Српска независност

— 413 —

ство, алн ово се п над гробои његовин заверава, да 1>е остварптн ону велику мпсао, којој је он тако ватрено. тако вскрено н ревносво служпо. Дршћућим рукамасаеузним очима и великим болои у срцу спушта словенскц свет, свога л>убица јунака Скобел,ева у хладни гроб, али његово име, његов спомен. бу дпа свест словевска. носв у онај зкпвн взвор светлоств и тонлоте. што се зове словенска идеја, и гле како се пинп нама. да та еветлост, да та идеја наша. јаче греје и светли што је у њу ушла бесмртна искра спомена и нмена Скобељевљевог. И зар још може ко опорицати истинуда велвки људи не жпве и после смрти своје. ? Сви би смо ми волелп да је Скобељев још жив, јер он је нам требао, требао за судбоносне дане потпуног остварења наше велике идеје. Ми смо га познавали као нссавладивог борца у светим ратовима које је иравославно словенство водило заостварење свога нсторијског определења, а како се још нијепотнунце остварило оно што мп желимо, то је смрт славног Скобељева губптак знатан и велики за нас. Ми плачемо и јаднкујемо за њиме. али наш геиије. у кога се и његова бесмртна вкс ра. ње! ..еликн дух слво, говорн нам, да се утешпмо, те да нрегнемо свом снагом, да пођемо онвм путом којим нас је руководно наш јунак Скобељев. Тај је пут, кога осветљава велика пдеја словенска. II ми утиремо Сузне очи наше и ирихватамо мач неумрлог Скобељева. узимамо заставу његову и полазимо дал.е светлим путем псториј ског нашег определења. Велпки је Скобељев био у животу, велпки је он и после смртп, јер жпвп у вечпом спомену, у љубави и одушевљењу словенства. А кад словенство оствари свој велики задатак онда ће тек срећна поколења словевска да га славе п преузносе онако, како је онтосвојим узоритпм радом п заслужво. II сахранили су га . . . Ни су нв су. Он жнви и живпће вечпо, јер жнви велика идеја словенска, жцвп свест његова. II то су пределп вечнп и сјајни и у те је пределе ушло име и смонен Скобељевљев. Живи жпвп вечно Михаил Дпмптрнјерпћ Скобељев П0/1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Наша прва иретноставка, да ће се из мисирског питања изродпти чеситаше породнци Мнњоновој благу вест, коју им је дао Деплев. Разговор, у коме је главна била Модеста, као што су нам је показала н.ена писма, врзао се, наравно, око овога човека, чпји су велеум, на штету за његову славу, оценити могли само учеии л,уди п члаиови Факултета. Гобевхајм изусти ове речи, које су данас света уљенида велеума у смиелу икономиста и баикера: — Тај добија грдан новац! — Веле, да је врло среброљубпв, примети Баиалис. Што је шодеста хвалила Деплена, то је песнику било криво. Сујетаје као и женска: и једна и друга мисле да су у штети, ако се хвала и љубав коме другоме одају. Волтер је завидио оштроумљу наквог ницошана. коме се Париз дивио два дана, исто као што се каква херцегиља иађе увређена погледом баченнм ва њену коморницу. Ова два чуства тако су себична, да мисле да су нокрадепа делом који се даје сиромашку каквом. — Зар ви, господине, мислите, да велеум ваља мсрити обичнои мсром ? запита Модеста смешећи се. — Можда би, одговори Каналис , пре свега требало бити на чисто с тим, шта је човек велеуман , а једно од његових услова ироналазак је: проиалазак »орме, еистемата пли силе једие. Тим

