Српска независност

6Р0Ј 105.

УТОРАК. 13 ЈУЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

п2е2 31 с?е2ј7 ■А годннг 24 ДИН., НА ПО ГОДПНК 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ год. 6 дин. 51 ССТЛЈБ 5ЕЕЉЕ БАЛЕ1НС5С2 ПСЛ7СТСК7. НА годннт 30 »РАНАКА, НА по годпнк 15 «р. на ЧКТВРТ год. 8 «р. 51 17СТРС-7Г1РСЕ7: ОА ГОДННУ 15 «0Р. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ». НА ЧКГВРТ год. 4 «. 51 С8Е ССТ1ЛЕ 1РЖ1ЕЕ : НА ГОДННУ 36 *РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 *Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ КТОРНШШ, ЧЕТВРТНОК, « НЕДЕЈШ НЕЛОМ

гркднвшгво јк н адмшшстраднја У КУКП г. Томк А ндркјввнка овнјнкев венац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВП ПУТ 12 ДПН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДЕ СВАКН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/иописи шалу се уредништву, а претплата адтииистрацији „СРХХСХЕ 2Е5Д82С2ССТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

КЕДИФОВЦИ. Далеко за морем у земл.н старих Фараона, као што емо ваше члтаоце обнлато упознали, водп се јака борба пзмеђу домаћих становвика Мпспраца и страпаца. Народ миспрски п велики део војске предводи један , по пореклу простак, а до скора минлстар војенп, Араби-наша; а на страни странаца, Евронљана, стоје убојне галије п топовп, којима за овај тренутак командује енергпчни евглескп адмирал Сејмур. Досадањп нак владалац мисиреки, ТеФпк -беј, сад је под заштптом странаца и љиних топова; јер је он био мн.ења да није опасно да се и странци, којп су још пре њега поплавилп Миснр, побрину о његовим унутрашњпм стварпма. Арабп-паша, овај мисирски хајдук, представнпк тамошњег народног духа, противник странаца, стојп са својом војском у утврђеним положајпма пзмеђу Алексапдрије, која је изгорела ц измеНу Кајира, која ће изгорети. ако већ не гори! Борбајетајош нова, тек зачета, којој се крај не да догледатн. Последња реч није речена. Странп топовп срушпли су Александрију а развалпне је заузела мешовита војека впше народа. По Кајпру и другим варошима ври народ и чује се за бојеве и убијене Евронл.ане. Да ли ће најпосле Араби-паша, са каквим „пророком". илп Дервишем нагнатп Европ .Ђане да скачу с обале у море; илп ће Квропл.ани отерати Арабнју и његову јуначку војску у етионску пустињу да гладује нли да бежп цреко Црвеног мора, то се још не зна, а за нас може бити равнодушна ствар, онако исто као и судба Авганпстана, против кога пре годину дана вођаху Енглези рат, који је као и овај у Мисиру био трговачког порекла. У Азији су хтелп Енглезп да нм буде спокојна гранпца Индије, овде желе да пм буде сигуран сујецки кавал — пут у Индију. Енглеска, с овим насртајем на Мпсир , чппи само своју дужност, као и свака мудра држава: она се брпне за своје пнтересе. II ако тражимо кривца у овом мпсирском послу , мп не знамо ко је маље , од жнвпх, крив: да ли Адмирал Сеј мур или Араби-паша. Они ооојнца чине, што би чпнио сваки од нас да је на месту ког било од њих двојице. Али у несрећној судби Мисира има криваца и издајника. Ми смо развитак данашњих догађаја нашим читаоцима разложили. Мисир, пли његова влада и Кедпф , требао је што више да се ста-

ра да иде стоиама јуначкога Мехмед-Алије, оенпвача Мисира; а да се што више удаљава нута пропалице КедиФа Измајпл-паше п — права Мисирска као и права сваке, велике п нејаке државе лакше би било чувати, но носле, кад је систематично све упуштато и странцима неверно предато, отимати. Права државна нити се за дан теку, нити се за дан отимају. И колико их је тешко стећи, још их је мање лако очувати. Разуме се по себи, да се мале државе не могу с вслпкима успешно борвти. Алп мале државе ва-ка у толико више да су суревњиве за своја права, која пмају и која им нико силом не може отети; да та права не жртвују туђину — нарочито не ауте.и уговора и добровољног пристанка. Мале државе треба да се страшном судбом својом и других поуче, да знаду шта је то „пасивни отпор", отпор права, а не отпор задоцњене акције, после свог упуштеног права! То су узроци, који су створплп данашњу судбу Мисира, судбу, која чека сваку државу, у којој се права земал,ска вемилостиво и без помпсли на будућност бацају у руке туђпну. II то је све, што за сад вма да се каже о „мисирском питању-! II овде би могли застати. Но ко би могао мислпти да судба земл.е Мисирске, п то не добра но лоша страна њена, могаше неким нашим „првенствујућнм" новннама послужпти као камеп мудростп п за вођење наше домаће политике!? „ Виделу" припада та заслуга, да је из мисирских јероглиФа прочитало п решпло судбу свију сптних и малих државица, које имају ту срећу илп несрећу да су где близу каквог велпког суседа. Ређајући догађаје, који су се десили у Мисиру, „Видело", са пуно самопоучења и пророчке збил.е узвикује: • ,, Судба данашњег Мисира нека би био леи аоук $а ма.ге и слабе народе, чији се интереси укрштају са интересима тако моКпих и силних марода и ! А нишанећи једним оком на Араби пашу, другим не знамо куда, довикује „Видело": „Није дово.ђно говорити, није довол.но бити ватренп патрнота, нвје дово.ђно тежитп п давати впд .Ђнва доказа како смо готовп дпћп народ на оружије за слободу и независност. То могу бити врлине само онда, кад се оне с рачуном и на време употребе. Зато је већа врлина синова какве земл.е, којп губитком своје популарности (као на прнмер наши „синови" код „Впде-

