Српска независност

Ј

— 397 —

прослави првп пут прп освојешу Ловче. После се особпто одликовао при цернпрању Плевне. Војницп су страсно љубилн Скобел>ева, и он је својом добротом али н правпм војнпчкпм понашањем умео задобити љубав и поштовање свпју потчињепих, од највпшег офппира па до последњсг редова. Скобел>ев се особито одликовао при заузећу Пдевне. Кад се војна свршила Скобељев је био ноставл.ен за војног заповеднпка руске посадне војске у Источној Румелијп. Поеле изгуб.гене битке у Текпну 1879 г. позову га опет на бојно пол.е п у месепу марту 1880 буде наименован за врховног заповедника експедиције. Ту је он показао да је правп војенн генпје. У јулу предузме сам лично рекогносцирање на 120 врста у непријатељску земљу до самог Геок-Тепе-а, главног утврђења текинског а у новембру пређе у офензиву. а после три напада на сам бадњи-дан 1881 освоји ГеокТепе. Свуда куда је Скобе -Ђев са својом победоносном војском нролазно, уносио је он културу и цивилизацпју, имајући јасну цел. своје веаике отаџбине пред очпма, Света матушка Москва, то жпво и чило срце руског народа волела је Скобел>ева правом матерпнском *>убавд,у. Грађанн московскп сваком даном приликом указивали су му вел.чке почасти и одликовања. Они су му далп н скупоцену сабл.у на дар, са знаменитпм иатписом. кога смо мп у нашем листу већ споменули. Многе лађе, многе знатнпје радње носиле су његово пме. Он је бно нонос н дпка свега Словенства. Његово име пројурп почетком ове годпне, као небеска светлост преко натиуреног неба словенског уливајућн свуда наду на бол>у будућност. Напшм чптаоцпма је познат његов говор, кад је оно у кругу руских Офицвра, при прослави годишње успомене па славну победу и освојење Геок-Тепе, наппо ону зпачајну беседу. која је као блага росица посула велико словенско дрво, које са свију страна бнје лед, а непригјател,има словенства задала страха. Кад оно по отпусту бп у Парнзу, прпмио је 16 Фебруара депутацију српских ђака п изговорио оне значајне п патрпотске речи, које ће брујатн као милп анђелски глас свагда у срцу српског народа. Од цара и царске породнце па кроз све слојеве великог руског народа црохујала је ужасна вест о смрти славног Скобел>ева п тугом

