Српска независност

—- 341 —

По 179 гласова добили су иос^ганици у оставци , а по њима кајмакамеки кандидати ио 15 (чујте) гласова. У потпуној слози цео бирачки одбор, начинио занисник, нрсбројао и оверио спискове , написао и потнисао пуноиоћства и федао их иосланицима у осгвци , јер су имали савршену већину гласова, све ово саопшгио збору, и све се разишло мирно и достојанствено весело. Пред вече истог дана чуле су се прангијс из Жабара. за које други дан причаше. да јс капстан Бабамиљић са ши арем Вакићем, Цинцар-Дончом, газда Миланом, наметнутим застунником Жагубичким на скупштини Симом, (који се, узгред буди речено. од разласка опозиције из Београда. бави непрестано у Жабару, купући ^свиње", ичскајући избор), иучитељем Ливаднчким. веселио се усљед победе кајмакамаоваца над народом. Капетан је објавио, да је добио денешу, којом Милутин Гарашки „проглашава да по закону (коме?) немогу бити посланици они К(»је је народ изабрао огромном већином гласова, но други за њима . а то газда Малан из Жабара и поп Станојло из Поповца ц . Због такве славне нобеде због корисног атентата на Уставна права народна, грмилесу прангије, нет подовака пива попијено; једно буре катранско и сви 0 Фењера оиштинских запаљени, су да се осветзи мрак „Видела" и ^Садашњости" данарод бољс види шта му се снрема. Алнарод одавна познаје тице злослутицејош од 1 јануара 1880 од 1 бројатамног „Видела". 1 Јуна освануле су на дуваровима механа друмских иашквиле којима се јавља и пркоси народу _да се бадава бори против гвоздене воље Милутина Гарашаиина с достојног унука старих „Видинлија и Стамболија-, — а усмено је разнешен од капетана глас , да ^Краљ не арима и старе иосланике. 4а је наредио да дођу на скуиштину они ко]и иосле њих с гласовима лолазе г аа ма и са два гласа" . И овом приликом самовољни министри тенденциозно пуштају гласове, којима као и увек своје ћеФове и задње намере заклањају за неприкосновену личност влаДара ! Данас пак — нричаше Ореовчани капетански пандур одазвао је у Жабаре јучерашње чланоре бирачког одбора _да 40 12 сати аре аолне морају му иредсгати-. Тамо им прочитао овакву депешу: _ Овог часа добио сам од г. министра леиишу овог салржаја: гласови дати на старе аосланике неаримају се, јер они ио аакону немогу бити бирани , него се имају огласити за аосланике они, који са бројем г-гасова за њима долаае. Позовите бирачки одбор, да овим лицима изда ауномоКство. Ако чланови одбора нехтедну аотиисати овакво иуномоКство, уиутите ова лица и без иуномо&ства. тако како Ие 3 јуна бити на скуаштини. а са члановима одбора аостуаипе се ао иараграфу 92 крив. зак.Козељац-. Прочитао нм свој реФерат. којим нуди да издаду иуномоћство газда Милану и ноп Станојлу. Члакови су одрекли из ових разлога: 1.. што је њихова иласт престала од оног часа, кад је избор свршен и скупштина бирачка разишла се: а почем је то све било јуче 31 маја. то је тада и свршено. данас нема ни бирања, ни бирача. ни бирачког одбора. 2., што су они своју дужност као чланови бирачког одбора тачно но зако-

