Српска независност

ковати два покрета која, ма да су тесно везана у другнм ногдедима, јесу савршено незавнена н«» поетанку. Народ Херцеговнне, којп је предат пз турскпх руку у аустријскс. устајс противу Аустрвјанаца што налази да за њега бар, они нису бољп од Турака. МеНутим Воксзи, ко |И нису никада ни бшш ПдК Турцима уетајали су и ирс — пгго су имали своју еопствену муку са Аустрпјом и чисто од њс. Дабогме оба су ова пптања везана. као шт<» су ева јужно-словснска питања везача једно за друго — везана су на пр. уколико сс односе ка општи положај Ауетрије на истоку — али су им и стари и нови извори сасвим засебни. Побркати их као ово наш „Тајмс а само може нахудити правом разумевању целе ствари : док јс зар и излишно спомснути да су они ..немири у Црпој Гори и — којс „Тајмс" онако с-епо преписа а привидно и нозва Аустрију да у поступак Ј -зме дело просте Фантазије. Да би, дакле, нашли нрави извор садањем покрету у Боци Которској ваља нам се вратити добу којс није баш тако давнашње. добу које ногдекоји старац може још да памти — али које јс свакако старије од новосковапе и врло берићетне обмане (.лтров^иге") која се ' зове аустријскнм г царством и . Хоћу да кажем да су муке Вокеза почеле пре него је једно „војводство- јеврбпско прпевојило себн титулу или Фирму „ћесаревинс*. Први преступник на овом нашем сппску био је доиста номинални „војвода" од Лорена ио оцу му. а Фактички _надвојвода Аустрије но баби; али он је био још н краљ од Немачке и римеки император по нзбору. Фрања — последњи од ових последњих (императора) — онај чије ситније титуле онако дрско парадирају на перпстилу Јовијуса — наследио је био осим изборног му „царства а и разне земље својих рођака. у времену када се на свакојаке начине откидало но нарче од једног по комад од другог народа. а све да се накрме титуле и благајпе једног једитог човека. Ето тај последњи Август запада није се стидио да ступи у савез са на зор рођеном Јзепублаком Француске радн поделе једне државе која је била најчеститија свога | доба, а силе којој јс више но икојој дру- | гој прииадала мнсија источних ћесара. ! Недело у КампоФормију (уговор кампоФормијски) које више но нотсећа на недело од Камбреје * — ево с њим морамо да почиемо ову нашу историјз'. Сама ствар је достојно аустријска , и деловања оног Фрање својски су наслутила _дела овог садањег. Опљачкати каквог слабог комшијз* без и једног ударца сматрало се онда за узор Царске, Краљевске и Апостолске политике. иа се гако тамо сматра и данас. Аустрија парадира пред светом као каква класична и консервативна сила. Но у самој ствари ниједна се сила није подигла постојанпм војевањем нротиву свачега што је од старпне и од частп, нити је иједна чешће ногом газила свако историјско право и свако народно предање као та иста „Аустрија-. Последњих иет година последњег (18-ог) века вндеше где се абрисаше са карте Јевроне две силе, које беху стражарницс Хришћанства * Уговор КамбрсјсЕИ нли „Женски уровор" од 1529 закл.учен пзмсђу Аустријс и Француске и врло штетан по Француску. Пр.

МОДЕСТА ШИЊОНОБА

ПРИПОВКТКА X. Балзака Иревод с Фраидускога.

(НАСТАВ.ЧК 1 Димеји мишљаше, да је песника дирнуо а он му је само ласкао, што иначе готово да и не може бити, јер частољубац сс није више сећао оног миришљивог стакоцета, које му је похвала о главу разбила. — Е, јуначе мој ! рече песник свечано и метну руку на Димејево раме, јер му је смешно било. што је нред њпм дрктао царев јсдан војник ; та девојка вама је све... Али шта је она у друштвуУ... Ништа. У овај пар најкориснији жандарим у Китају издише и баца царство у жалост и тугу... баца ли то вас у жалост ? Енглези убијају у Инђији тисуће људи, који нама вреде, и укојивампар ја ово говорим, тамо спаљују најдражеонију женску; али ви сте опет за-

