Српска независност

— 374

н који су апарат они сами назвали .напредиа странка!" Народ је видео и нроникнут уверењем да тај пут неводп благостању наше дрхаве . неводи ослобођењу и уједињењу нарсда српског, неводп слави ослободилачке дииастпје славних Обреновића, за чим тежи и треба да тежи сав народ српскп. С тога је народ на изборима 15 и о 1 маја послао св(»је осведочене родољубље борпе, да шкартирају са српског Пијемонта којекакве леополдовце. Живела свест српска !

БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза Моравског у округу пожаревачком јављају нам. како је и тамо у цркви четерешкој лепо прослављен велики народни празник 20 Јуни. Много се народа слегло из целог среза у цркву да се помоли Богу и заблагодари пгго је помогао српском народу да извојује своју политичку независност и проширење својих граница еа знатним делом Старе Србије. После службе божије говорио је у црквп лепу патриотску беседу поп Павле Радивојевић. Како је поп Павле у целом срезу омиљена и поштована личност а да је тако сведочи, што му је народ тога среза толико пута поклањао своје поверење избравши га за свога посланика поред свију полицијских притисака. Беседа је кроз проникнута патриотским осећајима и она је пала на срце слушалаца као блага росица на бујни цвет. Говорена је разумљиво за свакога и сви прнсутни слушаоци осетели су њен утисак. Поп Павле као вал>ан слуга божијег олтара и истинити патриота своје отаџбине вешто је умео у својој беседи да споји хришћански моменат са патр и отским полетом и осећањем. тако да је беседа постигла своју цел». Ми се радујемо кад видимо да паше свештенство појми свој узвишени положај, те живом речи учи народ како хришћанским тако и народним врлинама. — Из Секурича у округу јагодинском пишу нам. како су тамо усеви у опште добри. Кише је било довољно. Шљиве је слана утаманила јошуцвету. Грожђе је врло добро понело, тако да ако се сачува биће вина у изобиљу. Болести заразних нема ни на људима ни на стоци. Но догодио се један чудан случај, који ће занимати свакога. 19 маја ов. г. неки Алекса Ђурђевић који живи у задрузп од 25 чланова и врло је доброг стања, наједанпут падне са свима својима кућанима као мртав. Целог дана лежали су тако сви у том самртном заносу, док им нису сељани притеклп у помоћ те позову лекара из Јагодине. који констатује да су од леба отровали се. Двоје њих нз задруге, момак и девојка. остали су

мртви јер им се није могло номоћи. Сем ове породице и четири радника су тако исто попадали. Ислсђење и извиђај лекарски је учињен, и дознало се да је лекар нашао отровних честица у хлебу, које је одмах амо у Београд послао да се овде даље испитује. Лко пије другим начином метнут отров у хлеб, то је онда сигурно дошао одтакозваног „лудог жита* које је при млењу помешано било, те се тако"" брашно отровало. па и хлеб од њега умешен постао је отрован. Надлежни треба да уче народ да позна овакове опасне ствари, те да се уме чувати. И овај случај јасно доказује да треба децу слати у школу. да уче и познају све. — Из среза Деспотовачког у округу ћупријском јављају нам. како се тамошњи народ задивио прогласу „Деспотовца~ за варошицу. У целом том срезу нема места које би се звало „Деспотовац". Среска је кућа у Војнику, а и то се место састоји еамо из једне механе, три дућана и среске куће. Чудна је ствар да надлежни не познају ни своју земљу.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ 19 ов. мес. решило се у скупштинској згради да се измене § 362 те да се не казне они који не светкују недељу и празнике. Дакле од сада ће бити слободно да сваки ради шта хоће и у недељу п на све празнике без разлике. Ми нећемо овде да говоримо о овој ствари са гледишта хришћанско-религиозног и моралног, премда би се и са те стране могло строго осудити ово решење, али ћемо коју да проговоримо са стране друштвене и економне. Сваки ћс видети да се оваквим решењем равна пут Јеврејима и странцима у опште , да могу нас што боље експлоатисати , и нашој домаћој трговини па и индуетрији наносити пггете. Од сада ће моћи свуда Јевреји и странци на све наше празнике држати своје радње отворене, док наши трговци поштујући своје верозаконске обичаје неће у те дане отварати своје радње. Па како има нразника који трају по више дана. то ће се Јеврејима и странцима давати прилике да оштете наше трговце . тако да они неће моћи накнадити оно читавим месецима. у чем) - их Јевреји и странци оштете у те дане. И у Београду па и у унутрашњости у свима варошима и варошицама радиће Јеврејн и странци највише на наше празнике. јер тада је сељачки свет највише докон. те ће долазити у вароши и куповати све код Јевреја и странаца. попгго Срби неће на празнике држати своје дућане отворене.

