Српска независност

— 360 —

свакоме, ко прочвта онај „Виделов" Блунтга.тија, да у њему вема ни сномена о томе: д а с е, п о р е д и ск љ у ч е њ а, може н новчано казнити онај поеланик, ко јииди недођеускупштин у и л и ноднесе оставку, па тиме скупштину задржп од њеног рада. Ми би били захвалнн „Виделу", кад би нам оно цитирало ма кога озбил,ног научара европског, којн би то препоручнвао, нлн ма коју европску државу, у којој би устав пли закони то право давали скушптинама путем изрицања диецпплинарне осуде. Мора се признати „виделовцима" да им је то изрицање новчане казне од стране скупштине иешто оригннално, и ако се, на жалост, не може признатн, да је, у исто време. и разумно. До душе, морамо прпзнатп, да је скупштина разумније у томе поступила иего и сами миннстри. Јер док су ови билп предложнлп, да онај, који не дође у скупштину илн даде оставку, плати сав скупштински трошак због тога; дотле је скупштпна ту казну свела на једну хиљаду динара. Али и ако је овако смањена та новчана казна скушптинара. опет се она не може ни са чим правдатп. Она, пре свега, вреНа ону основну идеју сваке уставне државе. ио којој као год што судови не могу себп присвајатн законодавну власт, тако исто ни екуцштина не сме на се узимати судску власт над имовином цојединих грађана. А ово што скупштпна не сме чинитп према гра1>анима уопште, пије јој дозвол>ено ни према својим члановима. јер ови, ако немају више права. мање зацело не могу нматп од осталнх грађана. Сем тога, та казна јесте пресија на савест народиих послапнка. Онај народни носланнк, који није таквог материјалног стања да може издржатп ту новчану казну од хи.Ђаде дпнара. мора ће, н иротнвно својој савестп н убе1>ењу, остати у скупштппи, да буде саучесник у оннм скупштпнскпм радњама. које ће, ио његовом најдубљем уверењу, битн убигачне за његову отачбину. За човека, којн љуби своју отачбину; коме није равнодушно хоће ли она корачати путем напретка, среће и благоетања илп ће се суљатн у провалнју, — мора бити страшна осуда. кад он, под унливом те казне од 1000 дннара, ма и самим својим прнсуетвом у скупштини, потпомаже илн олакшава нешто на штету његове отачбнне. Наши „виделовци" веле, да је ова новчана казна нотребна, ако се неби хтело дозволити, да мањнна изиграва већину у екунштини. Али предлажући ту новчану казну. „впделовци" су у исто време заборавили да помпсле, да је то известан начин тираније од страпе скупштипске већине над скуцштинском м а њ и в о м , а кад је ова у народу у већиникао што је сада случај код нас судећи по резултатнма накнадних избора —; онда и над већиномнар о д а. Ми нисмо од оппх, који би у начелу бранили излазак посланика из скуцштине, то крајње сред ство, у коме мањина скупштинска може да тражи спаеа за угрожене интересе отачбине; алп тако нсто

писмо ни од оних, који би држали да мањину треба иатериватд, да остане на својим посланичким мести ма. Ми држимо да је у таквом случају народ најбољи судија између већине и мањине скунштинске а—■ њега се ствар највише и тиче. Па зато смо увек заступали ту мисао, да је и законски и правно уопште најбоље то, да се, у таквом случају, путем о п ш т и х избора посланика запита народ, чији нравац п рад одобрава, већине или мањине скупштинске. Ствар се дакле може редовно и правилно законски н уставно да сврши и без тпх принуднпх мера наспрам мањине, без ове новчане казпе. Ни са погледа државне потребе неда се дакле правдатн ова мера новчане казне посланика, коју „впделовци" уведоше у наш парламентарни жи >от. Ни иозивање наших „Внделоваца" на подобне прописе у Енглеској и северној Америци не може одбранити ову њихову казну, јер тамо су прописане пзвесне мере само против оног посланика, који хоћв да остане послаником, а неће да врши посланичку дужност, док наши „Виделовци" прописују новчану казну п за онога. који даде оставку. дакле којп неће да остане посдаником. па да избегава вршење своје дужности. А то су један од другог зацело сасвим различни случаји. па зато н нису према њпма дозЕољене ј е д н а к е државне мере, као што их видпмо код вашпх „внделоваца" у њиховој најновнјој допуни чланова: 6 и 13 закона о пословвом реду у народвој скупштннн. -93» АУСТРИЈА И СРПСТВО (после окупацнје восне н херцеговнне) (Свршехак) II Они су, на нрилнку, за навек оборилп тпранију паша и кајмакама турских, али су на њено место ставили самовољу је дне туђинске бирокрације и солдатеске. Они су укинули стари неправедни систем скупљање порезе, али су истералн више данка из ових, грађанским ратом иола-упропашћених земаља, него што су Турци у времену које је истом претходило. Они су дигли верозаконске пречаге што еу раји сметале, али су кх заменили против-народним гоњењем које српска маса и већина осећа дубље него што је икада осећала под гордим Фанатизмом Ислама. Они су, најзад. учинили крај влади тероризма — сечама и чудесима — алн су на место ње унели тихи и фини отров што издише њихова полатпчка окупација. И опет, има једна тачка на којој окунација можс се рећи да је успела. Аустро-Угарска вели се ушла је у Босну да учини крај вечном раздору супротних вера ц каста. И она је нспунила ту ми сију — али о свом трошку. Осамнајест месеци с туђинске јој управе, подлог гњављења и административне анархије, учинили су да се сви живљи урођенички — и Турци и Срби и Латини — слсже противу ње. Значајан је Факт на пр. да, у горепоменутим и маленим четама устаничим у Средњој Херцеговини — којима је сућено да буду језгро већег покрета — Хришћани и Мусломани заједнички се држе да војују, — без обзира дакле на старе верозаконске размирице своје. Као што рекох, Аустрпја је већ извела своју мпсију у Босни; сад, Јевропа нека ју позове да изађе с миром — док је још за њу време. Права Аустро-Угарске на Босну потичућа из берлинског уговора јесу чисто провизорне природе. Султан је још једнако закопити суверен (Де јиге): и, премда је повратак турске владавиие немогућ , крајње је време да се несретном иароду тих земаља дозволи да слободпо изабере владу којој може верност поклонити. Познато мн је да су Ауетријанци вазда излазили с тим како је (ђоја) незрео овај народ за самоуправу. Али ено им доказа код браће њихове у Србији и Црној Гори, а иослс у самој Боени у

општинским задругама где се представничка Форма владе практикује сваког дана у минијатури. Наиослетку ено им општег одговора на цело иитање од стране чешког државника, Д-ра Ригера, који у аустријском рајхстрату рече: „Ми непримамо ту нзанђалу логику о незрелости народа за слободу. Сваки је народ зрео за слободу, само се његове слободе морају удесити према сгспену културе, друштвеннх односа и дотичних нотреба му-. — Час наступа кад ће босанско питање и опет захтевати најозбиљнију нажњу јевроиских државиика. Дан се брзо приближава кад ће они имати да одговоре и на мало веће питање — ко ће да замени Турке у Маћедонији. у Епиру и Арбанији? То само може бити Аустрија" одговара г. Де-Лавалеј. Од своје стране ми неможемо са довољном озбиљњошћу дати израза нади: да инглеско државништво неће слушати оваке предлоге мудрога новинара у Лијежу х . Једна велика и трајна аолитика за ове зе.