и болом потресла све. Но ве само да руски народ жалп и лнје сузе за Скобел>евом. но тугују и јадн! К УЈУ за ">име и сви нсточнн словени па н српски народ, јер он је био си.тни натрпота и јунак, дика 11 понос целог православног Словенства. ИЗ ЈШСТОВД 6.) рзгсзгзсзс п Восток~ Ш1ше поводом смрти славног Скобељева ово: п 3ар је нама Русима суђено да непрестано подносимо тешке ударе судбине? Но шта ми говоримо да ли је баш судбина крива што нас сваки час снађе по какова велика несрећа? Не. није ту еудбина крива. криви су за то наши спољни непрнјатељи који непрестано иду на то да нас упропасте. То треба да нам је свима Русима јасно. п да што пре станемо на пут злу. А стаћемо само са тим ако што пре остваримо ону идеју, оно свето дело. које је славни Скобељев тако ватрено нроповедао, и коме је он душом п срцем искренои одушевд>ено служпо. Умрво је умрво великн наш јунак и иатриота! тако се сада разлеже по целој Русији, па п по целом словенском свету. Жалост је за тако великим губитком неописана и ко зна колико је народ рускн одат и одушевљен за велико словенско дело, за свети задатак Русије, тај ће тек моћи појмнти . колико је дубоко потресла смрт Скобел>евл>ева срце и душу народа I руског. Бол је наш велики, туга и жалостнеизмерна. И како да није ? Та Скобељев је био она ретка звезда на небу нашем. која својим сјајем осветљује путе милионима, која својом топлотом загрева народе. У најлепшем добу. башкадаједолазио час да Скобел>ев са мачем у руци пође у свети бој за ону свету ствар, за коју је он жпвео, покоси га смр*т. А та смрт неће бити од Бога. Она је дошла из руку демонских. пз руку непријатеља наших. који копају нама и словенству I гроб. Тужним и сузним очима гледамо ми на бледо лице великог покојника и читамо на самртничким борама његову последњу реч. коју није могао на уста да изговори. Та је реч: _ Осветите ме осветите С.говенство . послужите искрено словенском делуј" 0, колико дубоко иду те речн са лица бледог самртника у срца наша. о, како силно оне дејствују на наша осећања. II где је тај Рус. где је тај православни Словен који их неће уписати дубоко у срце своје п њима се руководити у своме патриотском раду. Заиста сви ћемо митако чинити. Метнимо дакле неувелу лаворику на гроб великог покојнпка. али и заверимо се над гробом његовим да ћемо евн искрено. одушевљено и свом снагом извршитп оно што је он желео и за чим је тежио. Само тако моћн ћемо ми накнадити велики губитак, кога је смрт славног Скобељева нроузроковала. Само тако ћемо се моћи осветити крвним непрнјатељима наппш, који смерају да нас упропасте. Руси и ви сви православни Словени, , пружпмо преко гроба нашег милог и драгог Скобељева руке један другом, заверимо се. дигнимо његов мач из хладних руку његових, узмнмо га у наше живе. чиле руке, п нођнмо са њиме нашој светој цел>и. Света сен Скобе.Ђевл>ева благосил>аће нас и ми ћемо је сретно достићи скорим 1- . - <!■>>> ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза крушввачког пишу нам, како тамо полиција још никако не престаје са кињењем п гонењем попггених л>уди. Капетан се окомио на све, као да је народ, као да су грађани криви што је он својим нетактнчким нонашањем довео дотле да буде везан. Заиста жалостан пример. Под владом г виделовачком и догаћа се оно пгго се никада није догађало од како је Србије. Но народ није ни мало томе крив. но су кгиви Гарашанинови полицајци пгго прелазе оне границе у којима се аукторитет влас гп очувати може. Заборави ли чнновник на свој положај. на закон и своју дужност па хоће да пуотн дизгине сво. јој ћуди и ћеоу, да не рекнемо насиљу, онда наравно да мора падати и важност п углед чиновништва, п морају се догађати такови жалосни примерп као пгго је случај у томе срезу. Но капетан се није канда научно памети. он још непрестано ствара кривице појединим људима. Над свештеником И. Весићем почиње друго ислеђење. Гоне се ц остали граћани ни криви ни дужни. Па докле ће то све тако ићн, видићемо. Зар мисли Гарашанин да тиме утиша таласе народног огорчења противу _впделоваца и ? Чудно ! Зар се таласи ветром стшпавају ? Из среза моравског у окр. пожаревач. јављају нам како се тамо срески ћата Бакић енергично заузима око стварања кривица појединим невиним л>удима. Тако је створио кривнцу честитом старцу Јови из Породина. подмећући му да је псовао председника и једног члана окр. суда пожаревачког. Како сав свет који живп са Јованом и познаје га као мирна и скромна човека, зна да он то ннје могао ни у сну снити. то се влдн да ћата хоће да тера свој ћеФ са чашћу и слободом појединих поштених л>уди. Исто је тако Бакић створио кривицу и учител>у вошаничком, подмећући мј оно што човек ни помпслио није. Он учитеља гони само за то што овај мрзи попа Станојла. А зар још ко може волети тога попа ? Бакић се решио да по што по то уклони све противнпке „виделовачке - . Наравно да за то не бнра средства. А како је сав срез протпван _виделовцима" сем неколико њих . то онда он може и све л>уде из среза похансити и створкти им кривнце. Но куда ће то одвести, ц шта и какове последице могу понићп отуда, нека размисле добро ^Виделовци"! ДОМАЋЕ ВЕСТИ У прошлу недељу држали су удеонпчари -Београдске задруте за помагање н штедњу" главну скупштину у општннској дворани. На скупштинн је предсе-

