Српска независност

.

уговором ^са Млецама;, и Формадно се уједвне га својом независном браћом. Кривошијани и остаЈи Бокези иризнаду ВЈадику за свог господара а његов народ за земљаке. Ненравде векова овим се чином покају! Непобеђена домовина слободе — једина земља чији народ не саже врат у варварски јарам — е..о најзад доби жед»ено и њеном бићу тако нужно проширење — доби га и драгивол>ним прнстанком сдободних л>уди и иоштеннм ратом противу општег непријатеља Јевропе. Мучно је доиста и ламнсдитн боље право од оног по коме вдаднка Дрне Горс држаше Котор и окодину: или бод,е реки. мучно је и замислити бол»е право од оног по коме се тако самосталие онштине (какве бегу оне од Боке; уј едињују са независном им брићом. Најзад, мучно је замисЈити икакву всзу међународне части и дјжности светију од оне која везнваше нашу НнгЈеску и Русију нрема овом мзјом но јуначком народу коме су оне помогле да задобнје своја стара права. Да узмемо ствар у најскромнијем јој вид)': ова мала сила (Црна Гора) поштено је посЈужила оне две велнке сиЈе. Н сам образ трговачки о џентдменској части н да неговоримо — налагао је овнм всјнким силама да гледају да се њиховом малом савезнику неукраде, у неку руку, и њихов рођени подари?. Нити је, на послеткт лако замислити бод.ег права од права Дубровника на повратак онога што су му непријател.и слободе отеди. Али ни образ, ни поштење, ни најпро стија бдагодарност, па ни најиростији стид. не доби реда у часу кад се велике силе Јевропе скупише да деле земл»е и градове или, бод>е рећи, кад се сидни принчеви њени скупише да деле нзмеђу себе туђа добра. Фрања од Аустрије, на нример, к ји је у овом занату толико искуства стекао да је примену његову и над самим собом искусио <кад су њега други черечнли) увиде да је сад. као никад, његово време дошло. И са оним својственим тврдокорством, које као да је долазнло од свезе Лорена са Хапсбургом, човек, који се рачунао у цареве. беше устао да иште не само повратак старих "у крађа |-в1са1шјге -ј вего и пуномоћије ва иове ! Цре свега, он сам није био кадар одржатн врал>евину Далмације; вад Дуоровником ииједап аустријеки .војвода- није ниједног тренN тка владао ; а Когор и околпи окрузи враћени су прпродном пм владару по најдостојнијој тапији. — Алн Фрања од Аустрије тражио је да му се све то да. Њему није била доста Венеција, Трентино и Милано: нити се задовод>аваи што ће иодјармити Задар, Шибеник и Спљет. „Кракова му је (веди) отета, па то вад>а накнадити с другог краја". Его тако Дубровник. >-место да добије стару слободу. које је свирепо лишен. добије новог господара. (НаетавиКе се>

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Као пре неколико година Невесињски устанак, тако ће сада појави у Мисиру да поведу за собом

озбиљне догађаје са недогдедним коследицама по оншту политичку снтуапију. Ево ве!| два три месеца како се одомаћила несигурносх у Миснру. како се нз дана у дан све више раснламћују страстн, а свн покушајн и у аемхи н ван земље иоказаше се аисолутно слаон за но враћај реда н мира. Изгледа као да се с извесне стране навалмце осује1.ава покушај оних елемеиата који жезе повраћај мира, и то је јасан знак да се нза миснрског нитања крије много замашннје, много озбиЛЈНИЈе питање, кога је теашште пе у Афрпци но у самој Еврони. У том увсрењу утвр1,ују нас позитивне вести о оруасању н спремн за рат, што нам допиру нз Евглеске п Русије. Енглеска се у велико оружа и на мору и на суву. н судећи по огромвим прпнравама а н по некнм доста јасннм знацима то наоружање не тиче се само Мисира. У Руснји се такође чине припреме. Тако се подижу утврђења ва немачкој и аустро угарској граннци, а поред тога издало је војно миннстарство заповест, да нпко не говори и не јавл.а о кретању војске, па шта внше да се све, па н најмање ситннце, што се односе на војску и њено уређење држе у највећој тајности. У свезу с овим вестима може се довестн недавни догађај у немачкој нрнстанишкој вароши Кнлу, где је уханшен један ируски ОФИцпр што је издао Русијн све нланове о утврђењима п о органнзацнјн Пруске војске. По свему томе може се нзвесно рачунатн на озбиљне догађаје којнма идемо на сусрет, и којн ће се непосредно иззанлета мисирског нзродити, чнм тамо нрва евроцска пушка нукне.

