Српска независност

— 336 —

је у првом реду дужност оног недовол.ног броја скупштинских нацредњака да не приме у скунштину за посланике људе, које народ нијеизабрао, нити им уреднапуиомоћаја дао. А ако н ови неће да исиуне своју дужвост по закону, п уставу, ако постају с а у ч е с н п ц п м и н и ст а рских недеха и незакони т о с т и, примајући такве .1>уде за посланике, онда је дужност самих ових људп, да се не нриме тог незаконог и неуставвог овлашћења, те да бар они не ностану саучесници у гажењу закона и устава. II ако смо већ видилн, да је министарство погазило устав и закон нарећујући да се у скупштину шил.у са насошима л>уди, који немају ансолутне већине; п ако је још неко показао вол,у да хоће да буде са министарством саучеснпк у тој неуставностн н незаконнтости, наређујући да се у скупштину не пусте законо изабрани народни посланицп, и да се не приме њихова пувомоћнја, опет се ми надамо да овај број наиредњачких пославика, који себе назива „скупштином" премда неуставно — неће толико заборавити своју посланичку дужност па да : не ирими за иосланике људе народом законо изабране и сауредним иуномоКијама снабдевене\ а да ирими, противно закону н уставу, за носланнке људе којп нит и с у законо од народа изабрани вити су донсли уредна пувомоћија, већза своју носланнчку регитимацијуимају само нолициске нас о ш е. А још више се цадамо, да се овп .иосланицн са пасошима" неће примити тешке и одговорне дужности, да буду н а р о д ц н посланиди, кад знају , да н а р о д нијењих, већдруге, зато и з а б р а о. Но најпосле, ако се баш ми и цреваримо у овим нашнм надама, ми ћемо бити снокојни да смо учинили своју дужноет, да емо за времена ономевулн, које је требало, да нрестану и даље газиги законе и устав, на што они онет нротивво раде, то је нредмет њнхове намети иатриотизма, савести и увиђавности, а Бога ми, н одговорвости. Сиромаеи „виделовци" ! Немају среће па немају нв наметн да ее из свога положаја ишчунају. Што год више раде, све се вшне заплећу. Није им доста обести, која је сноиала њнхов оргап, ни нрљавштнна којима се носуло њихово „Видело," но још ни једнога тренутка не престају они да се служе лагањем и свакојаким измишљотинама Тако „Видело" сад у евоме најновнјем броју износи једну крунву лаж. како се после др) гог рата помиш.гало на државни удар, који бв се велв, јамачно и извршио, да му није једна моћна и патриотска рука стала на нут. 0 како сте глуни и не вал а.ш ! Какву би нужду мн пмалн, да обарамо устав, којн смо мн н дали — не нриморанн н нрисиљени, но нросто из вишпх државних разжога а но својој увићавности ! Какву би пужду нмали да мењају устав л>уди, који еу под његовим штитом мирно и срећно управл.али судбнном земље, њу увећали, и довели до незавнсности и краљевине! Али ви велите да нас је нека „моћва и иатриотска рука" уздржала од др-