ла ц !!), који пребапајима да су плаш.Ђивпце, обуставе вародну бујност, да не су .Ђне у очевидну пропает, у којој може да наће гроб свој и евоје домовпне!" Наравно, жртвоватн се, погпнути или страдати , није лако! Па кад се коме неће, да за благо своје зем .Ђе „сул.не у очеввдву пропаст" — онда, разуме се, боље је „под ввдом чесвости", овако како „Видело" вели — претрпити и „пребацује — плашљивице" Е, да је знао КедиФ за писпе чланака у „Виделу", узео би их у свој мисирски „прес биро", и судећи по млогима знацима — Мисир би био „миран' 1 , а онај прост Фелас, Араби-паша, не би сад терао ветар капом и „дизао варод на оружије за слободу и независност", кад тпм врлпнама нпје сад време! Алп куд ће наше „Видело" пре: да ли на обале Саве п Дунава, да ли на обале Средиземног мора! Ко посмотри горње речи „Виделове* — осем тога што ће тек сад видети да су се „Впделовди" једино из виших „патриотских побуда" тако л.уто омразили са целпм народом н с тога изгубили своју популарност — увидеће још да су све војводе свпју векова и народа били сујетни л.уди, који су волелп своју популарност, него благо своје земл>е — јер су се дизали и борпли за своја права илп како „ Видело" сувремено рече: „дизалп народ за слободу и независност!" Јест, наше честито .,Видело", да и у овој зем.ђи није било Црних Ђорђа, Катпћа, Главаша, Синђе.тпћа, мудрог Милоша, Ломе и других што су и у време и у невреме „ дизали народ за слободу и независност и , чему ти сад мало п манишеш, — не би се на месту где је била „Стамбол каппја" са своји.и ченгелима — обртао точак твоје „ штамаарије напредне странке и , у којој ти пишеш и печаташ ове речп, од којих треба да се — стидиш! Но да! У програм „Видела" коме смећу патриотични ватписи на ужпчкпм каппјама, коме су зазор браћа Руси п Црпогорци, кад иду браћп у помоћ, у њсгов програм п долпкује ова нова теорпја о прорачуњеном патрпотпзму, којп впди рачун само о „укрштеним интересима странаца п туђина." , Но ко је тај што „укршта" интереее једне мале земл>е са далеким интереспма туђпх народа и држава? — те тиме носле нретвара Александрију у иепео Јесу ли то странци бнлн или несрећни простп домородци, народ пли влада мпспрска ?!

Питајмо се сад, од куд баш „Видело" да нас обавештава о томе како је то лепо бптп покоран странцу? Од куд тај „леп поук" баш у ово време? Зна се да је „Видело" од 19 октобра 1880 године амо врло ревносно бранило и заступало мноштво уговора са страним државама, са страним банкарима и „еолпдннм друштвима." Прво место заузимауговор те нрироде — с Аустриом. С њиме барабар долазп Бонту, такође дело за л.уоав и са знањем Ауетрије. Свима нам је познат седмоглави трговачки уговор с Аустријом ; уговор о пловидби; понуштање Аустрији у Галацу — све уговорп на много годпна, који „укршгају" наше интересе са страним, којп странцу дају препмућства и надмоћности; као и пријател>ско прпзнање суверенитета над Босном ц неке друге еитније конвенције и млоге друге — вал.да канцеларијске — пристојности, где се с „нријатељеском еуседком" увело у четворе ните п где су се сви пнтереси мале наше земље „укрстшш" са интересима туђе једне државе и ство] рпло се ово стање ствари, које је | наше целокупно јавно мнење, и у писму и у беседи и на биралншту п свуда суднло п осудило, као штетно по пнтересе наше државе, Кра .Ђевине Србије. II сад, кад су за „Видело" наступпле „гладне године", кад му висе воге нп на небу ни на зем .Ђи, — оно „Видело", коме мп ове речи намењујемо, са својом празном и продртом врећом трчи у житнице мнеиреке збрке и несреће несрећнпх мисирских влада, — те нам отуда 7 јула ове год. у 98 броју своме доноси како је судба мисира — -леа аоук за ма.ге и слабе мороде, чији се интереси укрштају са имтересима тако моКних и силних народа\ " „Вндело", доследно своме програму и својој полптици, не уме да се угледа на земље, које напредују п ослобођавају се, и да нам отуда донесе „леп поук", него се огледа на „судбу Мпсира" п вели да се на њега угледамо и — оно се друго већ разуме ! Другпм речима вели „Видело" нашем „малом и слабом народу" : видпте: тако би нуцалп на нас странцп, кад би се мп усудили да не учинимо што они веле да је право. Зато су сви уговори овако закључени. Странци су и у нас добили доета, ,. Интереси су на.н се укрстгиги ", али онн се, као „пријатељскп суеедп" п „великп п моћни народп" већ брину за спаеење наше душе. Запста леп патриотпзам!