Српска независност

6Р0Ј 87.

УТОРАК, 8 ЈУНА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

зе2е за 0ре217: НА ГОДИНУ 24 ДЛН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДИН., НА чктвгт год. дви. 31 сстале зекјое 21 б1лк1нс80ш 2с.17стск7. НА ГОДИНГ 30 ФРАНАКА, НА П0 ГОДИНЕ 15 фр. на ЧЕТВРТ год. 8 Фр. 51 17ст?с-7г1?ск7: НА ГОДПНУ 15 «0Р. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 *. 31 све сст2ле л?ж1ве : НА ГОДИНУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДПНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОН, ЧЕТВРТНОН, СУБОТОН » НЕДБЉОН УРЕДННШТВО ЈК И АДМПНИСТРАЦИЈА V КУЂИ Г. ТоНЕ ЛНДРЕЈКВПЋА вВИДПКЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН 11УТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАИО 50 ПАРА ДИИ. ОД РЕДА. Рунописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКВ 2Е3132С20СТ 2"РУКОНИОИ НИ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕГМАЋЕНА ПИСМА ИЕ ПРИМАЈУ СК.

ВЕОГРАД, 7 јуна Ми смо већ јавили, да је Аустро-Угарска опет нодигла ђумручину на неке наше производе. Сад п званични органп наше владе пот вр1,ују ту вест, допосећи ову обзнану. „Краљевско-српски послапик у Вечу ппсмом својим од 20 т. м. бр. 541 и 544 известио је министарство Финанцпје : да ће се у аустро -угарској монархпји почев од 20 ов. м. на пме увозне царине но новој царинској тариФП. а према члану XIV закоиа царннског од 25 маја т. год. (по новом) у злату плаћатв : По 10 *ор. аус. вр. на волове од ком.

4 „ „

бикове „ „

3 „ „

краве „ „

2 „ „

јуиад „ „

1 „ „

телад „ „

50 кр. „

овце и овнове

25 кр. „

козе и јариће

од комада

3 Фор. „

евиње од к. „

30 кр. „

Г)

прасад „ „

10 Фор.

коње „ „

2 ^ Г) г>

мазге п магари

од комада

25 кр. „

Г>

кукуруз зоб,

јечам п раж. „ 50 кр. „ „ „ пшенпцу, просо и тако д. од сто килограма Кад се ратифпкује трговачки уговор, закључен пр. год. између Србнје и Аустро-Угарске, п трп месеца прођу од дана његове ратнФикације, као што је казато у ХУП члану тога уговора, наши ће држављани на увоз стоке п пропзвода у Аустро Угарску плаћатп по онолико, по колико је утврђено тнм уговором." До овог тренутка није још нпш та јављено, да је трговачкп уговор који је закључен измеЈ>у Србије и Аустро Угарске, ратиФикован ; алп предпостављајућп, да се и тај Формалптет за најкраће време изврши, опет би, као што сама званична обзнана гласп, но чл. XVII уговора, требало да прођу три месеца од дана његовератиФпкације, падаонступиу жи в о т. Дотле остаје у важности нова повећана Нумручина Аустрнјска. А кад то време истече настаје већ дубока јесен и зима, кад се са самих фпзичких препрека неће ништа ни моћи нз земље извозити. Остајемо дакле до пролећа под ударцима нове аустријске тарифе. Ло и то није свс. Званпчна обзпапа каже : кад уговор стунп у живот, наши ће држављани на увоз стоке и нроизвода п л а ћ а т и ноонолико по колпко је утврђено тим уговором. А колико ће се плаћати на оие произво-