из листовл

ће , источних иравославних Словена . и Русија је једина држава којажелидасе и11о п, авично и иоштено реши. АустроМаџлрска хтела би да се прошири на истоку на штету тамошњих Сдовена, а Немачка потпомаже њене тежње. јер види у томе гарантију за ширење германског пдем.на на исток. Иенријател.н Словена источних радили би отвореније, да се не бојс Русије. која не може допустити да се стави на коцку судбина њенс рођене браће на ист ку. II за то се нзмишљавају лажи нротиву Русије сам«> да би се убила вера и нада у источних Словена коју они ираведно гаје према Русији. Но то ћс све слабо помоћи . јер всдичина Русије постаје сваким даном очезиднијп, н њене цел>и све јасније. Народи словенски на истоку све више се утврђују у уверењу да им само лежи спас у Русији. II Русија неће њих обманути ннти преварити па ма је шта стадо. Њена ће цељ вазда бити : иотауно ослобо/јење и самостоигност свију источних Сдовена. Р^-сија ће свакога ударити по прстима којн би хтео да покоси права и иитересе тих народа. Нстина да су лукавством наши непријатељи у неколико успеди да обуставе правилан ток народне етрује на истоку. Уласком Аустрије у две срнске земљс у Босну и Хсрцеговину. мисле они да су добили тврду нозицију за своје даље иланове. Али и то је врдо варљив иоложај. Русија ће триити до некле варварство Аустрије у тим земљама. али нећс никада доиустита да оне постану праве нровннције аустријске. Не узмогне лп се деним Аустрија истиснути нз тих земаља Русиј.. ће уиотребити крајње мере. и резултат мора бити иовољан за сриски народ. Русија нма снаге и моћи да савлада све тсјнкоћс које ће битн скоичане са тим послом, јер народ је руски кадар све жртвовати да се остваре велики задатци I иравославног Словенетва. Није далеко време где ће се пречистити рачуни. И она циФра која изађе из тцх рачуна, неможс се друкчије звати: до потпуна слобода и самосталност свију нсточних Словена и

дсписи

а..) русз -Современија Иззјестија~ пишу : „Русија је сила коју мора цео свет респектовати. И ма да рускн непрнјатељи на западу са свију страна дижу прашину да само потавне углед Русије, њен сјај и њена величина постају сваким даном прави ужас за непријатеље. а за пријатеље и савезнике права радост, понос и гордост. Источно питање није још решено, онако како то захтевају антереси наше бра-

Врања 7. Јуна 1882 г. И ако се не бавим политиком Бог зна како опет ми се нрохте да прочитам по кадкад новине. да видим шта се радн. Читајући опозицијоне новине видим . да су наши кајмакамо конзервативци пошли ннза страну, рушећи све што смета њиховим себичним интересима. Но како не ваља никад човек да буде једностран . узех да вндим шта вели њихова изанђалост. узех „Видело" Бр. 84 н на првом месту нађох њихово нитање управљено на либералну партију . о питању ко су они ? Заиста за кајмакамовце нема тугаљивије ствари, но кад се дигне завеса са њнхове прошлости, јер се одма уочи њихова будућност. Они јадници. умни н ! морални богаљн : у место да се ушима ј — које су им и сувише вслнке — по-

