Српска независност

БРОЈ 86

НЕДЕЉА. 6 ЈУНА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ПЕЕ- 31 :?Е2.Т: ■ А ГОДННУ 24 ДНН., НА НО ГОДННЕ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ ГОД. 6 ДНН. ЗД ССТ1ЛЕ ЗЕ2ЉЕ Б1ДЗХЕ^СЕ П027СТСК7НА ГОДННТ 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДННК 1б «р. НЗ ЧБТВРГ ГОД. 8 #р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: НА ГОДННУ 15 ФОР. У ВАНК.. НА по ГОД. 8 ♦. НА ЧВГВРТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ДЕ 1РН1ВЕ : НА ГОДННУ 36 «РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 «Р., НА ЧКТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОУ. ЧЕТВРТК01, СУВОТОН « НЕДЕШ Ш.Л. ГШДОМ А А -КГ-СГ УРЕДННШТВО ЈЕ Н АДМИННСТРАПНЈА У КУКН Г. ТоИЕ ДНДРЕЈЕВНКА ОВПЛИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВН ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСХЕ СВАКН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/мописи шалу се уредништеу, а претплата адтинистрацији „СРПС5Е 2Е31В2СН0СТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1 АЋКИА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

СЕупштинари с пасошима. Као што је познато, и при другим, незаково п неуставно нарећеннм. накнадним нзборима народних посланика, мпниетарство је претрпило пораз п то далеко већп, него и при првим накнадним изборима. Док је при овима министарство успело да сузбпје бар петорицу од педесет и неколико одступивших онозпцпонара, дотле прн последњим накнадннм пзборпма оно ниј е моглоуспетпниу једном јединомпзборном месту. Све пезаконитости, сва хапшења, све претње, сви притисцп од стране полицпје остали су без икаква успеха, разбпли су се о тврду вољу и непомућену свест народну. Сви тридесет и девет опозиционара. који су, незаконнтим п неуставним радњама министарства, били принуђени.да понова изиђу пред своје бираче, наново су одликованп поверењем народним, ма да је министарство расписало да народ њих не бира. Колико .је овакво нарећење министарства протпвно чпстим и јасним одредбама устава и изборног закона. ми смо то разложили у једном од прећашњпх бројева „Српске Независности" (види број 81) са надом да ће српски народ, поред све незаконитости п неуставности мпнистарства, опет пзабрати оне, које би мпнистарство хтело, незаконо и неуставно, де не види више на посланичким клупама. Ми не кријемо задовољство, које смо осетили у тренутку, кад су нам телеграми донели пријатну вест : д а је свест народнанадјачала министарску силу исамовољу, да су опозицонари понова свуда пзабрани. Али при свем том, ми нисмо узели перо у руке с намером, да дамо израза том нашем задовољству о сјајној победи законитости и свести народне пад минпстарском самовољом и гажењем устава и закона. Озбиљност прнлика, у којима се налази наша отаџбина после нечувених недела министарских за ово кратко време напредњачке, жалосне успомене, владавине, уздржава нас од сваке изјаве радоваља о не успеху министарства. Међутим баш та озбиљност прилика нагнала нас је, да са неколико речи пропратимо н о в у незаконитост, коју је мпнистарство већ учинило, а „скупштипа без послашгаа" или боље рећи напредљачки клуб на путу да учини. Као што знамо, минлстарство, „чисто од уставностп", наредило је, да бирачки одбори не могу дати пуномоћија онима, које је народ и по

трећи пут изабрао за своје поеланике у скупштинп. И кад се народ није дао навести на странпутицу незаконитостп ; кад су бирачки од бори, поврх свију притиска, ханшења и претњи полиције, опет дали пуномоћија законо изабраним народним посланицпма — онда је министар унутрашњих иослова наредно, те су полицијске власти са пасошима упутиле неке људе за скупштинаре. На тај начнн Србија је доживила нешто до сада нечувено нп у једној уставној земљи на име: да поред посланика народом законо изабраних и уредним пуномоћијама снабдевених. власти полициске упућују у скупштину д>уде, који народом нису изабрани за посланике. И једни и други од ових дошли су већ у Београд; п једни и други хоће да учине употребу од својих мандата; први, као народом изабранипосл а н и ц и, од својих законпх и уредних пуномоћија ; други, к а о само полпцијом упућени, од својих пасоша. И гле чуда, папредњачки клуб — јер се „скушптином" не може назвати онај заоставши недовољан број напредњака — скупштинара (члан 82 устава) — затвара скупштинска врата онлма народом изабрани и уреднимпуномоћијама снабдевеним народним посланицима, а прпма као скупштинаре оне, које упућујеполицијасацасошима. Тоје та н о в а незаконитост, о којој смо вољии да говоримо у овом чланку. У историји уставних земаља нечувено је, да скупштина одбијала и сам пријем пуномоћија о избору народног посланика. Појамно је, да скушптина, наоснову устава и закона, може огласити за неважећи избор каквог носланика; али да вародном нзабранику сме когод непримити пуномоћије, просго га одбити -од скупштинских врата, б е з д а ј е с ку пштина огласила његовизборзаневредећи, — то је толику неуставно и незаково, да човек чисто веби могао нп замислпти као могуће у држави уставној. Међутим у Србији се то већ догодило под напредњачким минастарством. Народни посланик дошао је јуче пред народну скупштину да преда своје уредно пуномоћије од стране бирачког одбора да то му, па нити је у скупштину пуштен. нити му је примљено пуномоћије Јелп то законо? ! да ли је то уставно ? Не каже ли чл, 37 изборног закона : „ко од биравих пма саврш«ву већину, тај је по самом закону