Јевреји ће осетивши ову олакшицу за себе појурити из свега света у Србију и поплавити наше пијаце. А какове су то опасне стенице, о томе је сав образовани свет европски уверен. Сви Јевреји које правично истерују из Русије полетеће као скакавцн у Србију. а влада ће им на сваки начин бити на руци да се могу настаннти код нас. Народ се наш терети сваким даном новим давањима. Он сем давања има и других грађанских дужности, па поред свега тога чине му сс неприлике баш са оне стране са које би требало да је заклоњен у сваком погледу а особито у материјалиим интересима. Иокварени Јевреји поплавиће за кратко време нашу земљу, па неимајући никакови терета да сносе они ће својим лукавством и каишарлуком на све стране сатирати наше трговце и индустријалце. а народ ће сисати продавајући му робу истина јевтиније но наши трговци , али та ће роба бити рђава, тако да се онај који је узкупује неће моћи ни у полак њоме користити, као кад би је узео од солидног српског трговца. Сав такозвани Т1 бофл и све рите и крпе, сав трулеж и квареж, што нико неће тамо где се прави. донеће Јевреји у нашу земљу и са њиме варати наш народ. Јеврејеки централни оДч'ор у Парпзу донео је био пре закључак да се Румунија освоји за Јевреје и да постане „нова Палестина". и Јевреји су за ово десетину и нешто више година као мрави помилели у Румунију. Али румунски патриотизам дигао се противу тих опасних гостију који лукавством и преваром хоће да освајају, и ократио им је рукаве. Сада се за њих отвара леп изглед и у Србији, те ће да накнаде оно што су у Румунији изгубили. Њих сада има доста, јер их сем Русије и сав образовани свет гони. И оно што се свуда презире и гони, у Србији му се равна пут и дају могућности да може своје гадне цељи постићи. — Један овдашњи лист доноси под „вестима из народа" из Рамаће ср. гружанског, окр. кругујев. како је оданде премештен државни шумар Банковић. а на његово место ностављен је Ђурђе Ивановић земљорадник из Рамаће, .човек који је сасвим неспособан за дужност, која му се даје и т. д." па се додаје како је исти Ђурђе већједном био државнн шумар. а ову је службу добио улизпвањем код Ристића и Радивоја па јеиз исте као неспособан истеран. Тај лист износи неистину, јер Ђурђе Ивановић није никад под Ристићем и Радивојем добијао државну службу. но је њега поставио за државног шумара Каљевић. па ако је био добар нека се Каљевићу прииише у заслуту, а ако је рђав као што тај лпст вели да је, онда и то спада у кривицу онога, који га је поставио. Нетреба подметатп туђа дела другнма.

— Испити у овдашњим основним шко лама по готово су свршени. Међу учитељима овдашњим показали су најбољи успех Милан Стојковић и Димитрије Миловановић. Први је добио оцену олличаи а другп врло добар, но и овај је друти заелужио одличну оцену, и сваки безнристрастан оцењнвач морао би му је по савести и дати. Али шта ће се кад има и онде нристрасности где јој је најмање места. Ова двојица спадају мсђу пајбоље учитеље наше, и мора се сваки зарадовати кад види да у српској престолпици има таковнх учитеља, који су потпуно дорасли за свој свети позив. Да ли ће надлежни угушити у оваковим случајевима све тесногруде обзире и достојно њихов труд и рад оценити идемо да видимо V Но у колико се радујемо овако добрим учитсљима у толико нас мора ожалостиви кад још видимо у Београду учнтеље као што су Мих. Новаковић, Димић. Ђорђе Тсшић, Стојан Ђурђевић и њима равнн, који нису никако у стању да одговоре своме позиву. Крајње је време да се овакови учитељи „шкартирају ц из нрестолнице српске, а на њихова места да се доведу учитељи који ће моћи одговорити својој дужности и позиву. — Данас у 10 часова пре подне држаће удеоничари _ Беогридске задруге за ме| ђусобно аомашње и штедњу 44 у сали ОПштинске дворане главни скуп за избор управног одбора. Као што дознајемо, уписано је досад преко 120 удеоница. — Вечерас ће бити велики к,.нцерат у башти Николе Прапорца у Коларчевој кући. На концерту суделоваће све београдске певачкс дружине. Улазак од особе I 1 /« динар ; од Фамилије сваки т *о 1 дннар. ариход је намењен пострадалии Вршачким породицама. — _Српске Новине- доносе закон о такси на радње од 22 Јуна о. г.