крију каљају друге. У место да одговоре на положено нитање. пишу о „Марковнм конацима". Оетављајући веиггијем и способнијем да допуни што заборављам или на свест не изнесем са незнања. ја ћу се потрудити. да сам одговорим ко су они. а ко смо ми. Дакле ко сте ви Господо кајмакамовци. V Да не ндемо далеко. Ви сте или сами или потомци оних _Јунака и који 1839 год. учинише атак на књаза Милоша; ви сте синови или унуци оних бунтовника из 1842. хоји су радили да се сатре пародна димастија Обреновића. Ви сте синови и унуци оних над чијим гробовима стоји издајнички натпис : „живот род)', Богу д>х , седи старац даде код тиранске лозе плод у Србији паде^. Ви сте сами а и потомци оних изрода „јунака" познатих на метињом брду код Нрагујевца; ви сте потомци оних „јунака" што у Крагујевачкој касарни затвараше и кесама нун.сним песком тукоше оне патриоте, који жедеше Србији добра, а да им се јаук неби чуо. нареднше да се пред касарном свира и игра и тиме загуши кукњава : ви сте синови оних који спремише точкове и _тркнћеве рупе" : ви сте они чнји стари доводише у Србију, на штету народа а у своју корист Етем пашу, Кабуд еФендију. и који се срамно крише нод скун Теје Радосављевића, ви сте потомци оннх који дозвољаваху . да туркиња — арапка удари Срнског официра : ви сте они. чији стзри у 1858 год. спремаше кајмакамију ; ви сте пријатељи породице Фактора КатастроФе у 1868 год. јер у вашнм редовима видимо снна убијеног Светозара Ненадовића: ви пријатељујете са родбином убнјеног Радовановића; ваш је једно мишљеник Стеван Ђурнћ рођак. знате чији: ваши су пријатељи н једно мишљеници Матејићи. синовн тонодског Ранка Матејића. једног од највећнх приврженика пропале династије. Вп нх подижете. Један вам је посланик. а другога сте поставили за срезког писара: Ви сте а у лицу вашега ра*ег 1атПш8-а 1868 године позивади народ не да утврди садањег Господара Србије, но да бнра ваљда другога: и у мал не заборави, ви сте „велики приврженици~ династије јер је брат вашега главешине. не чувену кураж показао бранећи као ађутант свога господара у кошутњаку 29 Маја 186- год. Вн хоћете другога да каљате. а хоћетели нам дозволити да вас упитамо : Шта је у Београду тражно стари Гарашаннн 29 Ма;а 1868 год. и то баш оног дана, кад ће његов сии бити дежурни н са покојним књазом ићи у топчидер. кад је он — Гарашанин — седео у Гроцкој: којим се је послом опда налазио у Београду .капетан Мишакад је до онда а н од оно доба еве јсднако живио у Влашкој, ви црвените. ви пуцате од бола и једа кад ово читате,

МОДЕСТА МИЊОНОВА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с францускога. (каст авак — А шта се све то можс тицати госпођице Лабастове? запита Карло Мињон. — Господине, ја њу љубим и имам ту ненадану срећу да она мене љуби... Чујте ме, господинс! рече Ернест задржпвајући страшан покрет раздраженог оца: ја имам да вам кажем најчуднију иеповест, најсрамотнију за човека од части. Најстрашнија канна за моје можда природно понашање није у томс. што вам морам да га откривам... Ја се још већма бојим кћери него оца.. Искрено и са пдеменнтошћу отворена срца исприча Ернест предходну сцену овог маленог домаћег драмата. нити заб .рави на оних двадесет и неколико изм -њаних писама која је донео био. на нјт разговор свој са Кавалисом. Кад о-