давао г. Јован Бошковић проФесор велике школе. Скупштипа је после дуже дебате с незнатним изменама усвојила прерађена правила. која ће привремени одбор поднетн влади на потврду. У идућу недел>у држаће се главна скупштина ради избора управе. — Значајно је и вредно прибелешке, да је полиција пропустила 70 број „Борбе" у времену кад је за њу настала права берба узапћивања. т. ј. кад сваки час узапћује поједине опозиционе листове и не сматрајући за потребно да ближе означи узрок. У том броју „Борбе" узима се нихилизам у заштиту и хвале се нихилисте злочинци којн су, вели, „Борба~ у последње време својим самопрегоревањем и пожртвовањем стекли признање и поштовање код свију ^попггених^ људи. Зар није то случај предвиђен кривичним законом и новим законом о штампи ? Но шта маре Виделовци за закон, кад се у том чланку напада на либерале а узима у заштиту и брани Аустро-Угарска ! ? Само доследно социјалисте и Виделовци. ви и тако имате једну цел>! — Од неколико дана проносе се по варошп разни гласови о неким писмима п порукама Деспићевим. Говори се да су седам отличних трговаца, већином са Саве, добили така писма у којима им прети ^Деспић" смрћу, ако му неби из« весну суму новаца послали. Тако су, између других. и Браћа Крсмановићп добили тако једно писмо. Мп незнамо и не можемо знати, да ли је ово главом _Деспић-. или су други Деспићи којима лежи у интересу да узнемирују грађане престонице. и који у његово име удешавају згоду н прилику да би се доцније могла каква могућа несрећа, а можда п сам злочин објаснити и на Деспићев рачун уписати: но свакако је дужеост полиције да томе уђе у траг и да похвата те Деспнће који претњама изнуђавају паре од поједпних грађана наших. Видићемо, шта ће полицијске власти учнннти. Отворена жалба Г. Министру унутр. аослова. Веохрад. Ползујући се слободом, која ми је, као н сваком грађанину ове земл>е, уставом ц законима ујемчена, на јавноме збору, кога капетан ср. круш. г. Милош Богићевић беше сазвао првога марта ов. год. у цели да се од стране народа овога среза пошал>е депутација за поздрав крал>а; ја, са друговпма нзјавих да нећу, поред поздрава Његовом Величанству, да носим и поздрав г.г. мпнистрима што капетан беше. преко вол>е народне, у адреси уметнуо. Ово нисам хтео да чиним прво што имам обичај да не чиним никоме комплнменте (сем највећој вољи: закону ц владаоцу !. друго: што то није била вол>а на-

Код ове рсчи аријатељ баци Каналис на Ернеста дубок поглед. — Ако вам буде допупггало ваше здравље, рече Провансалац великоме песнику, ја вас молим да ми не одрекнете част, да вас могу вечерас дочекати под мојим кровом. То ће бити дан, што веле стари, да се забележи белом писа .Ђком. аЉо по1ап1а 1арШо. Ако и јесмо доста збуњени , како да дочекамо тако велику славу у тако малој кући, ви ћете тек задовољнти нестрпељивости моје кћери. која вам се толико диви . да ваше стнхове ставља у музику. — Ви имате више што него славу, рече Каналис; ви имате у кући лепоту, ако је веровати Ернесту. 0 ! добра девојка, која ће вам се учинити као каква сељанка, рече Карло. — Једна сељанка, коју, како веле, проси херцег Ерувнл, викну Каналис сухопарно. * _ 0 ! на то ће господин Мињон са лукавом добродушношћу југовском, ту дајем ја мојој кћери потпуну слободу. Херцези. кнезови, обичнн људи, све је то мени једно, па и човек велеум. Ја нећу ни на што да се обвезујем и момак, кога буде моја Модеста одабрах& биће мој зет. или боље рећи, мој син . додаде гледа^ући у Лабријера. Шта му знам ? Госпођа Дабастовица Немица је, она не мари за нашу етикету,

