Српска независност

6Р0Ј 97.

СУБОТА. 26 ЈУНД 1882 ГОД

ГОДИНА II

пЕзг 31 с?гг:т: ■а годину 24 дин., нл по годнне 12 дин., на четврт год. 6 днн. 31 сст1л2 зеијое зд б1д21есх::: псдтотсктнл годинт 30 франлка, на но годинв 15 *р. на четврт год. 8 *р. 31 17ст?с-7г1?скг: *Л ГОДИНУ 16 #0?. У ВАНК.. НА но год. 8 ♦. на чтгврт год. 4 ♦. 31 све ссти2 1рн1бе : ИА ГОДИНУ 36 #РАН., НА НО ГОДИНБ 18 «Р., НА ЧКТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИН01, 4ЕТВРТН01, СКБОТОИ * НЕДЕАСН гтл целом ТАБлтгд урвдништво јк и администрадија у кгкн г. тонк а ндркјевика 0бији-кев вкнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 днн. пара од реда, а послк сваки пут 6 пр. за припослано 50 пара дин. од редл. Рунописи шалу се уредништеу, а претплата адтинистрацији гтС ? С С Н 2 2Е31В2СЕССТ 2". рукописи ик враћају се. неплаћена писмл не примају св.

6Е0ГРАД. 25 јуна У малим државицама грчкпм била је, као што нсторија прпповеда. жестока партајска борба. Кад би једна странка надвзадала другу, она бн све своје противнпке из земље прогањала. Кад једном на острву Хвосу странка Ономадпмова победи своје нротивннке, њен првак посаветује своје нрпјател>е. да не протерују све своје протнвннке. него да од њих оставе бар неколико. како не би, у оскудпци протнвника, отпочели борбу један нротив другог. Трошећи своје страсти против непријател>а, мање ћемо нх моћи употребити нротив пријатеља, говорио је он. Исто тако кад је Картагена разорена била и Рим држао да је тиме изишао лз сваке опасности, рекао је један славан Римханин својим суграћанима: „Сад смо тек несигурнк, јер не мамо ни кога да се бојимо, ни кога да се стидимо. 1- Што је било истина још у староме веку, то је и данас ; природа л.удска остала је једпа иста. Далеко од тога да упоређујемо вехнко с малим . мп бисмо ипак ову историјом освештану науку применили па наше прплпке. Странка. која данас има власт у Србији , п ако није победила на пољу лојалне и законите борбе, она је ипак успела да својнм противнпцпмазатвори врата законодавног тела: одржала је победу, која ју је до костпју заразила, па се сад од своје победне болести сама у себи распада. У скупштини она нема више нпкога да се боји, нпти кога да се стнди; она сад троши своје страстп сама противу себе. Не стиди се да решава законе од највећег замашаја, тако рећц с ногу; не боји се да решава буџет за неколико сахати,мада је онод пређашних буџета у неколико милиона већи. У клубу напредњачком гушају се нрваци странке: _ти си цолитчки деран, а ти си политички дервиш" довикују један другоме, а споља пм се одзива општп глас: „имате цраво и једав и други." Само политичка дериштад могла је онако лакоумно утазити у толика животна цитања земал>ска — без спреме, без смотрености, без стпда; само иолнтички дервпшп могли су извести на позорннцу Србије оне у исти мах и жалосне и смешне призоре, којпма је сведок сав српски народ. Но глумци су се већ истрошили и малаксали. Мп смо већ пмалп прилнку једпом да речемо, да онп могу свој жинот и продужити, али за то опет остаје, да су њпхови дани избројани. Владавнна „внделовачка" броји своје последње часове; не могу је спасти никакве мере строгости ии

