Српска независност

— 328 —

поменама тиранцје за њом везане. Аустрија се може правдати колико годхоће тиме што је иста стара система само „провизорно" призната; босански сељак је у том покушају видео прост и чист умишљај нових му управљача да поврати стари турски „зулум" силом аустријских бајонета. Па онда акојебило ичега што би босанске хришћане могло утврдити у њиховој зебњи и грози према новообјављеној намери његових нових управљача, то би био заиста начин на који је та објава донета као и средства с којима се извршењу приступило. 0 духу пак у коме ће се с њима поступати маса босанско-херцеговачких хришћана могла је довољно знати из искуства добивеног за време трогодишњег изгнанства на Аустро-Ј гарском земљишту. — Аустријска влада се јако узносила тиме пгго су знатне суме одобраване у помоћ ових пуких бегунаца; али те суме не само што су биле јадне и недовољне према постојећој потреби, него је управа њохова била још таква: да вслики део истих није пи допирао никакада до оних којима је номинално намењен. После дужег проучавања ових бегунаца за време трогодишњег им изгнанства, после лнчних посета учињених њиховнм бедним и растуреним колонијама на целој пограничној линији, ево јанеоклевам да назовем звавнчно занемарење ових јадних жртава као свирепо („аћоС10П8 и ). (Наставпће се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У тешкгш данпма и приликама у којима се наша земл.а налази, обрадовао је 31 мај свако искрено и патриотско срце српско. Сјајна, нечувена и невиђена победа, коју је тога дана одржала опозиција на целој линијн, у свих 39 изборних срезова у којима је влада по други пут наредила накнадне пзборе, дала је јасног н непомућеног доказа о развнјеној политнчкој свести нашега народа. Све претње, застрашивања, гоњења п нрогањања, обећања п хапшења од стране владе и владиних органа не помогоше. Све се то разбило о силу убеђења, којим је нроннкнуто мало и велпко у зем.ш, да је влада ударила путем безакоња н терорпзма, и да јој по сваку цену ваља стати на нут. Гласовп који су нам стигли и који још стижу са разнпх крајева наше отаџбнне говоре живо о узрујаности и огорчености што је завладала у свима друштвеним слојевима протнв владиних неуставннх н незаконнтих постуиака. Ту раздраженост изазнвл.у у још већој мерп слеии вршноци данашњпх власннка, начедници, капетани и пандурп, којп својнм бруталннм поступцима према пароду и његовим изабраницима још већма узбунише и тако већ у велико заталасано јавно мишл>ење н изазваше општу, једнодушну огорченост про тив себе н својпх високих покровител>а. Тешко је оценнтп. а још теже пресудитп да ли влада то чини што је главу изгубпла, нлн што налази свог извесног рачуна да незаконим н недозвољеннм постунцпма својнм н својнх органа очевидно и з а з и в а грађапе срнске '?! Или зар то нпје изазивање, кад се гомнлама хапсе л>уди и узнмају на одговор, што су вршнли своје уставно право? Хоће ли ПироћапацГарашапин силом да намећу народу своју самовољу, хоће ли да народ санкционише на силу Вога њихове бесне власничке ћеФове?! И кад то народ неће, зар да се онда размеће „пречашћена полицпја 1 * ио земл.и као да је то нечије нусто масло? Влада је пошла истина клп-

завнм нутем гажења закона и устава. Тај пут је стрм; пође ли се њнме једвом, ту заустављања ј нема. Но и ми смо свесни свих последпца које могу наступити, кад највнше власти у земљп не пошту' ју законе и устав, као што је данас случај у нас; али н влада би требала да нромисли да је свака сила за времена и да је она последњу резерву своју увукла у бор| бу у интересу свога одржања на | власти. Што од данас буде даље чинпла, то ће бити све бруталније гажење устава и земаљскнх закона. — Поред све веселе внке којом су аустро-угарски нолузваннчни лисI тови пропратпли разлазак Дунавске ! Комиспје у Галацу, и нагласили како ! је постигнут сноразум у питању о пловидби на доњем Дунаву, ипак се по неким карактерпстичким знацима може смело тврдпти, да се Дунавска Компсија у овај мах разпшла не свршпвши скоро ништа. То у нечему потврђује и сам „Пест. Лојд", признавајући да су оснм Румуније све државе примиле Бареров предлог односно носгављања мешовпте комиснје, но све само у начелу и с предохраном, да се мандат Евронске Дунавске Комнсије, којп истиче на пролеће, нродужи на неизвесно време. О томе услову настаће тек сада динломатска преписка између поједпннх евроискнх кабинета, па тек ако се ностигну повол.нн резултати сазваће се оишта конференција за регулисања тога пнтања. Као што се дакле внди. протеће још доста воде Дунавом, док се не реши нитање о постављању мешовпте комисије. То ће, 110 свој прилици, битн најглавнији повод, што се Аустро-Угарска уједаред претворила у безазлену овчицу, те потпушта своје органе да трубе но свету, како се и она као п ост-1ле државе просто прпдружпла Бареровом предлогу, како сс само. као н остале државе. иросто пптересује да се тај нредлог иримп а л н н и ш т а в и ш е, пошто иитање о постављању мешовите комиспје ннје само аустро-угарско но опште европско. — Ово су доста јасни знацп. да Аустро-Угарска ретирира н да јој, у овом случају, нн безусловна српска дипломатска потпора није могла помоћн. За Србију и њену црно-жуту нолитику то је у толико већа брука, што се жртвује и напушта своје рођене интересе за љубав једне државе, која је у овом питању скидала у иочетку све громове с пеба против свпх прибрежних држава које су сметале њеним плановима. а сада кад је задобнла малодушне, а разлупала главу о бедем румунске свестн, она се полако извлачи, да, може бптн. данас сутра сву одговорност н кривнцу баци на Србију, која је, као највише цнтересована у овоме иитању, сама папустила своје пнтересе. ♦«♦♦»» РИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР i део „ШДОИ1НОШВМВНО-НШЕДГ од св. Јована Риљсгсог до св. цара 1Е2:©г1ста.Естгсиа. (19 октобра 1860 до 21 маја 1882 г.). ХШ „Што год ко чини све себи!" Тако глаои једна народна пословица, која у нолитици особито, чнни нам се,

