Српска независност

пзразе оно што народ осећа, само су они кадри да у свима појавпма веселим и тужнпм. представе народ. Речи Лксаковл.еве. речи су руског парода. Изрази туге и жалости н,егове за славнпм Скобе.Ђевом, то су правп одјеци ожалошћеног срца наР°Да руског. Чптајмо и виднмо, колико силно жали народ руски свога јунака-патрпоту. Он га је љубпо п одушепл.авао се за н.ега, јер му он беше понос и узданпца. Понос," јер својпм ватреним словом проносио је он руску народну мпсао. Узданица. јер је он живпо за ту мисао, п био готов сваке мпнуте да се за њу жртвује. И гле тог поноса п те узданпце нестаје за један тренутак!..." И Аксаков нз српа народњег узвикује : „грозно грозпо". Али шта значц оно у кратким алп силним речцма Аксаковхевим : „Зар се нама неда да нмамо на нашој земљи талената и генија?".. Ох. ту леаш сва гежина бола н туге. Жпвот је славном Скобељеву. без сумње морала угаситп она иста паклепа рука, која спрема гроб и Руспјп п осталом словенству. Ох. грознп сте ви спол,ни непријатељи нашп. ви вашим крвничкнм рукама хоћете сваку звезду да скинете са неба жнвота нашег, јер би хтелп да мп по мраку залутамо, да пзгубпмо наш прави псторијски пут, те да паднемо у онај гроб којп нам ви спремате. Алп нећете не. мп ћемо вам се скорнм грозно осветпти. То знајте !

АУСТРИЈА И СРПСТВО (у ОЧИ сриског устанка против аустрије) (НАСТАВАК,! Али похитајмо берлинском уговору. Дакле по том уговору горска кнежевина би без икаква стнда опљачкана, од арбански јој тековина, али неукористкакве арбанске народне државе већ у корист два страна угњетача. Аустријанац тада доби прилику да у потпуности ужива онај право аустријски луксуз пл>ачкања и вређања малих и слабих без икакве своје муке. Тако од трп освојена пристаништа Д} г лцињ би враћен Турину; Црна Гора задржа бар али под тако безобразним (_тбо1ш{ и ) условима на какве Фрања Јосиф ннкад неби пристаоусопственим водама Трста и Поле: а Спич мали и јадни Спич — који незна ни једна жена њихова. и над којом се нема права ни по једној баби* — он енозаискакао оно његов претходник Дубровнпк; а г јевропски Ареопак" у вршењу свог „моралног ауторитета- неби срамота да му га даде. Сам Турчин морао се онда у срцу с презирањем насмејати овако мајушном пепоштењу; јер зацело ни његов Митад иаша. пани Ахмед-ага, неби се машили * Г. Фримаа овом речма изражава само ону Наполеонову (I) оцену Ауетрнје , која све- гато пма добпла је удадбама п наеледством — махом у женској лпнпјп. Пр.

руком у џеп свог комшије — ради оваке једне ситне крајцаре. Али, збиља, зашто Бар би поип'еђен а Спич и Дулцињ украдени ? Треба отићи и видети Бар па целу ствар ра*умети. Црна Горабилаје лишена Спича и Дулциња зато, пгго ма да су по себи то малена пристаништа, опет она имају вредности за тако једну малу државу као што је Црна Гора; а ^ар ј°ј Ј е остављен штому је вешто свака вредност одузета. Прво и првоу самоме рату Арнаути очајно бранише Бар. Управо онп наставшие борбу и кад свака нада на иомоћ ишчезе — тако, да Црна Гора доби не варош него масу развалина. Али зашто су се Арбанаси тако дуго узалудно одупнрали ? Зато што их је Аустрија лагала да ће им у помоћ притећи ! Ми можемо бити сигурнн да овај Факт ннје заиисан ни у једној плавој, зеленој или жутој књизн званичној, алн он је на месту савршено познат свакоме живом. Ето тако је Аустрија, по јевтину цену неколико лажннх обећања, успела била да нашкоди двојици слабих јој комшија, и са красном непристрашношћу према верама и племенима. И штета и увреда беху овде подједнако удељена и Србину и Арнауту, и Хришћану и Мусломану. За цело, такав један дан тријум<Ј>а мора да је златним словима забележен у нриватним аналима Лорена н Хапсбурга. Радост дотичних што могоше у један нсти пар наудити двојицп није могла бити маља од радости Маколејивих Пуританаца кад. у оној њиховој ревности противу нгара с мечкама, уживаху двојако — пгго муче и мечку и публику! „Тајмс^ п његово друштво терају само извесну политику кад крију од јавног мњења овака Факта — Факта која састављају саму језгру целог пптања — и говоре једпно о аустријској окупацији Босне и Херцеговине. Ево предамном је број тога листа од 23-ћег Фебруара гди се понова прежпва иста тема — баш као месец дана раније. Ту ти се води велика реч о покушајима п да се потре берлинско решење" — за које г Тајмс ц врло добро зна да није ништа решило него да је све одрешило — па онда о .новом истицању источног иитања на дневни ред ц — ма да г Тајмс и зна да то питање није никада нн сплазнло са дневног реда, и да никада неће — све док цела југоисточна Јевропа не буде слободна. Далматинска ствар , која би непосредни повод целом овом кретању, још се једнако покрпва; и, ма да се Аустрија благо критикује, сва се критика своди на ово: „Аустрија је била сувише нагла и систематична у покушајима да унесе цивилнзацију у поверене јој провинције-. Ни речи, дакле о аустријском делању у провпнцијама које јој нпсу „поверененего које су крађене и прекрађене „(б1о1еп он1 апс! ои1"). 11ли да небуде како и оно вероломство према Бокезпма г покушај да се ) т несе цивилизацнја'*? Од своје стране ми памтимо да је иста Аустрија >покушавала да унесе цнвилизацију ц у Италију, алн некако и ти Талијани ни ови Далматинци и Херцеговцн не маре за ту аустрпјску -цивилизацију", или бар не за аустријски начин уношена исте. Него по нашем п Тајмсу и хтелн је онп нехтелп тек ће је имати. Он („Тајмс") допупгга да је аустрнјска управа могла бити г недотупавна", па да п незадовољс-тво народа -није неприродно-. Али опет