де и на ону стоку, о којој није ншпта уговорено ? у Нрилогу (ј трговачког уговора, где се говори о нарочитим царинским олакшицама у ногранпчном нромету, ми налазимо олакшице за ситнице, као што су: воће, орасп, лешњици, мед и друге сличие извозне предмете ; налазимо истина и таксу утврђену за волове, бикове н свиње, али, узалуд тражпмо ма какву таксу н а другепроизводе идругу стоку побројану у званичној обзнани, као што су : краве, јунад, телад, овце и овнови, козе ијарпћп, прасад, коњн, мазге, кукуруз зоб, ншеница, нросо „и т а к о д аљ е". Чнм су ови производп, по званичпој обзнанц наше владе, у новој тариФн аустријској енецификовани, а нема пх у нашем трговачком уговору, онда се мора са основом закључити, да ће за њих важпти нова повећана ђумручина аустријска. Тим начином и кад стунп у живот наш трговачкп уговор са Аустро- Угарском, ми ћемо имати знатан број наших домаћих цронзвода, који ће зависнтн просто од воље аустро-угарске владе. Значајно је, да се ме!>у овим производима налази п храна. која досад н п ј е н и к а к в о ј ђумручинн подлежала. Румунија, правећи 1874 годпне трговачкп уговор са Аустро-Угарском, успела је да храну своју ослободи од сваке таксе при увозу у Аустро-Угарску, а ми смо ево изгубпли и оне олакшице, које смо до сада пмалп. Како се пронео глас, да је Аустро-Угарска подигла ћумручпну, могли смо чути са више страна жељу, да треба и ми да повратнмо мило за драго т. ј. да и мп једнострано подигнемо ђумручину на њене производе. Но онн, којн гако говоре, изгубпли су из впда „Формулу" коју је влада Пироћанчева пронашла, да уреди наше трговачке одношаје са Ауетро-Угареком. То је она „Формула", коју је заступник аустро-угарског минпстра спољних послова Калаји, садашњп мпнпстар за Босну, обзнанио делегацпјама овако : Висока делегацијо ! „Пре него што одговорим на пнтерпелацнју Макса Фалка, узнмам слободу да пошт. Делегацији учиним саопштење, које се односп на ствар српског трговачког уговора. (Чујте!) Господину мппистру снољних послова јуче је од стране заступвика српске владе предата званична вота, у којој кнежевско српска влада свима онима захтевима подпуко одговара, који се налазе у ноти министарства спољних по-

словл од 17. Окт. по новом (лн во одобрапање)." 1У. Октобра у вече заузео је Пироћапацса својом дружином уираву земље, а 10 даиа иосле тога, иредајс оц барону Хајмерлу званичпу ноту, којом Аустро-Угарској устуиа све што је она тражила, а то је, између осталога, и право да Аустрцја буде на иози највећма иовлашћсннх држава у Србији. Иризнавши јој то право, ми до стуна ња њеног грговачког уговора у жнвот не можемо ншнта једнострано мењатн у трговачким одношајпма са Аустријом па, пошто она нама то право није признала, као што је прошла влада захтевала, то је Аустрнја и право себн задржала, да до стунања новог трговачког уговора у жнвот, може своју трговачку Ј;умручну тарнфу меЉати како јој је угодпо. Она је то ево и учинила. Могли бисмо бнти задовољни кад би бар са стуиањем трговачког уговора у живот ово стање ствари ирестало, но као што наиред виде смо. н тада остаје скоро аоловина иаших ароизвода аод ударцима самовољс и једностратис тарифа ау• стријских. Толики потреси н какав резултат! Кризе, ломови, трзавице свакога рода да се дође до трговачког уговора, па кад п то после велике муке и невоље бп, онда шта добисмо ? Уговор, који пли нашу домаћу индустрију у клици убија, или наше производе са аустријскима неравноправно таксира, или их несносно оптерећава, или, као што се ево сада случај цоказује, сасвим изоставља из уговора скоро половину наших производа , те оставља на вољу Аустрнји, да пх она таксира како хоће, а она је и похитала да се тпм правом користи п пре, него што је уговор у живот стунио. Тако је несреКно пзведена наша трговачко-економна нолптпка са Аустро-Угарском! II то нам доноси онај уговор, коме су на жртву прннесени толпки други животни нн^ереси земаљскн. АУСТРИЈА И СРПСТВО (ПОСЛЕ 0КУ11АЦИЈЕ В0СНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ) (НАСТАВАК) II Од тог дапа на све до последњег устанка они су изнуђавали треКину и вршили све друге зулуме над рајом од Унца. Сад се може иитати да ли један акт присвојеља силом изведен, тако рећи за жнвота по неког, сачињава неосиорно ираво — особито кад је исто, као у овом случају, усиешно сузбијено и сломијено најновијим временом. — Па онда. раја је на неким местима тражила да јој се да пуста земља — која никоме неприиада ако т. ј. неприпада самој држави . II да ли су бегови својим нре-

