Српска независност

6Р0Ј 93.

СУБОТА. 19 ЈУНД 1882 ГОД

ГОДИНА II

21 ИА ГОДННУ 24 ДИН., ВА ПО ГОДИВЕ 12 ДНН., НА ЧЕТВРТ год. 6 днв. 31 ОСТШ ЗЕИЉЕ 21 с1ЛК1НСКЗ!и ПОЛТОТОЖУВА ГОДННУ 30 •РАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 «р. Н;1 ЧЕТВРТ год. 8 *р. 31 17СТР0-7Г1РСК7: НА ГОДИНГ 1б #0Р. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 Ф. ВА ЧЕТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТИ2 1РЖ13Е НА ГОДННУ 36 •РАН., ВА ПО ГОДИНЕ 18 *Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШМ, ЧЕ1ВРТНОI, СУБОТОН « КЕДЕЈШ

дт л хл;е:^10^л: 1

УРЕДНИШТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАДИЈА У КУЕИ Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВИК.А ОВНЈИЋ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПГГ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДНН. ОД РЕДА. Руиописи шал>у св уредииштву, а првтплата адтииистрацији „СРСС32 2Е51В2СН2С? 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАТ.АЈУ СЕ. НКПЛАЋЕНА ПИСНА НЕ ПРИНАЈУ СЕ.

Концем овога месеца на» врш} г је се и друга четврт, а млоги наши претплатни« ци нису нам измирили нредилату ни за прву че» тврт. Ва то молимо све, који нам шта плаћати имају било на име предплате било за огласе да нас из* мире ненремјено до 26 ов. мес., како би знали у коли* ко ћемо екземилара штам» пати лист од почетка иду* ћег тромесечија. Новац је најбоље поло» жити нашим скупљачима, у местима где ових имаде а иначе иослати поштан« ском унутницом. администрација ^Српсне Независности" ВЕОГРАД. 17 јуна У јучерашљем броју „Вндела" читасмо овај цитат из Влутшлпја : „У сваком случају има посланнк и право, па и дужност, да учествује при већању и гласању скупштинском. Неће ли пак носланик да вр ши ту дужпост, то он подлежи дисциплини скупштинској, те га вал.а у оваквом случају из скунштине искључити". Овим цитатом „Видело" је смерало да постигне двоје : прво да докаже, да се неиослушни пос ланици могу дисцнплинарно из скупштине изкључити : и друго да тиме правда најновије допуне чланова .• В н 13 закона о пословном реду у народној скупштини, по коме хихаду динара плаћа онај посланик српскп, који би, ма којим начином, сам по својој во.ђи изпшо из скупштине. Употребљујући овај цитат из Блутшлија, „Вндело" је, нре свега, урадило против сваког реда и ира внла у цнтирању т у ђ п х речи, јер кад се је „Видело" хтело послужити т у ђ н м аукторитетом за одбрану противзаконог и неуставног рада његових госа у затварању скупштииских врата народннм носланицима; опда је оно дужно било да именује страну књиге Блунтшлијеве, из које је онај цитат узело. Тиме би „Видело" дало могућпости и другима, да виде и увере се о природној вези оног Блуптшлијевог цптата са осталом његовом расправом о овом пптању. Позпато је, да

често поЈедини изрази. изчупани из своје нрпродве везе, дају сасвим другп смпсао . него што им је хтео дати њпхов ауктор. Па с тога је „Видело". цптирајући Блунтшлија, дужно било дати доказа, да није учинило такво насиље његовим изразима. Ово је „Видело" дужно било учинити утолико пре, што је Блунтшли странац. који би се, п да је жив, бавпо са важни јим нословима, него што је чптање новина стојећих онако ннско, као | „Видело", па иотоме небп ни знао колико изопачава „Видело" његове мислп. А нарочито је то бпла дужност „Виделова", што је Блутгали мртав, па од људн, који хоће : да се ползују његовим мислима, има права очекивати да н е п з о п ачавају оно, што он. као мртав 1 не може да бранп. Ми смо већ \ имали прплике иоказати како је „Видело" способно да изопачава изразе покојиика, чупајући пх из своје при родне везе. Оно је то учинило са говором пок. Мите Јовановпћа бпвшег нредседника скупштине. Мп ■ смо то изопачавање „Видела" и доказали у пашем чланку од 3 Априла ове године у „Српској Нсзависности". Па кад је „Видело" имало толико дрскости да то чини са говором једиог нашег покојника и то говором, који се иалазп у званпч н и м п р о т о к о л и м а и с т е н ографским белешкама скупштинским, — онда какву нам гарантију даје „савесно" „Видело", да оио није и ирема једном страном покојнику, Влунтшлију, учииило о н о п с т о, што и према нашем покојнику, Мити Јовановићу. Но најпосле и дадопустимо да је веран онај „Виделов" цитат Блунтшлпјевих речп, хајде да видимо, да ли се он може применнти нанаше прилике, које су у нашој народној скупштини настале поводом п о д несеве оставке педесет и неко■ лико народних иослапика. Онај блунтшлијев цитат говори да скупштииа може дисциплинарно нзкључити оног посланика који не<=.е да врши своју посланичку дужпост. | .Таспо је, да се овај цитат Блунт! шлијев тиче само онога, који хоће да остане посланик. а неће да врши посланичку дужност. У таквом случају сасвим је природно да сс, : путем дисциплипарнпм. искључи из скупштине. да се његово место огласи за упражп.епо, иа пареди нов избор. Алн пикако се онај Блунтшлијев цитат н е односи на оиога, који непе да остане посланик, подиесе СВОЈу оставку. У овом случају нема места дисцнплипарпој

