Српска независност

— 361 —

Чим је дошо, дај на одговор: Поп Павла Крстића, Симу Илијћа овд. и Перу Милојевнћа И8 Луковице. чланове бирачког одбора од 15 маја. и поп Мијајла из Гложана, повереника. Па и Катић јету; дед и њега малко под иепит. Мучна работа. Газда Сима одговара. да спекулира л са овоземским ароизво^има", као да је на деветом брду. т Да идете сутра у Ћу• арију на исаит код наче.гства и — вели капетан. — „Зашто ? и , пита Сима, неКу да идем : начелник је ту аа нек ме иита шта мла ц ; — поп Павле каже да има Ђ чинодејствије ц ; — поп Мијајло тврди, да га нико несме исиитивати без знања његове ^гцрквене* еласти. — Милојевпћ неће да одговара. — Еле, један уребра. други по лабрњн. трећи по пчештини... Наседанпје ! Ал шта ћемо са Катићем ? Капетан Јевта дркти и шгга: Т А зашто нисте 401и,ги у 2 сата: за које сте време аозвати? За то вас узимам на одговор*.т 3а што сте ме зва.ги* — ладно, стојички пита Катић. — За што нисте дошјш кад сте аозвати "? — Опет — мучна работа: — опет наседаније још веће ! Овде је вредно да се забележи и упамти ово: Док је Катић био у канцеларији. једна ускиптела гомила чаршилија и сељака од 30-40. седелаје непрестано пред једном меаном спрам среске канцеларије. готова да сузбија и покушај, насил>а према Катићу. Овн покушаји. чињени од власти која, чнни нам се, нема ни парчета ауторитета, изгледају ми као она пгра Фоте: т Ја се срдим на тебе и — и ту је свршетак. У ово време . пнсари: Мићпћ и бата Миленко. т аојахују сиве бедевије а — па хајд у срез: да саопште изборно место ( т и још нешто, сиг и то је тајна^ ). Сирома Мпћпћ ! Није ни неколико корака измакао од куће, па на сред чаршнје -пуче колан свечево) кобили" — н он се скл>ока доле ! какав случај ! Сујеверници одмах закључише, да ће му испасти бош посла од путовања. Од 5 сати после подне, изгубисмо Богићев траг. (Нашлп смо га после). 30-ог је био избор повереника у Свилајенцу. објављен тек прошлога дана у подне. Шабрати су мао .м све стари повереници. Шкартирано је неколико, за које се мислило да не могу ићи, па су замењени новпм поз^зданпј пм снагама. При овомс избору кајмакамски чауши покушавали су неред. па кад су виделп да ће око тога и трошак да плате — умакли су. Пзбор је свршен тек у 10 сати у вече. Кмет Дина нридруживши се полицији, покушао је да осујети овај избор.јерје — под Фирмом да нешто ппта капетана — хтео да умакне. не потписав спискове и писмо за изборну скупштину. Али га руља од 200 свила>енчана, којаједотле чекала на резулгат избора, опазн, ухватп и на рукама унесе у еудницу. До овога доба, свилајенчани још нису билп извештени о изборноме месту и ако су све сеоске општине биле унућиване у Бобову. Послалч смо — сад већ послушнпјег — Дину. да се о овоме уверп код капет^на. Он нам је донео капетанов одговор: Т сутра у 6 сати изјутра, каза6у вам~. А. ту ли смо ? Разумели смо пгга се оће с овим ? — Свилајентааи су најгушћп облак. који ће н у овај мах да поплави све ујдурме. Њих не треба пустити на биралчште (зато је и покушаван неред прп избору повереника) или им треба спречнтн раннји одлазак. да и они неби участвовалн V избору повереника. Но /Гврд је орах воћка чудновата, Не сломн га. ал зубе поломи Није впно пошто пређе беше, Није свијет оно што мишљасте". Ми прозресмо у дз г бину ове сплетке. И — у поноћи, сви су наши повереници ишли у Бобову. и узнемпрпли узаврелог Богића, који је тамо био са 2 пандура своја наоружана и револверима. Богић је тамо сам изабрао поверенике. на место уапшених Паунпкића и његових другара. о којима смо рањије послали особиту белешку. Они који су остали у Свилајенцу, били су непрестано узнемиривани претњама, да ће у Бобову да буде _свачега" јер је сутра дан и капетан Јевта одперјао са 3 пандура у Бобиву. При свем том резултат је хладно очекиван и очекан. Он је потврдио ону свест Ресаваца, коју смо мн раније наговестили, — потврдио је: да Ресава једнодушно одобрава држање својег Катића; — изрекао је строгу пресуду над не српском радњом внделоваца. Кад је избор свршен тако, да је само Катићев глас пао на другога (Симу) онда је бобовски кмет, Јова Грујић, ночео да врдара од потврде пуномоћија. Притиснут одлучним тражењем повереника, у плачу (од страха наговешћене казне началникове) ударио је печат и предао је пуномоћство Катићу.