иу вршили јуче 31 маја, и издали пуно* моћства онима, којима су морали по за* кону изборном. 3., што депеша опа не каже по ком закону досадањи посланици не могу бити бирани, а у изборном закону таквога прописа нема, и 4;, што овом дспешом јуче на збору није народ опоменут да пе гласа за „старе", илидаје бар ова дспеша упућеиа била бир. одбору. па би он решио: да ли сме ма за чиЈУ љубав газити јасне пронисе закона, или нс. Капетан им је пребацио. што пису по расиису и указу в дли да се морају други бирати , иа да то и бирачима кажу, и по свршетку да су дужни билн небројати гласове старим иосланицима, но оним другим, па њима и пуномоћства издати. Ту су иу чланови лено казали. да бчрачки од 'ор има више иасивну улогу . по којој само гласове белсжи, ненитајући о својствима биранога, макар и тужбе било, на иошто изда иуномоКство ономе ко има савригену веКину гласова (чл. 37 изб. лак.) сва акта преко полиције и министра сироводи скуиштини: и само ова . а ансолутно нико вишс у Србији нема права да решава о нравилности нзбора и својствима изабранога. А у овом случају ни скупштина, ни министар. ни ма ко, није могао унанред означавати нравилност или неправилност избора и избраника , тим ман.е, што тужбе нема. Са тим су отишли чланови. (СВРШИТ.Е СЕ) - — #14» I П Р Е Д X 0 Г по к0ме би се могла остваритн „српсконародна" 4 банка ^НАСТАВАКу Објашнење како се ио овоме аредлогу може ^Сриска народна банка- у живот г/вести. бр. 1 За уплату деноа треба тридесет милиона динара. Но како Банка и штедионице требају норед панирног јошт звечећег новца да имају у својим касама, то ће требати да се оснује каиитал од 33,300.000 дииара у злату, који ће се иомоћу акција овако разделити и уплатитњ бр. 2. Српска банка у Београду и 21 окр. штедионица по СрбијибројеукулноЗЗ,300.000 динара звечећег новца. Та сума дели се овако : Банка у Београду са 11 милиона штедионица у нишу са 2 милиона штедионица у Смедереву са 1,300.000 а ос галих 19 окр. варошких штедионица са но 1 мил. динара. бр. 3. Банка у Београду састављена је од 11.000 удеоница штедионица Нишка у 2000 Смедеревска од 1300 комада: а све остале окружне штедионице од 1000 удеоница. Вредност је сваке удеонице 1000 динара, свака удеоница дели се на 10 бројева или части од којих сваки је број — част 100 динара вредност. бр. 4. Акције банке и штедионица уплаћиваће се овако; ири унису као I месеца унлатиће се свака акција са 2 /оо кад се ирими привремена признанина да се у-

плати 8 / 00 ; а доцније сваког мссеца но 1 / 00 докле се акције иеуилате са 50 /оо ^ а * сс са 50 / 00 уплатеонда престаје упдата акционарска овим распоредом уплате није сирсчено акционарииа да своју акцију брже па и уједаннут уплате а одређење под бр. 4 да се добит дели ио акцијаиа несмета јер преиа оваквии случајевииа добит се иоже делити и но улогу и но акцијаиа, то је све једно и сљсдује уплата од добити овако: Од суие која у добит долази одбија се 1 %о за резервни фонд ; осталих 9 %о деле се на две ноловине, од којих ће једна половина т. ј. 45 /оо и ^ и на уплатУ акција а друга половина раздели као дивиденда иеђу акционаре (удеоничаре). Ова деоба трајаће дотле докле се акције поднуно не унлате. После коначне уплате акција задржава се саио 10 / 0 о за резервни фоид , а сви 90 / 00 од добити да се деле неђу акционаре. На овај начин прва половина унлате уплатила би се пре 4 године, а друга за ненуних 10 година. По тоие Србска Банка имала би 33 иилиона нанирног и један иилион и 100.000 динара звечсћег новца: Штедионица Нишка им:иа би 6. милиона напирног а 200.000 динара звечећег новца: Сиедеревска штедионица ииала би 4 иилиона нанирног а 100.000 динара звечећег новца остали пак 19 окр. штедионица имале би но 3 милиоиа папирног а но 100.000 динара звечсћег новца. и сваки од ових завода нустили би у свет из своје касе оволике суме које сад наноменусио. Што се тиче користи самих акционара то би било овако : једна би се акција од 1000 дин. унлагила до 450 динара на овај начин нрво при упису 20 при примању иривремене признанице — акције 80 редовно сваког месеца у оставши од 1 године 10 месеци но 10 свега 100 дакле свега за 1 год. 200 динара II. и 111. год. за 24 месеца месечно но 10 свега 240 сума у 3 године 440 динара, на ту суму од 440 динара која ће се за три године месечно улагати на сигурно за време тих уплата може се добити 00 динара, што ће изнети ноловину акције од 1000 динара, затим доцније неће се више улагати према бр. IV овог објашњења. По овоме јасно је да би свака акција банкииа и штедионнчка имала своје имовне вредности 100 динара у злату а 3000 у напиру за исту иак акцију акционари би уплатили непуних 500 д. у звечећем новцу а прииили би нотпуно 500 динара у папирииа. Све ово иогло би се нодпуно извршити у току од 14 година. У број окр. штедионица долази и ваљевска. По овоие распореду принало би ваљеву да унлатн 1 иилион динара, а то је 1000 акција. Ваљево би се за сретно сиатрало кад би иу се устунило и три хиљаде акција јер би оно врло радо и лако толикн па н већи број акција могло расиродати и уплатити. Ми нећеио да разбирамо за начине, да ли се сад и ио другим државаиа овако оснивају банке, али смемо у тврдо рећи да је се и код њих у самом ночетку оснивања банака кубурило можда и више кад су те државе биле у истом економскои стању у коие се данас ии са нашнм налазнмо. Нама је цељ овои установои. а и света нам ду ност нала-

