Српска независност

БРОЈ 88. ЧЕТВРТАК, 10 ЈУНА 1882 ГОД. ГОДИНА II

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ; ПРВИ ПУТ 12 ДИН. НАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКП ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕЗАВ2СН0СТ И". РУКОГИ1СИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

ЗД СРБлЈ/ . ВА ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИЦБ 12 ДМН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДИН. 31 ССТАЛЕ ЗЕИЉЕ НД БАДЕЛНСКСИ ССЛ70Т0К7. НА ГОДИНУ 30 ФРАНАКА. НА НО ГОДИНЕ 15 фр. на ЧЕТВРТ ГОД. 8 фр. 31 17СТР0-7ГАРСК7: НА ГОДИНУ 1б ФОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СВЕ ССТАЛЕ 2РЖ13Е : НА ГОДЕШУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДПНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОН. ЧЕТВРТНОИ, СУВОТОН * НЕДЕЛЈОН УРЕДНИШТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈА У КУКИ Г. ТоМВ ЛНДРЕЈЕВИЋА ОВИЛИЋЕВ ВЕНАЦ.

ВЕОГРАД. 7 јуна Да расправимо за времена наше ситннје раснре са „Врделом 44 и његовим пришипетљама. Ко зпа докле ће нам трајати још рок, јер влада од 19 октобра ннје вечнта. а буде ли она каквом год невпдовном враџбином дуговечнија него што би ио природи требала да буде, онда ће се одмах показати. да није вечит закон о штамии од 12 марта 1881. И један и други случај може нахудпти пашпм искреним разговорима са „Виделом". Укине ли се нли бар променп ли се овај закон о штамии, онда престаје нли бар мења се и незавпсност — судова, бог да јој душу простп ! Ако бн се иак влада од 19 октобра ио каквој беди невндовној иреселила у вечност, онда ће оиет обневндети — »Видело". Свакојако напомена, да рас мрсимо и носитннје рачупе са иромуклим владиним клеиалом. док се није отворио стечај и над њнм и над његовим клепачима. „Чудо невиђено!" У онознцији што је наоустила аминашку, сад већ узету, скушнтппу виделовачку, има неких 50 радикалаца. а једва ако осморица, дакле тек добра шестпна целокупног броја припадају народно-либералној странцп, — иа ипак и Видело и његово полагивало Садашњоет много жешће, бесомучније нанадају на либерале него на радикале, и ако је целом српском свету јасно, да у опозшшјн против напредњака нема више нпкакве разлпке између радикала и лнберала, да је целокупна опозицпја удружена и уједнњена кад ва .Ђа сузбијати Бонтуове муштерије. кад вал»а ударатн на нздајнике срнства. И најумнијем државнику било бн тешко разјаспнти ту загонетку, који није нроучио Физиологију наших напредњака којн им није загледао у срце, који није узео нод микроскоп јектичке бактерије њихове нлуће. Ми ћемо бити тако слободни да нокажемо чптаоцима те бактернје. које, у осталом. н без микроскопа могу видети здраве очи. само ако се не чине слепе ; ноказаћемо их данас у другом чланку оног истог броја „Видела. и у коме је ире штампан проналазак јектичких бактерија дра Коха, а који је пуштен у свет у очи последњих накнадних избора. Ту Видело оплакује горку судбину радикалаца, који су у своје невино доба били сасвим ноштенн људи, могло се с њима разговарати, с њима ,.није никад био немогућан споразум* 4 , а то ће рећи : гласалн су за наше „независне" судије, за

Гарашанннове пензије, за бесиредложни предлог о промени устава, све је ишло као масно и то је, вели, „доказ да су радикали инак били п р о с т о д у ш н и (лена похвала н захвала !), још су руковоћенп били само идејом, поштењем : и г али враг нанесе од некуд пекога Тракинија и — пардон! то је из Милићевићевог Илутарха, није то, него : „догод нису окореле политичкеђидије — „к а љ ави прсти" — „разбојннци" „лажни либерали" и т. д. и т. д. „најскрпвенијим нутем бургијали по опознцији" — „иружише читаву шапу своју „грозни ноступак и — „грозни нанадачи и — „покајанн хајдук — удружи се крпшом са луп е ж н м а и (то је, промене ради. један комнлименат радикалцима) „даде р а з б о ј н п ч ку ф о р м у" — „сада се већ заједно уиисују и радикали и либерали" ! То боли : ал шта ћете кад није друкче, „а шта ћемо, кад се не волемо ! и (т. ј. ми, удружена опозиција. и тамо ви). Па какав је тај „грозни поступак" и какви су тн „грозни нападајн ," каква је та „разбојпичка Форма," са које, слачајше ..Вндело" куне удружену опозицију и чему су свему покретачи и одговорни уредннци" — те „полнтичке ћиднје" ти „лажни либерали" ? Нрва клетва : што је скупштннска опозиција искала да се „за 24 сата поднесе рачун о наду Генералне Уннје." Друга клетва .- што су се новоизабрани посланици трудили „нечувеним агитацијама" да буду изабрани, ма да је распнс накнадних избора незаконит и ма да је скунштина. састављеиа из тих незаконитих нзбора, незаконпта. Трећа клетва : Лнберали су крнвн, „што ни до данас још нпје ратнФИциран трговачки уговор са Аустро Угарском. а овамо пребацују влади „што тај уговор још није потнисан те аустро-угарска оишта тариФа важи н за Србију, као за земљу са којом нема Аустрнја трговачки уговор. због чега се грозно повишује царина на наше сировине." Прва клетва је већ довољно сузбнјана н нобијена до ноге. По „внделовом" плачу чипи се као да је опозиција искала да се положи рачун о штетн државс 24 с а т а п о сле иада Бонтуовог; а оно сваки живи зна, да се тај рачун искао читавих ш е с т н е д е љ а иосле те пронасти и неке д в е н едеље после повратка минис-

