Српска независност

— 396 —

тичннм ц угроженим покрајпвама, али ево за њу зна н по когод у далекој земљп Британпјп.Оно оддучно .ссби руке~ ( Нан(1з о№-) које наш Гдедстон управи мучитез,\- балканске сдободе показује како добро први од жпвпх Инглеза цознаје вероломнн карактер непрпјатеља са којпм се југоисточна Јевропа има да борп. Нптп је и у којем крају Јевропе Гледстонов долазак па владу с већом радошћу поздрављен но у сдовенскпм земљама под аустријским игом. Ту су људи одма осетиди да бар морална потпора неће бптп впше указивана њпховом непрпјатељу. Душе вал»а. њихова радост бпмалопрекраћена једннм позннјпм днпломатским елтчајем.* Јер . тако рећи, на сам дан изОавл>ења Ннглеске (од БпконсФплдове владе». Фрања Ј осиф имаде образа да пошље јетног од својнх маџарскпх лакеја да се одрече свију оних смероза и плапова за које цео свет зна да су његовом срцу драга. Наравна ствар. нико нпје веровао нп газди ни слупц п цео свет на истоку и западу Јевроие не преста говорнти о аустрпјском нагињању Солуну. п после ове Апостолске изјаве као и пре ње. Штета је само што , док нико невероваше самој (аустријској) изјави, г. Гледстон би етикетом прнну^ен да говори као да он то верује: а тако чинећи он се показа према овом агенту неистнне (Карољију) \*чтивије но што је трсбало. и послужи се речиа које дадоше том непријател,у велпку прилику да нам се руга. Овај сл^чај учнни још те млога браћа на истоку дођоше у тренутно очајање и помнслише. да је њнхов прпјател. (Гледстон) вером преврнуо. Они брзо увндеше , да поменуте Гледстонове речн. ма да беху излишно понизне према њнховом непријател»у. ипак га ни у колико невезиваху у правцу противном њиховим пнтереснма. 11 збил»а. г. Гледстон пр*еђе да то и делом докаже. Пре свега ^ лцињ би повраћен Црној Гори — горка пилула пљачкашу од Спича! Ја ударам гласом на реч г повраћен с јер су непријатељп слободе тако некако заносили каа да је Улднњ од Турчпна узет тек 18*0 год. кад треба да се зна да је Дрна Горато освојнла 1877 па јој је одузето било у Берлину 187с. Ја сам о овоме издржао и једну препнрку са једним фпнпм господином из дипломатске школе којп беше велики порастао говорећи о његовом „пријатеху Франц Јозе*у.- но који остаде пр™ свему да Црна Гора ннје ннкада држала Удцињ пре 1880 г. Дакле, тпм се чином нсправн једна неправда берлинског уговора. Г. Гледстон онда пређе да изведе оно неколико добрнх одредаба уговора. нарочито једну којој је пређашња влада инглеска, и сиде непријатељске Ингдеској, донда вешто на пут стајаде, хоћу рећн он доби сдободу Тесалији. (Свршлке се)

нхахо) не барабарп са Вдаснма нл .слободкнм" ин „несЈободннм" НН у КОЖ ПОГЈеДу. * Каро .БНЈевом а«срох. Пр.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Догађаји у Мисиру развпјају се страховитом брзнном. Тек што смо у нрошлом броју могди јавити за бомбардовање са енглеских ратиих бродова иротив иоједрних тврђавица око А1ександрије, ево веК носде неколико дана лежи и сама Александрија тако рећн у ненеду. I ТТТто су еш лески тоновн ноштедили, то су порушили н иретворпли у згариште дивље хорде бедујннске и робијашн. којпма је Арабн паша отворно тамннчка врата. Ти разбојннцн, чнм су осетили слободан ваздух, раштркадн су се као бесомучнн по вароши, падећн. пљачкајуЈш и убпјајућп на све стране. Адександрнја буктн у пламену. Улнце су празне, нигде жнве душе нема. Поносите н ведичанетвене зграде, међу њима двор КедиФа. Музеји. позоришта, цркве н џамије, иадате евроискпх консула, банке н т. д., све те грдне кућерине на којима су хид.адама .т.уди раднди док су пх подигдн, леже данас у развалинама. И то је све упропашћено за некоднко часова. Мртви лешевп Европејаца п урођеника деже по улнцама. иди их покрнвају срушенн кутњи кровови н зидовн. Око њих се накупили гладии псн, јединп живн становници у Адександријн. Сднка мора бити грозна н ужасна. У самој зградн Отоманске банке. где су се заостали Хрншћанн и Европејци бнлн склонпли . настао је најстраховитнји покол. кад су на ту зграду напали пуштени робијаши п мнсирскн војнипи. Европејци. којнх беше неколико стотина. бранилп су се јуначкп. Внше стотина Мнснраца илатнше гдавом н жпвотом. Но најзад дпвл.а н разуздана гомпла надјача малаксаде Европејце: раснал>ени робијаши Форснраше улазак у отоманску банку н тада настаде нрнзор, о коме мучно да ћемо нкад за све појединости дознати , јер нп један Европејац није остао жив. Тоднко се само зна. да су сви. л,удп. жене и деца пзмасакрпранп. После тог покол>а н пошто је ватра у варогаи узела највеће днменсије. напустио је Араби-паша са овом разузданом четом Алексавдрију. а за њима кре

