Српска независност

— 414 —

Овоме не треба коментара, јер је и сувише јасно; само је питање, ко лаже? (У.)*

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Од прилике у исто време кад су „Виделовци" у скупштинској згради донели оно познато „решење" о недељии нразницима, решио је берзапеки савет у Будим Пешти, да берза од сада светкује недеА»у и празнике. У савету берзанском седе, као што је познато, скоро сами Јевреји; и њима дакле иодносн да поштују недеље и празнике само се то не елаже са „хришћанском" савешћу наши Виделоваца. Далеко смо дотерали! — Као што са поузданих страна дознајемо, наши „солидни" железнички предузимачи киње сироте раднике до зла Бога. То кињење осећају радници Срби највише. Људи раде по читаву недел>у, а кад дође време исплати, они који треба да им плаћају, терају их напол»е из својих канцеларија, или затварају канцеларије, те се крију, тако да их радници не могу нигде да нађу и нриме своју крвавим знојем зарађену нарицу. Тако је пре неки дан један путник наишао на њих неколико сиротих радника у Смедереву, где просе по улнцама милостињу, само да не скапају од глади. Кад их је овај путник запитао ко су и шта су, они му испричају целу ствар. Тако ли се дакле испуњава оно пророштво наше „мудре" владе, која је бранећи уговор са Бонтуом, говорила, да ће се новац просути по нашој земљи, који ће као добра храна подмладити и нагојити крв народну. Лопш су ти наши пророци „виделовци". Све што они предсказују, сасвим се противно догађа. „Солидни" прсдузимачи место да гоје нашу крв, они јеиспијају на све стране. Чак и она сиротиња, која крваво хоће да заради своју корицу хлеба, мора да осети благодети „солидности" предузимачке. Њима је добро , јср они гутају и односе народне паре, а народу нашем како било. Та они нису ни дошли да нас спасу но да нас опасу и острижу до голе коже. Дошло је времедавећ и сирома радник српски осети „солидне" сеченице страначких маказа. Нотојесамо тек почетак биће и горе и црње. Ми ћемо плаћати , а железница ? Она кад буде. А наше паре? Оне ће бити у туђим рукама! Јадна Србијо шта си дочекала !

ПИТДЛИЦЕ

Као што се види из дневника касе за поштанске упутнице при пошти лесковачкој, „Живко Ракић" земљоделац (одакле ли Боже !?) у месецу септембру прошле године под бројевима 81 и 82 носло је по 180 динара свега 360 г. А. Богићу бившем онда доглавнику Гарашаниновом. Одма после овог изишао је указ, те су Бабић ср. начелник и Д. Рнстић иисар добили по класу!!? молимо г. Богић да одговори на ово питање, по обећању у „Пороти."

ДНЕВНИ К Страни. Пре неколико дана умрла је у Наризу госиођа Гамбета, мати чувеног француског државника Леона Гамбете. Један нариски лист доноси о томе ове појединости: Госпођа Гамбета дошла је из Нице у Париз у походе својој деци, но одмах првог дана ударила је капља. Другог дана обновљен је удар , и услед тога издахнула је мати Гамбетина. На самрти је познала своју децу, сина Леона и њену кћер. Пријатељи Леона Гамбете знају за велику њежност и љубав, коју је Гамбета у свима бурама свога јавног рада и живота умео сачувати својој мајци. Та ће се љубав од сада пренети на остарелог оца Гамбетиног, који ће најјаче осетити губитак своје жене. Мати Гамбетитина беше жена ретког ума и бистрине: простодушна, искрена и љубазна, а притом до крајности одушевљена за свога сина љубимца, била му је одана и накло-

