Српска независност

Атгтрик" влада је преко свијих млог Јг »р <»јних агенциЈа у тим покрајинама. гидннама раннје имала у рукама иотање извештаје о етању аграрног иитаља о одвосу босанско-херцеговачкм* бегова и босанско херцеговачке раје. Имамо доста разЈога да верујемо да је камарнла у Бечу закхучила окупацнју ових двеју провинција турских још рано 186*6 године. Још те године је гро* Андрашн главни иодстоекач целој овој ствари узбунно бно Порту његовим говором о исторнским правнма круне св. Стевана на старо босанско крал>свство. > станак у тим двема провинцнјама вукао се чнтаве три године пре него што ће се Аустро-Угарска појавитн на иозорници са _,јевропским мандатом"* Бечки кабинет је дакле у сваком случају, имао довол>но и времена и срестава да прелходно окупацији, изнађе сходне лекове за постојећа зла. Факт дато није учиљено, као и да се иосле годину и по дана окупације ништа и неиокушава, јесте један груб доказ о несиособностн двојне моиархнје да изврши мисију које се љен главни државннк са тако лаким срцем примио. ^Истина- велн истн општи ми нистар у једном скорашњем извештају његовом о стању Босне иод АустроУгарском управом, „да аграрно иитање није дефинитивно решено. али нашао се бар један шос1пв т 1Vеп<11 (начин живљења) између бегова и љихове негдашње раје~. М о (1 и 8 у^уеисИ, а колнко ли би га и бегова и сељака волели назвати шо(1ив шомеисН! (начин умнрања). ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР i део „8ЛАДАВИНА НОНЗЕРВАТИВНО-НАПРЕДНА" од св. Јована Ргљсгог дс св. хз;а.ра 'Консталтина (19 октобра 1У80 до 21 маја 1882 г.). (Свршетак) И наш народ, којн је сам себи заслужио ову владу, заслужује сад другу. Изгледа, као да су последњи избори од 15. Маја. један велнки. страшан земаљски и ако хоћете небески знак, за последње дане наших -13иделоваца и , нашнх .,Напредњака и . наших .Аустријанаца - . наше небраће! Куд су пристали сад ? Ни у скупштину, ни из скупштине у народ!! Зло радилн горе дочекали! Познавали су они значај оваквих резултата. Они су с-лутили да ће неуспех 15. маја бити љина решавајућа битка: јер онда је мучно догледати оиозицији последње редове. Распуст скупштине и наређење општих избора јесу прва нужда а за њих и прва несрећа ! За то су ето они чинили онолике спреме! За го су ирестали млоги бити оно што су били , а млоги прокажени постали чак и оно што нису ни сањали да ће бити ! За то су они метулн образ под ноге и јавна штампа (тамо њима V) би већ гора од сваког ђубрета! За то су ето они пустили дизгине свима својима ! нек иде куд које хоће и како хоће! Остављај дужност! Снасавај владу ! Агитирај! Апси! Грди ! Суди ! Гони ! Не остави ништа неучнњено — па куд пукло да пукло !