чље јесте она која се оснива на срцима самих народа балканског аолуотока. У овим срцима инглеска политика има једну моћну полугу ча свом расположењу, и она нма само да се њом нослужи па да реши источно питање у Јевропи тријумФално и стално. Једном речју, она треба да без сваке резерве нрими начело народности као основу правог ирепорођаја, и досуди по нравди Јелинима, Словенима, и Шкинетарима. Наравно, да Аустрија ннкада неможе овако што учинити. Начело народности јесте баш оно које она несмс признатн: и, и докле год је сила. Аустрија ће се против њега борити. Ми морамо дакле за остварење такве мисли и препорођаја тражити савезнике ван Беча. Нема сумње да протнвна политика која оставља хапсбуршком мачу да пресече гордијев чвор у нсточној Јевропи — има своју привлачну страну, и адвокати ове нолитике отншли су чак тако далеко да наслнкају себи Аустрију у скорој будућности у оном истом ноложају у „балканској конФеренцији- какав је некад заузимала у савезу поцепане ј Немачке. АћвП ошеп 2 . Да Аустрија има моћ да оде до Солуна нико не су- ' мња. Прилика је да би јој и сама Русија то дозволила видећи у таком предузећу неповратнн пад хапсбуршке ћесареване. Није. као што рекох, никаква тајна да у Бечу постоји једна јака партија — кабинет у кабинету — која непрестано наваљује да се иде Солуну. У арбанаским планинама. биће да. траже ови дворски политичари онај ратоборни турски живаљ који има покајати, како се види, уздрмалу равнотежу монархије. Али баш и да дозволимо практичност овако привременог освајања, иго Аустрпје би имало најзад тај резултат: да народе, које она хоће да однароди али неуме да управља, да те народе баци у наручја велнког словенског јој супарника. У .»сталом, морам овде рећи да су у тешкој заблуди сви онп који замишљају да је нанславнза : — друго име за панрусизам — икаква сила међу балканским Словенпма. Борећн се Срби и Бугари вољни су да приме руску помоћ : онн радо дочекују н руску цивилизацију: признају везе опште вере: али нежеле никако руску управу. Ја смем још да кажем да би се они сутра самом западу обратили да се силом одупру сваком покушају који бн ишао на то да они под РуснЈу потпадну. Дух народности код Срба и Бугара у самој ствари. најбоља је залога противу пан руснзма. Та они имају своје сопствене и ако историјске цареве — Самуила и Душана — па им нетребају туђи. Само нетреба нипошто заборавити да ако ови људи буду приморани да бирију између Германнзма и Русизма да ће изабрати ово паследње. Један српски господин, које има неког унлива на правац своје земље. то је нзриком признао. „Ми Срби и рече он „страсно љубимо своју народност, и свој језик: али. ако нам је суђено да пропаднемо, ако будемо морали битн једно од двога : Немци или Руси, ми ћемо отићи ономе ко нам је , рођенији. Руски језик је близак нашем па ћамо га без муке научнтн, а руска књижевност је довољно богата и за нас. Свакн образован Србин стрени од те могућностн: (да буде Рус, н ми сви верујемо у индивидуалну слободу. Истина је да маса народа јако симитише Русији као православној сили, јер мисли да, за то што је Русија православна, да н њени напори у нашу корист, морају бити некористољубиви: али ми, који ласкамо себи да видимо иза завесе не само званичне Русије него н московских панслависта, најотсудније смо противнн руској превласти. Међутим, као што рекох, ако будемо морали тонути у чије море, онда волимо у словенско". Ако дакле Аустрија оде Солуну и завати западну половину 1 Бедгији. * „Дед' нек наслуте и .