нула се н сва миснрска војска у највећем нереду. Као што се дознаје , Араби-паша је оставно око 9000 л.уди пза Ажександрнје, а са остатком своје деморалисане војске кренуо се за Каиро. Појмљиво је, да се у том ошптем метежу н нереду не може поуздано знати за еудбу КедиФа. А н ко ће да водп бригу о њему, ко да разбира за њега кад се крв потоцпма пролнва, кад мач п ватра седају на престо! Једнп веле да је са Дервишпашом , султановпм изасланнком, сретно умакао, другн Јављају да се прнкрпо са евојим харемом у мрачне п влажне подруме своје палате. где га чувају некодико стотина вернпх гардпста. Позптивно се ништа незна. Говори се, да је Арабнпаша потпустио робнјаше да га убнју , п та га судба може најлакше постићп. Енглескл адмнрал Сејмур, пошто је разорпо већп део тврђавица и сазнао да је мнспрска војска напустпла Алекеандрнју, упутпоје једно одел.ење војске као посаду у тнм тврћавпцама. У нсто време наредио је појаче патроле да крстаре по самој варошп, п да се тамо по могућству утврђују. Сејмур је о евему томе извеетпо енглеску владу и предложио је да се Алексаидрпја поседне енглеском војском са бродова, но влада је наредила да се само пскрцају неколико стотина матроза у Адександрпју радп одржања реда. Друга вест из еамог Лондона тврди са свнм протнвно. По њој је минпстарскп савет решио. да ее Мисир окуаира и већ је на ту цел. нарећена мобидизацпја једног дела војске 48.000 . Оваје вест много вероватнпја п по томе , што је Енгдеека успела код евију европских великнх снда, да заједничкп позову Султана да поврати аукторитет Кедифа у Мнснру. што значи да војском поседне Мпснр. Сумња се, а н ПОЈМЛ.НВО је, да ће се еултан одважптп на овако опасно н по Турску са свим пекорнсно дедо. Но то Енглеска н очекује, јер ће. у том случају , она сама примити се те важне улоге, п по свима пзгледима добнће на то и оллашћење од осталих европских велнкпх снла. ако

то у оппгте буде тражпда. ПГта ће тада наступити, нарочпто ако енглеско оружје одржн победу над мнсирскнм — о томе није потребе говоритп. Ко се сећа слпчног постунка Аустрије према Боснп , тај унапред може бнтн на чието са судбом која се спрема Мпсиру. — Сдавни генерал Скобел.ев сахрањен је 30. јуна на своме добру Спаскоје. При погребу носидн су велпки кнежевн мртво тело његово.

ф СКОБЕЛзЕВ. Михаило ДимитријевиК Скобељев родно се 14. Септембра 1г>43. г. Отац му је бно генерал Димптрнје Скобел.ев I, познати заиоведник козачки из последњег руско-турског рата. Скобељев је у почетку пмао немачког учнтел.а. којп је са њиме врло сурово постуоао н често га био, док се ово мдадом Скобел.еву не досадп те једног дана опалп он своме учител>у Немцу шамар. Још од тада почнње његова мржња према Немцнма. После тога га попчу у Парпз у Жирардетов завод. где сврши своју школску наставу. Жирардет је умео задобптн свога ученика за се. Његови родител>и позову Жирардета у Руспју и ту је и дал,е до смртн био уз младог Скобел>ева. Доцније ступн Скобел>ев на петроградскп унпверзитет. ади се овај због немира 1861 затворп н тако Скобел.ев прекпне своје уппверзнтетско учење. Он ступп у коњнчку — гарду као јункер. где се као такав већ у пол>ском устанку одликовао својом храброшћу. За тпм је у Николајевској академијн свршно генералштабнн курс. После једног отважног н смелог веџбања. кад је с коњем преплпвао реку и вратно се опет натраг буде као генералштабни ОФИцпр прпдидат г. штабу. Сад долазп нпз славних и јуначких дела Скобел>евл>евпх. У Туркестану, Киви, Коканду. на Бадкану н Геок-Тепн. 1871 н 1872 одликовао се он као штабнн ОФицнр у Туркестану. 1873 као мајор у генералном штабу одликовао се у рату против Киве. 1874 постао је гувернер I од Ферибане а 1875 произведен је за генерал-мајора. 1879 годнне постане заповеднпк једног кора војске. којнм је зановедао п у рускотурском рату. У том рату се он