Ко сме да се иодхвати да оиише све силе, које су стављене у иокрет 15. маја?! Некада је народ вадно евоје иосланике нз аиса силом својих руку, које су старија браћа љихова у анс бацала. Сад народ нади силом свога гласа оиет млоге иосланике из аиса, у који су их стриала ова млађа конзервагивна деца. А за илустрациЈу данашњег жалосног доба докле је већ доспело, кривицом владе, имамо еамо да поменемо да је у крушевачком окр. народ једног капетаиа ухвагно везао и ухапсио. Ето куд је пукло. Како ће се дал>е расиући, још се не да иредвидети. А њима )е пукло међу оба ока. Сва је лобања наиредњачка иреиоловљеиа. И са љиховим ио.штичким мозговима више не стоји добро, по обичиом рецепису за здраве умове, који ће државом да вла^ају! 11рво им је „са срећом - отпочео нову , кариЈеру баш нико еитнију, но главом „председиик збора напреднс странке; Милош Глишић, иознат у нсторнји инаI че као „Дрински војвода и (а заиисат још и у једну казнену вашарску књигу | у Зајечару \) Овај славни историјски муж, овај стуб наиредњачке иартнЈе, овај свемоћни властитељ дахијског моста на Колубарн скруши се још 5. дана пред изборе, 10. маЈа. Њега збацише с кметства у Ва.Ђеву. Да би спасао свом џубету бар лнI сичину - , кад му оде чоја на кајише: он јс иретходно, као од добре воље дао чак и оетавку, а два дана иосле свршеног нзбора кад је другн већ избран био јавио Је да и неће више да га бирају. А „Бидело" му иридржа „чес" изјављујући да је „напредна сгранка у Ваљеву решила да се уздржи од гласања - . 11а ииак је видимо оличену и неуздржану са читава — — два гласа ! Колико посеЈО, толико пожео ! Баксуз почегак! Али се више напредљачка кола нису могла вратити натраг. Газда Је бно сео на њнх и 15. Маја сва олупана, без наплатака, без леса, без покривача — враћају се у велики политички ар : у „Видел »вачку партију а . И као да се дуго више неће извести, да се са њих бесно џилитају „Виделовци и ио земљи Шумадији. И они који су за богато натовареним колима пристајали, вукли или туркали : све ће то да остави, све да се разиђе, све ка миши што оставе пусту и празну лађу. И ето, сад смо на краЈу ! Биће и од сад копрцања. биће опет унапређења, гоњења, пакости, сваке врсте, као „пред главу - . Али, да^ш среће њихове к. о да су избројани. Они ће истина место Фракова извести кога старијег у долами, са седом брадом, да мало поглади али су бош посла! Ново доба настаје ! Доста су чуда иочинили. Али једну заслугу имају на својој странн; народ су опаметили ! Што викаше ЈБегуш турш^ма: „Сиуштава се ја на ваше уже : у мало се ужс не нретржс. У главу ми памет ућерасте ! — Тако се народ од св. Андреје до св. Цара Константина спуштао низ Виделовачко уже у велики амбис. Некако тек да ее откине — но народ изађе на видело сунчево : али иеса испаде и оста у амбису. Сад ваља издирати и дугове плаћати. То нам је ћар. И нама не остаје ништа друго, до да одвратимо лице своје од ових. туђим и непријатељским орденима окићених нропалих величина! Доба њиног испаштања

као и иевииих плаћања, — ту је!! Нека би закон, правда и историја сваком досудила ио заслузн. Ми смо овим учинили своју дужиост. И ја ћу да свршим црви део овога „Паметара и , који док;1е сам год писао, са сваким сам се Факгом, који сам имао овде да прибележим, све више увсравао како Је страшна несрећа, кад се читав Један народ, овако млад иарод, овако млада држава, на злс иутове наведе, и како је велики и страшаи грех иа ономе, који то учини! Данас је 1У. мај ! Данас су 19 мссеци Бидсловачке владавине. Цреко сутра. на св. Цара Константина освиКу они са обе своје каљаве ноге на најаеКој државничкој светињи : на уставу\ готови на сваку борбу. И борбе мора бити, борбе жестоке. И био победилац ко му драго, а ја жслим из дубиие мојега срца, да иравда надјача, да се ираво осили на ниЈЈодњем миру места да учини — јер у овој је земљи всћ доста несрећс било: ја ћу да аакључим ове редове речма једног човека, кога ја високо ноштујем, речма, које је он изговорио као први министар независнс Србнје на еред народне скупштине у 11ишу, 7. Јануара, 1880. год. .КраЈности нису нииада путови слободе Умереност је пут. иоји слободи води. Умереност је штит. иоји слободу чува. Ја нисам никада у моме веку на лазио за добро. да будем друг крајности и бујности. Ишао сам свагда средњим путем и мис/)им да сам слободи ове земље привредио више но они. који су ишли путем крајности. дописи С пута, 2 јуна. Од кога закон од тога и безакоње. Нерасудност наиредњака, н безобзирност и властољубље кајмакамоваца у Србијн, хоће и од нбјскромнијег а у онштенародној невољи најиздашнијег народа у Србији Ножаревачких мораваца, да створи себи оиозицију, какве можда до данас не беше у Србији. Незнају јадници даје најонаснији онај, што ретко и мало говори. Нико неможс порсћи потиуну свесност ових мораваца; а свак ће им нризнати: поштење, доброту и млогу триљивост. Но све има свога краја, самоштојебезобразлук кајмакамовацанеограничен. док не дође Г мачету арема глави^, па онда оно учини своје, ал п и газда с њиме о дирек'. Да се ово нотпунце разуме, ваља поћи од Свилајица к Пожаревцу, па да се човек заднви и запита: куд се претопнше они иитоми, благи и толерантни моравци? и одкуд они тако раздражени и пламтећи, да је сваки готов ухватити за оштрицу ножа ? Ко створи ове људе овакве ?.... Ово стање створиоје Мииутин Гарашанин. унук Милутина СавиИа из Гараша, доцније ш Гроцке, иогинувгиег ириста,гице ВучиКеве рево.гуције 1842 год. сахрањеног код цркве Грочансхе, са нначајним саомеником крвавога натииса осветничког.... Узуриирајућн власт и право народно, нетражи на народну скупштнну иосланике из народа, већ иозива кога он хо/1е. мимо закона земаљских и устава, да са својим