Катић је, за тим , у кратко објаснио значај пређашње и садање своје оставке и изјавио : да ни попгго неће да уђе у дворану, у којој нема скупнлине већ неколико занесених владиних прнсталица. Народ му је на то једногласно одговорио: -Ради како знаш. Ми ћемо те бирати непрестано. па допадао се ти министрима или неПаун 'Гурковић, новереник бобовски, брат ашненог Томе, замолио га је да протестира: што се тако без рачуна апсе браћа и синови њиховн. И он је то обећао. Кад је Богић видео , да су ресавскн повереници облак који оће н да „покоси ц , сакрио се у попову кућу, па отуд као пацов вирпо кроз пенџере, не смејући се жив показати. Ко зна шта ба било даје дошо на бпралнште ? Некн веле да би га згазили као п в.га аиту и . По одласку нашнх повереника , остао је у Бобори још мало : нарицао је на развалинама среће п радостп своје и својих. на којима је народ подиго велпчанствену зград\- своје самосвести; — обпшао је нзборно разбојиште те прпбрао размрскане кошчурине оних тпранских створова што се зову: кајмакамија и сила — на опет је оладно. Веле, да се до Ћуирије нпје нигде ни одморио , и тек тамо мого је и смео да се осврне, и да са уздахом погледа на ведро небо поносите Ресаве. Ми се још налазимо под светнм утисцима онако сјајне победе. Жалимо јадне виделовце. што пм народ тако брзо очнта „бесну молптву- и што их је живе покопао тако дубоко. да се никад не нспил>е и не куже атмосФеру ове земл>е. А тако је н требало и морало да буде. г Ко започне дело Бранковића, Судиће му сабља Обилића с . Не српскп је био повод којим су дошлп па владу; не срнски радили н раде. ! Обилићева сабља за њих је народна свест, и ова нм је достојно судила н тешко их , осудила. Онн се могу кочопернтн колико оћеју ; али од никога па ни од нас не могу сакрити узбурканост своје неваљале душе н стање у коме морају дављенички да узвикују : -Да ли има Вога на свијету, Да избави или да умори. а И ми верујемо да нм је већ на прагу овај последњи Бог; — Бог пемплосни нзвршплац страховите казнн коју им је народ изреко, и пре и 15 и 31 маја. Р ВЕСТИ ИЗ НАРОДД Из Неготине пишу нам, како је познати поп „вртиреп" својим неуљудннм понашањем изазвао огорчење код грађанства тамошњег. Свештеном лицу не прилнчи да је вечито по механама. да пије , пева и са „самарјанкама" та&цује. Он у томе сматра _напредњаштво~ те држн да му неће надлежни замерити, алп грађанп неготнн| ски навикли су да у служиоцнма цркве и олтара божијег гледају пример у свпма врлинама и хршпћанским и грађанскнм, те мрким оком погледају на шкандалозно понашање тога необузданог попине. Извесна пијана и развратна дружинд, и злогласни п апуш и коју предводи л крвави човек-, увек има у средини својој ' нопа п вртирепа~. Једном прнликом нашли су два несташна младића тога ноиа са његовнм другом „полупопом," у једној неморалној механн у соби гиздаве собарнце, где песмицс пева п чашпце испнја , па кад младићи онако изненада јурну у собу, попови се сакрију за пећ, а гиздава нимФа баци на њих асуру и тако су под асуром стојали до пред зору. Наравно да су младићи знали ко је под асуром, те су бар имали предмет са којом су зачинили своје весеље. Но ово је само један шкандал нз великог ннза шкандала што га чини тај ноћни „слаткопевац- п каФански „оратор, ц поп „вртнреп". Наш извештач јавља нам да ће нам скорим све послати да изнесемо на јавност, што ћемо ми радо учинити. Наш ће нам извештач писати и о „крвавом човеку" тој моралној развалини, која у покварености превазплази све границе. Ко се у својој покварености дотле занесе да је кадар н на своју рођену мајку кидисати и са братом рођеним се пушком битп, и блуднице у сред бела дана по чаршији вијати

п са њима се битж, тај је за цело измет у друштву, кога се треба само гнушати. Неготинци, ви знате све, па шта се мислите ?