иротиву навале варварства. Ослобођење Беча мачем Иољака би награђено уделом Аустријс у нодели Пољске. Кракова јсдва ако доби нова господара, а Венеција већ утону као Нољска: и пр1 ћије грабљивих Хапсоурга заокру.'лнше се новом н богатом иљачком. Део од овог удела оде у далматинске носебине републике (Венецијо а с њима и ова мала земља (Бока Которска) чија витешка борба за слободу — сада. као и пре трина/ест година запиеа^један тако светао лист у историји натријотских напора прогиву сале н неправде да се он може упорсдити са ма којим другим већ удостојеннм вишег мсста н општег спомена. Али прво и нрво што овде ваља имати на уму то јс : да су и та Херцеговина и та Црна Гора и Далмација у самој ствари једна земља, поцепана на троје једино политичким случајсвима. Народ који у њима ж::ви јесте један и истоветан у најстрожпјим смислу ове речи. и који је вазда осећао и вазда делао као такав. На пример, кадгод је ма који од ово троје пмао какав бојак да бије, остала двојица су му вазда у помоћ притицала. Сама Црна Гора јесте нросто онај део исте земље који је могао да одржп своју цезависност кроз сва искушења. Та пре не пуних тридесет година ова горска кнежевина била је још и непризната од днпломације, и није имала одређене границе. Црна Гора је имено онда била она грудва земље — кад већа кад мања од које је народ њен. иечито борећи се могао одбијатп турску навалу. Срби ириморци. од своје стране. дођоше до уверења, на измаку 15-ог века да им је нсмогуће одолети сили варварварској и одржати своју независност, на пзабраше нешто најближе самој пезавпсности. а то: завпсност од какве јевропске државе. (Настави1.е се) ИЗ СКУШПТИНСКЕ ЗГРАДЕ Последњп дан састанка. 22. Јуна 1882. Председник А. Ђ. Поповић отвара састанак у 8 1 /о часова. За министарским столом : Гарашанин, Чед. Мијатовић. Новаковић . Тих. Николић. Прозива нвма После неких ситница ирелази се на дневни ред : извештај одбора о арегледу ратне касе. Члан одбора Дои Нпкола КруиежевиК, (нзвестилац Мита Ракић није хтео да напише извештај. што му као чиновнику не нрипада нраво на диј^рне. тако бар рече Крупежевић) чита неки збркан, скрпљен и крајње тснденцијозан нзвештај о ратним рачунима, у коме се, због тога што одбор није могао да сазна и пронађе неке рачуне, а од садашње владе није добио захтеваног обавештења, терете миннстри од 1875. 1876, 1877 и 1878 године и г. митронолит Михаил. Ми. поред најбоље воље, ни смо у стању репродуковати ту збрку напредњачке висто попили о доручку своју гаољу каве... Па у исти овај пар могло би се у Паризу наћи доста матсра, које леже на слами и доносе дете на свет, не нмајући пеленице једне да га увију!... Ево овде дивап чај у шољу од пет лујдора, а ја пишем стихове. како ће Парижанке казати: Дивпо! дивно! божанствено! прекрасно! то дира у срце! Друштвена природа, као и природа сама по себп, врло је заборавна. После десет година ви ћете се чудити вашем ноступку. Ви сте у једној вароши, где умиру, где се венчавају, где сс позајмице обожавају приликом састаика, где се девојке обезнањују, гдс човек велеуман пропада и сав његов товар крупних темата о доброчпнству људском п све то једпо уз друго, често и под истим кровом, а да не знају јсдно за друго. А вн иштете од нас, да нас боља обузима на то обично питање: Нма ли девојке једне из Хавра или нема ли јеУ... 0!... али ви сте... — И ви кажете да стенеспик! викну Димеји: та ви не осећате нншта од онога што пишете!... — Е! кад бисмо ми чуствовали сву ону жалост или радост што је невамо, бнсмо се за неколико месеци истрошили као старе чизме! рече песник смешећи се. А да нисте залуду дошли из Хавр* у Париз и до Каналиса, ево вам нешто.

