе између две сестрннске кнежевине („8181ег рппсЈраПИеа"). Најлад добивена је и једна добра обзервацијона тачка за страхарење над покретнма југославенских патријота суседннх Аустро-Угарскнх покрајина Далмације и Хрватске — Фактичким установљењем нове војничке границе. преко граница истих. — Политика пак која се тера са народом окупнраних покрајина јесте у ствари дијаметрично противна лицемерскнм обећањима гроФа Андрашија. Ирва цељ Аустро-Угарске није никако била да за навек учини крај нонижа ајућем игу босанских бегова, него баш нанротив да га што је могуће дуже у спази одржи. За тренут чињаше се као да ће упорни отпор истих бегова учининити ову политику немогућом. У онај пар, доиста, овај Фанатички испад зададе тешкг удар и камарили н њеним умпшљајима. Али они који познаваху Аустрију нредвнђаху повратак првобптном плану и правцу полнтичком чисто католичка политика била ја немогућа, јер су католици и сувише малена мањина становништва. Једини моћни савезници противу српске ( п 8егђ1ап а ) већине у Босни и Херцеговпнн морају се, дакле, тражити и наћи у редовима старе властелске касте мусломанске. Ето зашто није још оружани отнор бегова потпуно ни савладан био а већ се двор бечки вратио старом илану, н спољни доказ томе дао опозивом ђенерала Филиповића и његовнх католичко-хрватских скутоноша. Наредба бн нздата на најформалннји начин новој унрави окупираннх покрајииа да свим могућим средствнма у властн јој задобију добру вол»у мусломанског живља истих. Сам главом војвода од Виртемберга* ту недавно, износећи пред једног од својих нових чиновннка извесна правила и унуства, нослужио се следећим речма: „Католика је- рекао је тај Аустријски * Носдедн.н 1»есарев валнја наше Боспе Цр.

гувернер Босне, _и сувише мало да на њи рачунати можемо. Маса је наро.та српска; али Срби су наши смртни непријатељи. хМорамо се дакле на Турке насдонити". ( л \\ т 1г шПввеи ипв аиГ (1еп ТИгкеп вШ1геп и ). г Аустрија- додаде он још, _има и управља пуно других народности; зангго као неби могла имати и турску"? Целокупан смер ових речи разумећс опи који виде V окупацији Босне и Херцеговнне само увод већем плану, и то оном по коме би Аустрија имала заватити цео турски живаљ западне половине полуотока те с њима сузбијала народне тежње јужних Словена па до некле и с мих Гр-. ка. Што се Босне тиче то вал>а вазда и имати на уму да, и ако је мусломански живал> »патан. народност кога живља јесте опет словенска-српска. А као такав он је дабогме непоуздано оружје за против-словенску политику. Прави турскиживал> за којнм камарила жуди — ти асли — отомани — тек нмају да се доведу под Аустријски скиптар, а то од покрајина јужно од Босне. — Односно самог последњег устанка у Босви и Херцеговини, његов главни извор бно је аграрни. „Несретно стање босанско-херцеговачких хршпћана долази у великој мери од природе односа који постоје између сељака и снахије му. Аграрна питања су се вазда одликовала горчином карактера у земљама где се владајућа каста разлнковала вером и пореклом од масе радника^. Ово су речи самога гроФа Андрашија извађсне из његове прослављене -Ноте а . .Примера има н сувише - , додаје он, где је таково стање ствари доводило до страшних еукоба". И тако је валах ! Као нгго управо и видимо нико боље од самог дотичног министра Аустрије није познавао опасност _таког стања ствари": на опет, влада у чије име гроФ Андраши говораше, — а после годину и по дана „окупацнје" — волијс покушати срећу да задобије пријатељство ове исте владајуће касте, него лн дирнути у корен свега зла — аграрно питањс окуппраних покрајина. Тако кад је за први мах уведена иова управа у Боснн. хришћанско становништво прнмило је са неким упрепашћењем проглас да ћс званичници Цара и Краља „провизорно 14 — до даље наредбе — силом бајонета подржавати ону исту труау аграрну систему, за чији пад су исти сељаци војевали и толике године беду трпнли, и о којој су опи слатко спнвали да је за навек збрисана. Овом пак. чустау упрепашћена и озлојеђена сљедовала је тврда одлука од стране сељака: да тај указ нове управе остане на њи мртво слово. — Главни намет који је раја досада својим беговима давала, била је трећина производа. која је у некнм крајевима местном навиком бегова подигнута и до половине. Пступи н неправде. што ираћаху скуиљање ове глобе од стране мусломанских спахија и њиховнх агената , беше један од главних узрока устанку; и ако је икада икоја класа спахијска пронграла евоја права, то је занста мусломанска каста у Босии н Херцеговини проиграла своја. Устанак је учннио крај овом уређењу по коме је једна багра крвожедних и безобразних Фанатика потпуно готованскн живела о зноју хрншћанскпх произвођача. У млогим окрузима сељаци су св сами оружаном руком ослободили билн ових ропских окова. Другде они су, и то на броју од близу милијона душа, пребегли нреко границе хришћанства. _Трећина" Је била свакој раји покрајине, суштн символ старе и мрске тираније, као што је пређе била лозинка Феудалне и турске вапасти на стародревне посеобине слободних српскнх општина. Да дозволимо баш, а то смо најснремнији. да је нова управа дужна била да обезбеди спахијама онај део земље који је био њина личпа сопственост, а на који ни сами сељаци нису марили да право шлажу, онет је, ма и ^провизорно-, крајње неполитичпо ноткрепљаватн стару мрску снстему, и стару мрску глобу — са старим злослутним именом њелнм, као и свимаус-