Српска независност

БРОЈ 96.

ЧЕТВРТАК, 24 ЈУНА 1882 ГОД

ГОДИНА II

СЕЕЕ ЗА СРБ2Ј7: *а годину 24 днн., на по годннб 1 *2 днн., на четврт год. 6 дин. 31 0СТ1ЛЕ ЗЕИЉЕ ЕА ВАЛКАЕСКОШ ПСЛ70ТСК7на годину 30 »ранака, на по годннк 16 фр. на четврт год. 8 *р. ЗА 17СТР0-7Г1РСК7: • а ГОДИНУ 15 *ор. у вајгк., на п0 ГОД. 8 •. на чегврт ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТИЕ 1РЖ13Е : на годнну 36 •ран., на по годнне 18 4>р.. на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У 5Е0ГРАДУ ШРШ11, ЧЕТВРШ1, СН010М * НЕДЕАИ ЦЕЛОМ УРЕДННШТВО ЈЕ И АДМПННСТРАЦИЈА У КУЂИ Г. ГоМК ЛНДРЕЈЕВИЂ. еВПЛИЋЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ирвн иут 12 дин. нара од реда, а посје сваки пут 6 п>. за прилос.1лно 50 пара дип. од ркда. Рунописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацијш „СРПСК2 НЕ3132СЕССТ2". РУКОПИСИ НКВРАЋАЈУ (Ж. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НГС ПРИМАЈУ ОВ.

Напомена у своје време. Закон о грбу дође нам готово из ненада , јер нам не беше познато, да о љему штогод размпшљаху људи, који би за то моглп бити нозвани. А грб државни није етвар власти, нити ствар воље, већ права. Но добро Је, што нам чл. 3 закона о грбу казује, да се још не зна нотанко какав је, него ће га тек утврдити „министарски савет". С тога похитасмо да изнесемо неке примедбе и напомене, које на сваки начии могу добро доћи онпма, који ће „решавати." Пре свега у чл. 1 не каже се, каква ће бити крила у орла (што се на свакн начин мора казатп, јерје то у хералдицп врло важно). Истог дана, кад је тај закон потписан, ми видимо некакав грб већ нацртан на завесу пбзорвшном , па, мислећи. да ће она несмислица моћи неког и веког завести странпутицом, наго вештавамо, да у српског орла н и с у Ерпла оборена (да не рекнемо поломљена), као што то има у једној науци, где се такав орао зове „падајући", него су крила р а ш ир е н а. На прилику за Немањићски пише аНв ехрап«18, на и за Црнојевића с ч ш аНв е х р а п в 1 8, па и за Кастријотића опет с и ш аН> е х р а п 81 8. Шта пак значи то е х р а и 8 1 8 загледајте у Лазаров грб у трећој књпзи Рајнћа, па ногледајте и у повељу Лазарову, датој манастиру Горњаку. У истом члану закона пише, да је „орао на црвеном штиту". Мени се чини, дастарпја практ и к а не стоји свуда у сугласици са новијом теоријом хералдике , и да није у сваком случају и за свакога обавезно оно правило које у хералдици новијој поставише неки евронски писци, а то је, да „метад не долази на метал, него на боју, а боја на метал." Да ово ново правило не мора важити за старије прилпке, ми имамо два позната нам случаја из наше историје. Један је тај, што зпамо, да је Кастријотићев грб био а«|ш1а ш сатро аигео. Но рећи ће ко: „ал је та а^ш1а била црна". Ми на То одговарамо, да ово ц р п о не значи б о ј у у хералдичком смислу, цего животињу — тицу, која има п е р ј е, које није проста боја, кад вам б е л и орао боју не значп, нли, које није метал, кад вам ц р н и орао метал не значи. Другијепрнмер у грбу Лазаровом, где је Н емањнћски орао, б е о на з л а тн о м пољу, као што видимо у Рајића. Мени се чини, да ће у томе бити разллка нзмеђ владалачког српског