ирености. и с тога ћемо иричекати да владини органи донесу тај тенденцијозап извештај. који ће, без сумње. морати још коју редакцију прећи, да се вичннјим нером мало боље дотера и за „народ" удеси. За сад се задовољавамо да констатујемо Факт, да је министар војни г. Тих. НиколиК који је био ч*ган и КаљевиКевог и акционог министарства саслушао овај извештаЈ мирно као да га се ништа не тиче. и да је отрпео ноједине грозничаве и сумануте грдње и изразе, којима су се неки кориФеји напредњачки, као Љуба Молеровић. Урош Кнежевић. Вељко Јаковљевић и т. д. служили. По прочитању овог извештаја претвој рена је седница у тајну и трајала је више од 1 часа. За тим јеујавној седници поново прочитан предлог одборски ; да се влада иостара за нужна обавештења што се извештајем траже и да их | .,скупштини" поднесе. Тај прсдлог усвоI јен је једноглаено. Прелази се на други предмет на дневном реду: о монополу соли. Против тог предлога*нојавила се скоро ј једподушна осуда. кад је дан раније изненадпо око 9 часова у вече изнесен на претрес. Многи посланици. међу њима и Ник. СаасиК. изјасннше се одсудно нротив увођења монопола на со. Као што је познато. решење се услед тога морало одложитн за данашњи аосЈ \едњи дан, јер се влада нобојала да јој л тако користан" предлог не нропадне. И заиста, данас се са свим промениј ла ситуација. Они који још синоћ беху ; прот..вни овом иредлогу, данас га најва| треније препоручиваху. Тако београдски посланик Ник. Снасић па и још нека ј браћа. која, сумњамо, да у ошнте и зна! ју шта је мононол, а још мање. на шта ј се смера с њиме. Но лавров венац прниада, без сумње, генпјалном Финансисти г. Чеди Мпјато| вићу. Он је „искрено" исповедио поштованнм иосланицима у чему је ствар и замолио их је покорпо да прнме предлог његов. Г. Чеда је, од нрплике овако убедио пош:оване посланике: Ви сте (тамо они) решилн да се на! баве 100000 пушака и овластили сте : владу да нађе зајам. Ја вам , рече министар, искрено кажем. да нисмо могли наћи зајма. јер нико не даје пара на пушне и барут. Сад је питање: хоћете ли пушке за наоружање народа V Ако хоћетс, а о томе не сумњам. а ви вотирајте монопол па со. јер то јс једино средство да до нушака дођемо. Ако не нримите овог предлога, онда не можемо доћи до пушака. јер немамо ни од куд срестава. И онда, како је ситуација иолитпчка замршена, може лако доћи време да Ђе се све па и екзистенција државна ставити на коцку. Сад бирајте! Јуначе! (Каналис изгледаше и држаше се као какав Омиров ирој.) Чујте ово од несника: Свако велико чуство у човека тако је пндивидуелна пссма. да се за њу не пнтересује ни његов најбољи пријатељ, то је благо које је само ваше, то је... — Опростите, што вам уиадам у реч, рече Дпмеји, који с грозом посматраше Каналпса; јесте ли ви долазилп у Хавр?... — Тамо сам провсо идући у Лондон један дан и једну ноћ у пролеће 1824 године. — Ви сте човек од части, опет ће Димеји; можете ли ви мени дати вашу реч, да не познајете госпођицу Модесту Мпњопову ?... — Први пут .у веку чујем то име, одговори Каналис. — Ах! господине. викпу Димеји, у какву ли сам мрачну сплетку сада загазио!... Могу ли рачунати на вас, да ми помогнете у тражењу, јер у томе не сумњам. ваше су име злоупотребљавалн! Ви сте морали јуче добити једно писмо из Хавра... — Ништа нисам ја добио! Будите уверени, госиодине, рече Каналис, да ћу све чииити, што буде од кориетн... Димеји оде, у срцу са пуно страха, мислећи да се онај гнусни Бича увукао у кожу овог славиог нееника, да би Мо-

