Српска независност

ко је смео, при избору иосланика гласати за Благоја Божића из Бадњевца , а причао ми је како га је исти писар Љуба са најгрћим речмарезилио рекавши му да је лажов, пропалица и кајшпар, и још другим црњим и горим речима псово. Најпосле му је казо да ће га добро упамтити и да ће га записати де треба. Ето како Гарашанипова нолиција врши закон, ето како се напада на грађане мирне и поштене, који ову општину служе по 20 годпна као кметови часно и поштено а под п виделовачком" владом ти су људи наишари, лопови и т. д. Ово износим на јавност нека свет чита и види да и овамо п напредњачке и владе полиција врши тачно своју дужност и да се строго придржава расписа министарових. Један крагујевианин очевилац. Кладово, 15 маја. Са пзгта. Чим се је у нашем срезу за пролазак Краљев дознало, одмах је сазвата среска скупштина, на којој народ, високо поштујући свога омнљеног и опште-л>убљеног господара и Краља, једногласно реши, да се свуда разне спреме у част Крал>еву учине , и одобри, да цео срез учињене трошкове прирезом плати. и свака општина из среза. Кладовској општнни. ради веће спреме у напред ио 10 дук. положи. Када дође дан, кад Краља ваља дочекати. депутација пз целога среза слеже се у Кладову и нарочитом лађом крену се за Радујевац, да Краља сусретне. Наш млади капетанчић , као позната напредњачка пришипетља, место да у Кладову остане н ту дочека Краља, утури се заједно са познатим смутљевцем и чанколизом поп Мијаилом у лађу. Честити грађани из депутације вндевши шта је, наједанпут викнуше, шта ће нам тај несретник и санкнлот, напоље с њиме, нетрпимо бруку међу нама, капетанче немајући куда наредн те се овај несретннк уклонн из лађе. Поп Мијаило незнајући шта ће, извуче нз џепа неку артичину, и даде је, ваљда по упуству капетановом, Илији Симићу из Кладова своме једномисленику, да он тај спис пред Краљем прочита. Но депутација вндећи, да су то смутљиве н санкилотске подвале. да се неби при поздраву обрукали, изберу међу собом честитог грађанина и посланика нашег Д. Томића. да он у нме депутације среза кључког у Радујевцу поздрави Краља. Наше капетанче, да бп се и ту показало. а и овом приликом највећу жељу народа осујетило. истаче се пред Томићем те депутацпју Краљу представи необзирајући се на вољу народа: нашта је Краљ изјавио, да је са срезом кључким задовољан, но неможе у Кладово свратити. После тога, Краљ пропраћен од народа безбројним „ура и живио." оде у лађу и крену се на пут, а за њим депутације: Неготинска и Кључка до Турпе -СеФерпна. гди је Краљ и ноћио, а обе деиутације пређоше на конак у Кладово. У вече у Кладову било је приличног весеља, које је трајало од прилике до пола ноћи, после тога већина грађанства знајући, да сутра треба рано Краља испратити разиђе се а оста само младо капетанче са својом тевабијом. У томе се појавн иознати поп Мијаило, капетанче угледавши ганаједанпут са вернима, као помамљени повикаше — живио !! Поједини грађани, који су још заостали били, зачуђено скочише и запнташе. коме се то виче, зар овоме смутљивп}'. који цео срез каља ? Напоље с њиме, камењем га треса убити. да нас његовим смутљнвим и прљавим делнма не каља. ал шта су му могли. поп Мијанла чува капетанова аван-гарда !! Сва вика и грдња није на њих ништа упливнсала , јер су им образи дебљи од „ђонова папуџијских". па без икаквог стида и образа у част поп Мијаилову нродужише весеље до зоре: гди је се наше капетанче из одушевлења толико пивом наранило те ни устало није, да са депутацијом Нраља испрати. Браво капетанче! Сад нам кажи које јачи. да ли твоја аван гарда или наш Ђердап ? Сутра дан у 4 сахата топови са бедема града п Фет-Ислама" огласише полазак Краљев. Из Турне-Северина сва се депутација лађом крену, да нашег омцљеног Господара и Краља испрати. Само нема младо капетанче, јер ми се је младп успавало !! Поп Мајаило пак, са својом санкилотском тевабијом, који никако ни спавали нису из патриотизма _демонтирали" су један топ, што је општина Кладовска од градске команде узела била на послугу. Браво Кладовљанн, алал вам вера, види се да сте јунаци. кад вам је

