Српска независност

Лепе напомене, вредне пажње н наклоности са стране која се интересује. Красан патриотизам и нек је са срећом, у „органу" „српске" „напредне" „странке" — која влада. али ми овде не говоримо с владом нашом, но са листом „Нпделом". II сад. кад би странци, иосле свпју видимнх и невиднмих „укрштених ннтереса* 1 — рекли : Што да вам стојн празан београдскп град?! Да уведем ја у њега своју војску! Ја ћу вас чуватп да вас Русп не порусе нлп Турци не оштете. То странци, пзвесног рода, могу рећи. Тако се њиховп „моћни интересп укрштају". Ми, као мала држава, а по „виделову" смислу п натриотизму, а с погледом на његов миеирски „леп поук" — немамо права нн речпце да проглавимо, но да отворимо на нашем Белом Граду свпх седам капија, а да са скннутим капама понпзно поздравпмо туђинску заставу п стражу на бедемнма овога некада крваво а допннје славно освојенога града Ми би дал>е требалп опет ради „укрштења интереса" или њихове „сфере" то псто да учинимо и у Шапцу, Смедедереву, Кладову, а радп веће спгурности п у Нишу и у Пироту — — онако, како се вељаше у непокупљенпм злим гласовпма о некаквој „војничкој конвенцији" Србнје и још једне „велике и моћне државе" с којом је „Видело" наше домаће пнтересе већ прнлнчно замрсило н „укрстило." По свој прпдппи, а но воденом току. „што мањп поток у већи увпре" и у уводним члашшма „Вндела" мислн се: „Куд пде јупе, нек иде и уже !" — је ли тако, о „Видело" ? ! Красан сн ти „срнски" листић ! И дпвни су „српскн" синовн, којн се надмећу са „Пестер-Лојдом" да српске интересе, јадне српске интересе, заштите од сваке беде н напасти. Трп дана пре но што ће се редакција „Видела" преобратпти у „кабпнет" писаше у „Виделу" : „Политику сталности у духу мудрости впдимо данас најбол>е остварену код — Царпградлпја. Влаго пама ако се потрудимо да им ћаци будемо !" — и знали емо да у ре-

МОДЕСТД МИЊОНОВА ПРНПОВЕТКА X. Балзака Превод с француекога. (ндставак) После неколико речи од сажаљења, кроз које је пробијало удовољство, што је дао ново издање од Фразе цезареве, Каналис даде познати жед>у, да прекине са херцегињом Шолије. Лабријер, не могући подносити овај разговор, изговори се лепотом сумњиви ћоћи да се мало нрође. па као луд отрчи на обалу морску, где остаде до десет и по сати, обузет као безумљем, час мало идући и сам собом разговарајући се, час стојећн или седећи, не узимајући на ум, у какав је немир бацио два царинска стражара. Пошто је заволио душевно изображење и безазлено нападање Модестино, он свима оним разлозима, који су га пре десет дана довели у цркву хаврску, додаде са и обожавање лепоте, а то ће