зато он подстрекава угњетача да и даље поступа како му је воља са повереним жртвама. „Устанак се мора што пре угушити и — вели он. И само кад ми не би знали штогод о „угушивању" таких ствари ! Мислим да је наш Дикеос* био тај што је написао историју једног лондонског суднје који се био решио »да угуши сву децу без очева н све удовице"! Тако је то од како је света и века. Сви су тирани, и свн пријатељи тирана, жељнн бнли да се Г угуше" сви устанцн н устаннцн, сви внновници немира, једном речју. сви родољуби. Али само што то угушивање није увек тако лака ствар. (Наставнће се)

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Мпсирско цитање ушло је у одсудну Фазу. Дуги преговори вођени пзмеђу заступника великпх сила и мисирске владе нцсу пмали никаквог резултата, па п сама интервешшја Султанова, којп беше изаслао нарочптог комесара у лицу Дервиш паше, није бпла кадра да новрати мир и поредак у земл.и. Свп покушаји у тој целн разбпше се о тврдоглавство Арабп паше и тако зване народне партпје у Мисиру, која тежи и ради на томе да пстнсне европскп уцдив из земље и да се опростн КедиФа. На КедиФа је повпка Због тога, што се у отпте држи да се у свима прплнкама ослања на европске велике силе, те да према томе не заступа довољно ннтересе земље н не брани самосталност миспрску. Од неколико недеља крстаре ратни бродови скоро свију већих европских држава у мисиргкпм водама. У почетку су тп бродовп пмали задатак да заштите европске држављане од могућих напада. којима су ови у свако доба билп изложени од стране уроћенпка. Задатак тих бродова бпо је дакле паспван , но та паспвност претворпла се брзо у актнвност кад се увидело, да тако звана народна нартија у Мисиру са Араби пашом на челу не преза од крајних средстава и да се решпла на борбу протпв свакога који бп сметао њенпн плановима. Бпло је јасно да ће се изродптн велики грађанскн рат ако се не бп постигао споразум пзмеђу КеднФа и Араби-паше и у том случају дошли би Европљани у најтежи положај. * Чарлс Днкенс ста. Пр.

славнп пнглескп новелп-

А ји не само нитање сигуриости евронскпх држављана, но још п једна друга скоро исто тако важна ствар ускорила је материјалпу интервенцију неких европских држава. Као што је познато, кључеви од сујецког канала налазе се у рукама мисирске владе, а од какве је големе важности тај канал по опште европске а нарочито енглеске трговачке пнтересе, то је такође, маље више, свима познато. За рад тог канала, а поглавито због тога што је Араби-иаша у једном тренутку узаврелости био толико нетактичан да иопрети евролскпм консулима да ће аатворити сујецки канал, узела је енглеска влада улогу предњачења у томе нитању, те је један део своје Флоте поверила адмиралу Сејмуру и овластила га да свпма средствима заштити енглеске трговачке ннтересе и живот Европљапа. У нрошлп уторник. пошто се Сејмур није могао сноразумети са Арабнпашом, отпочело је бомбардање са ратнпх бродова енглеских у александријском пристаништу нротив свнју утврђења иристанишкпх као и оних која бране варош Александрију. Енглеска је овај корак претходно саонштнла велпким силама, и оне су одобриле ту акцпју. По најновијим вестнма разорено је неколико граднћа а од неких се и носаде досад предале енглеском адмиралу. Услед тога настала је права наника у Александрпји, која се још повећала тиме што је на внше страна у варопш букнула ватра. У вароши је истакнута парламентарна застава; заступници Флоте упутпли су се одмах под истом Флагом у Александрпју. Енглеска влада тражила је у почетту да поседне само неке тврђавпце пред Александријом. но сад ће, по свој прилицн. и саму Александрпју посести. Да су Миспрци на први захтев енглескп били присталп, можда бп се још могле одклонити несреће; овако Бог зна где ће се Енглезп зауставпти кад једном заузму Александрпју н шта ће најзад бити са Мпсиром. Разуме се, да ће ово пптање све више утпцати и па европску сптуацпју, у колпко се буде јаче борба распаљпвала. Многп полптички и трговачкп пнтересн укрш-