и поитопција, осветлали сте образ целом срезу!!! Па немогући и даље ову бруку међу вама трпити , тражлмо од надлежних, да овог смутљивца, што пре из наше средине уклоне, иначе, ми ћемо му, да би своју част сачували пресуду изрећи. Од Кладова на више Краљ Је путовао нашом обалом, где га је свуда одушевљено народ нознрављао, а нарочито кад се лађа „Кастелу" прнближила , гди је спомен блажено поч. књажу Михаилу подигнут бно. Краљ је са Кастела пуцањем прангија поздрављен. Одатле јс дађа све нашом обадом до Текије ишла у Текији је поред саме обале прошла, гди је Краља много бројни народ дочекао ц са безбројним — ура живио — поздравно ц нрангије непрестано нуцале. Краља је такође у ТекиЈИ нарочитом лађом денутација из Оршаве дочекала и ноздравила. Затим Је наш омиљенн Господар и Краљ проираћен са живио — сретан иут, сретно одпутовао за Београд. а ми се вратисмо у Кладову, гди је весеље цео дан трајало. Сад очекујемо, да нам управници, који су дочек спремали покажу рачуна о учињеној спреми и утрошеном новцу; ио још ништа нема, а зашто се оклева незнамо? Ваљда зато што су рачуни чистн, а види се по томе, што ире неки дан бирташ од лађе, која је депутацију возила иодиесе квиту на вб дин. коју је суму наше младо каиетанче утроишло у лађи за ииво и друге ђаконије, иа квиту издало да срез плати. Е иа сад рецимо, ниЈе ли све то рађено из натрнотизма. Браво каиетану „само куражио на наиред, ал чувај се ђердаиа, да се неразбиЈеш - !! Осим тога, наше младо капетанче, као да је се нохаснло; код њега данас честити и поштени људн, немаЈу части и заштите, а које какови санкилоте, смутљивцн и банкроти у највећем су кредиту, ц то су му скутоноше , коЈе он бранн и потиомаже, а честите и иоштене грађане: гони, наиада и кињи. ЈЊегово Је за сада главно друштво с којим дели судбину: нознати несретннк иоп МиЈаило с киме је и дању и ноћу и коЈИму све тајне канцеларнјске разрешава и такође иозната -луда- — „оцо-убица - из Текије а од частп морална и матер-.јална ироиалица поштар Текијскн. >Но госиодо леп вам је колач умешен, сумњам да ће те га моћп нојести". Даље пошгар Текнјски, као да је у Текији послат, да разне новости из Оршаве капетану и осталој теваонЈИ доносн, а не за ноштара ц телеграФисту: Тако већ неколнко пута сво;у дужност нанушта, па са по «*натим л оцо-убицим~ ц још неким _,иришиђелдиЈама" ирелази у Оршави, без да се коме Јави и без пасоша и то ноћу, гди и ноћивају, тамо се са иојединим несретницима састају и отуда новостн своме шеФу доносе. 0 чему ће п надлежни г. министар званично нзвештен бити. Па сада питамо, да л« 4 се овако у сваком погледу и по све покварен човек може, у државној службн трпити ? Неколико деаутата. — ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Лознице јављају нам како је нолиција н оиет нанрегла све своје снаге, да осу ети избор Кундовићев. Али у малој скромној, но са свести и патрнотсва својих грађана поносној вароши наше отаџбине, канда ће и овом ирилпком проћи све узаман и Кундовнћ ће н опет бити изабрат. Многи црн облак прешао је преко главе