пославик." Не пнше лп у члану 47 истог закона овако : „Решаваље о томе, да ли пзабрави може бити примљен за посланнка принада народној скупштини. И кад код тако јасних законских одредаба когод па бпо он ма који — ваређује да се ве нриме пуномоћија, да се не дозволи улазак у скупштину људма народом за посланике пзабранпм, онда зар то није највеће непоштовање закона какво се само и замислити може у земљи уставној ?! — Па још кад се томе дода, да се, у нсто време, за скупштинаре примају људи , које р ароднпјеизабрао нп послао, као што закон н р о п пс у ј е, нитн имају ма каква, а камо ли уредва пуномоћпја од ј народа, већ које полиција шиI љ е у скупштпнуса пасош е м, онда је то вршак незаконитости и неуставности. Зар члан | трећп скупштинског пословника не нрописује јасно: сваки посланик, кад се прпјави, преда ће одбору у оригиналу пуномокије својих избирача ?! Па који је тај онда, који бп властан био кога год нримпти за народног посланика без пуномоћија својих бирача , које издаје само бнрачки одбор, као пгго се види нз ових речп последљег одељка у члану 48 изборног закона: „А на основу записнпка одбор ће написати, потписати и у руке предати или послати пуномоћије пзабраном посланику за народну скупштину ?! Мп знамо врло добро , да то пуномоћије бирачког одбора ни по каквом закону не може да замени полпцнскп пасош. Тп „пославицп са пасошима", а без уреднпх пуномоћија бпрачког одбора, по закону биће толико исто „иародни носланицп". колико и сваки другп, кога би са улпце позвалп у скупштину да р е ш а в а. За љих ово важи са више узрока. Прво, што собом ве допосе уредно пуномоћпје (чла 48 изборног закона). Друго што скупштина није п о с л е избора решпла да нзабрани не могу бнти прпмљенп за посланпке (чл. 47 изборног закона). Треће што би, идаје ово скупштина по члану 47 пзбориог закона решила, други избор, могао вредптп само у том случају, ако бп бпо нарећен тек после тог скупштинскогреш е њ ао уништају овог садаљег избора (други одељак члана 79 нзборног закона). И четврто, пгго се, у сваКОМ случају, само онај може примнти за народвог посланика, „који од бнраних има савршену већину т. јест више од половине од свм-

ју. који су гласали- (чл. 37 изборног закона). Као што се види, ту се не одб нјају онпгласови, који бп палнна некога, којп не би могао биги б п р а н. По томе дакле баш п кад би се моглп по закону и уставу огласити за невредећи садаљи избори отступнвших опозиционара, опет се нпкако не могу, ни са пуномоћијама бирачког пзбора, ајошмање са полицијским пасошима, нримптп за носланпке народне онп, који су после тих понова пзабранпх опозпцпонара имали само по иеколико гласова. Ово просто са тога, јер су ови други имајући само понеколико гласова, далеко заостали испод половине свију гласача (чл. 37), н емају апсолутно потребиог броја за пуноважан избор посланика. Са овако суштаственом маном у резултату избора, ни сама скупштина нпје властна никога огласпти за законог народног послан н к а ; а нп онај, кога бн скуп штнна, прелазећи преко те мане, врнмпла за посланика, не сме се тога прнмати. Јер ако би они то ураднлп. не треба да заборављају, да би од тог тренутка престалп бити на земљишту законптости и уставностп, да бн погазили устав и закон. У таквом члучају сва њихова радња, после тога времена, вредила би онолико исто, колико би вредпле незаконнте п веуставне радље ма кога другог. А мећутим, одговорност њпхова за такве неуставне и незаконе радње, била би не избежва. Мн знамо каквп би грдни заплетн, штете, опасностн и неприлпке м о р а л е настати отуда па зато, у пнтересу општем, обраћамо на све то пажњу и мпнистарства и скупштивара, не би ли се, бар у последљем часу, вратилп на пут законитости и уетавностп. Наше „навредњачко" министар! ство, које је Србпјп п срнском народу починило толико незаконитости и оштете, да је врло природно што оно са очајањем удављеннка прпбегава евнм могућим средствима само да се спасе заслужене одговорностн, дужно је да не дозволи ту в о в у везаковитост, стварање послаппка са пасошнма, ; којн нпсу изабраип апсодутном већиномбнрачкпх гласача н немају уредног пупомоћија. Но кад минпстарство, у својој жудњи да се спасе одговорпости, заборавља на ту своју дужност, па упућује, преко полицпских властп, те „посланике са пасоншма" у скупштину, — онда