Српска независност

БРОЈ 89.

СУБОТА, 12 ЈУНА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

пЕЕЕ ЗЛ сгвВЈТ: ■А годину 24 днн., на но годинв 12 дин., на чктврт год. 6 дин. 31 ЗСТАЛЕ ЗЕИЉЕ Е1 Б1ЛК1НСКСИ ПОД70Т0К7НА годинг 30 •ранака, на по године 15 »р. на четврт год. 8 «р. 31 17СТР0-7Г1РСК7: ■А годину 15 *0Р. У ванк., на по год. 8 ♦. на ЧЕГВРТ год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ1ВЕ : НА годнну 36 фран., на по године 18 *р., на четврт год. 10 *р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОМ, ЧЕТ0РТИО1, СУБ0Т11 и НЕДЕШ УРЕДНИШТВО ЈК Н АДМИНИСТРАЦИЈА У КУКН Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВИТ.А ОВИЛИТчЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСДЕ СВАКН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ЦАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шалу се уредмиштву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ НЕ3182СН0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП-1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ВЕОГРАД. 12 јуна На тенане, у велики развлак, одговара „Видело" на нагае питање „ко сте ви?" Читаву недељу дана мора да се одмара иисац одговора, читаву недељу дана мора да купи нову снагу, да купи статнстичке податке за одговор. Читаву недељу дана, од среде до среде, у размаку од седам дана. Зашто толико, питамо се ми. Та ваљда ни виделовачки капацитети нису тако Лигае сарасИаЉ, нису тако тупоглави, да им треба читавих седам дана за састав онако виспреног и тачног одговора, као што је онај у другом чину виделовачке трагедије под насловом: „и ви још питате ко смо ми?" Од среде 9. јуна! Па ако су баш тако „тупога капацитета" онда су могли још који дан причекати, па би ваљда што паметније саставили. Него за што баш с е д а м дана ? Ко зна докле би то источио питање остало не решено, да се нисмо сетили да избројимо „Виделове" одговоре. Кад тамо, а оно таман с ед а м одговора на наше питање. Сад је све јасно: на сваки одговор по један дан. или, што је још важније, на свакога министра, или бар на сваку министарску столицу — јер тако би и саме столице могле одговорити, за то не требају министри, — по један одговор. Тим нам цео поступак излази живо пред очи. Чисто гледамо витешког уредничића „Виделовог" како трчка данас једној, сутра другој столпци нинистарској, па како је то пало баш у оно доба, кад ни министри па ни уреднпчић нису знали где им је глава, а ни столице где су им министри, уредничић је запитао сваку столицу са дужннм страхопоштовањем : „Немојте ми замерити, господине министре, ал ја се усуђујем запитативас: Костеви?" Столица, ка' столица, можда би и прећутала ал дугим временом, честпм додиром и многим трвењем ушло је и у њу нешто од самопоуздања, достојанства и од „основног начела" њенога министра. те и она сасвим поуздано одговара: „Ми смо они, што смо" и т. д. Уредничић тачно савесно забележп добивен одговор и тако сваки дан, док нпје намирио седам те саставио суштину чланка од прошле среде, целокуини одговор на наше питање : „Ко сте ви?" Да чујемо, шта нам столице одговарају. Прва столица : „Ми смо они, што смо свој рад још унанред објавили." То је по свој прилици столица преседница мивистарског савета и

то се тиче програма „Виделовог." Ал столица не пита, да ли се виделовачка влада држала „Виделовог" програма; она не зна, да су тп људи друто обрицали а друго радили п раде ; она незна да је тај програм био мамак и варак за онда још безазлену радикалну опозицију она; не зна да је сам нисац тога програма одмах одустао од оте дружине чим је видео да она не мисли држати задате речи, чим је осетио да су то саме варалице, себичњаци, сујетници, и пакосници, па беме и по гдекоји издајник, или бар које хотимице које нехотице — агент једне туће силе која Србији ради о глави. Друга столица : „Ми смо онп што смо скинули окове с' јавне речи и т. д." То је јамачно столица унутрашњих послова, а што се хвалп да је њен министар „скпнуо окове сјавне речи", то се тиче „закона о штампи од 12 марта 1881." Ал' она, јадна, не зна, да је та иста рука што је „скинула окове с речи" пометала међутим окове на људе, и да јој ни то није доста, него се спрема да и р е ч опет баци у окове. Трећа етолица: „Ми смо они, што смо сваку нашу јавну работу изнели на доглед целом свету и т. д." То као да је столица правде, јер | њен министар толико љубијавност, | да није зазирао „изнети на доглед | целом свету ни ону своју „јавну работу", којом је Аустрији признао право својине на Босну и Херцеговину. Четврта столица: „Ми смо они | што смо нар. скупштину — довели | у српску престоницу ■— док сте ви — као мачка и т. д. Чпм је споменула м а ч к у, одмах се издала да је она столица „малога Чеде:" јер он увек има нешто да крије. Он је крио, кадје бранио Вонтуа пред скупштином, учест „Лендер-банке" у томе послу и у опште „аустријски уплив" на Бонтуа; он је крио жалосно стање Бонтуово до последњег часа; он је, на послетку, крио рачуне о срн ској штети са пропасти Бонтуове и п р е к о последњег часа. Зато његова столица и спомиње мачку ј која, по познатој пословици. навек | пма нешто да крије. Тако п Чедина столица; она или незна или крије, да је пређашња влада скупштпну зато уклањала од границе, да би је заштитила од уплива стра-