запта. Свака владавина потребује за свој опстапак поштовања, поверења и аукторитета; а сила п власт. што влади свакој стоји па расположењу, губи свакп мах од оног тре нутка код ностане основа њенога опстанка. На ту тачку сишла је наша данашња владавпна. Наша владајућа странка у себи се распада: њу оставише један по један сви нредставници наше престолннце, пзабрани тешком муком и великпм најмање законим напорпма. Минпстри наши немају више ни поштовања. ни поверења ни аукторитета; изван згра; де скупштинске и њиховог клуба њих је јавно мишљење судило и осуј дило. Тражећи да све ^иречисте", они су се усампли. Још им остаје једна сесија њихове трогодишње скупштпнске периоде; хоће лп је они моћи дочекати и издржати еа својом непотпуном скупштином. то нпје питање од прве важпости јер са крајем ове годпне, са 31. Декембра. престаје њихова основа и подпора. и овако крња каква је. Од млого је веће важности питање, како ће се до тога времена опозицпја владати. Неоспорно је, да она данас има за себе поверење народа; пмају за себе поверење не либералп. не радикали. но сви отпорни елементп у земљи. сви противницп данашње системе. Могу се зар ј људи на влади и променути. али ако : би остала данашња лажна система владавине, отпорна струја иебп ипак престала. До данас је опозиција издржала тешку борбу и поднела многе жртве . али је пмала п велпког успеха сузбившп у природне границе ароганцију, шарлатанство и ку| кавичлук. Но све плодове свога успеха могла би опозпција изгубити у онај мах, у којп би прешла на поље незаконитости. Пут је незаконитости једини пут. који би мо гао нродужпти живот дапашњој сисстеми и владавини. И нехотице опозпција би тим путем пошла на руку онцма, који би желели још већп прптисак, па можда в државпе ударе. Дан општпх пзбора није далеко. Било да се онн пмају извршити обпчну, било за велику народну скупштину, свакојако , њих треба дочекати мирно, законито, али п сложно и одважно. Многи су из редова опозиције доста претрпели , многи могу још доста претрпети; али нека се нико не превари, да у делпма нереда тражи олакшања својпм патњама, јер то неће бити лек но сирће на отворене ране. Борба ће се продужити, али што је блпжа и сигурнпја њева коначна победа, у толпко треба да су вођп борбе мудрији и смотреннји, треба више да рачунају

како ће савладаног противника да учине безопаснпм. У кратком размаку времена. који нас још дели од онштих пзбора, свака ногрешка опозиције , претворила би се у грех према отаџбпнп. могла би бити експлоатисана на штету уставности и будућности земаљске. Нека се отпор н даље продужи, алн нека је строго законит и добро измерен. па да буде коначним успехом увенчан! То је наш искрени патрпотски савет. ♦•»«♦ Како се упразља Боснон. Дошао нам .је^до руке овај значајпн званпчни сггас једног аустријског чиновника у Босни: Л? 1951 Ц. кр. среском звању у Орловцу. Неки Коста ПоповиИ из Кобаше, бивши учнтељ. изагнан је овпм срескпм звањем због немања пасоша п нолитичко сумњивог тумарања из Босне и Херпеговине и унућен је под нратњом у свој завпчај. Част ми је прилажући једну легитимациону карту и једне сведоџбе, што му је одузета . јавити службепо, да му се више не издаје путни лист за Босну. Ц. кр. среско звање у Брчкој , 2 марта 1882. Срескп начелник Берњс с. р. (превод с немачког). То .је јединствено званично поштење. У иетом акту у коме аустробосански чиновнпк јавља, дајеједног српског учптеља протерао зато што нг-.ма иасоша. у истп мах прпзнаје да му је отео аасош. И то су сад нашп присни нријатељи! ГОто се тиче политичке сумљпвостп, сиромах уча је молио да се против њега поведе пстрага. но та му је молба одбпјена. Тај негдашњп учитељ налази се сад у Београду.

АУСТРИЈА И СРПСТВО (у очи српског угтанка против аустрије) (наставав) Ти Приморци — данашњи Бокези обрате се онда круни светог Марка од Млетака. и погоде се с љим уговорив: да се њихови стари обичаји и слободице поштују: и да. ако кадгод млетачка република неби кадра била штптити их с пол>а. то да они не буду уступани каквој другој сили, него да могу слободно располагати сопственом судбином. И збиља, неке три стотине година ова погодба остала је. како тако. у снази. Под окриљем крилатог лава млетачког поверене замље бише заштнћене од варварске руке, па чак и њихове месне слободице штеђене су од далеких пм сузерена. Али најзад се деси и онај давно предвиђени случај. Свети Марко клону. а Приморје оста без заштите. Он га је бранио од Турчина али сам се пеодбрани од заверенипких ортака од Корсике и Лорена. А допста. ако је икада икакав народ имао дупла права на слободу — право и пред Богом и пред људма — то га је нмао овај мали народпћ од Прнморја н которскнх в-сова ! Алн шта се тичу Аустрије и њених Хапебурга ова природна н уговорна права . кад њима треба шнрити њихову њиву, и кад је годило тренут ној полнтици еамог Бонапартс да то