жавног удара! Па реците нам јасније, која је та „моћна и патриоска рука;" ако се није нашла која рука да гура на државвн удар, није се за цело нн с које стране раднло, да нас уздржи, ј е р н и ј е б и л о п от р е б е. Ми знамо да сте ви још око 10 Августа 1872 год. мутили по оџаклијама п предсобијама да осујетите нризнање устава, а и оно ; све што данас радите, види се да ( је управљено и да води државном ! удару. Видећи вас на делу, сад тек постаје јасно, колику су услугу ; учинили земљи они људи, који су јој устав дали. По вама ми би и данас у апсолутизму живели. Та пре три дана не рече ли „Видело" да је и еама данашња трзавица „неј сретни нлод вашег устава." Ту дакле боли! Вндимо ми ода| вна да би за вас најбоље бнло владати без устава но, благодарећн пробуђеној евестн народа, та ће вам жеља остати пуста, «<•«>» ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР I ДЕО „влдаш НОНЗЕРВШВНО-ШПРЕДГ од св. Јована Риљског до св. ц;а,рз 'Кснстантина (1У октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). (НАСТАВАК) XV. И заиста: додијали су ! Избори су свршени и „Виделовци" стоје у основу са свим иред оиим истим стањем ствари, које су имали пре 5. Марта, и ког су се неуставним н недозвољеним. неучтивим и незаконитим, насилним и нодмуклим, јавним и тајним начинима тежили да се отресу, наредивши. противно уставу, само накнадне изборе за 15. мај. Исбори су свршени. Невесело су освануле св. Тројиде и онако буновним главама и поглаварима „Виделовачким". Од 50 бнраних 45 њих јесу исти стари посланици. онвзиционари: а само 5, и то не свих 5 сигз-рних нових. Тако су „Виделовци- „славно- пронии и на неке своје »Нетозарне мученике 1 * 13. Децембра 1881. год. Штета за њих што остала Србија нпје, као на жалост што је Београд, пун Јевреја, натролџија, Цигана, — те би њихова „народна нолитика" цветала тек како треба ! Али тамо се другојачије води политика и мало се мањс мари за црно-жуте ленте и „Леополдове ордене". Изоори нису нашу мисао осујетили. Пре избора написали смо претходни одељак ХШ и завршисмо га са речма: -Али и долијали су!" Резултат је оправдао наш суд. Избрани су скоро сви стари посланици. С малим уштрбом, враћају се нсти сви стари опозиционара, са појачаним пуномоћијама. А за што ? Ево за што : л Сељаци су по некад опори у процењивању људи! Често се варају о онима, о којима су^е по чувењу, а ретко кад не погађају кад говоре о онима с којима живе, које познају изближе" — вели позната .,нанредњачка и мудра глава, причајући о једној народноЈ изелици и крвопијн неком „Ћир-Пенчи" , у својим _летњим ц — доколицама, лета 1880. Што је ту овај виделовачки псалмопјевац рекао за друге: сад се скрушило и обистинило над њима. И цело ово доба, које потомству овековечавамо у овоме „Наметару" може се подслити на двоје: прво на политику л ао чувењу кад су се „сељаци" мало и „варали" и дз г го на полптику п ближег аознанства , кад су и „сељаци и почели да погађају и да се не варају. Тако појави се 1879. год. „Видело", које ће го чувењу бити најпоштенији лист на свету : а његова партија, ао чувењ у, најбоља партија на свету. Оно причаше да ни једна друга влада не ваља: свет ао чувењу верова! Оно вељаше да се и вук може најести и овце да буду читаве : и Аустрија зајазити и Србија не осакатитн — само Ристић и либерали неће с миром — и да би то они боље „урадили" : свет ао чувењу верова! Они дођоше 19. Октобра 1880. гракнуше на скупштину, направише цео свет злим н опаким, распустише скупштину, пустише политичке нреступнике, еманципираше наше волове да могу без пасоша ићи у Маџарску : свет ао чувењу верова! Они преноручише себе, расписаше изборе, нађоше кандидате, написаше 20. Новембра 1880. распис свима полицајвластима и рекоше: „Данашња влада

хоће, да се предстојсћи избори народних посланика сврше без икаквих утицаја власти Да народ своје важно нраво, избор посланика, уиотреби потпуно и истинито Желети је да народ сриски при вршању овог права засведочи сву могућу заузетост, сво могуће саучешће, јер то је начин, којим ће показати, да је у њему жива свест о његовим нравима ц . То онда рекоше, што би данас радо и прогутали заједно са оном артиом. а порекли су већ давно: свет ао чувењу верова! Дође скунштина, један закон, други закон, трећи закон : ево слободе, ево џабалука. ево уставности, биће нов устав, какав нико не памти: свет ао чувењу верова! Дође Бонту, тешки уговорн, крупне суме, зајмови некакви, интереси, „нечисти трошковн", Генерална Унија, 6 милиона годишње данка Бонтуу али, то се већ разуме, на народ неће ништа I иасти : свет ао чувењу верова! Скрха се Бонту на њих а они с Бонтуом на народ. Последња, али и крупна и скупа лаж беше : Пе.ча штете ! и И ту му би крај политици — ао чувењу ! После обмана, долази ближе позпанство, које смо опширно напред означили. Сад је ред на пореске главе, које су заложене. да плаћају. Та оволика чуда и покори да су и у Анадолији — наишла би на отнор, а камо ли у Србији, која за својих 50 година амо има врло шарену историју кајмакама и народа. И кад мишљасмо да ■ смо уставом заштнћени од самовоље и ћеФова — они се, под плаштом _чисте , уставности" још горе јавише, са већим опасностима, са већим жртвама, на које не би пристао, па ма како иначе био | „непросвећен" какав старинац, а камо ли ови вајни „школовани- „просвећенин „патриотични" минпстри, са њиховим исто тг.ко „прослављеним" и страним орденима искићеним присталицама! Лаж, Потезање скупштина из године у год., „ФалзиФикацнје- -слободних" закона. Тиранија власти, Гоњења без разлике. Расипање држ. новца. Упропашћења државе. Опасни уговори с Аустријом. Проневерење народне идеје. Завада с рођеном браћом Насртај на цркву и веру. Гажење буџета за ЂеФ и раскош, Кињење и тиранија у скупштини. Незаконита решења у скупштини. Гажење устава. А по врх свега тога : Проклети њихов Бонту -Генерална Унија а Банкротство и око 60 000 000 штете државне без икакве потребе, но по простој самовољи и мудрости владе н њене већине! Ето то су кратко побројенп плодови једне владавине, која броји само 580 дана или тек 19 месеци !! И сва та чуда и покори учињена су у земљи, којој треба свака српска рука. свака пара, сваки пријатељ, којој треба — будућности : а то је све метуто на коцку !! За што? Просто за то, да се само 4—5, личности могу звати „господа министри", да могу дизати своје пришипетље, да могу тако лакше забашурити она велика зла, која побројасмо о којнма се најпосле мора знати рачуна! Имала је Србија доста и чудних и доорих влада и министара: било је ту и нростака и шарлатана и каквнх ти још није било : али овог чуда није било никад и — не дао Баг да буде икад! Ено у Француској се мењају министри често. Дође најпосле љубимац народни, дође Гамбета, сви памтимо, давно иије било. Састави он своје „велико министарство", тек се пријави осталим европским државама, уђе у иарламенат дуну само један ветар п — Гамбете, са свим великим министарством за час нестаде: није ни столицу угрејао. И он оде. Он непокуша да својим чистим заиста великим аукторитетом тнранише јавно мњење, а још му је мање надало на ум да преставља -Рабагаса", да бије децу тесацима или, буди бог с нама, да јавно мњење, свој народ, називље „безобразним". А код нас ? код нас наравно министри не морају бити сви Гамбете, а не морају се најпосле држати ни свију оних мера мудре и државничке нристојности: њима доликује све! И ко су ти свемоћни министри ?! Један је што мрзи до подне на себе, од нодне на цео свет! Други је једва одвојен од дебелихјерова / Трећи је лакоуман до крајности: час је плачеван клерикалац и преводних неких хаџилучких књижица и беседица, час опет историк, час Финансијер, час дипломата: све и — ништа !