них, пограничних смутљиваца и

њушкала, а да Је виделовачка влада зато баш „довела" скупштнну | у пограничну престоницу, што су

ти смутљивци и та њушкала били њени тајни савезвици и номоћници. Пета столица: „Мп смо онп: што не водимо рачуна од тренутне популарности кад се имају да изврше народни послови који и ако су тешки они су ипак једипствени" — и т. д. То као да ће бити најстоластија столица, столица с т о л а Новаковића. Јер он.је онај „неустрагаими" што „не води рачуна" ни о чему, а најмање о популарности ; он је онај што гони учитеље, митрополиј те и руски језик, што заштићава | „Рабагасе," — све зато што „не води рачуна о популарности", не води рачуна о народу, јер он је господског порекла као и онај што је стесао његову столицу; он је онај што „не води рачуна" ни о чему до само о сВом инату, о својој осетљивости, о својој пакости. То му је просвета, то му је црква, то му је све и у томе је I столица каже целу истину — „ј ед п н с т в е н". Шеста столица: „Ми смо они, ; којп ни за један тренутак не водпј мо рачуна о себи кад нас позива отаџбина да је извучемо из неприлпка" — и т. д. Тако би говорила столнца „иностраних дела." То се види по динломатском стилу, п у њу је ушао онај Талејранов изрек; „мп зато имамо језик да скријемо своје мисли." Да није дипломатска столица, она ! би казала оно што мисли у себи, те би тај одговор од прилике ова| ко гласио : ,,Ми смо они који ни за један тренутак не водимо рачуна о себи и о својој умној и моралној снази кад нас позива владај лац да се примимо владе, ма тим увукли отаџбпну у неприлике у које вп никако нисте дали да се увуче и пре сте напустили ове сто лице другнма него што бн ви отворили врата таким неприликама." Седма столица: „Ми смо најзад они, који стојимо овде на местима — — док — —" То ће бити празна столица грађевпна, на којој мора да су овпх дана седалн свп министри дошавши у походе заменику мпнисгра грапевина. те из ње говорп неодол,пва жеља свих чланова напредњачког кабинета — осим, наравно, војног минпстра, да они „стоје", управо седе на својим местима „готово вазда да дају рачуна", ал никад их не дајућц н да ће вазда седети на тим столицама, док — — е, па вал.да, док их не отера тољага !

I П Р Е Д Л 0 Г по комв би се могла остварити „српсковародна" банка (НАСТ АВ А КУ б) Што би много горе и опасније било пустити од једном у свет тако огроман капитал, јср нисмо вегати да рукујемо тако големим капиталом нити пак вични да га одма користно по земљу употребимо. Над би се ми од једном нашли пред тако огромним капиталом, ми би врло лако могли проћи онако као и пропала Г 1 срб. Београдска банка". Ми као народ неиндустријалан, као народ у кога је трговина у повоју као народ који живи искључно од земљеделске производње, — мг.рамо у предузећима нашим ићи ногу пред ногу; почети прво са малим капиталом, па га постепено увећавати према потреби, нрема практици јер је правило да где капитал и уметност поједнако расту, ту је обстанак теме.љит и сигуран. Као најјаснији доказ поступности у свакој великој радњи новчаној као и овој коју ми предлажемо, навешћемо за пример рад ваљевске штедионице те да се види како је поступно уложена сума новаца расла с прахтичном употребом. Тако је у ваљевску штедионицу

О !М о о

I I I

о еч о о о о зо о

Л Л »1 Л

' I'

л 2 >> 2 & В >• о

X 00 X X 00 .

ао х х х

Кад се од 107.978 дин. и 40 пар. одбије нздага сума добити у 3088 дин. и 40 пара. онда остаје чисто уложено 104.890 дин. Ова је уплата извршена у току времепа од 1 Августа 1881 год. до конца 1874 год. На ту уплаћену суму 104.890 динара од почетка билојс до конца 1881 год. само добитка 207.140 дин. и 60 пр. у коју добит рачуна се и добит на туђем повцу који је дат на штсдњу. Истина што се расхода тиче ми акционари имали смо увек на уму да штедња кућу тече; с друге пак стране и морали смо штедити, јер у почетку је ррло мали капитал, био тек доцније кад се канитал увећао, увећао се н разход. За време ових 11 година живота ваљевске штедионице потреба је изискивала те су се нравила њена два пута попуњавала. У нрвим правилама обраћсна је највећа пажња на то, како да се ма колико новаца скупи, па по томе и сама уплата била је тако удешена као што ми сада прсдлажемо у броју IV. Чим се указала потреба да се са.ма радња штедионице што боље уреди то је одма и учињено. Но плану н предрачупу који је у то имс ноднет штедноницн њен капнтал увећаће се на 10 милиона динара са унлатом у две периоде. Прва бп периода трајала до 1894 год. а друга уплатила би се до 1932 год. оба без акционарске уплате, већ само од добити.