Српска независност

— 308 —

и за стално н ненрекидно напредо( / вање. у Београду, 6 Јуна 1882 г. гме свзје :и свсјзса дрзгххзва: Никола П. Паши1> Дим Катић Раша МилошевиК Милосав СтепановиК Милан Ђ Ђурић. ТасаЂики* Михаило Сми/ћанић Велизар Кундови1=.. Марко Петровић. Аца Станојевић. Сима Несторови* поп П Радивојеви^

АУСТРИЈА И СРПСТВО (ПОСЛЕ ОКЗИАЦПЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ) (ВАСТАВЖБ) II Та у час у кад ово пишсм млоги и најнезависнијих духова земље волели су одметнути се у хајдуке него покорити се на плаћање трећине Турцима. Најратоборнији округ Херцеговнне — земље која је бпла само огњиште устанка противу Турака — јесте у садањем часу позорница неке врсте паспвне буне протпву Аустрије. Устаннчке чете држе се од прошлог лета у горама средње Херцеговнне. а њихов број п сада још расте. То је стара хајдучка куга из турског доба коју је понова оживила Аустријска злоуправа (>ша1 ас1пиш8*га11онОвп синовп зелених гора. да богме. живе о трошку туђе стоке. Њп нема млого — у колпко знам у једној чети било је свега 102 борца. — али то су људи махом одабрани. и у погдекојим сукобима Аустрпјанци су већ имали прилике да осете њихово јунаштво. Ово хајдучко кретање јесте један од најозбиљнпјих знакова садање ситуације: јер, с једне стране веома је тешко. да неречем и немогуће. за редовне трупе да пм у њиховим горским градовпма доеаде: а с друге стране опет њихове су чете и сувише малене и раш • тркане да се икаквом озбнљном успеху противу снла једне царевине надатп могу. Па опет кад ја ту скоро имадох прплпке да прпметпм једном од хајдука нецелиеходност таке борбе. он ми одма одговори: _Ама то је вечитн нротест противу Аустријске управе. Нае је до душе мало. али ми и нећемо да нас је млого. Кад згодан час дође бпће нас хиљаде онамо где смо данас десотпне. На правп позив устаће сва Херцеговпна лпстом-. Па да је како пзвор незадовољетва ограннчен на чисто аграрно питање — нл по јада: него су ту п други узроцп н да леко дубљи и трајнији. Нова уирава ће морати пре или после покушати да рашчиети са аграрним нитањем. али на жалост ннкаква нзгледа нема да ће она икада озбиљно променнтн положај који је заузела према сраском живљу (-беНиап е^ешепЈ-) или масп народа Босне п Херцеговине. Овај живаљ је она „глава словенске змпје- коју је, као што лтарски првак изусти. војска и бирокрација двојне моиархије ушла да згази. Са нежношћу н милошћу Аустро-Угара дотични Срби стекли су већ н неког претходног познанства. Они су сачињавали огромну већпну босанскпх бегунаца, па пм се може зар и опроститп ако помиеле да гостопрнмство у коме их више од поло-