тако и буде. Дакле при подели пљачке у КампоФормију народ, кога је Свети Марко тако дуго заклањао, у место да добије своје по закону. буде напротив отргнут и предат једпом господару чије је сво право било то : што је хтео да нрисвоји себи туђе, и што му се то могло као јачем. Сад треба сцоменути да проста подела у КампоФормију није била стално осигурала Аустрији целу обалу Далмације. Сама обала била је до тог доба врло неравно подел»ена између тачке и дубровачке републике. Дубровник се нмено довио био да. посредством једае веште политике. као и признањем извесног спољног и номиналног сузеренства Турске, одбрани своју независност од силе Млетака која је постепено прогутала била све унаоколо. У крут дубровачке општине долазио је онда осим наравно самог града Дубровника и обале од Клека до Суторине — тог ма леног парчета Хришћанства између мора и гора — још и полуотока Сабијончело и велика отока Меледа са неколико омањих уз-а-њ. Од своје стране Дубровчани су тако попреко гледали на Млетке да су волелп пустити и невернике (Турчина) на море него ли остати у њиховом опасном комшилуку. Са оба краја. дакле, дубровачког приморја пружао се по један језик турског земљишта. и тако делио ове две републике. Дубровник је био један од оних морских градова у коме је аристокрација, горда али не и несносна, умела владати кроз читаве векове. Ако је ту и било каквих јавних грехова они су ипак сви били унутарње природе. Према иностранству Дубровник је био савршено невин. Овога пута (у КампоФормију; он и би поштеђен. Ауетрија, за онај пар, узе само што је припадало Млецима: а њене далматннске посеобипе осташе још на двоје подел»ене — дубровачком облашћу и оном парчађу турске обале. Али са овим изузетком Аустрија је онда држала целу јадранеку обалу са оба краја. — почев од граница Арбаније па до (ондашњнх) држава цркве (папине). Дивно ли је доиста овај добитак Далмације, Истрије, Венеције и млетачких покрајина на челу залива заокруглио морски спахилук краља од Хрватске и господара од Тријеста ! — Али, као што цео свет зна, слога ннје дуго владала између два џелата Венеције. У години 180г> потписа се један нов докуменат, славан по млогом чему. па и по томе што су га потписали -Цар Француза 1 * и -,Дар Немачке и Аустрије~. Карло Велики, па и и Карло петн. упрепастили бп се доиста да су могли видети како се нотписује један опали потомак њихов . па како је и чудновато заборавио — ко је ? Како му драго. ^миром Презбуршким-. _Цар Немачке и Аустрије и новуче се са свим са морске обале, а његове далматинске посеобине пређу — уколико. то јест, до уговора стоји — у руке -Цара Француза". Дубровннк тада дочека комшилук Француза као што је пре ужпвао онај Млетака н Аустријанаца. Само. на жалост. Корсикапац ( Наполеон) оде корак даље од оба му предходннка. Трпети поред себе три године једну базу независности беше н сувише за њ: и он једнога дана у години 1 х >8 без икаква повода пз просте обести, учинн крај дубровачкој републицн. У осталом и њему неби суђено остати дуго на миру у том крају. У годиеи 1797 Ауетрпја и Француска сложно жарнше н палишв: али се друкче окрену ствар кад се нрво Инглеска а за њом и Русија појавише у Јадрији. и кад пн једна ни друга непрезираше помоћ малене Црнс Горе. Дакле између 1810—1813 више тачака буде ослобођено од Француза. Тако Крчола, под британском заштитом. први пут дахну душом. Црна Гора још једном изађе на море: а Котор, нзбављен од туђинског господарства, поста престоницом ове слободне државе српске н столицом њеног владике. Слободни синовп Боке онда нашав се у положају предвнђеном оним старим