Српска независност

6Р0) 100.

ЧЕТВРТАК. I. ЈУЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

сене 31 србв;7". Г0Д1ГНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДВНЕ 12 ДИН., НА ЧЖТВРТ год. 6 днн. 31 ОСТАЛБ ЗЕШЉЕ ПЛ ЕАЛК1ЕСКСИ ПСЛ70ТСК7I ГОДНН7 30 •РАНДКА, НА ПО ГОДВНЕ 16 *р. на ЧКТВРТ год. 8 *р. 31 А7СТРС-7Г1РСК7: I ГОДВНУ 15 *ОР. Т ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВРТ год. 4 •. 31 СВЕ 0СТ1ЛЕ 1РЖ1ВЕ : . ГОДННУ 36 •РАН., НА ПО ГОДВНЕ 18 »Р., НА ЧВТВРТ год. 10 #Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ П0РНИК01, 1ЕТ8РТИ0У, СУБ0Т01 и НЕДЕМ I* А ЦЕЛОМ ТАГ;ЛК7 УРЕДННПГГВО ЈЕ Н АДМННВСТРАПИЈА У 1П1 Г. ТоМЕ АНДРВЈЕВНТ^А 0ВИЈИККВ ВЕВАЦ.

ЗА ОГХАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПГТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДВ СВАКИ П7Т 6 ПР. ЗЛ ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу се урвдмиштшу, а првтплата адтишистрацији ..С ? П С В Е ВВ31В2С20СТ 2"РУКОПИСИ НК ВРАЋАЈУ ОК. НКПДАЋКНА ПИОМА НЕ ПРИМА Ј7 СЖ.

Илтроподиг Михаило и Сто1ан НоЕагозиЋ. у „скутптини". х. Кад познати попови: Марко Богдановић и Глнгорпје Петронијевић интерпелишу о разрешењу Митро полита Михаила; кад Стојан Новаковић, минпстар Просвете и нрквених послова, одговара у „скупштинскоЈ дворани" попуљеној „двогласцима"; в најпосле кад „скупштнна" на све то виче: „врло добро, врло добро", — зар није све то лепо и красно удешено од стране „врлих попова" н „државника" Министра?!; може лн бити всће славе п успеха за Министра?! Ми ћемо оетавнтп Господина Министра да се „наслађава" у том свом успеху пред „скупштпном", па само да видимо колико његов одговор може издржати критпку логике и положних закона наших. Министар је навео три главна разлога, који су, вели, владу „наЕели" на овај корак према Митрополиту. Да видимо свакп од тих „разлога" колико вреди? Први му је разлог, што је вели, Минпстар, Митрополит „долазпо саМОВО/ђНО у сукоб са законима". Употреб .Ћујући израз „ самовољно", ми држнмо да је Министар повредио правила и најобичнпје учтивостн. И да допустимо, да је Мптрополит аогрешно иримењивао какав закон, опет се њему не може пребацити, да је он то чпнио самовољно. Ми ви1)амо сваки дан како судови примењују један и исти закон, видимо често да впши суд мења пресуду нижег суда због иогрешне иримене закона, али опет зато не сме ни виши суд, а ни когод другн, казати нижем суду, да је он закон само вољно применио. Такво не поштовање противног мишл>ења доликовало би само не васпитаном и цустошном човеку, а не и људнма озбил.нпм и разложним, који су навикнути да уважавају и поштују и своје противнике. Но манимо се најпосле те „министареке углађености" у изразу, па да видимо саму ствар. То „самовол.ство" Митрополитово било је, вели министар у томе, што је „пога.чио закон у материјалиим одношајима". Кад човек прочита овај „високи" израз мпнистров, реко би да се Митрополит тешко огрешио. А кад одма затим видн. шта миннстар разуме под тим „гажењем материјалних односа" , оида мора само дасечуди министрозој напвности, да је и то могао навести за „главни" разлог о збачењу Митрополпта. Та повреда „материјалних односа" састоји се, но речма самог Министра, у томе : што је Митрополит од једног

свећепика одузсо неколико кућа парохнјана на пх дао другом свећениву. Министар је изволео ароиустити, да спомене, да је митрополит то учпнио у замену за друге иарохијске куКе, у интересу лакшег обслужи■ ј вања иарохије. Но узмимо баш и да је Митрополит у том једном случају и одузео неколико парохиских кућа једном свећенику, па дао другом, може ли то бити самовољство, да ли је то каква крнвица Митроиолитова?? Закон о регулисању парохија, који н сам министар спомиње, дао је Митрополиту право, | да у интересу лакшег п бол>ег вр{ шења црквене службе може чинити | размене у аарохиским куКама. Митрополит је на основу тога закона, учпнно ону размену. Он је то чинио онако , како је он разумевао закон н своју архијерејску дужност. А кад је тпме само вршио своју дужност на основу закона, Митро! полнт нити је могао бпти „самовол.ан", нити је одговоран за то. И код других прпмењача каквог закона бпва то сваки дан; један вели ј да је смисао закона овакав, други тврдп да је нротиван, па опет зато никоме не пада на ум, да те примењаче закона назпва „самовољ ним", да нх правц одговорним за ! различно разумевање једног закона. | То је само један Стојан Новаковпћ могао учинити према Мптрополиту, 1 јер је тражио ма какав разлог за правдање незаконог и неправплног ј разрешења мптрополитовог, па кад нпје могао навести јачн разлог, а он је мислио , да је довољно само назвати противно мпшљење „само| вољннм„, па онда је, велп, све оправ| дано. Но да ли је Мпнпстар Нова| ковић при томе помишљао, како тпме ствара опасно оружије против ј самог себе?. Познато је, да је усљед развијених политпчнпх агитаI ција под „виделовачком" владом, | Стојан Новаковић, неке учитеље изпремештао, а неке и сасрим отпустио из службе. И разлика између ! Митрополитовог и Новаковпћевог рада у томе је: што је први учппио само размену и у једно.ч једитом случају; а другп је то учпнпо у многим случајима и без размене, лишавајуКи учите.*е сасвим њихове мучиозаслужене зараде, начина живљења. Мп се нећемо овде унуштатп у расправу тога питања, да ли је Стојан Новаковић по закону могао онако поступитп са учитељима. Но само га питамо , хоће ли он дозволити ! ономе, којп би нашао , да његови поступци према учптељима не одговарају закону, да те његове поступкс назове „самовољним". Хоће ли Стојан Новаковић пристати, да