људима кроји капу Србији. да за народ ствара законе , којима сви и свако мора да се иокорава. Иерна копија Фрање ЈосиФа, који неће иаабраног натријарха. већ мацарона, кугу нрекосавских Срба, Гсрмана Анђелића ! Но ово није А 1 стро-Угарска. Ово је Србија, коју ни петвековне патље од Турака немогаху одродити а некмоли да је Гарашани ношвабе тако брзо ! Млади смо дочекаћемо крај! Чујте обрт у нарави Мораваца. 1 Јуна путевах од Свилајнца к Пожарсвцу и око 5 сахати дођох у Жабаре пред десну механу. У тренутку кад моја кола стадоше. два попа са два друга грађанина. ираштаху се. и узбуђени увсраваху се, да они друкчије кити умеду ни ти смеду учинити . а да се иред свесним људима не иреставе као будале, кодјаснога ироииеа изборнот закона , и одоше на два нротивна правца. Ово ми узбуди радозналост, те упитах онде седсће људе, који и сами наставише говор оних попова одобравајући им . и они ми нешто о неким пуномоћствнма посланичким причаше. Но кад мало после дођох у Ореовицу. одакле опет једна од поменута два попа одлазашеал пешке. а оставши онди грађани са јарошћу и стегнутим песницама нродужс говор, о некој ненравди. о изигравању народа и гажењу „наших" нрава, — опоменух се говора у Жабару , па запитах скромно. зашто је овај поп био данас у ЖабаруУ Тада нлануше људи па ко од кога 6 ј>жс и жешће причаше ми о избору посланика У) 1 маја, о слоги народа. о притиску и снлеткарењу нолиције и т. д. док неизађе сам механџија те ми од прилиле иснрича ово: Јуче је 31 маја, био избор носланика у овом срсзу због оставке досадањих. Народ је доигао на збор с таквом вољом, да досад нити је било већег броја , ни боље слоге, ма да је само три дана ранијс објављен избор. Чим је нредседник општнне Жабарске позвао бираче у школу и ови дошли до једнога, најпре је капетан Бабамиљић прочитао нешто са муцањем. дакле неки свој криеж , који је хтео представити као акт својих старијих. којим нрети унапред кривичним законом за сваки неред, а неказа пи коме, ни ко иише. Збор захте да му се тај акт остави или бар каже ко то паређује , но капетан променившн све могућс боје у лицу. брзим кораком оде обзирући се на све стране на смејући се народ. На канији досекао га је његов нандур са нотпуном убојном спремом. Председник цинцарин Донча наредио је 15 својих људи да га у случају каква нереда одбране. ал му није било потребе. а неби му ни могли прићи. Збор је свој посао свршио тако озбиљно и достојанггвено, како никаддосад. На иредлог пона Јове Ракиначког, збор једногласно готово, за чланове одбора изабра попа МиланаКушиљсвачког, попа Живка Провско1', механџију Јову из 0реовице и писара Ђоку из Ракинца. По жељи Цинцарина Донче. који невероваше да огромна већина прима предлог, издвоје се они који нримају. и на месту противника осташе само Жабарци и Поповчани. Бирачки одбор заузе својс место и гласање је ночело у најбољем норетку, тако да осим 5 болесних. сви остали 199 бирача. колико принада на срез, до 11 х / ј часова нре нодне дошли су и изгласали.