рат у Мисиру, ево се већ обиствнила. Имаћемо придвке да се увервио, хоће лв в другв случај наступити, т. ј. хоће лп из тог рата тек настати озбиљпп иолитичкп заилетн у саној ЕврошГ? Као штовз Мвсира јављају, евглеска војска сударила већ се са мањим одељењимн Арабн-паше код Рамлеје. После жестоке пуцњаве повукле се Араб-пашине нредетраже назад алп су доцшгје опет отпочеле борбу. Енглезаје било у борбп свега 700; о псходу се нвшта не јавља. 0 стању Арабн-пашпне војске пишу различно. Тако, док се с једне стране јавља, да Араби-паша јевда располаже са 5000 војннка, дктле напротнв, уверавају с друге стране, даје Арабн-паша нскупиооко 30000 људи и да се јако утврдио у својпм положајвма пзмеђу Александрпје п Капра. Истпна, веле, да се тај број не састоји нз изучених војника , ади се зато све више купи светнна око вође свога , јер се у целом Мисиру јавно проповеда светп рат. По твм вестпма Араби-ваша расиолаже са 125.000 пушака п снабдевен је обплато с муннцијои. Ов свстематачно дражв варод н против странана в протпв КедиФе. Тако о последњем говорп, да је прост жандарм Енгдеске и да слепо извршује све оно што му енгдески офвцпри заповеде. Арабп-паша саставио је ново минпстарство , пошто КедпФовп мпнистрн који се валазе око кедвФе у Александрији нпсу хтели да следују познву његовом да у његов стан до1>у. Све то гледа КедпФ, тако рећи, мпрно. Енглеска команда в заступнпци осталвх европских сила тражплп су енергично, да КедиФ стане на нут том власнвчком и самовољвом ноступку Арабп-паше и да га јавннм актом огдасн за бунтовника н вздајицу земље. Но КедвФ је једва вристао, да Араби-пашу разрешн од дужности мннпстра војног. Енглеска влада учпнила је корак н у Царпграду. да се Араби-паша прогласи за бунтовдика, но п то је впше Фор ме ради учпњено да се Турска још већма заплете у мнеирску ствар, пошто је енглески адмврал ухватво целу вревиску цариградске владе иачином Наполеон је бно проналазач, ве узимајући ту у обзир његове остале велеумне уелове. Он је пронашао свој начин да ратује. Валтер Шкот проналазач је,Лине је проналазач, Мофроа Сент-Илер н Кивије проналазачи су. Овакви људи велеумни су л>уди сами по себи. Они обнављају, умножавају или превначавају науку или художаство. Али Деплен човек је, чрезмерни дар састоји се у томе, да добро примењује већ пронаћене законе, да средством природиа дара посматра крајеве свачије темпераменте и природом означени час кад треба предузети какву операцију. Он није основао и саму науку, као Ипокра ' Он нијеизнашао системате као Галијен, Брусе или Разори. То је велеум извршујућ, као Мошелес на клавиру, Паганпни на виолини, Фаринели грлом својим — људи, који развијају врло велике способности , али ие стварају музику. Ако је да ее правн разлика међу Бето*еиом и Каталавом, онда ми дозволите да једноме дадем бесамртни веиац велеума и мученика, а другој многе монете од стотину суса; с овом смо већ свршили рачун, али ономе другоме евет остаје увек дужан. Сваки дан ми се задужујемо код Молнјера, а Бајрона смо сувишс скупо платили. — Ја бих рскао. пријатед.у, да ти сувише улепшават део идеја, речс Ернест

са Араби-пашои, и твие доказао | да је Турска у споразуму са ми] сврскви покретои. Према свима тим иојавана мучно да ће конФеренција у Царнграду озбил.но претпоставити миспрску ствар, а још мање нама изгледа да ће је она решитв. Сам Гледстов је взјавво у нарламенту, Да је Турска немоћна да поврати мир и поредак у Мисиру, и да ће I с тога Евглеска у споразуму са Француском узети тај задатак на ј себе. То је и суввше јасво. Но значајпо је да је Гледстон том прпликом изразио наду , да ће Еврова одобрити такав поступак. Та последња изјава енглеског премпјера изпеда као мала иронвја, варочвто кад се зна да је Аустро.Угарска у самоме почетку била противпа енглеској акцијп. а Немачка поред привидног одобравања није хтела н Формално да даде свога приставка на први корак енглеског адмирала. Вероватно је . да Енгдеска п Француска раде ва своју руку п да има нека трећа снда евронска. која се с љима слаже н која је довољно снажна да царалпше унлив АустроУгарске и Немачке н на дввломатском, а ако буде вужно п на крвавом пољу. У осталом догађајн се све више развијају, они ће сами I разбистрвтв свтуаиију , боље него што се сада може и замисдпти. Да је настала збиљ а, о томе не треба сумњатн. ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из среза моравског у округу пожарев. јављају нам. како је народ оздојеђен због допнса који је изишао у _Виделу и број 79, јер се ту сва остала села каљају, и 1 иодмеће се народу тамошљег среза да су сви неваљали а само да су Жабарци честити и поштени, те за то заслужују да I се њима чине повластице. Међу тим сваки живи зна даннје тако као што дописник _виделов" иише. Нису околна села „уобразплп да ће им места постати варошица" њима то н не треба, јер није иикакове нужде. Лаж је и то подла да се у осталим селпма догађа често свађа, бој, крађа и убиство, а да је живот Жабараца оличена љубав и поштење. Ми незнамо да у осталим местпма овога среза пма толико непопггених и неваљалих људи , као што то дописник ^виделов" износи. Народје свуда Лабријер благим н пријатним гласом, који је причинио ненадани контраст са одсудним гласом у песннка, чији гппкн орган напустио је природнп тол и заменио га званичним тоном говорнице. Велеум треба да се поштује, нарочито због његове корисности. Пармантије, Жакар и Папси , којима ће до који дан да дигну споменике, такође су људи велеумни. У неком смпслу они су изменили илп ће изменити облик државама. У том погледу увек ће се прнказивати Деплен очима мислитеља, праћен читавим нараштајем једним, чије сузе и патње престале су под његовом моћном руком. Доста је било да Ернест то каже, па да Модеста одмах сузбија ту мисао. — На тај начин, господине, рече, онај, који би изнашао начин да се жито жање, а да се не квари слама, помоћу справе, која би свршавала посао од десет жетелаца, он би био човек велеуман. — Дакако, дете моје, рече госпођа Мињоновица; њега би сиромашак благосиљао, који би могао тим начаном доћи до јеФтинија хлеба, акога сиротиња благосиља, тога благосиља бог. — То би било, да се претпоставља корисност художаству, одговори Модеста и дигне главу. — Без корнснога где би било художаство? примети Карло Мињон: на што

