Српска независност

— 405 —

саоиштпо, да ће се иа дан Кирила и Метода по свој Хрватској служнти сдужба божја на словенском језику. У самој ствари беху нужне мере учињене да се то нзврши, а на то је Штросмајер у толико више мислио да нма права, што је внше од 2 месеца пробавно у Риму и сноразумео се са напом и његовнм доглавницима. Мора се признати, да су католички Словенн, нарочито у Хрватској, билн доста одушевљени том концеснјом рнмског напе, но у толнко их је јаче нотресао ветар из ватикана у очи св. Кирила и Метода ове године, кад се дознало, да је папин први доглавник, кардннал Јакобнни, депешом забранно свима католнчким црквама да се служба служи на сдовенском језнку. Та вест норазила је све иоборнике панско-словенске, а нарочито је днскредитовала самога бискупа Штросмајера у словенско-католичком свету, који је, без сумње, за сва времена изгубио вољу да и дад.е пропагандише за Рим н рнмску курију. За католичке Словене је то добра ноука, да њнхов снас не лежн у Риму, и да је крајње време да потраже и релнгнјозне нотпоре тамо, где и х везује крв и језик и где могу битн уверени да Ке бнти искрено и братски дочекани и прнгрл,ени. — У данашњем броју доноспмо но „Српском ЈГисту'" неке важније вести са црногорско-херцеговачке границе, које у довољној мерн сведоче, да тамо још није угушен устанак. Такпх вестп пмамо н са других крајева Босне н Херцеговине, где се скоро свуда нојавл>ују веће и мање чете устаннчке. Устанак дакле траје, а то сведоче и други листови, од којих, за сада, наводимо бечки лист 1/ов. Слоб. Пресу-, коме из Сарајева јав .Ђају, да су устаници на црногорско-херцеговачкој граннцн 8 јуна око поноћи изненада напалн на утврђен логор Аустријанаца код Впћевине, да еу аустријску војску опколили н билн је вагром из нушака док нпје свануло. Четир дана доцније, напалп су устаници у још већем броју око 9 часова у вече на утврђен логор аустрнјски у Велићима и ударили су ту на 14. стрел.ачки

батаљон. У исто доба нојавила се друга устаничка чета пред јако утврђенпм логором Аустријанаца код ; Челебића, да посаду држп у шаху н да спречн њено нритицање у пој моћ посади Велићкој. Један од ! вођа устаничких, који немачки говори, позвао је команданта Аустријанаца на нредају, на што је аусгријска војска одговорила плотуном из нушака. Устанпцп им нису осталп дужнн ц тако су жестоко нуцали и нанадалп иа носаду, да би ова | била нодлегла да се није тоновима ј нослужила. Међу тим су Аустријанци у Велпћима дошли у нај{ већу онасност, из које их је у зло | доба пзбавило једно појаче одеље, ње аустријске војске, које им је притекло у номоћ. 14 стрељачки батаљон изгубио је тога дана 9 људп. „Нов. Слоб. Нреса" вели да устанике нредводи један руски виши оФицир и да се устаници после сваког нанада редовно новлаче на црногорско земљиште. Ти напади дешавају се сваки дан и то обично на нровијантне колоне. Тако се, вели тај лист, недавно само чудним случајем спасло једно аустрпјско одељење од 50 војнпка од пзвесне нронастп. Устаннци беху у заседи и спремни да изненадцо нападну ј колону, што бн се н било извршило да случајно један Турчин није издао устанике и осујетио нм намеру. У ошнте се устаннцп држе ове тактике: удружују се у мање чете, највише до 100 људп, н нападају ноћу на аустријску војску, ј илп њпхове провијант - колоне дочекују у заседама. По Херцеговнни се проносе гласови да ће за кратко време доћи у Херцеговину многп руски ОФНцири и срнски добровољцп, а за доказ да п самн Аустријанци у те гласове верују може служити та околност, да многп пнјонирски батаљони аустријски раде ј дању и ноћу на утврђењпма. ИЗ ЛИСТОВА а..) срЈХсдгтгес „Срнски лист и доносн овај допис из Фоче : „Пншем »Српском Лпсту^ и ако незнам хоће лп му нкада моја књнга на кољено