ђашљим отмичарлуком стекли право и на ову зсмл,у ? Аустријска влада заиоведа раји да плати бегу што му по закону ирипада. Раја пак у млого случајева и овако одговара: „њихови зактеви нису законити ; нека бегови најпре докажу своје право". Нагонити људе који овакав положај заузимају да потписују сами себи пресуду — да пристану на уговоре који нризнају претензије бегова то је доиста један акт јавног насиља. Уосталом, неаолитичност овог покушаја да се сељак на покорност присили једва сс може иреценити. Било је зар и неке могућности за нову управу да задобије за се (бар) католички живаљ раје. Али хитња надлежних да принесу све сељаке на жртву старој властеоској касти Фактички је ево отуђила и овај извор и ослонац. То је шта више подејствовало и нрско грапица Босне, на сељане у Далмацији и Хрватској, који осећају тесно јединство интереса са босанском им браћом. На чисто аустријској сграни границе ова је аолитика иозвала у живог силе о чијем и само.и биКу вихии уаравни кругови још ни аојма немају, но са којима они могу неког дана доКи у додир на начин коме се мало надају. — Али неполптичност заузетог положаја нове управе у аграрном питању нигде се можда толико необелодањује као у самом бе• зусловном неусаеху њеном да умири и задовољи исту класу — зарад ко[е све то чини. Она претња сеоске раје старом бегу није била платонска. Баш и онамо где је пошло за руком да се под притиском глади изнуди контракт од сељака оиет с тим није ништа стварно постигнуто ; јер су сељацн то оћутали за то што су напред знали да тако извојеване папирне обвезе неће ио себи имати никаквс вредности пошто ниједан од бегова неће смети ни да приђе селу да дацију купи. Неколико бегова мени је уочи признало да просто несмеду то ни пробати. Зашто би као они онда имали бити благодарнп.новом стању и стварп ! Помисао да ће аустријска унрава моћи овакнм мерама задобити босанске бегове јесте доиста од свију досадањпх заблуда најдубља. Бегови су неаомирљиви. Они никада неће опростити Шваби ( п *хе Суа1лаи и ) што је њихов јарам зам?нио својим ; нити ће икада прсстати да гаје крвну освету према скутоношама Филиповићевим. Оно мало млого среће што послужа њихово, тако рећи. надоват одупирање окупацијоној војсци улива им још наде у успешну борбу кад оружје Аустрије буде другде посла имало. Са таквог становпшта они дабогме виде у сваком новом уступку нове управе само одговарајуће знаке слабости н страха. Прсд неодољивом физнчком силом, која би претстављала неуАштпу пресуду Кизмета , они можда би за навек ногли своје главе; али они се упорно протнве да погледају на Аустрнју као на судбину и у којем виду. И ако има која препона за коју се може рећн да је кобнија од сваке друге по г мисију~ Аустрије на истоку, то јс опда Факт јпто је царевина Хапсбурга изгубнла у очима балканскпх народа, тако да кажем, кредит вечности. Нико можда боље од босанских бегова несхваћа прелазни н вештачки карактер Аустро-Угарске монархије. г Кад нам оно Москов 01Ј1аси рат ја в сам знао да смо ми арогили- — примети мени један од Вакупскнх бегова прозвани још и Л дебели Алај" — ^а.ги шваба и његова аарчад хартије- — овако се неблагодарно он изрази о оним истим уговорима за трећину коју су званичници иокушавали да нстерају од ра]е за њега и његове еснаФЛнје — \Шваба и његове хартије а г рече старац днгнув још чибук у вис у „га они невреде ове луле дувана! Ја им дајемдесет година и и->ра од хартије ( п г 2 е П1 р с г о г") да им владаг На кратко, са аграрним пнтањем у окупираним провинцијама, бркало се на начин који је озлоједно све н сваког, а сама ствар остала и опет нерешеиа. * Нзгдод па друговечан живот.