н он за то своЈе „самовољство према учитељнма претрпи исту „казну", као иМитрополнт; да једнога лепог јутра буде разрешен од дужности и остављен без икаква издржањаУ. Логика здраве памети , то ће у „своје време" захтеватп, јер што је по Новаковићевом мишљењу право било према Мптрополиту, то мора бити. араво и ирема самом НоваковиИу. Да лн је Новаковнћ помишљао па овај природнн логпчки закључак? Ако није, нека мало размпсли о томе, па ће доћи до убеђења, да му тај први разлог о разрешењу Митрополита не само ниЈ 'е важан, већ је на против врло опасан и за самог г. Новаковића, кад се буду ценпле наприлнку његове манипулације са учптељима и учитељским местима. А Г. Новаковић, и ако је католик, ваљда неће толико уображавати. да држи да је, као напа, не погрешим, и по томе да не може и он бити изложен опасности. да други н о његовом раду наспрам учитеља не рече да је неправплан. погрешан, противзакон, или као што се Новаковић изразио са.новољан ?! Видп ли г. Новаковић куда га води онај његов први „разлог"? Но пођимо даље. Други је разлог за разрешење Мптрополита био, ве ли Мпнистар. његово „противљење закону о таксама". То „нротивљење" Минпстар налази у томе, што му је мптрополит писао, да ]'е неиравилно поступљено, да се државна наређења, која се тичу цркве и свештенства, узакоњавају без знања и споразума са црквеном влашћу" (видн одговор Министров у „Внделу", броју 93-ћем). И осим тога, што је Мптрополит у том ппсму казао, да „ништа што бп се тицало свештенства п цркве, не може ући у зем и.ске законе, док сепредходно не саслуша мишљење архијереЈ'а". Па лепо; нек је све тако; но да ли се то може назватп „противљењем" закону о таксама. Да видимо прво са законског гледишта. По §§-има: 75, 77 и 80 у свези са § 93. закона о црквеним властима доЈ 'иста се у нас нпшта не може односно цркве и вере узаконити , докле се предходно о томе не чу.је мншљење Митрополита пли архијерејског сабора. Држећп се тога закона Митрополит је имао потпуно право, да учнни ону свој"у нриметбу, што је закон о таксама донесен без знања духовве власти. ПГта више Митрополит је и дужан био учинити.јер кад на нрилику, § 13. закона о чнновницима даје право и шумањем чпповпику, да чинп прпметбе на противзаконитости свога старијега п да ствар задржи од извршења, —

онда уколико Је пре , својом дужношћу н савешћу. позван да то исто учнни Митрополит, као старешива цркве. кад примети да Мииистар, на уштрб цркве н вере, не вргии аостојеКи закон , као што је овде био случај. Што Ј 'е даое Митрополнт учинио Миннстру црквених послова ону своју прнметбу на закон о таксама, то , са правног и законског гледишта, не само да није за замерку Митрополиту, већ напротпв ваљало би му замерити да Ј 'е противно радио, пошто би у овом другом случаЈ 'у показао неискреност у вршењу своје дужности. А још мање може се Мнтрополиту шта замерити односно форме, у којој ' је учинио своје и архијерејског сабора првметбе Министру. Он само вели да је „неправилно" кад држава што за цркву и веру узакоњава без знања и саоразума са старешинама цркве. Није хтео да каже, да Ј 'е то „противзаконо". А кадје тако, онда зар може бити блажије приметбе. већег уважавања и прпзнавања државног аукторитета ? ! И кад митрополнт Михаило, вршећн своје законско право и дужност, чнни то у оваквој благој Формн, зар п то још заслужује да се назове „противљењем" закону ? ! Нека би се и допустило. да Ј 'е прпметба митронолита и архиЈ 'ерејског сабора и неуместна ; али свакако она је и на основу закона и уљудна, на зато ■ не заслужује никакав прекор. 1о да г. мпнистру је, внди се, криМ>. што митрополит нпЈ 'е и другим владама чинно приметбе у подобним, по његовом мпшљењу, приликама. па зато Ј 'е узео, да је митрополпт. ј прпмећујућн садањој влади, учинио I тако страшну крпвицу, да га је ! требало збацпти са његовог узвншеног положаја ! ! Ми не знамо. како се је митрополит понашао према другим владама, кад је налазио, да I је требало да пм учини какве нриметбе у пнтересу цркве п вере, на зато нисмо у стању о томе ништа говорити. А и министар не наводи впше од два случаја. у којима Ј 'е. велп, митрополпт цропустно да вла ди учипи своје прнметбе изводећи нз тога прекор митрополнту за његов ноступак према садањој влади због закона о таксама, па зато ће мо н ми да проговоримо само о тим случајима, које министар номнње. Први је случај био 1871 год. а други 1879 године. Првнм ј 'е узакоњено. да се за нечате протојерејске не нде протп, већ да се то може платитп н месвом свећенику. А другнм је ударен неки проценат на ириходе црквене. Непознато нам ј је, да лн је митрополпг прилнком,