дакцпји „Видела" има и но мудрости и по свима „операцпјама" доста г Цариградлија ц , — а сад видимо, да ту има и — КедиФОваца! Но онда у Мисир. господо,^у Мисир ! Тамо је ваше зем.шште, јер мн не желимо да имамо Мисирлије у Србијн ! За нас „судба Миснра** није „леи поук". Али ако хоћете да мн и из судбе те упронашћене земље пзвадимо „леп поук 44 , који она заиста даје : онда не заборавте да сте и — ви впновнпци сличне судбе и поуке, вп. што ппшете по „Виделу а , н сваки дан „ укргитате и а не размршујете интересе Србије с туђпнскпм. Нека вам алах буде мнлостив! А нама већ како да Бог! # СКОБЕЉЕВ. Кад се свршило опело, покрио се ћивот златннм покровом ; За тим су га днглп са катаФалка н понелн из цркве. Чело главе држали су ћивот велнкп књаз Алексија Александровић. а у средипи велнкп књаз Николај Николајевић, старији. Војска је запевала : „Кол> славенљ нашЂ господб вђ С1онт» и , и звуци жалосне хпмне сливали су се са певањем певаца за сво време лптије. По свршетку лнтије, велнки књаз Алексије Александровић устуиио је своје место једном између старијих генерала а велики књаз Николај Николајевић, старији носио је ћнвот до саме улице. После су велнкп књежевн ишли за самим ћлвотом и иратили су нокојника до самог дебаркадера. Велики књаз Николај Николајевић био је обучен у генерал-аНутанском оделу новог образца, у великим чпзмама п са високом капом, а великп књаз Алекснје Александровнћ. у морској унпФОрмн генерал-адмирала, с троуголннм шеширом. Московскн генералгубернатор јахао је за ћнвотом са генералом Ганецким. Пешке за ћивотом ншли су и блиски сродницн нокојниковн, н велнка множина во јених лнца. Еквипажа није бнло ннједног, јер нико ннје хтео другчпје сем иешке да ирати милог покојнпка, славпог руског јунака. За ћивотом водили су покојникова бела коња. оног истог на ком је он јахао у толикнм рећи љубав која не зна за разлог, која се не да протумачпти. Он се врати Шалету, где ниренејски псн тако жес- ј токо лајаше на њега , да се није могао , предати наслади гледања у Модестине прозоре. У љубави све ствари не вреде заљубљеноме више од жпвописа. који слнкару нншта не вредп, кад га премаже: али оне су чиста љубав , као што су премазане работе чисто художаство; отуда ће да изаће славан сликар и прави љубавник . кога женска и публика најпосле обожава . ако врло често н прекасно. — Добро ! викну; остаћу, иодносићу све, ја ћу да је видим , да је љубим само за мене, као себичњак ! Модеста ће бити моје сунце , мој живот, ја ћу дисати њеним дахом . ја ћу ужпвати у њеној радости. ја ћу мршавнти у њеној тузи, па ако ће се удати и за тога себичњака Каналиса. — Е, то се зове љубитн, господине! проговори глас један нз жбуна једнога украј пута. Е сад! као дакле да сав свет љуби госпођицу Лабастову ?... И Бича се упут указа и посматраше Лабријера. Лабријера опет обузс гњев, кад спрам месечине измери кепеца од главе до пете. па пође неколико корака, ништа му не одговоривши.

бпткама, неповређен ни бомбом нн куршумом непријатељским, и на коком је као победилац ушао у Геог Тепе. У спроводу учествовао је само спбирскп пук, а остали пукови били су по путу упарађепи у шпалире. У спроводу су учествовалн и сви војенн питомци разних заведења. На целом путу од цркве до станнце железннчке свуда биле су искуп .Ђене масе народа, гологлаве и са сузним очпма клањалп се миломе покојнику. Свуда куда је спровод пролазио били су прозори закупл>ени но скупу цену. Свуда где је год било места да се стане, било се искунпо народа, да носледњн нут вндн свога љубимца јунака. Војска која је била по путу распоређена одавала је свуда иоследњу почаст своме славном вођн. Сунце је сијало а златнп покров и цвеће на ћпвиту велнког нокојппка одблескивали су се у зрацима сунчанпм, иоказујућп величанствени, свети иризор, да н небо прпма у своја вечна недра, милог јунака руског. На лпцима свију, народа н војске, била је изражена дубнна туге и жалости. Видило се да свога љубим ца сахрањује н народ н војска. И тако је снровод дошао на станнцу железннчку, која је била сва нскићена н носута цвећем н зеленпм лншћем. Прп самој станнци била је начињепа канела сва иостављена скуиоценом црном чохом, нскићена венцпма. орденима и оружи/ем , а улазак је у капелу бпо такође застрт црпином н одозго н по земљи. Ту је одслужена последња панахнда п отпевано носледње „вечнаја иамет". Кад се ћпвот преносио у вагон. који је нарочито за тај случај начињен, сав у црно обучен и пскићен оружијем цвећем и заставама. артпљернја која је била на пољапп железнпчкој расноређена почела је пуцати. С пуцњавом топова смешала се иуцњава из пушака. Трн пута се обнављала пунњава, три пут се громки глас од иуцњаве разлегао по Москвн. н трннут се прекрстила светппа у Москп, а последњи звуци од нуцања одјекнули су најтужннје у светој матушки Москви. казујући јој да се на веки опрашта са својим љубнмцем . са својнм незаборављеннм Скобељевом. Кад је ћпвот већ бно унешен у вагон, светина појури вагону и као драгоцени спомен кндала је цвеће и лпшћ« којим беше окпћен ва— Војнпци, који служе у истој четп, требало би да су међу собом мало друпггвенпјц ! рече Бича. Ако ви не љубите Каналиса, не лудујем ни ја за њим. — То је мој пријатељ, одговорн Ернест. — А! ви сте дакле онај мали секретар ? опет ће маленица. — Треба да знате , господпне , одговори Лабријер, да ја нисам ничнји секретар, ја пмам част да еа* члан једнога од највнших судова у краљевннн. — Част ми је ноздравпти господина Делабријера, на то ће Бича. А ја имам част бити првп писар господар' Латурнела, највишега саветника у Хавру , п мој је положај зацело лепши од вашега. Да, ја сам имао срећу, да готово свако вече у току од четири године дана видим госнођицу Модесту Делабастову, и ја се надам, да ћу уз њу провести живот, као што краљевскп слуга живи у Тиљернјама. Да мц понуде руски престо, ја бих одговорио : Сувише љубим сунце ! Тиме вам, господпне, то кажем, да ме се она више тиче него ја сам, а све у сваком добру, у сваком поштењу. Кислите ли ви, да ће горда херцегиња Шолије равиодушно гледати срећу госпође Каналнсовице, кад њена коморница, која проводи љубав са господином Германом, већ узнемирена због бављења