казни, већ се просто у в а ж а в а подпесена оставка. Познато је, да се у нашој скупштини није деспо први, већ овај други догађај. Она педесеторица вародних посланика нашла су, да им њихова савест и патриотска дужност налаже да, прн озбнљним тешкнм приликама. које су „Виделовци" Србији иерасудно створилп, понова изиђу иред своје бираче, па зато су даАи ОСТавке. По томе се, баш и по речима самог Блунтшлија, ова педесеторица неби могли из скупштине искључити. већ им се само оставке уважити. Но баш кад би се нримило, да по реченом цитату Влувтшлијевом ваља из скупштине и зк љ у ч и т и и оне посланпке, који су далп оставке, онет нп онај Блувтгалијев цитат не значи : да нарОД нема права понова изабрати те искључене посланике , као што „Видело" хоће да иавије правдајући то, што су наши „Виделовци" тако „протумачили" члан 6-ти на' шег закона о пословном реду у народној скупштини. То Врунтшли није казао, п са тога је невернички, кад се и то хоће да псиреде из његових речи. У осталом и да је | Брунтшли то изреком казао, не би то могло вредити ни у теорпјији нн у практицп. У теорији не зато ј што Блунштли није ј е д и н и аукторитет у државном праву. А у практици, за Србију, не са тога. што су права српскпх грађана опредељена нашим ; уставом и изборпим закоI н о м, на не зависе ни од аукторитета ма како великог страног теоретпчара. Да ли важи избор каквог човека, који је народом изабран за посланика, го зависи, с а м о и | ј е д и н о од устава и изборног за кона, којн проиисују, у свакој држави, својства посланпка. Мимо тих узрока нико, иа нп скупштипа, нема права огласити за невредећи избор каквог посланика, па ма да је он решењем скупштинскнм искључен због нерадње илп поднесене оставке, као што је било са нагаим посланицима. Јер кад се, мимо оних законских и уставвих узрока, унигатава избор иосланика, то зна чи, да се пзабрани оглагаује за неДОСТОЈНОГ да буде послапик. А ово у уставној држави нико нема права учипити према граћанииу, к о ј и пма закопске услове за посланика. За потврду овог нагаег павода, ми ћемо цитирати једпог Француског ауктора. Ево како он о томе вели : Г.огвцие 1е (1ери1е п' еа1 (1апв аиспп (1ез саз рг4\ие раг 1а 1о1 е1 ()ие 1а уо1оп (е (1ев е1ес(еигк С8< сеНагае. Г е !ес1шп (1ок

е(ге уа1Ј(Јее. Ба сћатћге, (ци агго^егаН 1е (1го11 с!' ехс1иге ип (1ери1е, аоиз рге1ех1е (јп И е.ч( 1 п (11^пе, сотше1гаЈГ ип аћин (1е 1а 1ои1е — ри1 »8апсе е1 ип етрјегстеп! виг 1ев е1ес(еиг8" (кад код каквог иослапиг;а ве постоји ни један од случајева законом предвићених и кад је воља бирача извесва, избор трсба одоорити. Скупштина. која би присвајала себи право да искључи каквог посланика, гато ие би био достојан , учинпла би злоупотребу свемогућства, и врећање самих бирача." То говори Батби (види од њега „Х )го1( рићНс е( а(1пнп1.-(га(|С од 1862 г., књ. III, стр. 408). а познато је, да оп није либералац, већ чисти и овејани конзерватов а ц, као гато су и наши „Виделовцн." А зар не значи правити човека недостојним, кад се његов посзанпчки избор оглашује за невредећи не по закону и уставу, већ само по некаквом закључку скупштинском на основу пословника. као што недавно учинише наши „Виделовци" са тридесет и осморицом пародних посланика. Истина да са нашег нрактпчног гледпгата није меродавно мишљоње страних ауктора, али опет је важно да ни по Блунтшлнју нп ио Батбију. а ни по нашем положном уставу п закону, нико, иа ни народна скупштина нема права путем дисциплинарн и м огласити за невредећи какав избор само за то, што је изабраип раније из скупштине био изкључен или оставку дао. Тако је и другим уставним земљама. Мн би молили „Виделовце" да нам цнтпрају ма и једног важнијег ауктора, или устав п изборни закон ма које напредне државе за потврду тога: да не вреди ионовљени изборонога, којије због недолазка или нерада изкључен, или којије даооставку, па ако буду у стању то цитирати, ми ћемо им још п допуститп да и наш устав н изборпн закон силом своје воље и власти „навијају на ту воденицу." А докле год пе буду у стању то учинити, дотле нагаим „Виделовцима" не помаже ни оно увијено цнтирање Блунтгалија, које и не говори о важности 1..Ш не важности поновљевог избора онога носланика, који је ранпје из скушптине дисцинлииарно изкључен или сам оставку дао. Но мислио ко ма како му драго о првом делу оног Блунтгалијсвог цитата, о праву скуигатппе да из своје средине изкључи непоелушне и нерадне чланове или онс, који поднесу оставке, свакако јасно је