Српска независност

— 394 —

тени су у Мпсиру, па с тога је врло лако могуће да ће се последн>п акт тога питања одигратп на европским бојшптима.

дописи Прокупле. 20 Јуна 1882. год. Ко год познаје г. Аксентија X. Арсића Прнштевца бпв. началннка среског, и ко је само чуо за његово нме, тај ће знатп какве је он корпстп и жртве прнноспо и прпнео за ослобођење подјармљеног српства. Из прпзнања за учпнење услуге и прпнете жртве. наша влада одма после другог рата поставила га је за начелнпка среског у овоме округу. Али чим су дошлп на владу .напрсдњаци^, они су га из службе отпустилп без икакве његове кривпце. недавши му ништа плате за хпвот његов, жене му и четворо деце. Још за време његове службе поведе се приватна парница код суда окр. топличког између два грађанина. због пречег права на отруп земље, — те у току ове парннце, славни суд у лицу председника суда Д-ра Зарије У гричића и судије Косте Лвковпћа наЈђе да }е X. Арсић, као срески начелнпк потврдио _лажну ц ташгју на опарничену земљу, — те га са његове званичне дужности позову, доневши решење, да се X. Арспћ због овога ухапси без обзира на закон о чиновницима. Док је за овако нечувено тумачење закона дознала виша власт, X. Арсић је пуних седамнаест дана одлежао у апсани окружног суда као _дејствител>ни а чиноввпк. За ово очевидно гажење закона и устава, г. X. Арсић тужио се надлежним путем противу Угричића и Ивковића: но онп беху под овом владом ослобођени од сваке одговорности! Но .напредњачка" влада нпје се задовољнла само тиме што су њени -верни~ ослобођени од законске казни, птто је X. Арсић као начелник срески незакоио лежао у апсани судској и што гаје дишпла службе, — већ је и даље терала, те је по .окачествовању" Д-ра Угричића п Ивковнћа, да је потврдио „лажнутапију, извела: да је учинио злоупотребу у званпчној дужности и решила да ову злоупотребу пзвпди мешовнта комисија. Нрема овоме решењу влада _напредњачка" саставп једну комисију, па је развалн; састави другу па и њу развалп: саставп трећу. па и ову развали; једва четврта комисија отпоче п свршп рад. После овога влада донесе решење, да се г. X. Арсић даде под суд округа нишког за ову г злоупотребу у званичној дужности^. — Па знате ли на чему се сврши ово владино .,оподченије и противу X. Арсића? Резултат је био: да се из државне касе платила дијурна чиновнпцима ових комиспја у неколико стотпна динара, јер и касацпонн суд оснажио је решење нишког суда: 40, нема места да се %. X. Арси& стави 004 су^. Ето зналци закона, ето правници, зашта су Др. Угричић и судија Ивковић донели решење и држали дејствителног чиновника седамнаест дана у апсани судској: за шта су одређиване четири комисије и за шта је бачено из државне касе неколико стотина дпнара. Овде нећемо говорпти са чега се овако грозно поступало са г. X. Арсићем, то је већ више пута по новинама писато и важи за све гоњене чанов«ике. Но овде је други случај. Сами судови изричу невиност X. Арси&еву па ипак вдада .нацредњачка" нзлива св<у гњев над њиме не бп ли га са Фамилијом још и упропастила. То је и сувише нечовечно. ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Неготина пншу нам како Мпливој Остојић, начекник среза крајинског, растурује некакве пашквилантске новине које се зову Балкан-Пресе. Он их шиље не само по срезу но их намеће чак и у Неготини. Сигурно је Б. П. заменула -Садашњост,- па се зато и Миливој заузима око растуривања. Мп смо добили од нашег извенггача и неколико примерака тога прд>авога тамФлета , где је адреса написана руком самога Миливоја. Шта се све неће дешавати од Гара- 1 шанинових полицајаца! Зар они немају пречих званичних послова но да растуРУЈУ којекакве пашквиле. Илн зар они мисле да могу са тим помутити свест ' народну и отровати јавно мишлењс. Не, не, није помогла нп -Садашњост," не помаже _Вндело, с па ће слабо помоћи и