Четврти је једва извучен из Фпсцикуле! Пети но својој струци јал зна .јал више и не зна где је топу „Фаља н под белим Богом овој држави није гпојим умом а још мањс снагом или друг«»м жртвом ама баш пишта иривредич. Шести, приновак, такође једи » премештено из канцсларије у канцеларију. И тим људима могао је евет и ио чувењу веровнти ? И ао чувењу <»д ЊИХ шта очекивати ? Камо шта еу они раније >фадили ? Где су дела н.ннн ? Шта створише они, те да се м<ташс и 19. Октобра очекивати: Ето месијл. који ће усрењити Србију! И требало је да се навале оволикс несреће, оволика неизлечима зла, ов« лика бевакоња да се иочине у скупштини у земљи, у канцеларпјама, но народу. ван земље близу и далеко, — па тек оцда да народ види : да му сс ваља отимати!! Јест, целаје истипа : Сваки народ има само онакву владу какву заслужује ! (СПРШИКЕ СЕ) : дописи Врања. 16 ма]а Избор дссдани:-са И Врањски црножути Вредно ће бнти да српски свет зна и да остане забелсжено у аналима српске уставности и иарламентарности, за нозније нараштаје. како је и на који начин обављен избор носланика за варош Врању на дан 15 ов. мес. под злогласном владом виделовачком. и који су то ццножути, што при овоме и *бору играху главне улоге, те да се зна, који су нрави и истински нријатељи ове земље и народа билк и бранили га од црног спомена светског каишара и пропалице Бонтуа. и кобног загрљаја наше „миле" суседке Аустрије: а који су метули свој образ, част и савест (ако сује имали) под ноге, па радили на штету и несрећу своје рођене земље. Разуме се, за оваке и подобне случајеве ваљало је раније спремити земљиште у општини. На име: ваљало је пре свега уклонити са унраве општинеке све часништво, које су састављали први и најодличнији грађани ове вароши, људи свесни, самостални и патриотични, а довести на њихова места људе опскурне личности, које се могу по вољи окретати на коју хоћеш страну, на челу са владипим послаником и пришипетљом Томом Стајићем. И тако је и било. После осам месеци одличног управљања општипом и општинским пословима, г. Милутин Савић Гарашанин, министар унутрашњих послова. по реФерату многоименог пустог Богића збацује противу евпх закона земаљских, и ако не надлежан , н кметове и одборнике општинске са управе, и доводи на исту Тому Стајиног са њсговим пришипетљама; а да би посао успешније ишао, г. Милитин беше (— ваљда случајно ?! —) депешом наредио, да се тај чин изврши таман у само оно време, кад његов доглавник, садањи начелнин , познати Коча Радовановић беше дошао овде рад проучавања ситуације, врбовања људи за кајмакамско-виделовачку партију и друге видиме и невидиме послове. На овоме темељу сад је већ лакше било рачунати на успехе у сваком задњем смеру, а нарочито пгго ујдурмом поред Томе Стајиног дођоше за одборнике људи, које једва да је ко у општини и познавао, а нмено : позната касалица кајмаканска Арсеније Шпјак учитељ; позната улизица турска „даскал Коста", чувен са редовног напупггања школе и школске наставе и вечног џоњања пред судом рад многнх веома нодозривих парница: у којима се он појављује час као морски заступник, час као пријемник права и т. д. и велики јунак цигано-убица Живко Матић судски писар, названи буздован. Тома Стајин на 7—8 дана предизбор посланика позове све прве и најодличније грађане у општину на договор, Ђоја да истакну кандидата за носланика, и готево једногласно беше изтакнут наш честити грађанин и трговац Јања Миленковић. Но Тома је стари турски васпитаник и лисица. Као нггоје свагдаједно мислио, друго говорио, а треће радио, тако јеиовде учинтто, само дабиомало-