вине наће по шест стоиа аустро-угарске земље, да јс то гостопримство имало н за задатак да мало прореди њихов камењарскп сој. Међутнм, пије доиста никакав слспп нагон што улива новим босанскпм управљачима неповерење према овом жнвљу. У свима овим земљама западне Илирпје Срби — т. ј. Словенн што нринадају православној цркви или топе своју веру у српском патриотизму јесу једипи истински народни жнваљ (Л1|е оп1у 4га1у паИопа1 е1ешеп* и ) — живал> који, ван сваке сумње. држи у својим рукама будућност овнх земаља! Хиљадама народнпх песама још једнако одржавају успомене велике југословенске царевине СтеФан-Душанове — маревине која не само што се простирала и над Маћедонијом и Арбаннјом. него је обухватала и велике одломке јужннх провинцнја модерне Аустрије. — То су те _Велпко-Српске тежње („абрЈгаНопв-1 које су ћенерале бечке камариле а званична оруђа г. Тисе ушла у Босну да за навек удаве. То је била једна тачка на којој су се све проиогандисте нове реакције потпуно слагале. >Срби- изразио се аустро-угарскп гувернер Босне. п јесу наши смртнн непр!1јатељи-. И јесу ! Ништа на свету неће склонитн Србе на аустро-угареко иго. Та је ствар већ пробана у Банату н Срему. — у земљама које су Срби населили по нарочитом позиву хапсбуршког цара Леополда кад су на Турке дигнути у 1(589. Њима су тада на најсвечанпјп начин ујамченн њихови народнп законн. њихови народни сабори. нраво да бпрају своје војводе, н аутономија народне им цркве. Од тога дана, уговора се држаза само једна страна. Србн су вазда крв лнли а Хапсбурзп вазда веру газплн. Почели су са затвором једног српског војводе чијем су мачу дужнн бнли за безбедност сопетвенпх им покрајнна, па су онда укинулп његово звање, а затим на сваки могући начин вређалн н верозаконске н грађанске слободе Срба док. најзад. ннсу н њи и њихове у комаде поцепали повеље предалп на мнлост и немилост Маџара диндушмана српског рода. Оне. пак: којпма је позната ова дуга историја аустијског вероломства и угњетавања која. као што рекох, поче са затвором српско1 војводе Бранковића. а у нашпм данима повтори се ево са затвором роI дољуба Мнлетнћа — таке неће нн најмање зачудпти Факт : да је осећај гнушања према аустријској уирави а безусловног неповерења према обећањима Хапсбурговаца постао код свију Срба саставнп део народног им пнстинлта за самоодржање. II ево баш овај снлни осећај целог српског народа Босне и Херцеговине — страсно и неодољиво противаустријски — агенти двоЈне монархије предузели еу да угуше. За аустријске званичннке пак. васпитане у Лаодпцпјевој школи ове велпке полпцајске државе снага српског народног духа са којим се они боре мора. да је нешто савршено непојмљиво. Јер је код Срба сво биће народа усредсређено у тежњама за уједињењем народним. Дух народностн је код њих нешто више од полптичког убеђења : то је код њи вера да неречем п фанатизам. У чнтавим покрајинама тај је дух дотле чак потиснуо и саму веру (религију) да јој је управо оставио лруго место — прнзнао за скромну другу саме

народноетн. Он је преживео четири вска турске тираннје, па ннје изгледа да ће подлећи ни систематиеаиом нритворству Аустро-Угарске. Он се оснива на ономе што је вазда за све благородне умове сачнњавало сам темељ људске слободе — араво народа да изабере соиствене му управљаие п сам управљо соаственом судбином. — Као игго сам писао у очи дана окупацнје — кад је противсрпска политика узаконнла своју владу; као што сам новторио пошто је окупација нзвршена а прави смерови нове уираве изашли на видело : тако и сада. после годину и по овог скроз и скроз туђинског правца. ја се усуђујем да понова изустим: да је вештачка влада монархнје, која ево неможе нн једним нменом да се назове, немоћна према народу коме је извор снаге у срцпма чланова тежећпм за уједињењем. (Наставиће се)