гон. Више њих чиновника железничких и ОФИцира бацалн су на све стране цвеће и лишће народу, који је жељно то тражио од њих. И зазвонпло је звонце. казујући да ће влак да пође. Али и тај знак није могао светнну опоменути да одступп од свога милог покојника. Звонење се више пута понављало . али све у заман светина је била непомична. И тако је трајало вшпе но пола часа. док је железница добила маха да се крене. Влак се кренуо у З 1 /* часа после подне пз Москве. Редитељ тужне цратње био је гроФ Баранов. Пратиоци тела великог нокојника сместили су се у једанаести вагон. Међу њима био је: гроФ Адлерберг. генерал Хнтрово, нзасланици московског војеног округа, генералмајор Мољскп , цуковник Волков . начелннк штаба четвртог орпуса. генерал Духонин, са својом супругом Катарипом Васиљевпом, која је била мнлосрдпа сестра ири нрелазу на Шишш, кнез Белоселскп — Белозерски, шталмајстор Шереметјев. На станицама .Ђуберцах. Раменском и Фаустовје, бплп су одслужене литије. при великом учешћу народа. Цео влак био је окићен црннм заставама. На станицн Конобјево дохувенство је дочекало снровод са барјацпма ц одслужнло је литпју. На станпцп Иески такођер је одслужена лптија прп великом учешћу народа. На станпцп Новаја-Коломна дочекали су спровод представници градскн и хиљадама народа. Литпја је била одслужена саборно, а после је одао иоследње ночасти 13 улански пук, с музпком. Станица п дворишта били су окићени црннм заставама. Народ је трчао за влаком све до станнце Стараја Коломна где су изишли иа суерет пратњи радници завода Струве, са свештепством које је одслужнло иарастос. Дворпште је би.то носуто цвећем н окпћено тужпим барјацима. Међу молећпм се налазио се и А. Е. Струве. У Днвову и Рибном одслужене су литнје. у прпсуству много народа. На последњој стапицп изнешен је велики крст. На дворпшту рјазанске стаапце. одслужно је рјазанскн внкарнје лнтнју. Сво дворнште бпло је дупке пуно народа. Иредаја ћнвота бпла је ужасна. Вагон са ћпвотом „Белог генерала- био је други од локомотиве. а сад су га преместили па прво место. На рјазанском дворишту дочекали су спровод впкарии архпјереј. свештепство, иредставннцп градски овог красног коморника у Хавру, стапе се тужити приликом кад чешља своју своју госпођу, како.... — А откуда знате ви све то ? упаде Лабрцјер Бичп у реч. — 11ре свега, ја сам инсар код бележника, одговори Бича; али ви као да нисте виделн моју гуру? Она је, господине мој, пуна досетака. Ја сам се казао да сам рођак госпођици Филоксенп Жакменовој, рођеној у ХонФлеру, где се родила и моја мати. од Фамилије Жакменове.... у ХонФлеру пма неких једанаест кућа Жакмена. И тако моја рођака, намамљена невероватним наследетвом, многе ми је стварп напричала... — Херцегпња је осветљива ! речи Лабријер. — Како каква краљпца, рече ми Филоксена; она још није опростила господину херцегу, што је он само њен муж, прихвати Бича. Као што љуби , тако и мрзи. Ја јој знам карактер. одело. укус, побожност и остале еитпнце, јер ми је Фнлоксена свукла голу нагу, телом н душом. Ишао сам у оперу , да бих видео госнођу Шолпје; ја нисам жалио мојнх десет франака (о нредстави не говор^м)! Да ми моја тобожна рођака није казала. да њеној госпођи има педесет лета. ја би помислио, да сам ве-