же, да заштитимо зеиљу од понлавс ре саио туђих производа, већ и од саиог туђег каиитала, који се већ нечео увлачити врло штетнии нутем у нашу зеиљу По овоме иацрту новац, који би дали за неиуие четири године прииили би га опет нре 10 година постали би собственици од 103,300.000 динара. Ако ми овим нутеи ненођеио него би хгели да створиио тако огроиан каиитал од једном, па га одиа и пустили у свет наишли би на две врло велике незгоде а то су: а) Што неиаио сад толико готових новаца. (СнршиКс се> ЕЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза бело-паланачког у округу ииротскои пишу наи како у целои тои срезунеиавише „виделоваца" сеиТасе Јеленића телеграФисте и Светозара учитеља. Остали народ сав ирипада народно либералној нартији. којаје истинити представник народнс иисли ослобођења и уједињења сриства. Но да се лстииично види какви су ти „виделовци" у овои срезу. Поштар Јеленић , шурује са Турцииа противу Срба, кињи служитеље, тераих да иу кулучс и ношају болесну децу. У канцеларију је нустио неког практиканта из среза те иу ради званичне послове, а он јури но срезу и Иироту без питања и дозволе. Ииа више од хиљаде људи који ће тужити кад дође вреие, да га закон осудити иоже за то што шурује са Турцииа и ради нротиву Срба. Светозар учитељ поуверењу општине крупачке врло је рђавог владања, учинио је иноге кривице. Тукао је људе са кундаком. 0 овоме ииају акта која су сада бачена у архиву, акта се налазе под ф. III ред. 285 Л2 2681. Њега су више пута сељаци тукли због прљавих дела и неиоралног владања. 0 свеиу овои постоје небројено тужаба код иинистра просвете. Али све те тужбе сахрањене су канда у архиву. Ето такви су нанредњаци у срезу бело-паланачкои, То су ваи и жалосне суруџије „Виделове^. Они ти пошљу по који прегрш ђубрета а оно га после на своје калупе дотера и штаина. Сад се иоже заиислити колико важи за народ све оно што они иротиву појединих поштених људи износе у г Виделу а . Народ се саио гнуша овако крајње покварених људи. Из среза моравског у округу ножаревачком јављају нам. како је велика огорченост у народу што су позвати они у скунштииу који нису изабрати народом за посланике. Народ се диви и чуди томе, ало сила бога не моли. Но и томе није далеко крај. Даље нам јављају о древној иијаници поиа Станојлу Драгуљевићу како је кад

перисан бакром, а намештај му је начињен нарочито за мене. И то нешто вреди. Морнарски живот, посао потребни за моју трговину, рад мој да бих ностао као неки капетан за дугу пловидбу, све то одржа ме у најбољем здрављу. Кад ти о свему овоме говорим, зар ти не говорим онда и о мојим двеиа кћерима и мојој драгој жени! Ја се надам. да кад је чуо да сам нропао, онај нитков који ми је одмаиио Бетину иоју, биће да је њу напустио и заблудела овца да се вратила у обор. Не би ли требало још што њојзи придати у миразу У Моје три женске и ти, мој Димеји. вас четворо увек сте ми били на уму за ове три године. Ти си богат, Димеји. Миио иоје имање износи твој део на нет стотина и шесет хиљада Франака, које ти шаљеи у упутници која ће се саио теби исплатити од куће Монженод, која је о тоие извештена из Новога Јорка. Још који иесец дана, па ћу вас видети све, надам се. здраве. А сада, драги мој Димеји. ако нишем само теби, тојезатошто желии, да се не зна за иоје богатство и што хоћу да теби оставии бригу, да ии анђеле иоје спреииш за иој повратак. Ја сам сит трговиие и хоћу да идем из Хавра. Много ми је стало до избора мојих зетова. Намераваи да купии на ново ииање изаиак Делабасти, даоснујеи