МОДЕСТА 2ШБ0Н0ВД ПРИиОВЕТКА X. Балзака Нревод с ♦рапцускога. 'НАСТАВАК) — 0! дете моје, то је зато јер и ја сама оставила сам мог оца и отишла сам за мужем.,. А мој отац био је самохран, само је мене имао оддеце... Је ли то казна коју ми бог зато у животу шаље?... Ја иштем од тебе, да се удаш по очиној вољи. да њему оставиш једно место у твом срцу, да га не жртвујеш твојој срећи, да га оставиш усред породице. Пре но што ћу изгубити вид. ја сам му нисала моју вољу, он ће јс извршити; ја му препоручујем да своје имање не крњи, не што ја не бих имала вере у тебе, али ко се може сасвим ослонити на зета ? Зар сам ја, дете моје, била наметна? Један тренутак решио ми је живот. Лепота, тај тако лажни жиг, мсни је истину казала; али ако би се и код тебе тако што десило као код

мене. закуни ми се, јад^о дете моје, да ако би те, као н матер твоју, снољашност занела, да ћеш оцу оставити бригу да распита за поведсње, за срце и ранији живот онога. кога ћеш ти бити од! ликовала, ако би ти случајно човека каквог одликовала' — Ја се никад нећу удати, но само са саизвољењем мог оца, одговори Модеста. Добивши овај одговор, мат.1 остаде у дубоку ћутању и њено чисто мртво лице иоказиваше да она иремишља на начин слспих људи, у себи оцењујући, каквим ; је гласом њена кћи то рекла. — То је зато, видиш, чедо моје, опет проговори госнођа Мињоновица по дугу ћутању, што ако ја због погрешке Каролинине умирем мало по мало, твој о1 тац не би нреживио твоју погрешку: ја га знам, он би себи нросвирао тане кроз главу, за њега у свету неби више било ни живота ни среће... Ту Модеста оде на неколико ксрака од матере и одмах се врати. — Зашто си отишла од мене ? занита госпођа Мињоновица. — Плакала сам иа твоје речи, мати, одговори Модеста. — Е дакле, авђелче моје, пољуби ме. Ти никога овде не љубишУ... нико ти не обраћа особиту пажњу ? запита је дрI жећи је на крилу, срце на срцу.

— Нико, слатка мати, одговори мала језуитка. — Можеш ли ми се заклети? — 0, зацело!... викну Модеста. Госпођа Мињоиовнца не рече внше ништа, она је још сумњала. — Најпосл^, рече, ако ти не би себи изабрала мужа, учиниће ти то твој отац. — Ја сам то обећала и мојој сестри и теби, мати. Какав бн грех моглаја учинити, кад на моме прсту сваки час читам: Сети се Бетике\... Сирота сестра! У који је нар после ових речи настуиило ћутање између кћери и матере, којој угашене очи ронише сузе што их Модеста не могаше тиме убрисати, кад је пала на колена пред госпођом Мињоновицом и повикнула: Опрости, мати, онросги ! — у тај исти нар пењаше се честити Димеји уз енгувилско брдо убрзаним ходом, што је посве необично било у касирову животу. Три су иисма донела пропаст, једно нисмо вратило је опет срећу. Оно исто јутро један канетан, који се вратио из кигајскога мора, донесе Димеју нрву вест од његовога натрона, јсдинога пријатеља његовога. Госаодину Ани Димеју бившем касиру куће Мии.ои. „Драги мој Димеји, ја ћу набрзо, само ако буде пловидба добра, за лађом доћи,

I по којој ти ово пишем; нисам хтео да оставим мој брод, на који сам се научио. ча сам ти казао: никакав глас, добар глас. Али на нрву реч овога иисма ти ћеш се обрадовати; јер та је реч: ја имам најмање седам милијона! Од тога носим велик део у чивиту , трећину у добрим пагшрима за Лондон и Париз и другу трећину у лепу злату. Твоја новчана ношиљка допустила. ми је да постигнем суму, коју сам^био себи предузео, хтео сам по два милијона за сваку моју кћер и удобност за мепс. Ја сам грговао опијумом на велико за кућс у Кантону, свака богатија десет нута од меие. Ви у Европи не можете замислити каквих богаташа има међу трговцима у Китају. Из мале Азије, где сам набавио ј опијум за јевтине новце, одем у Кантон ! где сам нредао моју робу друштвима, која тим тргују. Последње нутовање моје било је на малајска острва гдс сам добитак од онијума могао да уложим у чивит, нрву робу. И тако имаћу пет до шесг стотина хиљада Франака више јер мој чивит рачунам само по оно, што сам ја за њега дао. Увек сам био здрав, никад нисам ни најмањс боловао. То се зове радити за своју децу! Одмах друге године могао сам да узмем Мињон, красан брик од седам стотина тонела, начињен од текова дрвета, окован и шу-