тра Финансије из Парпза. То је тек мала разлика. А што је оиозпција нестриљива у контролисању народних милнона. то јој могу замерити само оди, који народно благо нису вични чувати као своје рођено н који у своме благу неће ништа штетовати због нронасти Бонтуове. Колико у ирвој клетви има истине н родољубља, толико у другој иамети. Ма, јадни не били, ннсу се новоизабрани зато далн поново бирати . а с вама седе у скупштини, него да покажу и докажу целоме свету, да народ одобрава њихов по ступак. Р1 то су сјајно ноказали. Па као што је народна вол.а изјавнла да неће да буде саучесница у кривицама ваше гомнле, тако је и ваша гомнла иоказала да не нризнаје народа ни народне воље. Тре1»а се клетва гиче само „Срнске Независности", џ та је клетва најжалоснија — но вас. Ви нре свега изводите из нашег пребациваља влади. што Аустрнја н поред уговора повишава царину. као неко нризнање да је „ииак добар тај уговор." Пије тако. дражајшп. није то доказ да Је тај уговор ипак добар. него је то врло јасан. п ако скоро невероватан а свакојако пеочекнван доказ. да има и нешто горе од вашег уговора. Можда се зато Ауетрија п пожурнла за тнм нечувеним повншавањем царине, да иосле тога и ирема томе вашјадни уговор изгледа као нека благодат! II најружнија девојчица долази лепа поред бабе која у својој младости ннје бпла леиша од ње. А што ви велите, да смо ми лнберали криви што Аустрија оклева са ратиФикацнјом, јер нас „још ни сте зауздали", то је тако гадно изношење на пазар своје блудне срамоте. да му је тешко наћн равног у нсторнји. Зар сте дотле пали, зар сте дотле пачавре ауетријске. да се с одушевљењем иодухватате да будете ловачки иси аустријског наметннка на јелене п лавове срнске опозиције ? ! Дакле ми смо Аустрији „кривн што смо живи" и вп се не стидите то истицати као разлог вашем понашању ? ! А к?ко би вама било, да ми нешто дођемо на владу помоКу какве снле јаче од Аустрије, иа да нам та снла каже : не дам вам ово нли оно, док не „зауздате" Гарашанина, док не „упрегнете у јарам" Пнроћанца и док не „метете самар" Стојану Новаковићу ? ! НАШИМ БИРАЧИМА Драги суграђани ! Вн сте нас 31 Маја поново нзаЛрали н иоклопили нам своје пове* Ч\

рење да вас на скупштини заступамо. Ми потписати дошли смо у Београд и нонудили смо иуномоћија наша и другова који нису дошли, председиику скупшгине. Но заостали носланини у скупштини нреко свога председника нису примплп наша иуномоћија, ннсу нас признали за ваше иосланике , веП су у место нас примили за носланике оне, којн су на последњем избору добили по иеколико гласова и који немају пуномо^ија бирачкпх одбора. До сада Србија није доживела то стање скупштинске борбе да се не иримају у скупштину они којн су савршеном већином гласова добпли пуномоћство од својих бирача да их на скупштпни застунају. По нашем уверењу ово је иротнвно правилном схватању устава, закона изборног и закона о нословном реду у скупштннн, а нрви слободни оншти избори показаће да ли је ово наше уверење иравнлио или ннје. Ми смо били и остајемо тога уверења да је наш рад- уставан н закопнт. да налазн одобрења код народа н да одговара општем разумевању уставности и правплном схватању самога устава. Но посланици који нису никако оставке давали нису нас пустилн у скупштину. нису нас нризналн за посланике, н ми I се због тога враћамо нонова у вашу средину. Ми смо уверенн да се вама, поштовани бирачи. ко.ји сте на два нут узастоице готово једногласно бирали неће допасти овакав рад заосталпх посланнка п владе, а мпслимо да се неће допасти нп целом народу. А хоће ли народ доиста одобрнти рад овако састављене скупштине плн ће одобрнти наш и ваш правац, то ће, надамо се. јасно показати први слободни оиштн изборп за нову скупштину. Имајућн у виду данашње стање наше земл»е и њене спољне ирилнке ми мислимо да ће се влада бар у томе с нама сложити. да је земљи и народу иотребан мир н снокојство, те да неће ванредним мерама и нередовним законима увлачити земљу у још веће заплете и раздраженост. Дваиут поновљенн избор јасно н несумњиво обележава народно схва гање данашњег стања и расположење његово. По нашем уверењу земл.а се може најлакше и најудесније пзвести на иут сталан п поуздап , на пут мнра и напретка, општнм изборнма. а ванредне мере не могу уродити никаквим добрим плодом. Враћајући се у вашу средину ми вам, наши драги сугра^анн. и овом прнликом срдачно захвал.ујемо на поиерењу. којнм сте нас толико пута до сада одликовали и храбрили, и радујемо се што је народ показао толико свестн п иолитичке увнћавности колико ноказују само внсоко образованн и свесни народи. То једнодушпо иоверење које сте нам у иоследње време два иут узастопце поклањалн утврћјуе се у нади: да I Србија има снаге н услова за живот