ИЗ СКУПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ Председник Алекса Т>. Поповић. За министарским столом сви мннистри. Читају се молбе и жалбе, нитања и нредлози. — Упућују се дотичним одборима. Чптају се ови укази: Да миннстар војни поднесе пројектзакона о изменама н допунама устројства нстог министарства. Да исти министар ноднесе предлог да ј се одобрн за 1882 рачунску годипу из« датак у 265.000 динара на оправку „Делнграда" и набавку 4 нова шлена. Да исти министар ноднесе предлог за одобрење кредита од 150.000 динара на чување границе нрема Турској. Да исти министар поднесе предлог за изменс и допуне закона о устројству војене академије. Да исти министар ноднесе предлог, да се од сада поред 1 Ј 2 динара нрикупља I још по Ч ј динара за потпору инвалида. Н. СиасиК предлаже , да се од сада сваки законски нројект штампа и тек онда да се изнесе пред скупштнну и ставн на дневни ред. — Председннк га упућује да поднесе предлог на писмено. Прелазп се на дневнп ред : извештај одбора о же-гезници. Цредседник. Има нас довољно на окупу, но кад дође до решавања: ја ћу опет звонити. Известилац одбора Урош КнежевиК чита извештај одборски. Овај одборски извештај просто је репродукција свега онога, што је мнннстар Финансије прнлпком давања рачуна пре неколико дана у скупштннској дворани изговорио. У њему нема ништа новога. По том извештају нзносп штета коју је држава наша прртрпела услед пада Бонтуовог 42,921.721 дин. А примила је натраг или има тек да нрими . . . 18,132.465 „ Остаје нотражнвање од масе Генералне Уннје . 24, 789.256 нли просто на срнски: Мииистар оинансије и влада признају, да смо стомсумом оштећени. да је. дакле . било и да има штете. Ту штету мисли влада да подмпри, што је ново друштво на које је нренесен железнички утовор с Бонтуом нрнмило на себе половину те штете, т. ј. да се 12,000.000 динара поступно одузпмљу при исплаћнвању рада око грађења железнице: а остатак од 12,789.256 дпнара нада се влада да ће добити измасеГенералне Уннје, кад се ова буде расправила. Такав је рачун, по коме се вели да нема штете ! Према томе одбор предлаже: да се извештај министра финанси; је о ареносу железнице узме на знање и да се аређе на дневни ред. Дебата је вођена доста живо. Министар Финансије и нзвестилац говорише свакп час. Против нредлога говприше и гласаше: Јова Николић, ТрпФун Јеремић и Сава Обрадовић. Остали беху, мање више, сви за предлог. Дебата је изнела доста цнтересантних момената. Тако је министар Финанспје признао, да је аустро-угарска Лендербанка била ангажована код Генералие Уније за грађење наше железнице са 30 %, а сад је, рече г. министар само са 25%Мита Ракић, с киме се за све време седннце упушташе неки од мннистара у разговор, окривно је искључно мнннстра Финансије за сву несрећу н штету, изјављујућида је свему крива неправедна и некоректна радња министра Фннанспје. Даље је као члан тог одбора изјавио, да је одбор саставио извештај на просту реч министра оинансије не имајуЂи ни једног акта нити званичног податка на углед; да је дакле све на памет чињено. Ово није нико порекао. Но Мита Ракић ипак нма дубоког уверења, да је све тако како је у извештају речено и с тога честита земљи, влади и његовом