1 Б. П. То имајте на уму и о томе будиI те потпуно уверенп вн .Вцделовци". Из Ниша јављају нам, како су „Виделовци- прегли да омаловаже поштење н ваљане грађане: Андру Раичића , Љубу Шаденовића, Јешу Радивојевића, Кола Рашпћа и осталу њнхову честнту дружнну. Знамо мп да вам је криво на те људе, што буднпм оком прате свакп ваш корак, п не дају вам да трујете народ, да сејете по народу разДОр и неслогу, а поврх свега неда вам да његовим знојем пунитс ваше џепове. „Виделовцнбн хтели да од црног направе бело а од белог црно, али свесни људи не дају им то, но обавештају народ, показују му прави пут, који води срећи и благоктању а одвраћају га од странпутице која води несрећи п пропасти. Што год више вичу „Виделовци и на те честнте грађане нишке, тим их грађанство све више уважава и поклања им свуда своје поверење. -Виделовци- зар не видете још да сте у Нишу сасвим цропали, ваш је морални углед нула и за то боље се крит^ и своје сенке. Из среза моравског у округу пожаревачком,јављају нам како је тамо увлашкодолској општинп осудио кмет канетана Бабамилића на 15 динара глобе, што је ловио дивљач у време кад је закоконом забрањенЈ. Леп пример поштовања закона. Полиција место да сама бди да се закони поштују она их гази у тиме даје рђав примир и осталом свету. Али све то може да буде у данашње време „Виделовачко". Жалосне вести из Старе Србије. Данко КрсгиК из Куманова у Сгарој Орбији. прави Србии и патриота српства није више међу живима, он после неколико месеци тамновања пусти мученнчку душу своју у апсани турској у Пришт ини Покојник заузимао се је за идеју српства више но ико у његовој околини, заступао своје српско име на сваком месту и зањ се из свег срца борио. Срби оплакују оваке своје борцеизаузпмаче идеје српства, а баццју проклетс-тво на издајнике, протуве и уљезе у српске пределе, који по нечијој (?) нннцијативи: пљачкају, окривљују и трпају у терсане турске све прваке Србе у Ста: рој Србијп, где их већ на стотину има, и који очекују последњи мученички издах. као и покојник. Да ли ови уљези и пањкачи свега што егзпстнра као српско, не миришу на она | -земљописанија", о којима говораше -Востокб " у броју 186 од ове год. ?! Ах! шовинисте (?) што трујете народ српскп и забадате трн у здраву ногу? Зар вам је мало, што му одузесте вашом шовинистиком, извесне рођене и ослобођене крајеве српском крвљу, но још јуришате чак и до Црног Дрима !

ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Министар просвете купио је преостале свеске п Отаџбине и од дра. Владана Ђорђевића за награде ученицима при испптима. Ми не замерамо мннистру што купује „Отаџбину- кад је др. Владан продаје. Јер, прво, г Отаџбина" има по некад изврсне чланке, а друго, министар је јамачно био дужан да накнади др. Владану путнн трошак после Рабагаса. Но морамо замерити прво. пгго се „0 таџбина- поклања ученпцпма и у нижој гимназији, за које је већина чланака тешко разумљпва . а друго и највише мо рамо замерити, што се тој деци покла њају аоје^ине свеске , у којима су већином о^ломци и наставци чланака, те тако губе вредностп за оне, који би их иначе могли читати и разумети. Тај несретни начин раздавања намеће сумњу, да министар откупом -Отаџбнне" није толико мислио да корнсти школп п просвети. колико, Владану. — 8 јуна ове годнне изгорела је варош Приједор у Босни. Црква и школа, 143 куће, 168 дућана, 56 магаза, 26 штала са жпвом стоком, једном речн све пгго је најглавније и нгго је припадало православним Србима постало је за не пуна два сахата жртвом пожара. Цела вартп лежп сада у праху и пепелу. Нипгга се ннје могло спасти, до живих душа. Црк-