а ја морам да слушам моју женскадпју. Увек мн је милпје било на колима, него на столици. 0 овим озбиљннм стварнма можемо се ми смејући се разговарати, јер ми још ннсмо видели херцега Дерувила. а ја данас не верујем вшпе у женидбе преко проводаџија, као ни у несуђенпке. које родитељи кћерима намећу. — Ова изјава колико је очајна, толико је ободравајућа за два младића, који хоће да траже камен мудрости у браку. рече Каналис. — Не мислите ли ви , да је корисно, потребно ц политично. да се одреди савршена слобода родитељима, кћери и младожењама ? запита Карло Мињон. На један поглед Лабрцјера умукну Каналис: разговор дође обичан и пошто се мало прођоше по врту, оде отац. надајући се посети оба пријатеља. — Ту нам је п отпуст, викну Каналис: ти си га разумео као и ја. У осталом, да сам на његовом месту, ја не бих премишљао између великога коњушара и нас двојице, па ма колико красни да смо ми. — Ја не мислим тако, одговори Лаббријер. Ја мислим. да је овај честити војник дошао да задовољи своме нестрпљењу да те види, и да нам каже, како је он неутралан, но да нам зато отвара своју кућу. Модеста, занесена твојом

славом а преварена мојом лпчношћу. налази се просто међу појезијом и позитивним. На моју злу срећу ја сам оно позитивно. — Германе, рече Каналис коморнику, који је дошао да носи судове од каФе; реци нека прежу. Кроз по сата полазимо: пре но пгго ћемо ићи у Шале , хоћемо да се прођемо. И један и други младић био је пун нестрпељивости да види Модесту, само пгго је Лабријер стрепио од овога састанка, а Каналис је тамо ишао пун поуздања и сујете. Што је Ернест гледао да се умили оцу и пгго је ласкао племићској гордости у трговца показујући на погрешку Каналисову , то причини . да песник науми узети на се улогу. Мелкијор науми, употребљавајући своје мајсторије, да се гради равнодушан, да се чини као да презире Модесту, н тим да подбоде у девојке самољубље. Питомац лепе херцегиње Шолије, он се у томе показиваше да је заслужио глас да познаје женске, а он их ннје познавао, као што то бива код оних, који су постали срећном жртвом једне страсти. Сирома Ернест суморан ћуташе у куту од интова, удубивши се у страхоте праправе љубави претчуствујући гњев, презирање, малоуважавање и све громове рањене и увређене девојке; а Каналис

исто тако ћутећи спремаше се. као оно глумац, који је готов да игра важну улогу у каквом новом комаду. Зацело ни едан ни други није изгледао као срећан човек. Уз то тицало се ту код Каналиса озбиљних интереса. За њега и сама помисао на женндбу значила је прекидање озбиљнога пријатељства, које га је од неких десет година амо везивало на херцегињу Шолије. Ако је он своје путовање и представљао под обичним вндом уморености, чему женске никад не верују, па ни кад је то истина, ипак га савест помало мучаше; али реч савест чињаше се Лабријеру тако језуитска, да само слегну раменима. кад му песник спомену своје сумње. — Твоја савест, пријатељу мој. рекао ! бих, управо је страх, да ћеш изгубити насладу сујете, врло стварне неке кори1 сти и извесну навику, кад изгубиш наклоност херцегиње Шолије, јер будеш ли постигнуо успех код Модесте, ти ћеш без туге напустити бљ)таву отаву страсти једне. која је толико кошеназаосам годнна. Кажи, да се бојиш, да ћеш се замерити твојој сокровитељци, ако буде дознала за повод твоме доласку овамо, па ћу ти онда веровати. Напустити херцегињу. а не успети у Шалету, то је ризична игра. Последице ове алтернативе . узимаш ти да је савест. (Наставнће се)