на у свима приликама и неприликама његовог бурног живота. Као срећна мати дочекала је радост да види свог сина на 1 врхунцу части и славе, да га види на пр' вим н најодличнијим местима, што мује | благодарна отацбина намењивала. Она се као дете радовала срећи свога сина, раI довала се слави и успесима његовим, а ' у тешким данима искушења тешила га је и ободравала оним благим, усрдним речима, што их само матере уму да погоде. Г. Гамбета је јако потресен њеном нанрасном смрћу, јер му ништа не може накнадити тај велики губитак. — Госпођа Гамбега је кћи апотекара Масабије из Кахорса и звала се Орсија. Она је са ' својом сестром јако утицала на ток васI сиитања и развитка Гамбете. Она је, против жеље мужевљевс, умела да продре да се син бакалина Кахорског ода на науке. У последње време живила је са својим мужем у Ници. НШШЕ Као што се са најноузданијих странадознаје, сва изношења но страним, славенству ненријател.ским новинама , као да у Русији преовлађује нихидизам. просто су злонамерне измишљотине. У Русији само оно припада томе измету, што је страно и што странци својим иовцем нодржавају. Народ је руски чист од те заразе. Али и оно мало измета што подпамаже неиријатељска рука није ништа друго до шака песка, с којим не могу непријатељи Русије носути очи руском кодосу. Прашина ће само на њих да надпе, а руски ће колос и даље својим бодрим очима гледати у своју велику и свету цељ. У Москви најмање има земљишта за нихилисте, и оно што се износн по непријатељским новинама, као да се сваки час проналазе мине, проста је лаж и накосна измишљотина. Неиријатељи словенски хтели би са растурнвањем тих лажних гласова да омаловаже Русију пред осгалим словенским светом, и да убију наду свију словена преме Русији, како би они лакше ностигли своје цељи. Али словенски свет прелази са гнушањем иреко тих подлих лажи словенских непрпјатеља. — Руско наробродско друштво, о коме је била напомена у нашем листу, латило се енергично свога иосла. Још ове јесени запловиће лађе по плавом словенском Дунаву са заставама словенским. Међу тима лађама носпћеједна име г Скобељев". То су жеље свију акционара који то друштво састављају. Друштво ово имаће задатак да помогне трговини и саобраћају свију источних народа, н да сузбије навалу аустријску. која иде на то да све те народе прво економно па после и политички нодјарми и уништи. Сви источни пароди треба са радошћу да иоздраве озо натриотско руско предузеће и да му пожеле потпун успех. И ако смо без невоље везани познатом конвенцијом о пловидби по Дунаву, коју иам је ^виделовачка 11 влада натоварила на грбину, то и онет радујемо се овој иојави. јер она ће народу нашем нрпбавити и још један нов доказ, да је само Русија наш нрави и искрени пријатељ који нам добра и среће желп.

I Ужшф. Ев. Вит. Послатих 6 дин. примили смо. Р. Кос. Из Пожаревца и Јагодине послатих 200 дин. примили смо. Свиштов. Г. Алек. Стојковићу берберину. Најбоље јо да обновите предплату у аустријским банкнотама, а том приликом незаборавите ни на ону поштарину што је и овде нлаћена. Ножеревац. Г. Т. Дрн. Иослатих 12 дин. примили смо. Уб. Г. Г. Милошу Станковићу и Мијаилу Ђукнићу. Послатих 12 дип. при1 мили смо. Ман. Рач. Послатих 24 дин. предплате примили смо. Хвала вам. Софија. Г. Д. Кекерову. Примили смо ! 17 х / 2 дин . Хвала вам. Пирот. Г. Н. С. Послатих 9 дин. приI мили смо. Прокуиље. Читаоници. 6 дин. предплате иримили смо. Калафит. Г. Николи Ј. Јовановићу, послатих 18 дин. примили смо. Хвала вам. АДМИНИСТРАЦИЈа „Српсне Независности л

Огласи

У четвртак, 22-ог овог месеца, у 9 сахати нре подне, даваћу, у саборној цркви годишњи парастос мојој мајци. Панта ЈовановиК члан држав. савета.

ПРИЈАТНА ЕКЗИСТЕНЦИЈА и независан рад који се исплаћује, пружа се образованим .Ђудпма. Ближа извешћа даје експедиција листа. бр. 109 16—36 ПРОДАЈЕМ ЈЕДНЕ ЛАКЕ КА руце за једног и за два коња врло јака особито су добре за внутреност и за дал.и пут. Коме треба нека се обрати мени погодбе ради у бајилоновој кафани на тончиској ппјаци. Веоград.