, има смисла. Ко у опсзицији говори јеј дно, а на влади твори друго : он Је нослужио истини, он је створијо нешто ! — сеои. Ко ирисваја себи право да суди, мора нризнати да оуде суђен. Правда је за све Јсдиака, — а истина код ког се нађе; јер ње нема код сваиога. Иаши „Бндсловци • радећи овако, изгледа као да еу мислили, да су бесмртни! Они нису никад мислили да ће и њина сила над народом нрохујати, ископнити, онако, као и снег на Гудничкој иланини. Гадећи ненравду еоОом, они су истраживали истину другом. Они су сами нрестунали, али умели су да траже чистоту код других. И кад ои све нашли чисто и поштсно: онда — ннком ништа! Али нећемо тако ! Нећемо Једнострано, нећемо криво. Сад дакле да нропишемо програм рада, на који „Виделивци - мцрају дати своје високо саизвољење, тим пре што су они пут који ћемо навеети као добар сматрали. Па што је добро за Либерале, биће : без сумње дибро и за „Биделовце". Да не би ноематрач и иратилац дога! ђаЈа био у нестрпљењу, то ћемо му одмах саопштити И1та имамо на уму. Кад су „ЈЗиделовцима елавно прегле; дали „Дисиозициони фонд" и кад су на дну касе од ои хиљада динара (од којих је нрошла влада нотрошила за 11 месеци и 1У дана само 7 хиљада), а за 11 дана њиве нове владавине нашли само 18 Дк»нара, њине уштеде, онда је I се у задовољењу правде ишло даље и у скупштини се подигла тужОа против прошле владе, коју тужбу ваља покајати. Ево те оптужбе (.ст. оел. стр. 2248): ^Народној Скуаштини" ! „Проносили су се осповни('?) гласови. а и сад се нроносе, да Је од ире три до четири године рачунско стац,е наших доходака као и расхода веома зануштено. Говори се да су цифре наших прихода. које су буџету ради изравнања стављате само замишљене, и да у самој ствари са свим друкчиЈе стоји. О сим тога да су разни издатци са свим неправилно чињени п да су више употребљавати по вољи овог илн оног миниетра, него што су базирати на основима постојећих закона и других законских наређења и Даље онтужба наставља: л Беома је нужно да народ српсхи буде упознат са нравим стањем своје благајне, и да он зна не само колико треба да плаћа него да знаде ц на што се троши тај народнн новац, који се од уста народних одваја и у благајну шаље. „Да бн народ што пре сазнао да се не бн замишљеним циФрама прихода нашег н даље гомилао деФицит из године у годину, потписати имају част народној скупштини предложнти : _Да скупштина реши! Да се избере један одбор из скупшине од извесног броја посланнка, а том броју да се дода нуждан број вештих људи из Гл. контроле н фин . струке, које одбор позове, па одбор да прегледа рачуне наше државне касе за сво време за које није прегледала Гл. контрола, па свој нзвештај још о^ој скупштпнској сеснји поднесе~. 1. Априла 1881. год. у Београду. предлагачи: М. Жуњнћ, В. Јаковљевић, П. Вуковић, М. Милутиновић, Н. Мнлошевић, Ђ. Ђорђевић. Ст. Станковић, Д. Гнстић, М. Марковнћ, К. Таушановић. Г. Милошевнћ, Алекла Станојевнћ, М. Мпловановић. П. Дробњак, С. Милошевић. Одма за тим узима реч „дупли- министар спољ. послова н заст. миннстра Фннансије, главом Чедомиљ Мијатовић п између осталог вели: «....Али како ми немамо млого времена пред собом, а ствар је од врло великог значаја, а међу тим је и влада начисто шта по овој ствари треба да чпни, — ја молим да се овај аредлог не уиуКује одбору, него да се одмах арими од скуаштине , као што и влада од своје стране прима па да се ствар сматра као свршена.... ц То је било на састанку 73. 1. Аирила 1881. год. Но и ако је г. Чеди било врло разговетно да не треба ту прошлој влади давати пардона. јер је ствар ,,од врло великог значаја" а и ..влад» је начисто" па што да нде у одбор, ипак се реши, да иде — бар Форме ради у одбор финансијски н сад чујемо извештај одбора, који је већ сутра дан 2 Априла одмах донесен скупштини и гласи овако: 7 Народној Скушитини и ! „Одбор Финансијски расмотрио је предлог Милана Жуњића и другова . да се избере један одбор за преглед стања државне касе, па је нашао да је исти умесан, иошто су рачуни државног буџета јако запуштени и пренебрегнути; и мњења је:

„Да овај предлог треба усвојити и изабрати одбор од пет лица с тим овлашћењем, да су државне власти дужне ставити на увиђај и копирање она акта н рачуне, који су одбору потребни за састав ирегледа и извештаја. Осим тога, да су му дужни и поједини чиновници ; давати усмена и иисмена објашњавања како кад одбор нађе за нужно. И на послетку да је одбор овлашћен, ако за уме! сно нађе штампати извештај у онолико екземплара, коликоје скупштини потребно^. Настаје дебата. Најпосле гласање о овом предлогу. Ево резултата изговоренога — после гласања — на уста Алексе Протова: „Изволте чути резултат гласања. У овој седници било је 134. посланика. Гласало је 129. Уздржало се 3. Двоје нису присуствовали при гласању, и то су г. Пашић п Таушановић. „Изабрани су г. г. Мита Гакић са 105 ; гласова, Андр. Богосављевић са 105, ј Жуњић са 98, Јов. Миловановић са 97 ц Никола Крупежг впћ са 96.... и они су нзабрани за одборжике за преглед државннх рачуна и . Но како изабрани Андреја рече да благодари и да „са оваквим људима, ! вели, не могу бити у одбору", то кандидова Вељко Гашу, а _Виделовци а обр■оше на — Антулу. II би тако! 1. и 2. Априла 1881. год. би дакле тако рећи оптужена и осуђена прошла влада. изабрат с великом брижљивошћу п гласањем поименце горњи одбор, с напоменом у предлогу да одбор п свој извештај још овој скунштинској сесији | поднесе-, а одбор Финансијски опет му : одобри да је „овлашћен. ако за умесно ; нађе, штампа пзвештај-. 4. Априла одложи се скупштина. 4. Маја продужи се и прође иста „сесија" н — од извештаја нпшта. Би и друга скупштина. Година и два месеца од тада ! су прошли и — ништа! Ко је гледао после горњег решења могао је видети малога попа Велике I Крсне где силази низ _Гудничку улицу" са оружином, а нераденик државни, Мита Гакић с њнма сваки дан.... радише, читаше, рачунаше и — ућуташе. По свој прилици нису нашли шта су тражили! Е, сад /е, господо. ред на вас, да прегледамо ваше књиге. Концепт своје оптужбе далисте ви. Да се запитамо : Је су ли истинити гласови који се о вашпм чистим рачунима „проносе". Да се запитамо : Да ли су ваше цифре „замишљене" и да ли вн немате 7 ,деФицита а . Да ли ће вам и докле новца трајати ? Да се запитамо : Јесу ли ваши издатци „базирати на основпма постојећих закона- или су „по вољи овог или оног мшшстра". Биће и за вас добро: >Да народ српскн буде упознат са правпм стањем своје државне благајне-. Да видимо да „нема штете". Да се запитамо: „На што се троши тај народни новац". Да разгледамо : колико је тежак ваш Бонту и дугачак његов — кајиш! Да видимо ваше књиге. Будите уверени: нећемо вам пеправду учинити. Истим речима, истим актом, истим вашим решењем иозваћемо вас — како г. Чеда вели на ову „ствар од врло великог значаја". И као што је право решавања о буџету највеће право народне скупштине, тако је и мудро располагање с држазним новцем највећа част, поред поштовања устава и закона, на коју једна влада може полагати свој захтев после свога одласка. _Виделовцн ц — будите спремни на то! Гекао је неко: -Нек буде право, па макар сав свет пропао". И они, који дођу после „Виделоваца^ ваља да потраже што је право, па ма после ни једног „Внделовца не било а ! Сваком своје!

дописи Из Чумића окр. крагујев. срез лепеничког 26 маја 26 маја ов. год. одох својим послому село Чумиће, гди застадох код механе, једног човека мени непознатог. Впдећи га упитах сељаке који се ту у механи десшпе које тај човек ? и они мп казаше да је то ипсар Љуба из Гаче. Ту седећи гледах како г. Љуба једног по једног сељака у собу позива и по читави сат с њима разговара; тако најпосле нрпзва у собу и познатог старог 20-то годишњег кмета Марка Глишића и њега је држо у соби више од два сахата. По изласку Маркоком из собе упитах га што те зва писар Марко? Ои мн одговори да га је узимао на одговор ка-