Поштење НапредаачгоНедавно је „Садашњост", оргав Пвроћанчеве владе. донела лажну вест о г. Мнлосаву Протићу бившем срнском носланнку у Петрограду, да је неку извесну суму државннх новаца деионовао на своје нме у руску државну банку у намери да тај новац прн каквој забуни „здипи~. н да се за то тек у доцннје време нрнлнком неке нстраге дознало, на шта внше да г. Протић нн тада није хтео датн свога нотписа да влада српска тај новац поднгне. Као што је нознато, ова злонамерна н тенденцнозна измиш.Ђотина остала је до данас без псправке. Као што смо ималн прнлику да се уверимо. ствар је у овоме : Пре све, тај новац кога је г. Протић на име срнске државе депоновао. влада ПироЂанчева дигла је веЂ поодавна. н то је најјаснији доказ. да се орган орнске владе служио најгадпнјим н најнодлнјнм подметањем против г. Протнћа. Г. Протић услед тога обратно се под 9 маја о. г. ппсмом министру Финансије г. Чедн Мијатовпћу н захтевао је, да се та злонамерна лаж у „Садашњостп" опровргне. У своме пнсму г. Протић је наиоменуо. да је још прошле године з в а н н ч п о уиптао мннт тра финансије, шта ће да ради са извесном сумом новца, т. ј хоће ли је послати у Београд, или ће је на време депоновати у руску државну банку. На то пнтање одговорио је мнннстар Финанспје Протнћу званично. да се новац депонује у банку но тако. да се у свако време било у целости бпло у мањим сумама може подпћн. н с тога да се

ма и на најмањи интерес пристане. Дал>е је мннистар наредио. да г. Протић нзузме нризнаницу на тај новац и да му ту признанину са нзвештајем и огталнм документима пошље. Ово је г. Протић иотпуно извршио. Оп је новце депоновао и нрнмио књижицу да може исти новац у свако доба на с в о ј н о тн и с нодпћи, јер су така нравпла за новце на конто курент (текушп1н счеп»). Уједно је добио и признаницу. даје тај новац иолож н о з а р а ч у н ср н с к о г н р авитељства. и сва та документа послао је пре годину дана министру Финансија. На то ииемо одговорпо је мннистар Фнпансије још истог дана овнм својеручним писмом : „9 маја 1><82 Поилтовани Госиодине ! Искрено сажаљевам ону белешку коју је п Садашњост- о вама донела. Камо бн срећа за опште ннтересе народне бпла, да се наша журналистика у опште ослободн партизанске тееногрудости, па да према свима и свакоме правнчнпја буде ! Учнннћу корак да се белешка она иснравп! Ако не успем јавићу вам. ВАШ ПОШТОВАЛАЦ Чед. МијаТОВИ^ с. р. На две три недеље носле тога добно је г. Протић ово писмо : Г М ПротиЂу крал. срп. посланикуу П. „У Београду 1 јуна 1882 Госаолине Посланиче, Г. министар мп је заповедио да вам доставнм прнложену 7. копију нсправке, коју је послао уредништву „Садашњости- да је печата. Како уредништво _Садашњостц- није до сада објавило исправку и како г. миннстар не знадалићеје и објављивати . то вам је . преко мене, шиље . да је употребите како за добро будете нашли. ваш поштовалац Вукаш. Ј. Петровиб Приложена коаија гласи: Мпнпстарство Финанспја Бр. — 15 маја 18^2 у Београду. Г. уреднику „Садашњоетц - . Господине. Ви сте донели у једном од прошлих бројева ^Садашњости- да је г. Милосав Протић б. посланнк наш у Петрограду предао _Гоеударетвеној банцц- нзвесну суму државннх новаца на своје нме у цели да их после као п своје дгапе. У гнтересу правпчноети н правог сватања ствари молнм вас. обзнаннте : да је г. Протић горњи новацдонста предао на своје име, али је то учинпо са зна-

л ис $ & к

МОДЕСТА МИЊОНОВА ПРНПОВЕТКА X. Балзака Нревод с францускога. (НАСТАВАК) — Госпођнце, прншапну затнм Модести. пншнте господнну вашем оцу пнсмо о губнтку, који је породнца имала. и о последпцама страшнпм. ш.о их је тај случај пмао. како ће се он спрематн на грознн поглед: ја ћу му већ то нисмо предатд ире но што буде дошао у Хавр. јер он мора да нде иреко Париза: шшште му опшпрно. имаћете кад; ја ћу ппсмо однетн у понедељник. тога дана ићи ћу зацело у Иариз... Модеста се поплашн. да се Каналис и Димеји неће како састатп. па хтеде отнћи у своју собу да нише и да разгоди састанак. — Госпођпце, узе Димеји наново реч сасвим понизно и стаде на иут Модести; кажнте ми, да ће ваш отац затећи своју кћер без каква друга чуства у срцу, него ли онога, што га је ири његовом по-