„личном" пријатељу Чеди што су срећно испливали из те велике несреће. Министар Фипансије одговорио је „без срчбе и гњева и своме такође „личном" и поштованом пријатељу Ракићу, да то није лепо од њега што министра није „благовремено" известио о тим некоректностима као што нријатељу доликује, тим више, што је он био њетов, министров, ирви агент у ствари железнице и Бонтуа. Још заслужује спомена изјава Саве Обрадовића, који је тражио да влада колегијално одговара за сву штету, која је нанесена Србији од уговора са Бонтуом. Значајно је да осем министра филансије нико од министара није говорио. Дебата је закључена око 1 часа ћо подне. Ве-гика веКина аримила је иредлог одборски. Прозивања није било Председник закључи састанак и заказа други за после подне у 5 часова. Шосле подне Иредседник А. Ђ. Поповић отвара састанак у 5 1 /? часова овим речима : Пошто нас нема довољно за решавање, то ћемо се претворити у конФеренцију, а публнка нека се удали. 18. Јуна 1882. Потаредседник Милан Кујунџић отвара састанак у 9 1 /, часова пре подне. За мннистарским столом сви министри. Чита се интернелација Станојла Драгуљевића на мннистра војеног, што је примио у службу Младена Тодоровића бив. среског начелника ког је минпстар унутр. послова у ннтересу државне службе одпустио као недостојног. — Пита може ли то да буде да један министар одпушта а друти да прима чиновнике. Мннистар нрима да на интернелацију одговори. Чита се указ : Овлашћује се министар Финансије да ноднесе предлог о искључивом праву увоза соли у Србију. Љуба Молероеиб, предлаже да се репга о оставцн Раке Кукића. Марко БогдановпК предлаже да се Рака казнн са 1000 динара (жагор). Потаредседник пита: желите ли да ставимо Ракину оскавку за сутра на дневни ред. — Прима се. Јова Ми.говановиЛ изјављује, ношто није био јуче у седннци, да н он гласа за јучерањи одборски предлог односно железнпце. Прелазп се на дневнн ред: Предлог закона о такси на радњу. После кратке дебате нрима се овај предлог у начелу, и нриступа специјалној дебати. До закључка седнице усвојени су нрвнх девет чланова. Састанак закључен у 1 час по подне. После подне други састапак у 5 часова. Изјава Г. уредниче Имајте доброту у вашем цењеном лнсту ову моју изјаву штамиати. ЛозЕшца У 28 броју листа л Садашњости ц дотакао се мене и моје частн неки непознати нисац из Лознице, с намером да ме омаловажи код народа п моји пријатеља с оним погрдннм и шкандалозним речима које је тамо навео. Но држим ко је год ту доставу противу мене прочнто а који мене познаје, да је одмах и на први поглед могао видити и оценитн да је оно у духу и ннтриги партајској од некога вуцибатине написано, који 1нм путем тражн препоруке да му се да каква кост да глође ; — па с тога и не налазим за нужно да се правдам и у доказивање саме ствари упуштам ношто је иста по све лажна и у злобној намерн нзмншљена. Да бн свакога па н моје пријатеље уверио да је ово што наведо заиста у стварн: Ја овим путем позивам тога непознатог писца и делију, да оно што је противу мене навео овим путем докаже у року од осам дана не учцни ли то, онда стоје моји наводи у нстини, а он остаје лажав. нитков н морална пропалица који у оваким нодлим и прљавнм делнма за себе препоруке тражи. 13 јуна 1881 г. у Лозници. Риста Панић