блед п сићушан, велики коњушар, младић са плавпм очпма, имао је у мисли нека достојанства; али са његова мала стаса и теткиних погрешака, са којих је залуду ишао да чепа око Вилкенових, постао је врло бојажљнв. Већ Фамилија Ерувил у мало што није престала услед прерана порођаја. Велики маршал , јер тако су у породг.ци звалп онога кога је Луј тринаести начинио херцегом, оженио се саосамдесет и две године, и наравно кућа није нзумрла. Ипак је млади херцег љубио женске; али их је он врло узвишавао, он их је сувише уважавао, он их је обожавао п само је с онима био слободан, које људи не штују. Овај карактер његов причинио је, да је он проводио двојак живот. За своје обожавање. које је приносио у салонима, у будоарима подграђа Сен-Жермена. он се светио код лаких женских. Овај његов живот и малени стас, његово болесничко лице и његове очи нреврнуте као у заносу, помогоше, у осталом без разлога праведна, те је његова личност узета у посмех, а он је био иначе пун њежна чуства и духа; али се дух његов, који није био особито жив, показивао само тамо. где се осећао слободан. Те је тако Фана Бопреова, за коју су говорили да му је за новац најбоља пријатељица, казала за њега :

— То је добро впно , алн тако јако запушено, да се ту ломе ваднчепови. Лепа херцегиња МоФрињезиннма, коју је велики коњушар могао само обожаватп, нзрази се о њему једном речи, која по несрећн понављаше се као и све лепе пакости: — Он ми нзгледа, рече. као оно лепонзрађени адиђар, који се више показује него што се носи, и који се не вадн из памука. Због контраста смејао се добри Карло Десети свему, па н самом имену сана великога коњушара, ма да је херцег Дерувил био изредан каваљер. ЈБуди су као књиге, њих кадкад сувише касно оцене по вредности. Модеста је видела херцега Дерувила, кад се он залуду бавио код Вилкенових, па вндећи га како пролази, све ове мисли скоро нехотице надоше јој на ум. Али у околностима, у којима се нашла, она је појмила, колико је важна просидба херцега Дерувила, да не би морала битн излошена милостн или немилости ма каквога Каналиса. — Ја не видим разлога, рече Латур, нелу, зашто не би пуштен био херцег ј Дерувил. Поред све наше сиротиње, ја : иређох у стање наследннце, наставн гледајући пакосно свог оца. И тако ћу на)носле издати један програм... Јесте ли ви прнметили, како су се од једио осам

дана преиначнли Гобенхајмовн погледн ? Он очајава, што своје партије виста не може да метне на рачун немог обожавања моје личности. — Пс ! срце моје, рече госпођнца Летурнеловица, ево га. — Отац Алтор налазн се у очајању, рече Гобенхајм госиодпну Мињону улазећп. — А зашто ? . . запита гроФ Лабасти. — Веле, да се Внлкен не може одржати, а бурза вас држи да имате неколико милиона. — Људи не знају колпке су моје обвезе у Инђнји, на то ће Карло Мињон врло сухо ; а ја опет не марим да износим на пазар моје послове. — Димеји, пршпапну своме нријатељу; ако је Вплкен у ненрилици, ми бисмо се могли вратити у мој летњнковац, кад му исплатимо готовим новцем цену, коју је за то дао. То су бнле припреме, благодарећи случају, усред којих у недељу ујутру Каналис и Лабријер стигоше у павнљон госпође Аморовице, пославпш у напред једног гласоношу. Дознаше, да ће херцег Дерувил, његова сестра и тетка доћи у уторник нод нзриком здравља н да ће се сместити у најмљену једну кућу у Гравилу. Ови гости дадоше повода, да на бурси кажу, како ће, благодарећи

госпођици Мињоновој. кирија скочнти у Енгувнлу. — Ако тако даље пође, начиниће се овде чнтава болница. рече млађа госпођпца Вилкенова у десперацијн, што неће постати херцегињом. Вечита комеднја НаслеАнихча, која ће сад да се игра у Шалету, према расположењу Модестпну и према њеној шали могла се назватн девојачхим програмом, јер она се реншла, како су јој пропале све илузнје, да само оном човеку даде своју руку, којн ће је својим својствима потпуно задовољити. Сутра дан но доласку оба супарника, још добри пријатељи, спремаше се да оно вече оду у Шале. Целу недељу и понедељник после подне наменггалн су своје стварн, смештали су се у навиљону госпође Аморовице и иначе занимали су се пословима, игго их изискује бављење од месец дана на ком месту.

(Наставнће се)