пасти. Ето овде код нас све је зло и наонако као свугде, где је немир и ешкија. Још нема мнра. Не ратује се и крв се не пролива као пре и ви ћете мислити, да се I све смирило. Није тако док је народ у гори и планини; чете пролазе тамо и амо и на војску нанадају,- 0 свему пишем вам, а највише о нашим невољама. Ово , наше велико окружје, највише у Херцеговини, све је пусто; што но реч, нема у н>ему ни мачке да мауче. Око три хил.аде кућа, где је наша сиротиња живила, сад је пусто. Сиротиња дигла куку и мотику. И тако опустеле су куће наше и наши красни воћњаци, којима краја нема. Далеко су на гласу Фочанске шл>иве, тако крушке и јабуке; сад се њима ране зверад, а господари потуцају се од немила до недрага. Ја вам овде нећу описивати све бојеве у овој околини од устанка на до данас, само ћу вам јавити, да чаркања све једнако трају. На 5 јунија ударе устапш на аустријску војеку у селу Велићима. Окршај је морао жесток бити. јер се каже, да су усташи доста пљена изнежи. Било је и много мртвих. али их по имену пе могу казивати. јер самдалекобио од догађаја. Усташке војске има у овом округу на пет места: код Јелеча, у Сућески, између Горажде и Фоче, у Слатини и у Челебићима. Ови су јуришали на два ћесарска шанца. Међу усташима има странаца и то: Талијана, Руса, Бугара. Румуна. Добровољаца долазнло је нз свију страна света, а највише из Бугарске. Дакле ево нам још усташа на све стране, а особито у источној Херцеговини. И ово вам могу јаввти, да су се усташи на ново показали и то у Босни, од Рањена до Праче. нзмеђу Горажде и Сарајева. Друге су се чете појавиле између Рогатице и Сарајева. Шта ће бити и хоће ли од о?ога новн пламен букнути, мучно је казати. Ја вам ево оволикојављам. да вндите како је сада у нас на ове крајеве, а и даље ћу вам све овдашње догађаје описивати, ако миБог здравл»а удели*. — „Глас Дрногорца" јавља : „У среду на Павлов-дан даван је у овд. парохијалној цркви парастос у покој души блаженопоч. генерала Скобељева. 0 парастосу служило је местно свештенство , а присуствовали су многн достојанственици и виши н нижн чнновници црногорски, а уз њих н велики број народа који сав није ни могао стати у цркву него га је доста било и пред црквом. Међу народом ириметили смо и два поморска капетана нз Приморја. Црква је била сходно украшена; над ликом нокојн"ковим. венцем од свежега цвећа украшеним, стојале су две народне заставе, такође венцима окићене, а преко целе трпезе, где је кољиво са лебом п вином

и силество народа. II ту је одслужена лптија. Вагон са ћпвотом бпо је подигнут наиред пз шина. Погреб је био у среду. 30. Јуна Ово је у кратко оиис тужне свечаности, погреба славпог Скобељева. Но п пз овога се може увндети колико је он био величанствен, н колпко је ценио и уважавао рускинарод свога храброг јунака и узоритог патрпоту генерала Скобељева. Народ којн уме да цени своје велике п заслужне спнове он заслужпје и да их има. Делеки тугу и бол за велиним губитном, нога је претрпео братсни нат русни народ са смрАу славног Снобељева. и ми полашемо венац на гроб бесмртног Снобељева, венац, оплетен најтоплијим осекајита срца нашег. ноји нинад неАе увенути, донје српства. Слава. вечна слава словенсном јунану и патриоти Михаилу ДимитријевиАу Снобељеву и вечан. неугасни спомен нроз сва времена и венове. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД — Наши се читаоци сећају оне комедије, коју су нека католичка словенска племена са ђаковачким бискупом Штросмајером на челу одигралн прошле године у Риму. кад су се на оно нознато „ходочашће" иоводом прославе словенских православних апостола Кнрила и Методија гомплама представили папи Лаву ХШ. Рпмскн папа је тада покатоличпо словенске аностоле т. ј. нрогласио их је и за католпчке светитеље и наредпо да се у целом католичком свету славе. То је требао да буде први корак за озбиљно зближење Словена Рпму. а у другом реду нрнправа за сједпњење цркве словенско-католпчке са црквом православном, наравно. на рачун последње, јер бн и она. у том случају, морала нрнзпатп непогрешност папину. На рачун тог зближења п сједнњења издао је недавно нознатн бпскуп Штросмајер, цо свој прилпци у споразуму са римском куријом, један пастирскп распис. у коме је нагласио да је први корак за зблпжење словенскокатолпчке цркве са иравославном учињен тиме. што се словенска литурђија уводп у словенско-католичким црквама. Да то одмах н но тврди, Штросмајер је у исто време ликодушан. ако бих јој дао тридесет; та херцегиња није знала шта је знма! — Да, нримети Лабријер, то је камеја, која се одржала у свом шљунку... Каналис би се нашао у великој неприлнци. кад би херцегпња дознала за његове намере, и ја се надам, господине, да ћете се вн оставити овог ухођења, које је недостојно поштена човека... — Господине, одговори Бича гордо, за мене је Модеста држава! Ја не уходим, ја само предвиђам! Херцегиња ће дођи, ако буде потребно, или ће остати у своме спокојству, ако се то менн тако свиди. — Вама ? — Мени! — А на који начин? питаше Лабријер. — А ! ево ! рече гурави маленица и ускину стручак траве. Видите ово!... ова травка мисли, да човек гради своје дворе њој за љубав , па једнога дана сруши мраморје наслагано, као оно што је народ оборпо Фсудалност . кад су га увели у њено здање. Моћ нејакога. који може да се свуда провуче, већа је од моћн јакога . који се ослања на своје топове. Има нас трн Швицара, који смо се заклели, да ће Модеста бити срећна и који бисмо за њу дали своје блаженство. Збогом, господине! Ако љубите госпођицу Делабастову, заборавите овај раз-