ПопразЕе. У поеледњем уводном чланку. Бр. 95. молимо да се поправе ове погрешке: У 2. ступцу. 34 врсти оздо, у место I кредит Србије данас ихра ваља читатн кредит Србије данас мора. У истом ступцу. 19 врста оздо, у место веКе користи или те >врло треба или те г врло веКекористи-. У 17 врсти оздо у место: сајним греба тајним.

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Мачевиб. — г. Тео*. МпленковпКу. ПоступиЈМ смо по вашој поруцн од 10. .ов м. ; но чудо нам је да за тодико време ннсте наш дист добцјади, кад смо вам уредно сдади све бројеве. Изволте се известитн да не буде до иоште Бађјашке узрок. Ваљево. — г. Рад. Лазпку. Ваша норука у свему је нзвршена. Табац. — г. К Д. Настаните молммо вас, да се нречпстн рачун о предндатн непремјено до 28. ов. м. Пожаревац, — г. П. Б. Шта је са предплатом? Пзводнте нам бар јавитн нмена неуредннх пдатнша, те да пм од 1. Јула обуставпмо шнл>ап>е лнста. АДМИНИСТРАЦИЈА г Српсне Независности а

Огласи

ТРСТ

Под покровитељствоги његовог цар. величанства господина Архидуке Карла Лудвига.

1882

Највећа аустро-угарска изложба, носле 1873 леп положај на морско) обали и дпвном заливу Муђија. Изврстан ред, честите гостионе, разна светковања на води и суву. Позоришта и концерти. Морска купатила. Извожње за удовољства у Аделсберг. Аквилеју, Венецпју; Ријеку и Полу. Отварање I Августа. Спуштене путне цене. Свршетак 15 Новембра. Изложбена лутрија има 1.000 добитава у целовупиој вредностц од 213.550 »оринти. Главни згодитци Форинтв 50.000, 20.000, 10.000. п т. д. Лозови по 50 крај.. могу се добцти у овима лутријсвим колектурама. дупандинипама и т. д. 2-^3

Беч !

Беч :

ЧУЈ, ВИДИ 2 ДИВИ СЕ! Стециштна маса Фалиране велике енглеске фабрике сребра" , разпродаје еав еспап. јевтиније много, но што је процењено. Ко пошље готови 17 ! / 2 динара, па и на повлаку (нахнаме), добиће зато диван сервис за ручавање. од најфаинпјег енглеско^ сребра, (који је пређе коштао 70 динара; и сваки поручитељ добија писмену гарантију, да ћс тај бехитек 10 година остати бео. 6 ножева за астале са изврстним челичним сечивом. 6 внљушака из правог енглеског сребра, једноставне.

6 јаки кашика из правог енглеског сребра, 6 фнни кашичица за кафу, 1 тешка кашика за супу из прав. енгл. сребра. 1 масивна кашика за млеко из правог енгл. сребра, 6 постављача за бештеке из прав. I нгл. сребра, (раеле) 6 енглески тацли за дезерте, 1 диван солцир за бибер или шећер, 6 фини украшени нослужовника, 6 лепи масивни шоља за јаја, 6 фини мали кашнчица за јаја, 4 врло лепе тацне за шећер, 1 решетка за цеђење теја, 2 укусна асталска чирака. Свега 64 комада.

За доказ. да овај мој оглас, непостоји на каквој обмани, (швипдлу). С овим се јавно обвезујем, да ако се еспап не допадне, да ћу истн без изговора натраг примити. Ко дакле оће добар и солидан еспап а не лагарију да за своје паре добије тај нека се обрати с пуно вере на Ј Н. КађшожЈсб №еп. Оепега1-Оеро1 <1сг Ап&1о-Вп1. ЗШ)ег 5—10 (ађпк II. УсћЈПат&з^аззе 20-а

ПРИЈАТНА ЕКЗИоТЕНЦИЈА и незавнсан рад којп се испдаћује, пружа се образованим људима. Ближа извешћа даје експедиција листа. бр. 109 14—36

За оне који пате ОД ЗТБОБОЉЕ Вештачки зуби и чељусти начињени по сасвим новој Американској «етоди намештају се без да се жнле уклањају и без бола. Тако се исто н пломбирају зуби са I свима металима. Станује овде у Гранд Хотелу ЛЈ 18. в. дик зубкг лекар БавиКе се само до конца ов. мес. 6—6

власник „Доужина за патпоглагањв Српскн Ки >иж*вм.1С - рјтамнано у штлчларији г ко» Ов. Савв " кнкз михаил. ул. вр . 4 одговоини уркдник Др. Лаза КостиЂ