Што се самог нредмета тиче . мотивирао је министар од прилике овако свој предлог: Не плашите се од рсчи моно! пол. Та монопол Фактнчно и сада ностој ји, само с том разликом што пе поси користи држави већ двојици трговаца, Крсмановићу и Параносу и мацарској банци. Ирви уносе румунску. а последња маџарску и ердсљску со. Иотина, да је со услвд ове конкуренције јеФтинија. но ко нам јемчи да се ти конкурентн једног дана не сложе. на да нам продај ју со но што они хоће ! ? ! (Дан пре умео I је београдски посланик Н. Спасић да одговори на овај јединствени навод миннстров, изјавл,ујући да ће се не један I но 100 трговаца наћи ако би тај, иначе и не замишљен, случај паступно, који ће у своме сопственом интересу узети у ; евоје руке унос и продавање соли, а | данас је и сам слично мотивирао свој пристанак за мононол па со овим карактеристичким речима : „Боље је да држава има хасне од продаје соли , него два човека." — Тако се то нреко ноћ тече пскуство! Иосле кратке дебате примљен је пред, лог у начелу у 11 часова 55 минута и , отпочет је спсцијални претрес. У 12ча1 сова 60 минута изрекао је аредседник, да је монопол на со примљен у целости. За овим је примљен пројект закона о допунама закона о исплати рсквизицијоних прпзнаннца. Овим се предлогом овлашћује министар Финансиједа пропише правила. да се и оне реквизицнјоне признанице исплате које нису у пуној Форми написане и да се неки зајам подигне за псплату реквизицијоних признаница преко реда оним лицима, којн добију уверење општннских властн аотвр^ено аолицијом. Даље је ОАобрен издатак министра просвете и црквенпх поелова у 1.09Ј днн., утрошен преко буџета на дневнпце члановима просвстног савета. Иосле тога одговорио је мпнистар Новаковић на пнтерпслацпју Марка Богдановића и Гл. Петронијевића због митрополита Михаила. Министар је казао оно нсто што је познато из његовог реФерата у званичннм новинама. — Наравно да је „скупштпна- узела тај одговор на знање. На завршетку нри.мљен је предлог о цромени устава. Састапак закључен у 2 часа по подне. После подне закључио је Краљ седнице за 1881 годпну овом беседом: Поштовани аос.ганици. Ступајући у средину вашу да закључим сесију Народне Скупштипе сазване за 1881 годпну. ирво Ми је на срцу, да изјавим Своје задовољство. што послове ваше впдим непрестано задахнуте духом сталнога напрстка, љубављу постојанога реда. дахом крепке државне мисли којом десту преварио, а међутим Бича, пун духа и фин као какав кнез којн се свети. вештији од уходе . исинтивате тада жпвот п рад Каналиса. са своје малоће неприметан нилојем оку, као какав инсект, који бушп свој нут нспод коре од дрвета. Тек што је Бретон отишао, а Лабријер уђе у кабинет свога пријатеља. Наравно, Каналис говораше о томс како је био код њега онај човек из Хавра... — А ! рече Ернеет; Модеста Мињонова — ја сам управо због тога и дошао. — Охо ! викну Каналис, да нисам ја победио преко заменнка?... — Па да! јево тичвора драматскога. Брате, мене љ\ би најдражеснија девојка у свету. лепа да блнста међу најлешпима у Паризу, са срцем н књижевним изображењем као каква^Клариса Херловова: она ме је видела, она мисли да еам ја славни Каналис!... али инје то све. Модеста Мињовова од висока је рода п баш ми сад рече Монженод, да њен отац, гроФ Лабастн, има добра до шест милијопа... Отац овај дошао је пре трн дана и ја сам нреко Монженода иекао за два еата после подне састапак с њиме. а Монженод ће му поверљиво казати, да се ту тиче среће његове кћери... Појмнћеш, да сам теби морао све казати, пре но што ћу отићи до оца.