балканско! тропоља — а несмесе заборавити да би заузеће Солуна повукао за собом и повремено потчињење крал>евипе Србије — кроз коју једини и прави друм води за Беч — ако велим то будс, онда можемо насигурно прорицати да ће се кроз неколико година руско царство протезати до јадранског као и јегејског мора. Драч на западу а Солун на југу биће руска пристаништа. Друго или треће колено — јужни Словена говориће руски. — понављам и завршујем, има свега два пута у будућности балканског полуотока: Народно уједињење и руско утеловле?бе. Сад наиха влада нека бира. Х,Х. Еванс. дописи Из Ресаве 12 јува 1882 Са биралшпта Ко би мого да се нада, да ће догађаји тако брзо да се искале виовцима за она Нзмишљања и клеветања њихова после оО Новембра 1880 год. којима су обмањивали лаковернике ^слободом ивбора и и лажно тврднли прнтисак при изборима под владавнном народно-либералне партије ? Па . ииак. како све то и тако ' брзо настуни ! Задовољни санобедом 15 Маја, мислили смо да вам не саопштавамо опе нечувене претње и насиља, оне манзафларије, које нам последицама својим дају перспективу погледа у догађаје из 1839 1842 и др. год. и поређања са овима, у којима су претци данашњих влас-ника избуали на површину и заустављали машинерију нравилног развитка Србије. Веровали смо иа н сад верујемо . да није далеко време повраћају нормалног и законог стања у овој земљи, у којима сваки насилннк и пустолов пма да одговара законима н правдп за учињена зла. за тлачење права и слободе народне. Зато ћемо сад да извршимо саопштење вештачких процеса изборне борбе од31 маја, јер и у њој две улоге играју: кајмакамска сила и бес и народна свест. Оно што је пре било . остављамо за другу прилику. Ми смо с приватне стране били извештени: да наш посланик, по осведоченом му патријотизму, није хтео дауђеу посо са клубом нанредњачким, ни да прпм^ учашће у гажењу устава и закона од стране владе и њене мамелучке већине. Власт је то сазнала ваља да из јавних — или тајних депеша. Време је бнло кратко, те је полиција морала устостручптп снагу клеветања и наснља. Она јо наређивала да се не смеју бирати стари повереннци, а ми смо то слушали смејући се, уверенп , да нико из Ресаве неће дати свога гласа другоме мањ Катићу. Н. пр. у Дубљу су по заповести капетановој пзабрати и неки нови повереници, али је то био далеко опаснији елеменат — елеменат млађи и здравнји , који је био кадар да и физичком снагом кпдише н разрушн опкопе ујдурама и силе Богићеве и његовнх верних кускунлија. Уверени у патријоцку и поштену намеру са којом смо нримнли удела у овој борби — нисмо нрезалл ни од какве страхоте: није нас ни најмање изненадио глас о посетн Иупријске орлушине. Хладно смо ишчекивали дан за судар : да пропале протнвнике нотпуно уништимо. да разоримо котнлнице овнх дивљих зверова, који кидају парче по парче са тела овог нам}'ченог народа. 29 пр. м. изјутра, Богић је већ био у Грабовцу. То сазпадосмо од једног сељака, који је дошо те му кз г пио слатко из чаршије. У то време, капетански пандури почеше д:. витлају по чарпшјн, иоп Ђоку Стојановића ил Свилајнца. да га прате у Иуприју. Учинно је, веле, неко „п реступленије у свештенодејствц ~ , па и ако оно није ислеђено ио закону, опет да га спроведу. (Поп Ђока је био за њнх опасан, што је први гласао за поверенике 15 маја. који су упропастили расклиматали кајмакамски легијончић. — Јадницп!). Тек што су доватили њега. ајд трч по Мику Већил)вића трговца. И он је учинио преступ тежак. Увредио је кир Рисгу кмета, којн је умео да купи 2 акције још. нешто ал ово је тајна -) па да сина нзвуче за указна чиновника и ослободи га од стајаће војске. — Јест, ал Мике нема. У дућану му жена. и ако је субота, пнјачан дан... п 7а где се сторњао тај Мика и ?. Некн веле — болестан... ^Ал како св тако наиго разболе. кад сино& беше здрав? и ... Некп веле — отишо у Пожаревац.... Еле, там овам, Мику не могоше отерати у Иуприју, и сутра дан он би поново изабрат за повереника. После ручка ето нам и ^много именог и аџије.