тац доврши читањс ових нисама. бедни љубавник, блед н молећ, задркта под огњеним погледима, које је нањ упро Провансалац. — Господине, рече Карло. у свему овоме паходи се само једна погрешка, али је она главна. Моја кћи нема шест милнјона. највишс ако буде имала мираза двсста хиљада Франака и к томе врло сумњиве наде. — Ах. господине! рече Ернест н устаде и баци се на Карла Мињона грлећн га. ви ме оиростисте терета, који ме је убијао!... Ја имам покровптеље, ја ћу постати известилац за рачунс. Та да има само шесет хиљада франака. па ако ће да се одрече свака мираза. госпођица Модеста ииак би бида моја жена; а њу да учиним срсћном, као што сте ви усрећнди своју жену, да будем вама прави син... да, господине, ја немам више оца... то ми је највећа жеља. Кардо Мињон уступи на три корака, упре у Лабријера ноглед, који продреу очн момкове као оно иож у корице. на остате ћутећи. кад нађе крајњу безазленост, најчистију истину, изражену на овом лицу, у овим одушевљеним очима. — Да ли се судбина всћ уморидаУ... говораше у себи, и хоћу ли ја у овом момку наћи бисер од зетоваУ

Врло узбуђен стаде ходити по соби. ј — Господине, рече најпосле Кардо ј Мињон, вн се морате безусловно покори- I ти пресуди, по коју сте дошлн; јер иначе бисте ви овде нграли само комедију јсдну. — 0, госнодине... — Слушајте ме, рече отац и једним | иогледом пр кова Лабрнјера на његовом месту. Нећу бити ни строг, нн опор, ни нсправедан. Вн ћете нодноситп и незгоде и користн лажнога положаја, у који сте сам себе бациди. Кћи моја мисди. да љуби једнога од ведиких савремених песника. који је њу нарочито славом својом занео. Е дакле. ја. као њен отац. зар не треба да јој дам слободан избор између славе, која јој је била као светилник за морнара, и сиромашне јаве, К0 ЈУ ј°ј Ј е случај добацио шалећи се, 1 као што то често хоће да буде ? Зар не треба њојзи оставити избор међу Каналисом и вама ? Ја се ослањам на ваше поштење. да ћетс ћутати о ономе, што сам вам мало час рекао за стање мог имања. Ви и ваш пријатељ барон Канадис доћн ћете у Хавр, да проведете ових посдедњих 15. дана месеца октобра. Моја кућа биће вам обојици отворена. моја кћн имаће каде да вас носматра. I Помислите. да ви морате сами довести > свога такмаца и њему казати, да је све I

оно истина, што се ирича забаснословно благо гроФа Дедабаста. Ја ћу сутра бити у Хавру и трц данд по мом доласку очекујем вас тамо. Збогом. господино! Бедни Лабрнјер врати се Каналису врло снорим ходом. У овај пар. оставши сам, пссник се могаше предати току мисли који изазива онај други покрст, што га је кнез таљеран Солико хвално. Нрви је покрет глас природе, а други јс покрет глас друштва. Девојка са благом од шест милијона! И моје очи нису виделе. како то злато светломрца крозтаму! Сатоликим благом ја бих био Фраицуски пер. гроФ, велепоеданик. Ја сам одговарао грађанкама. будадама, сплеткашицама. које су хтеле писмо од моје руке; па су ми се досадиле те сплетке маскованога бала таман онда, кад ми је бог послао одабрану душу. аиђела са злагним крилима.. Е, шта! ја ћу начинити узвишену песму, па ће се тај случај повратити! Ада је срећан тај мали шмокљан Лабријер који се шенури спрам мога сунца!... Какав нлагијат! Ја сам модсл, а он ће бити стату,1! Ми смо се игради басне Бертрани Ратон! Шест милијона и један анђео, једна Мињон Делабастн! један аристократски анђео, који љуби појезију и иојету... А ја, који показујем моје млшице као јак човек, који правим алкидске