ва и школа, и впше од 3 4 дућана, магаза и штала нису ни отваранн и све што се ту десило изгорело је. Што се пак нз кога дућана изнело код куће је изгорело. Штета износи на 1,366.000 форината. Ужасан је призор сада у српском Приједору. Преко три хиљаде српскихдуша стоји на пољу под ведрим небом, без простирке и покривке, гладно, голо и босо. Патње су те наше браће неописане. Ма знамо како је њнма п иначе под новим ^господарима". Њих они мрзе и за то што живе, а оваковој сењиховој носрећи они само радују, јер једва чекају да населе на српска огњишта евоје „културтрегере- и Чивуте. Њима помоћи од туђинанема.За топритецимо ( им ми рођена браћа њпхова у помоћ. Одкинимо од своI јих уста и пружнмо њнма нгго пре и што брже помоћи. Недајмо да они иостану жртва несреће која нх је снашла. Покажимо да смо достојни синовн и грађани независне Србије. Докажимо браћи нашој да смо заиста узданица српства, да водимо рачуна о патњама и несрећи наше рођене браће. Приређујмо се| ла и беседе, скупљајмо по каФанама, дућаннма, у пољу и на њиви, и свугда где ' се год да прилика, новац и остале ствари, и шаљимо их што пре нашој рођеној браћи пострадалим Србима Прпједорским. Ово ваљда ћемо смети раднти. бар то нам неће сигурно забранити. Па и ако нам ј се забрани имамо начина и опет да им пружимо руку помоћи. Послужимо се свачим и нађимо се што пре у невољн нашој браћи. У помоћ дакле, у помоћ погорелим Приједорцима ! — Ево садржине прошлог броја нашег листа (100) пгго је полиција узаптила: 1. Митрополит Михаило и Стојан Новаковић у „скупштини и . — 2. ј Генерал

Скобељев у црном оквиру. — 3. Аустрија и Српство. — 4. Грозно гонење Руса (Русина) у Аустрији. — 5. Допис из Смедерева. — 6. Вести из народа : из Свилајенца, Гроцке и X. П. Паланке. — 7. Домаће вести опет о Скобељеву, и 8. Новије.

Наш пуномоћник Риста Ко. сариК кренуо се данас у унутрашњост Србије да покунн вереснју за наш дист и да нрима нову нретндату. Умољавамо све подружине и нријател>е наше да Ристи укажу своју номоћ. Он нутује с правнлним пуномоћпјем. Огласи

Веша женског. кошуља. гаћа, корзетана. сукања за удаваче Госпоице пма у највећем избору. А тако псто п мушкп веш. Бр. 145. Дим. Милојевић. ГЛ КНЕЗА МЦХАИЈА БР. 9. 1—3

г

МДТОНИЈЕВ

ГИСХИБЛЕ Р

најчистији аЈкодски ЕИСЕЉАК најбоље астаиско и крепеће пнће опробано средство при кашљу, вратним боЈестима, катару у стомаку и беигаки. ПАСТИДЕ (шећер за сварпван,е| -ЕЕе12Хг1сЈЗ. Ма^.ог.'.. "РГа.г1г"саЗ. ггхе^). 25—45

ТРГОЗГП? А СТЕВЧШ и ЈШШ потребује једног практиканта шга шегрта из добре куће Бр. 143. 2—3

Објава

ПРИЈАТНА ЕКЗИОТЕНЦИЈА и независан рад којп се исплаћује, пружа се образованим л>удпма. Блпжа извешћа даје експедиција листа. бр. 109 16—36

Један ћак IV р. уч. школе тражн кондиипје. Пријавити се нал.а у тредвиштву овог листа. 1—2 Симо Ј. Благојевић. 7 ЕРАГ7ЈЕВЦУ постојеће моје имање и то, један дућан са горњпм бојем и осталим принадлежносгима. постојећи на пијаци пспод крста до каФане г. Јована Арсића, и у, део воденине са бапггованом п њивом постојеће у Становима срезу Гружанском. продајем из сдободне руке под врдо пробитачнпм условима. Ко је во .Ђан купити што од поменутог имања. нека мп се обрати ради погодбе. и / в 1882 год. У Нишу. . Петар Илић

ТКЈЕГРА4ИСТА ННШ1Е ТКЛЕГРАФСКК ШТАЦНЈЕ.

Бр. 47.

1—3.

бр. 38

Велика ереб. мед. 1872 Сиднеју 1879. МелбурДиилома Беч 1873. ну 1880—1881. три прве награде у ме- Злат. мед. Линц 1879. ђу народној изложби у 2 медаље Беч 1880. ЦЕС. КР. I. ПРИВ. фабрика за шпркре, апарате за сзда-вадт и сиФоне КАРЛА ПОХТЛЕРА Беч, ТП. Ка18егб*га8бе 87. Фабрика п етовариште свију сорти хирургијских пгарицева од цина. пршкатера. клисо шмркова, апарата за прављење кипећих пића, апарата и комплетннх справа за Фабрику содг воде, сифона итд. патентираних запушача н д Флашама. славине што се саме затварају. Илустрованн ценовник безплатно и франко. 9—12.

власник -Дружина за потпомагањв Српске Књнжевности - пггампано у пггампарији ч кој Св. Савв ц кнхз јгитаил ух. вр . 4 одговорни уркдник Др. Лаза Кости"ћ