говор и рукујте се са мном, јер бих . рекао, да имате срца!... Једва сам чекао да видим Шале , дошао сам тамо, баш кад је она духнула на свећу , вндео сам вас како су вас огласили пси, чуо сам вас како сте у јарости беснили: па сам тако узео себи слободу да вам кажем. да служимо у истој регименти краљевске оданости. — Е добро, одговори Лабријер и стисне руку гуроњи, учините ми љубав и кажите мн, да ли је госпођица Модеста икад кога љубила пре своје тајне преписке са Каналисом ? — 0 ! викну Бича утуљеним гласом. Ко би посумњао , тај би је вређао!.... Па и сад, ко зна да ли она љуби V Зна ли можда и она сама ? Она се занела за духом, за велеумом, за душом овога трговца са стиховима, тога продавца књижевног слаткиша; али ће она њега проучавати, ми ћемо га проучавати : ја ћу већ знати пзмамнти прави карактер испод љуске човека са лепим манерама, па ћемо већ видети мајушну главицу његовог частољубља и његове сујете, рече Бича трљајући руке. Всћ ако се није госпођица за њим залудила самртно. — О! она је стала удивљена пред њим, као пред чудом каквим! викну Лабријер, издавши тако тајпу свога љубоморства. — Ако је он добар човек, ако је љуби, ако је достојан ње, узе Бича наново реч, ако се одрекне херцегиње, онда ћу ја већ зпатн херцегињу уставитн... Ево, драги мој господине, ударите овнм путем, па ћете бити код куће за десет минута. Бича се одмах врати и зовну снромаха Ернеста, који као правн заљубљеник би остао целу ноћ да говорч о Модести. — Господине, рече му Бича , нисам још био тако срећан да видим нашега славнога песника; љубопитљив сам да посматрам тај величанственн нојав у извршењу својих Функција. Учините ми љубав и дођите прексутра у Шале , да тамо нроведете вече. Останпте тамо подуже, јер човек се не развија за један сат. Ја ћу првп знатн, да ли он љуби, или да лн може љубити , пли да ли ће љубити госпођпцу Модесту. — Сувишс сте млади за... — За проФесора ? упаде Бича Лабријеру у реч. Ех, господине ! нзмечад се рађа сваких сто година. А онда, вндите... кад је човек дуго болестан, он онда буде јачи од његовог лекара, он се ногоди са болешћу, што се савесним докторима не догађа сваки дан. Е , дакле . исто тако човск, који љуби женску, а та женска мора да га ирезпре због грдобе или

због грбе, најпосле се толико извешти у љубави, да може да заврће мозак; као оно што болесник најпосле повратн здравље своје. Само лудости нема лека... Од моје шесте године (а сад ми је двадесет и пет) ја немам нн оца ни мајке ; мајка ми је јавно доброчинство. а отац ми је краљев прокуратор. — Иутпте само, рече на Ернестов покрет, ја сам веселпји од тога стања... Дакле, од моје шесте годнне, кад ми је безобразни поглед једне дадиље госпође Латурнеловнце казао, да нисам на нраву путу ако хоћу да љубим, од то доба ја љубим и проучавам женске. Почео сам најпре код ружних; увек треба бика снопасти за рогове. И тако ја сам узео као први предмет за проучавање моју госпођу, која је зацело анђео снрам мене. Можда нисам нраво чинио; али што ћете, ја сам је узео у мој аламбик и најпосле сам нашао , да јој на дну срца пнше ова мисао: Ја нисам тако аахосна као што се мис.ги. Па иоред све њене велике иобожностн, употребљавајућн ту мисао, ја бих је могао довести до на крај амбиса... да је тамо оставим. (Наставнће се)