ПОТРЕБУЈЕ ЈЕДАН МЛАЂИ У • ' градско купатило. Кои се опажа способан за ово купатило а нарочито у вештом тр1 љању нека се обрати у градско купатило гдиће се озпапити и услови плата је у 48 динара месеч. Број 150. 3—1. ЧАСТ НАМ ЈЕ ДО ЗНАЊА СТАВИти како овдашњој п. публики тако и из унутрашњости Србије да смо ми „Прва српска кројачка дружина за израду женских хаљина" олпустили из наше дружине неколико чланова који су били неспособни за наш рад, а наместоових добили смо нове чланове, у исто време стављамо до знања г.г. трговцима како овдашњим тако и из унутрашњости да наша дружина спрема зимне капуте и јопне у великом избору како за публику тако и за трговце који већу количину требају. Примамо иоруџбине како на комад тако и на више, и израђујемо за 24 сата најелегантније хаљине са најумеренијом ценом, молимо за многобројну посету. С поштовањем Шандор Хеђеши „управник дружине" ГОСТИОНИЦА БОСНА! У Београду на малој пијаци, у кућп Параносовој, која је сада из теменрекројена, и по најлепшем европском укусу уређена, а позната под именом _Босна отворио сам гостионицу и каФану. Спреман сам за дочек и најодличнијих гостију. За чисту и уредну послугу, укусна и одабрана јела, најбоље и најчпстије пиће и угледан пријем јамчи подпнсати. — Препоручујем се поштованој г. г. како овдашњима тако и путницима са страве који у Београд долазе. Васа Тоски*. Бр. 149. 3—1.

ДВОКАТНА бољој улици V

Петар Пајић

Бр. 148. 1—3.

КУЋА У НАЈбољој улици у Београду, продаје се , под повољним условима испод руке. Упитати Лазу Газибарића адвоката. 1—3

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Паланка. Г. Дим. А. Гад. Послатих нам 6 дин. примили смо. Куршумлија. Грађанској Касини. Послатих нам 6 дипара предплате примљени су. Кладово. Г. В. Сок. Послатих 6 дин. примили смо.

НаШ МИЛИ ГОДИТЕЉ, ОДН0СН0 СУПРУГ ТАСТ СВЕКаР, СТРИЦ, ДЕДА ПРАДЕДа, И БРАТ.

ЦЕНА ЛИЛОВИЋ

после 10-то дневног боловања, престави се 3. ћега Јула ове године у 75 тој години старости своје у вечност. Ово јављамо свима сродницима пријатељима и Познаницима нашим ау исто време нзјављујемо топлу благодарност, целом Грађанству Врзо Паланачком, Грађанима Кладовским Грабовичким Мијајловачким. Слатинским, и Уровичким, коју су нашем покојнику присуством својим последњу почаст у спроводу показали, нарочито пак — господи свештеницима Брзо Паланачком, Грабовачком и Мијајловачким, и Учитељу Мијајловачком, који су чинодјејствовали у спровуду. Нсможемо да пропустимо изјавити захвалност и Протојереју Неготинском Г. Димитрију Ж. Милојковићу, и свештеницнма Неготинским гос. С. Величковићу, Јоваану Станојевићу, и ђакону конзис. неготпнске господину Милосаву Милојковићу, који су се понудили да из поштовања према покојнику у Брзу Паланку дођу, и у том тужном спроводу чинодјејствују но ово се немогаше учинити, због одвећ кишног времена ОжАЛОШИЕНИ: Супруга: Стојна Синови: Сгеван и Димитрије. Снаје: Сгана и Катарина. Кћи : Софија Зет: Аранкел МашиК. Синовац: Доктоу Лаза ИлиК. Унука од сина: Јмисавета. Зет: Саасоје X. СтанковиК. Унуци: Димитрије Миливоје, Васшгије Војимав Радивоје Милан, Војин, Милутин, Коста Божидар, и Сима. Унуке : Босиљка. Томанија, Љубица, и Анка. Праунук: Драгољуб. Брат: Јома. Сестра: Митра и Јелена. Сестричине: Наста Катарина и Цвета. Зетови од Сестричина : Сима Учитељ, Димитрије Лекар , Деца од сестричнна, и Остала сва рдбина. Број 151 1—1.

власник „Доужина за потпомагање Српске Књижевности" штампано у пггј

„код Св. С авк ц кнез михаил. уж. вр. 4 одговорни уркјшик Др. Лаза КостиЂ 3 7