миран и ноштен, не чини никакова зла, сем ако је то каково зло, што се неће слепо да иоводи за полицијом, као што то чине Жабарци, но слуша своју савест те брани своје интересе и своја права. Дописник „виделов" износећи неистину противу свију села овога среза, нанео је народу велику увреду, јернијето мала ствар нравити поштенељуде лоповима, убојицама, кавкаџијама и убијцама. Кад би дописник ^виделов" заиста биз поштен човек он не би крио своје име, него би јавно изашао на видик са својим потписом, те би се онда и могли са њиме рачунати, н нитати га да ли је он ваљан, кад прави цео срез неваљалим и непоштеним. Само „виделовачки" агенти могу толико бити бестидни да нападају на част ноштених људи иза бусије. Но доћи ће време те ћемо се рачунати за све, и занитати онога што толики народ каља и црни на правди Бога, само за то што неће у вигове „виделовачке". Из Салаша у округу крајинском пишу нам, како је извесни донис што је у 97 броју владиног л Видела а изишао под „Салашом и , Фабрикован у Неготини. Њега су Фабриковали извесни жалосни агенти „виделовачки" а у цељи да оправдају пред светом своју бруку. Није нико крив нереду игго се догодио у овом срезудо само ти жалосни агенти „виделовачки", који муте по срезу и хоће да трују народ. Ијоле свестан човек мора се гнушати тих људи, и није никаково чудо пгго се они својом разузданошћу изазивају појаве онакове, као што се она десила за време избора у овоме срезу. „Виделовачки" агенти мисле да народу извуку асуру . међутим народ њима извлачи, те се на сваком кораку брукају. Но ваљда ће и овом загушљивом и несносномстању кога створише на све страл виделовци-, бити краја. Свако зломора имати свога краја. Г ђа СоФија Мијаиловићка из Пврота вослала нам је под 12 о. м. ову нзјаву: Јуче сам нредала ову депешу за ваш лист: „Четрдесет је дана да сам упутила жалбу мпннстру Гарашаниву преко начелства противу насплног, неуставног и незакопитог прогонства мога мужа. На нлаћени о дговор денеше, пети дан мшшстар одговора: „Ннкаква ваша жалба о прогонству мужа овде ввје дошла.„ Началство опет ведн: „жалбу смо мпннстру послалн одма 3. Јуна о. г." Нека свет видп н чује: морал и чисту уставност виделоваца. л Ову депешу телеграФиста нвје хтео прнмнти нзговарајућп се, 4" има увре^е в.гасти" СоФија МијаидовиЂка. би се наелањао несник, од чега би живио, где бн се склонио, ко би га плаћао? — 0 ! драги оче мој, овако мњење поднело би за капетана брода од дуге пловидбе, за бакалина, намучара!... Нека га подржавају Гобенхајм и госнодин реФендарије, додаде и ноказа на Лабријера, којих се решење овог друпггвеног проблемата изближе тиче; то ћу разумети; али ви. чијн је живот био најнекориснија појезија овога столећа, јер крв што сте је проливали по Европн и ваше грдне патње, што их је од вас искао колос један, нису спасле Француску да изгуби десет окружја што их је република добила, вас питам, како можете ви пристајати уз то и сувише пароканско мњење, као што би рекли романтици *?... Видц се, да сте се вратили из Китаја. Недостатак поштовања у Модестиним речима још је већн долазио санрезорна тона, којим је она навалнце говорила и коме се подједнако уднвише госпођа Латурнеловица, госпођа Мнњоновица иДимеји. Госпођа Латурнеловица није јасно видела у тој ствари, ако и јесте избечила очн. Бнча, који је пазио као какваухода, погледа значајно господина Мињона, кад му виде лнце, како поцрвенн од жива и нагла негодовања. (Наставиће се)