ласку пмала за њега и за госпођу вашу матер. — Ја сам се себп заклела, сестри мојој и матери да ћу бити утеха, ерећа н слава мога оца. па — тако ће — п бити! одговори Модестаибацина Димеја горд поглед и пун презрења. Не мутите ми увредљивим сумњама радост коју осећам знајући да ће нам скорпм отац доћп. Девојци једној не може се статп на пут да јој срце куца, ваљда нећете хтетн да будем мумнја? Личност моја припада породнци, а срце моје моје је. Л>убим ли кога. зато ће знати мој отац и мати. Јесте ли задовољнн, господине? — Хвала вам, госпођице, одговори Димеји. вп сте мп повратнли живот: алн сте ми тек могли казати Димеји , све ако сте ми и дали ћушку ! — Закуни мп се, рече мати, да се ти ниси нн с каквим младићем ни разговарала. ни гледала. — На то се могу заклети, мати. рече Модеста смешећи се и гледајући као девојка, која чини какав неегашлук. у Дпмеја, који је смешећи се посматраше. — Она бн онда морала бити врло претворна! викну Димеји, кад Модеста оде у кућу. — Моја кћи Модеста може пмати погрешака, на то ће мати, али она ннје кадра лагати.

— Па лепо, буднмо дакле мпрни. рече потпоручник, п мислимо да је несрећа свршила своје рачуне с нама. — Дај боже! рече госпођа Мињоновпца. Вп, Димејп. видећете га: ја ћу га само моћп чутп. Колико је туге у мојој срећи! Ако се Модеста и радовала повратку свог оца. она је у тај пар ипак бпла тужна као оно Перета, кад је видела своја полупана јаја. Она се надала већем богатетву, него што га је наговестио Дпмејп. Поставшп частољубна за љубав своме песннку. она жељаше барем половину од шест мнлпјона. што их је споменула била у другом ппсму свом. Обузета својом двојаком радошћу и озловољеиа малом жалошћу. што је остала саразмерно еиромашна. она седе за клавир. тај повереник толиких девојака које њему казују свој гњев и своје жеље, изражавајућп их нуансама своје свирке. Дпмеји разговараше се са евојом женом шећући испод прозора, па јој иовераваше тајну његовога богатетва н питаше је за њене жеље п пожуде п за њене намере. Госпођа Димејева као и муж јој нпеу ималп другог рода осим породице*Мвњонове. Њих двоје доконаше да ће да живе у Прованси, ако гроФ Лабасти оде у Провансу, а своје имање да

оставе оном детету Модестнном које буде то потребовало. — Слушајте Модесту! рече пм госпођа Мињоновица: заљубљена дезојка може састављати такве мелодије, а да овамо не зва музнку... Куће могу горити. благо пропадати, оцеви се враћатп с пута. царевпне рушити ее, колера пуетошити градове љубав девојачка греде својим путем као оно прнрода, као она страшна киселнна коју је кемнја пронашла и која би могла пробушити земљин шар. ако је не би нншта у среднни уннпггило. Ево романце. којом је њено стање задахнуло Модесту да је саставн на стихове. које ваља навести. ако н јесу печатанп у десетој свеецн издања, о коме је говорио Дорија: јер да бн њима прилагоднла музику, којој љубак израз прпдаваше ону драж што јој се дивпмо код великих певача. млада художнпца учпнила је неке измене, којима би ее могли дивити поштовачп поправака каткад врло добрих овога песника. Песма младе девојке. Устај, срце! Чујеш песму птица, Што днжу крила већ у зорин сјај, Не спавај впше, већ н љубпчица Мирисав Богу шаље узднсај.