орла (царског) и измећ орла његових великаша, јер, узгред буди речено , ио византинском обичају и правилу бејаше и код Срба (Душанових и Урошевих, па можда и Лазарових) обичај. да они великаши. који имаћаху титулу д е с п о т а, имали су право на двоглавог бело: орла. но на црвеном пољу, мес то на з л а т н о м. (Ову титулу деспота имали су обично сродници цареви. на ваљда отуда). Према овоме мени се чпни, да би према историји иравилније било, да је и нов српскп орао на з л а тн о м пољу, ма да то не би по полихромији тако лепо изгледало, као бело и црвено, и ма да то не би одговарало схватању хералдике моде не. — Па ми и не правимо нешто из нова, те да се на та нравила обзиремо, него новраћамо само своје старо. Даље се у закону каже. да врх обе главе орла стоји круна. дакл» једна. а тако видесмо и на цртежу у иозорнпггу. Међу тим за Немањнћски грб пише: — ацш1аш 1 >1сјрЦеш, а(1 8П1 (ги1а са р1 {а еогопа(аш, што се и на старим цртежима грба Дрнојевићевог и Кастрпјотићевог и осталих види, па и на грбу уписаном на повељи горњачкој. Према овоме данашњи српски орао. нп по крплима не би био стари срнски орао, него неки други, — произвољни. Даље се у закону каже „и с п о д сваке канџе по један кринов цвет". И ово не знамо зашто. За Немањићског орла пише: — Лиоћив 8ић а Н 8 ШН8 ЛсвспрЉ , дакле испод к р и л а , не испод канџе , а и на цртежима старима стоји поред ноге (с поља) испод крила. Тако је на Лазаровом код Рајића, па тако и на оном у повељи Горњачкој. Што се тиче д о д а т к а : „на прсима му је грб (треба додати реч досадањи) Књажевине Србпје" то се може да прими, у толико пре. што су п ранијп грбови ималп додатка |'по свој прилици старих породичких). Тако Лазаров грб у Рајића има на прсима орловима мес е ц и з в е з д у (штит је у облику срца) као на старом Восанском (1шш1а е{ «1е11ај, па и на грбу дипломе Гор њачке с том разликом, што на пр сима орловпма стоји само з в е з д а (шесгоперна и слободпа), а м е с е ц (млад месец с роговима на више) служи орлу за постоље, те он па њему својим канџама стоји. — И Балшићи имали су звезду. Додатак дакле овај народ српски може без устезања да усвојн и прими; но ја бих мислио да штит не буде четвртас т, н-г. о: муг ••

словенскт. као лепши и симетричнији ла то место где је. Односао „огњила" на том грбу, и у закоиу овом наведена су под наводннм знацима, ваљда гато се хтело норед остачога да каже и то, да с тим ннемо па чисто. И нисмо. У одредби његовој пише „огњила" што се негде каже к р е с и в о, а не зна.м да лп игде о ц и л о) , а она се и ранпје спомињу -— сиш <|иа{иог ј § н 1 а г П 8 — у грбу Србпје и Мрњавчевића; али ово нпти је лако доказати, нити порећн. Она прибелешка у Србадији лане (свеска 9 стр. 425|, која вели , да су то „листови крина", сувише је на памет изречена. јер ми нпсмо вични, да гакво што без доказа поверујемо. У „јеки од гусала" (не у „сну Кра љевића Марка" као што господин Ђ. П. наговести; споменута четири писмепа С, треба узети као појезију извесне тенденције, не као хералдику (па јој дакле не треба нп замерати онако са катедре —). Мени се чини. да ћемо бити иајблпже истини, ако узмемо да су то четири м л а д а м е с е ц а , јер месец (са звездом) нма врло честу употребу у грбовима српским. И онда оне четири з в е з д е, што су на горњем црвепом платну наше заставе, могу имати некога значаја. На послетку и штит крстовп, и пггпт орловн. па и „пуриурни" хермелинов (ваљда хермелинскп, — као курјачки не курјаков) плашт" пма по „краљевску круну." Пре свега чини ми се, дајекрупа на прсима орловскпм излшпна, а исто гако и па штиту орловом (ако је има). Но што се саме круне тиче држим, да је облпк њен (као краљевске, дакле затворене) сасвим произвољан, нити подлежи каквом и не знам чијем пропису. На против у сваког је народа другојача, и увек онаква. каква је у старпни била, ако ју је имао. То се видп и па немачкој и на угарској круни. И наша бн пмала да буде другојача. Колико се пз старијих цртежа може да види. или пз опдашње тенденције да замисли, наша је круна била крстата, од четпри нера, — не шестонерна. као што видесмо на цртежу у нозоришту. Признајем, да као цртеж , дакле по молерскп, може изгледати лепша таква шестоперна. ал ми се чинн да би од метала, дакле истинска и ленша била крстата, (на п за ношење лакша). Најзад не налазим нп најмање оиравданог мотива, бар за прилике обичне, на нечатима, на маркама, хартији у онгате, да се орао