честитих грађана лозничких. Кајмакамовци су свагда, кад нмјевласт била у шакама, кидисали на свест њихову, али су вавек онекли своје нечнсте нрсте. Поуздано се може надатн, да ће и овом прнликом узорити грађани лозннчки, само дати још једном доказ своје будне свести и свога светлог патриотизма. Они ће избором Кундовнћа нанисати још један лист на светлој историјп свога скромног али поносног местанца. Лозничани су не само бедем на граници, но су и расадник српске мисли међу нотиштеном браћом српском саонестране Дрнне. Они немогу клонути, не могу застати јер су на њих упрте очи јадне браће која нншти нод јармом туђина. 0ни су будилник, они су пулс , 110 коме виде браћа њихова са оне стране Дрине, какова је свест у народа у Србијц. па се тиме надом загревају у својој беди и невољи. — Није се наш извештач преварио. Лозничани су н овом нриликом осветлали образ изабрав Кундовића. — Из среза белопаланачког у округу ниротском нишу нам, како је еудија алексиначког суда Милисав Радивојевић, нослат тамо да сними град бело-иаланач-

ки. И ево опет пова чуда „виделовачког", зар судије да цртају и снимају градове. А где су вам инџинири? Но „виделовцн су хтсли да г. Милисава уклоне из Алексинца због избора, па нека се нађе само повод, ма он био и недот) нован. Сила се на ништа не обзире. — Са свију страна наше отаџбине јављају о нечувеним нритисцима што их чини Гарашанинова полнција. Људи се к 1ње, муче и хапсе на правди Бога, само зато што неће да верују у „непогрешивост г виделовачку и те бирају за своје посланике људе, у којима имају вере и поуздања, да ће стати на пут несавееном раду „виделовачком и . Заиста је нечувена појава , да људи хоће силом да натерају народ да им одобрава њихов убитачан рад. „Виделовци и својим несавесним радом хоће да упропасте све крвљу стечене народне тековине, па би хтелн да народ равнодушно гледа , да неда гласа од себе у одбрану свога опстанка и својих животних интереса. Груба се сила ухватила у коштац са народном свешћу. Па ко ће да победи? То је лако погодити, јер је непобитна нстина, да ј *е свест народна најјача снла. она се може донекле грубом силом власти сузбијати, али се поништити неда. Притискује лн се јаче, она ће тнм силније да се појављује и да победи грубу силу којој сви морални основи оскудевају. ТЕЛЕГРАМИ Лозница 1. Јуна ( оригннајнл депеша;. Изабрат Кундовић за носланнка са 238 нротпву 56 гласова напредњачких. међу коЈ "има су 36 гласова чпновннчкпх н нандурских. Ваљево 2 Јуна (орцгинална депеша). Јуче Мато начелнпк јавно казао двадесеторициповереникасрезаТамнавског, који '*у донелн пуномоћије Санднћу: идите кући, ј *ер и вн ће те сад у затвор. Крал> неће Сандића за носланпка, ваш је посланик поп Перо са 4 гласа. Полпцпја чшш истрагу нротнву повереннка кој*н су раднлп и гласали за поп Марка; данас полишуа испптуЈ *е честитог старину Ивапа Гођевца пз Заруба намећућн да је агитирао за иоп Марка. Перину кмета Убског Мато страражно спроведе Станипш капетану на Уб. ј *ер Перпца бно је донео нуномоћнје Сандићу. Огорченост велика у грађанству. Војвода дринскп диктнра Матп и Јешн каиетану Мата је данас добио грозницу. Рача , 2. маЈ *а Горигннална депеша.ј Гарашанпнова полицнја, пропав на пзбору, отпочела гоиење првих људи стварајућп нм разне кривнце. Од избора неколико узела на одговор. Данас иснптује сведоке протпву Милана Вукашиновића, Косте Јова новпћа и Мпјаила Ивановпћа свештеннка овд. као да су народ бунпли !!! Сведоцп се пспнтују без присутника, да сведочбе буду ујдурисане. Ево шта смо оживели под владом ,,чисте уставности 1 '' !!!