ЛИСФДК МОДЕСТД МИЊОНОБД ПРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с •рапцускога. (НАСТХВХК.) Уз то, као министарски шсгрт, могао је аесник многу лакрдију чинпти . зато је и прорачуњавао све: хтео је дакле да се користи дармом, коју ће његов долазак у Хавру по свој прилици причннити н од које ће нешто допрети и до Шалета. Као човек уморан од пута, Каналис не излазаше из куће. Лабријер два пута оде да прође поред Шалета, јер је он д»убио са неком очајношћу, узкас га спопадаше. ако се можда није допао, будућност му се чињаше покривена густим обдзцнма. Оба пријател>а одоше у понедед>ник на обед, обојица обучена за прву посету. најважннју од свију. Јабријер се обукао као оно у <>ну сдавну недел»у у цркви: али он је себе сматрао као пратиоца једног

сунца н предао се сдучајностпма његовога иодожаја. А Каналнс нпје заборавио на црно одсло, ни на своје ордене, | ни на ону еалонску елеганцију, усавр- ј шену његовим одношајпма са херцегињом Шолије, његовом покровптељком , и са најлепшим светом у Сен-Жерменском подграЈју. Све оне сптннце кнцошанске набљутавао је Каналнс. а бедни Лабрнјер прнказивао се као човек неискусан онако нако га је бог створио. Служећи за обедом евоја оба господара, Герман не могаше да се не насмеши код овога контраста. Кад се нзнесе друго јело, уће I са подоста^днпломатским, или бод>е рећи, неспокојним лицем. — Господине бароне, рече Каналису полугдасно, знате ли, да господин велики коњушар долази у Гравид. да се лечи од неке болести. од које болују господин Дедабријер и господин барон? — Мадп херцег Дерувид? викну Каналис. — Он, господине. — И он је дошао због госпођице Делабастове ? запита Лабријер и поцрвени. — Због госпођнце Мнњонове. одговоI ри Герман. — Ми смо изиграни! внкну Каналис и погледа у Лабријера. — А! одговори му Ернест живо, ево

ти сад прво ми , од како смо пошли од куће. Дос. д си увек казао ја! — Ти ме знаш, на то ће Мелкијор прснувши у смех. Али ми нисмо у стању да се боримо против једног круниног ведикодостојннка. против тптуле херцега п пера, као ни протлв оних баруштина. које је државнн савет на мој извештај досудио дому ерувидском. — Његово господство, рече Лабријер са пакошћу пуном озбиљности, пружа тн меку од утехе у личности своје сестре. У тај пар пријавпше господина гроФа Делабасту: оба младића устадоше очекујућн га и Лабријер изиђе преда њ са жнвошћу, да му представи Каналиса. — Цмао сам да вам вратнм посету. коју сте код мене учинндн у Паризу. рече Карло Мнњон младоме реФерендарију: а знао сам, кад овамо дођем, да ћу иматн двојаку радост, да видим једнога од наших славних садашњих песннка. — Сдаван ?... Господине , одговорн песник смешећи се, нннгга внше не може бити славно у столећу једном, коме је у име предговора било царство Наполеоново. Има нас засад чнтава војска тако званнх славннх песника !... Уз то дарови другога реда тако вешто приказују велеум. да су немогућим учинили сваку славу за чију личност.

— Је лн то разлог. што сте се ви одали на подитику? зашгта гро* Делабасти. — И у тој струцн иста је ствар. одговорц песннк. Неће ту више бити великнх државннка, бнће само л>удн, који ће се вшпе нли мање чешати о догађаје. • Вндпте , господине , за владавине , коју нам је устав донео н којој је буквнца пореска тодико колико војннчко одело, нема нншта внше пгго би вредило , до ли оно што сте вн у Китају тражили, ! богатство! Задовол>ан сам собом и упечатком, који је учинио код свога будућега таста, Мелкијор се окрене Герману: — Ви ћете каву донетн у садон. ј рече н позва трговца да оду из трпеI зарије. — Ја вам захваљујем. господнне гро»е. рече сад Лабрнјер, пгго сте ме на тај начкн опростнли забуне, у којој сам био. не знајућн како да вам прнведем мога пријател»а. Са доста душе имате ви још и духа... ч — Ех! духа што га имају сви Провансалцн. рече Кардо Мињон. — А! вн сте из Провансевикну Каналис. — Извините мога прнјатеља, рече Лабрнјер, он ннје, каоја, проучно нетори1 ју породнце Лабастн.