мајорат од сто хиљада франака доходка у најмању руку и да иштем од краља милост, да ми један од мојих зетова ноI следује у имену и наслову. Јср ти знаш, бедни мој Димеји, какву нам је несрећу донео кобни сјај, што га богатство ши1 ри. Ту сам изгубио част једне моје кће' ри. У Џаву сам одвео натраг најнесрећпијег оца, сиромаха холандскога трговца. који има девет милиона и коме су ниткови одмаиили две кћери, иа сио заједно нлакали као два детета. Дакле ја нећу да се дозна за иоје богатство. Зато нећу ни приетајати у Хавру, него у Марсељу. Мој други капетан Провансалац је, некадашњи служитељ моје породице, коме сам ишао на руку, те је нешто стекао. Кастањул ће ииати иоја унутства како ће наново купити Лабастију,а>аћу чивит продати посредовањеи куће Монженод. Моје новце оставићу у француској банци и вратићу се до вас правећи се да неиан више него од прилике за један нилијон у трговачкој роби. Моје кћери држаће људи да ииају по двеста хиљада Франака иираза. Главни ће ни посао бити, да изберен онога зета, који ће бити достојан да наследи моје име, иој грб, ноје титуле и да живи с наиа; али обојицу хоћу да су као ја и ти, онробани, стални, часни и поштени људи у сваком снислу. 0 теби,

старче мој, нисам ннкад ни часка посумњао. Ја сан нислио, да је ноја добра и врла жена с твојои женон и тобон повукла непробојни илот око ноје кћери и да ћу ноћи пољубац нун наде дати чистон челу анђела који ни је остао. Ако сте Бетини Каролини унели сакрити погрешку, она ће ииати новаца. Ми сно војевали и трговали, на ћеио сад да се бациио на пољоделство и ти ћеш ни бити ишнан. Је ли ти но вољи? И тако, стари ној друже. на вољу ти, шта ћеш да радиш са нојон нородицои, хоћеш ли ћутати или ћеш ии казати за иој уснех. Ја се ослањаи на твоју увиђавност, ти ћеш оно казати, што ти се буде свидело. За четири године дана ногле су бити велике иронене у карактерина. Теби остављан да просудишјер се толико бојин од нежности иоје жене снраи њених кћери. Збогом, стари иој Динеји. Реци нојии кћерииа и иојој жени, да никад нисан пропустио љубити их од срца сваки дан, вечерон и јутрон. Друга, опет лична унутница од четрдесет хиљада Франака , одређена је за ноје кћери и иоју жену неђутии, до мога оласка. „Твој патрои и иријатељ, Ћ Карло Мињон. и — Отац ти се враћа, рече госпођа Мињоновица својој кћери.

— Одкуд знаш ти то, иати? запита Модеста. — Дииеји би иогао похитати тако саио да наи ту новост донесе. Удубљена у своје нисли није Модеста ни чула Дииеја ни видела. — Ура! викну потпоручик одиах с врата. Госпођо, иуковник никад није боловао и сад се враћа... враћа се на Мињону, ленои броду његовон, који ће са товарон, који ми помиње, вредити на осам до девет стотина хиљада Франака; али он вам препоручује, да о томе ником шшгга не говорите, јер му је срце већ уцвељено са несреће са нашом милом малои покојницои. — Таио је он начинио неста за је: дан гроб, рече госпођа Мињоновица. — А ту несрећу нриписује он, и туђе ' инати право, оној гранзивости нладих људи за великин ииањеи... Мој сиронах пуковннк нада се да ће изгубљену овчицу затећи неђу нана... Ми ћеио се међу собом радовати. нећемо никоме ништа рећи, иа ни Латурнелу, ако је можно. (Наставиће се)