Петровац , 2. јуна Горпгинална двпеша .; Мн смо велнком већином гласова изабрани, а иоп Станојло н Милан по 15 гласова, и онп се шил>у. Поп Павле РадивојевиА. Пирот, 2. јуна (оригннална депеша). Дознала сам да ј *е мој муж Миша Михајловпћ нротеран без повратка у Бугарску н налазн се у Цариброду. — Софија.

Лозница. 31 маја. Изволте ниже означену депошу коју телеграФ није хтео одправитн у вашем листу одштампати нека цео свет види шта се у Србији догађа под владом чисте уставности. копија депеше Радовану Радосављевићу Бллина Башта Огромном већом за носланика Кундовић изабрат, бијтчки одбор издао му пуномоћије, и ако је полцција спречавала Поздрав свима Ианнћ. Пошто је бирачки одбор преко постојећег наређења издао пуномоћије г. Кундовићу, то на основу чл. 15 зак. о телаграФу неможе се ова депеша одправити. телеграФиста Никола К. Настић. Да је верна ова депеша оригиналу којн се код потписатог находи јамчи Риста Панић тргов. из Лозннде. - Припослано* Изјава Пре неколико дана, у кругу мојнх прнјатеља, дознао сам . да је неко цуњало цуњајућн, сигурно по упуту „поштених" рад неке _поштене мнсије и , прнчао поБеограду, Аранђеловцу, Крагујевцу, Чачку, Краљеву, Трстенику, Крушевцу, Варварину, Параћнну. Ђуприји, Јагодини и још неким местима: да самја телеграмо.ч чесгтитао Милутину Гарашанину. министарску столицу. ариликом стуаања у кабинет Пиропанчев и т. д. За то, из поштовања истине, а рад утука цуњала. овим путем јављам свима мојим лнчним и начелним нријатељима: да је тај игас арава архи-лаж. и за доказ аозивам се на самог г. Гарашанина, с којим до данас још ннкад ни речи ароговорио нисам нити се иначе ш-њим лично кознајем. 29 маја 1882 год. у Београду. Милоги ЂуриК бнв. начел. ср. темнииског, а сада контрол. управе фондова. * 3а егварц под овои рубриком уредништво не одговара.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ [Тозив НА ПРЕДПЛАТУ ЕА ПРИПЕВ. СТЈЕПАНА МИТРОВА ШОЕ Издавши лане „Приповијетке В. Врчевића", латнсмо се одмах издавања нриповедака многозаслужног Ст. Љубише, за ког рече срискн песннк Лаза Костић: да ако ико, то је Љубнша могао испустнти душу у вери да ће јепарод у његовој књизи прихватнти, те ће живети њоме у народу докле је траје. Ми се надамо , да ћемо срнској књижевности користити овим делом, а да би се усноменн покојниковој ио могућству одужилп, доносимо уз књигу и слику пишчеву са литерарном студијом о важности ових приповедака. Пружајући ово иоштов. публнци. позивамо је најучгивије, а нарочнто далматинце и бокеље , да се изволе одазвати предплатом на ремек-дело љубнмца далматинског, покојног Ст. М. Љубише. Рок аредалати траје до Петрова-дне. Скупљачн претплате добијају на 8 књига 1 на дар. Дена је књизи ф . 1.20 или 2 дин. и 70 пара. За Аустро-Угарску разаслаће се књига с поштом у наточ (рег Насћпаше); за поједине књиге пак молимо новац у напред пошт. упутницом, јер бн нначе предбројнике поштарина врло скупо стала. Из Србије и Црне Горе молимо такођер новац у напред, пошто вамо не постоји установа плате у наточ. 30 маја 1882 у Панчеву. Књижара бра^е Јовановића.