з а т в о р и. да се нлагатом заогрне. јер — бар менп тад изгледа, као да није пезавнсан. на и ако му је порфира пурнурна. Раширена крила и кавез! Ово неколико речи у прилог члапу 3 закона о грбу. 1-)аг (1ашсин. - о»,а> АУСТРИЈА И СРПСТВО (У ОЧИ СРПСКОГ УСТАНКА ЦРОТИВ АУСТРИЈВ) (НАСТАВАК) „У 1875. год. Јевропа или знатан део њен налазио се у несталној равнотежи. Берлински уговор дао је сталности тој равнотежи. У самој Херцеговини нема данас довољно силе за нарушење мира и Аустрија. поступајући са дотичном инсурекцијом уживаће потпору моралног ауторитета јевропског Ареопага, који ју је и утврдио у тим провинцијама; док Турска у 1875, није пмала ни моралне ни материјалие снаге да угуши буну која је, у осталом, и била резултат њене злоуправе и неснособности^* — Према овоме изгледа да 24. Јануара о. г. а то после толикомесечног расветљавања истог питања у Манчестру — „Тајмс и није имао бол>е изворе обавештења о јужно-словенским стварма. до јсдног маџарског министра и једног бечког Чивутина. Али одајемо правду самом Чивутиву, јер, збиља. његив извештај није тако глуп као коментар лондонског му госе. .,Тајмсу Ј као да се учинило да су Далмација и Црна Гора делови Херцеговине, па пошто је преписао једном реч „Далмацију и оп оде даље да говори само о -Херцеговнни". Коресподенат од своје стране представља. да је угарски министар питан о Далмацији и Херцег »вини и, ма да он ту говори о „немирима у Јужној Далмацији и Црпој Гори- цела ствар изгледа као да је каквом телеграФском погрешком стављена Црна Гора на место Херцеговине. Ово велим с тога што је гола бесмпслице говорити о -немирима у Црној Гори" ирава им места. Он је ту још и јасно изнео ако га је само „Та.јмс~ могао разумети — да се бој бије у Далмацији и Херцеговини* Али ..Тајмс" илн ннје знао за разлпку између ово двоје али )е нашао за сходно да мете Далмацију на страну и збори само о Херцеговини. те тако кришом пређе преко Факта да је Херцеговски устанак само допуна ранијем далматипском устанку. А то се опет могло чинити зато. што је херцеговску ствар, као такву, лако стрпати у врећу „псточног пнтања", док се далматински чвор неможе одрешити а да се неудари на Факт по коме отпор у Далмацији нема никаква посла са „источним иитањем ц , него да је проета последица непосредног вероломства од стране апостолског Краља Далмације и л осподара Котора. Е наравно. да је пред оваким слуцајем, :ешко ре1>и да ће Аустрија уживати ичију „потпору моралног ауторитета". Ииеац који мисли ,1а је берлински уговор „повратио" икакав .,стабилитег и . и који само показује дубљину свог незнања кад се уваљује у прпче о -јевропском Ареопагу-, такав писац може још далеко отићи. Алп и он једва да ће бити кадар да нам претходно изнесе праву историју Фрање ЈоеиФа са Далматинским му поданицима, па да нам после гсвори о његовом де «у и уделу у „моралном ауторптету- или икаквом другом моралу. — Ннје, дакле, згорега било вратити се На овај сада већ старн чла* нак „Тајмсов - * као на један иримерак јавног пам обавештења, а које је н све на што ће велики део инглеске публике икада и наићи у овим стварнма. Прслазећп. пак, на сам предмет нмамо да пон »вимо, да је од највеће важности по прапо схватање целе ове ствари разлв-